portal jugozapadne Srbije

инфо

08 12 14 19 23 29

МИЛОВАН МИЋОВИЋ

МИЛИЈА БОЖОВИЋ

ПРВОСЛАВ МАРЈАНОВИЋ

МИЛИЦА ПРЉЕВИЋ

ПРОТА ДРАГАН МИЈАИЛОВИЋ

МИЛАН ПАВЛОВИЋ

Пожега данас

Стабилизација производње

Санација Врутака

Школски сајам

Срби у Шведској

Успех пожешке “Слоге”

… portal jugozapadne Srbije… DIREKTOR: Petar Petrovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Zorica \okovi} REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi} PRIPREMA: [tamparija "Grafoprint" U`ice KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, urednik 513-128, marketing 513-261, faks 513-929, 066/5523111 ЖИРО РАЧУН: 330-30000599-33

3

8. мај 2015.

www.infoera.rs

хроника РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА “ЗЛАТИБОР”

Менторинг за 100 новооснованих и постојећих МСПП и кластере Национална агенција за регионални развој расписала је јавни позив "Менторинг за 100 новооснованих и постојећих МСПП и кластере”. Циљеви овог пројекта су бесплатна услуга менторинга за одабраних 100 предузетника, привредних друштава, кластера у трајању од 50 сати по клијенту, а до краја новембра ове године. Менторинг је свеобухватан процес подршке предузећима, привредним друштвимаи предузетницима који се налазе у пресудном тренутку за њихов даљи развој или за опстанак, уопште. Процес менторинга представља одређени број сати који стручно лице-ментор проводи у директном контакту, односно, раду са власником радње или предузећа. Рад ментора почиње од дијагнозе. Предузеће и ментор заједно проучавају разлоге тренутних проблема или сметње за даљи развој.   На основу дијагнозе ментор и предузетник за предузеће припремају план, односно, пројекат развоја. Током овог процеса, ментор ради као помоћник, али и као координатор и саветник. 

Национална агенција за регионални развој је стандардизовала менторинг као услугу у оквиру реализације пројекта „Институционализација менторинга као услуге за МСПП“, финансираног од стране Владе Јапана кроз Јапанску агенцију за међународну сарадњу – JICA. Заинтересовани кандидати могу поднети пријаву Регионалној развојној агенцији “Златибор” у три категорије, новоосновани привредни субјекти, привредна друштва и предузетници, регистровани после 1. марта 2014. године, постојећи привредни субјекти регистровани пре 1. марта 2014. године и   кластери. Рок за пријаву је 15. мај. Р.П

ФЕСТИВАЛ ’’МАЈСКЕ ЧАРОЛИЈЕ ЗА ДЕЦУ'' УЖИЦЕ од 11.до 15.маја 2015.године понедељак 11.мај ЛЕПОТИЦА И ЗВЕР, Жељко Хубач, режија Зоран Лозанчић, Крушевачко позориште у 12 и 18 часова уторак 12.мај ТРНОВА РУЖИЦА, Спасоје Ж. Миловановић, режија Немања Ранковић Народно позориште Ужицу у 12 часова среда 13.мај ГУСАРИ, Милош Јаношек, режија Јан Чани Књажевско - Српски театар Крагујевац у 10 и 12 часова

четвртак 14.мај ЦРВЕНКАПА, текст Браћа Грим, режија Добрина Мирчева, луткарска представа, Позориште Тимочке Крајине ''Зоран Радмиловић'' Зајечар у 12 и 14 часова петак 15.мај РАДОЗНАЛО СЛОНЧЕ, Радјард Киплинг, адаптација и режија Тодор Валов Позориште за децу Крагујевац у 12 и у 18 часова

Цена улазнице: 100 динара (организоване групе из школа и вртића) 200 динара у слободној продаји У вечерњем термину: УПРАВНИКОВАЊЕ / комедија /, Душан Јанковић,режија Петар Јовановић Касс продукција, Београд 11.мај у 20 часова Цена улазнице: 500 динара

4

8. мај 2015.

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Концерт Ларисе Терешченко

У петак, 8. маја, у сали Народног позоришта Ужице, Удружење КП(З) Ужице организује солистички концерт младе ужичке виолинисткиње Ларисе Терешченко. На програму су класична дела Јохана Себастијана Баха, Роберта Шумана и Макса Бруха, уз клавирску пратњу Катарине Хаџи-Антић Татић. По завршетку главног програма, на Малој сцени позоришта, публици ће се представити оркестар амбијенталне музике Omnibupra, кога чине: Доријан Добрић - удараљке и вокал, Иван Угриновић- клавијатуре, Андрија Турчиновић - машина за семплове, Данило Јовициц - труба, Лариса Терешченко - виолина и вокал. Улаз на оба концерта је слободан. Р.В.

хроника СЕДНИЦА ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ УЖИЦА

Прихваћени извештаји о раду

Дуња Ђенић нови је члан ужичког Градског већа. После оставке др Снежане Јањић, одборници Скупштине града изабрали су на 43. седници Дуњу Ђенић, мастер еколога, за члана Већа који ће водити ресор заштите животне средине и енергетске ефикасности. Прихваћени су извештаји о раду за 2014. годину Народне библиотеке, Народног позоришта, Народног музеја, Градске галерије, Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, Историјског архива и

Туристичке организације Ужице, као и програм рада за ову годину који је израдио Градски културни центар. Одборници су дали сагласност на измене програма пословања градских јавних и јавно комуналних предузећа које се односе на исплату минулог рада запоселнима у овим фирмама и одлучили да се приступи изменама и допунама планова генералне регулације "Бела Земља" и "Турица". С.П-Ж.Е.

ОСМА РАКИЈАДА У ШЉИВОВИЦИ

У знаку квалитетне ракије За најбољег произвођача домаће ракије изабран Миладин Каљевић из Шљивовице кога годинама уназад познајемо и као врсног руководиоца “Јединства-Металоградње”. Контрола квалитета изложених ракија поверена компанији “Југоинспект”. Велике златне медаље добила 23 произвођача што говори о врхунском квалитету ракије из нашег краја. Популарна “Ракијада” је и ове године привукла велики број посетилаца,како мештана тако и гостију који промајске празнике проводе на Златибору. Сајам је свечано отворен потпаљивањем казана “чучавца” уз шљивовачку здравицу и богат културно-уметнички програм. У другом делу програма проглашени су победници Сајма и остали добитници вредних награда. Контролу квалитета вршила је компанија „Југоиснпект“ и према оцени жирија квалитет изложених ракија је изузетно добар али се због такмичарског дела морао одабрати победник. За најбољег, произвођача домаће ракије изабран је Миладин Каљевић из Шљивовице. Добитници великих златних медаља: 1. Миладин Каљевић, Шљивовица 2. Живојин Миловановић, Рибашевина 3. Рајко Јовановић, Дријетањ 4. Раденко Марковић, Дражиновићи 5. Ненад Луковић, Шљивовица 6. Лазар Зорзић, Шљивовица 7. Миломир Поповић, Кремна 8. Ђорђе Шукиловић, Шљивовица 9. Андрија Корићанац, Лађевци 10. Добросав Шућуровић, Шљивовица 11. Петар Радељић, Шљивовица 12. Ристо Делић, Шљивовица 13. Љубодраг Каљевић, Шљивовица 14. Драгослав Делић, Шљивовица 15. Предраг Милинковић, Шљивовица 16. Љубе Јоксимовић, Чајетина 17. Миладин Каљевић, Шљивовица 18. Олга Шућуровић, Шљивовица 19. Љубиша Јузбашић, Јабланица 21. Драган Урошевић, Бранешци 22. Сретен Смиљанић, Љубиш 23. Специјална ракија-клека Милорад Скорковић, Трипкова Такође као део програма посетиоци су могли да пробају најбољу питу савијачу као и разне производе од воћа, а било је уприличено такмичење у традиционалним привредним вештинама, затим здравичари, најлепша сеоска ношња. Инфо центар ТО Златибор/Ж.Е.

5

8. мај 2015.

друштво ПОЗИТИВНО УЖИЦЕ

Стоп електронском смогу!

Грађани траже измештање базних станица мобилне телефоније и доношење скупштинске одлуке о условима њиховог постављања у Ужицу, речено на прес конференцији у Покрету.

Председник Покрета Позитивно Ужице Бранислав Митровић рекао је на прес конференцији да све већи број људи у Ужицу због бриге за здравље своје деце и своје лично тражи уклањање или се супротставља постављању базних станица мобилне телефоније у непосредној близини њихових домова, игралишта,вртица, школа. - Навео бих пример преко 400 грађаана чије су куће у близини поште на Теразијама, на којој је још 1999.г. постављена антена, а који од 2009.г. покушавају да је уклоне. Грађана из Крчагова, код Завода за јавно здравље, грађани Царине – код Кожаре су такође веома забринути. Најалармантнији примери у нашем граду су антене на згради Учитељског факултета (огромна концентрације школске деце која сваки дан по више часова проводе време у школи, факултету), као и на згради Ужичке болнице, изнад Одељења дечије хирургије, (вероватно их има још). Имамо најаву да се планира и постављање антене на Градски базен. То никако не смемо дозволити. У тренутку када светска наука још увек нема јединствен став по питању штетног утицаја система мобилних комуникација на људско здравље, као неопходност се намеће примена принципа предострожности. Због тога смо ми из Покрета Позитивно Ужице, упутили упозоравајући захтев градској власти , да одмах: Скупштина града Ужица о донесе Одлуку о условима постављања радио базних станица на територија града и одлуку интегрисати у планска акта - навео је Митровић и додао да уколико градска власт не буде желела да предузме одговарајуће мере заштите становништва, Покрет Позитивно Ужице ће покренути

грађанску иницијативу под називом „БУДИ ДАНАС АКТИВАНДА НЕ БУДЕШ СУТРА РАДИОАКТИВАН“. Владан Марић, представник 400 грађана, потписника петиције за уклањање базне станице код поште на Теразијама подсећа да на овај проблем указују грађани Херцеговачке, Мајданске, Вука Карачића, Шарганске, С. Мићића, Р. Батаљона, Дринске и да датира још из 1999.г. када је на тротоар поред поште на Теразијама, у центру насеља, без сагласности грађана постављена антена мобилне телефоније. - Од 2009. године преко 400 грађана је у више наврата обраћало се преко месне заједнице градској власти, Телекому, републичкој Влади захтевало је да се антена уклони, пре свега забринути за здравље своје деце и своје лично - рекао је Марић и нагласио да иако није стручњак за питања нејонизујућег зрачења, мора да примети да у скоро свакој кући у кругу 50 метара око антене има неко ко је оболео од најтежих болести, што додатно забрињава и узбуњује грађане. Он каже да је после више захтева, притисака Градско веће 14.6.2011.г. донело закључак да се без обзира на резултате мерења , антена дислоцира. Такође да се град обавезује да без накнаде уступи нову локацију за антену. - Нажалост до данашњег дана није се ништа предузело по том питању - навео је Марић и на крају позвао све релевантне факторе (локалну власт, Телеком) да одмах крену у спроводење закључка Градског већа из 2011.г и да се антена одмах измести. Ж.Е.

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

Ужичке демократе обележиле Ђурђевдан

Ужичке демократе обележиле су 6. маја крсну славу Ђурђевдан. Домаћин славе је био Раде Шуњеварић, потпредседник Градског одбора ДС-а који је гостима упутио речи добродошлице. Свечаном чину ломљења славског колача поред чланова и симпатизера ДС-а присуствовали су и представници странака власти и ужичке опозиције. Одборник демократа у Градској скупштини Милош Вујић у краткој изјави подсетио је на укорењеност славе у традицији српског

народа коју негује и Демократска странка. - Слава је празник саборности, мира и љубави и данас окупљени у седишту ужичког ДС-а заједно са својим политичким неистомишљеницима и нашим сарадницима прослављамо овај дан, шаљемо поруку сарадње и да ћемо и у наредном периоду чинити све у најбољем интересу грађана Ужица - рекао је Вујић. Ж.Е.

6

8. мај 2015.

привреда ПУТЕВИ УЖИЦЕ

Штрајк због плата и дневница Део радника “Путева” Ужице, прошлог уторка обуставило је рад због неисплаћених зарада, дневница и путних трошкова и захтевају потписивање колективног уговора. Закључно са средом, када се штрајку прикључило скоро 500 од око 680 радника колико их је запослено, договор са руководством предузећа није постигнут и штрајк се наставља до испуњења захтева радника. Како је за “Вести” рекао Миленко Чубрак, возач, услов да радници прекину штрајк је исплата целе плате за март и путних трошкова и дневница за 2013. и 2014., а не само исплата првог дела плате за март како је понудило руководство. Овај штрајк у “Путевима” нису подржали ни Самостални синдикат путара Србије ни Независни синдикат у предузећу, већ су се радници сами организовали. Бобан Ћалдовић, председник Самосталног синдиката путара Србије у ужичким “Путевима” , рекао нам је да овај Синдикат не стоји иза штрајка, јер није организован у складу са законском процедуром. Иза штрајка не стоји ни Независни синдикат у предузећу. По речима Миодрага Челиковића, председника овог синдиката, штрајк је незаконит, јер није испоштована процедура. И Ћалдовић и Челиковић наводе, да је предузеће у проблемима већ три године и они се не могу решити преко ноћи. Ћалдовић каже и да следи потписивање колективног уговора до краја маја, са којим се сложило и руководство “Путева”. Међутим, радници тврде да они нису изабрали Ћалдовића за председника синдиката и да су штрајк најавили руководству. Директор “Путева” Ужице, Сабахудин Козица, као и председници синдикалних организација, сматра да је штрајк нелегалан, јер није најављен. У уторак је исплаћена поливина зараде за фебруар, тако да касни плата за март, а дневнице и путни трошкови исплаћују се спорадично. -Из техничких разлога нисмо исплатили половину плате за фебруар и то смо урадили у

уторак. Убрзо ће бити исплаћена и плата за март. Штрајк јесте нелегалан, али је таквих било и раније и никада нисмо предузимали санкције против радника који су били у таквој обустави рада, нећемо то урадити ни сада. Нико од руководства предузећа нема ништа против захтева ових радника, јер су оправдани, међутим, морамо да знамо и то да смо у великим проблемима због неликвидности и да фирма веома

-Када бисмо наплатили само посао за урађену деоницу на Коридору 11 Уб-Лајковац”, имали бисмо обезбеђених десет плата на садашњем нивоу, јер је вредност овог потраживања преко 360 милиона динара. Деоницу смо завршили у децембру прошле године и . Министарство саобраћаја је упутило допис “Коридорима Србије” да ураде технички пријем ове деонице да бисмо могли наплатити обављени по-

Једна од бетонских база ужичких “Путева”

тешко функционише. Не можемо да наплатимо потраживања, а за планиране радове више је немогуће да узимамо кредите. Због такве ситуације, нису угрожени само наши радници већ и остала предузећа у систему, али и плаћање добављачима,- рекао је за “Вести” Сабахудин Козица. По речима Козице, само три највећа дуга које “Путеви” не могу да наплате због спорости државне администрације, вредна су преко две милијарде динара, а за једну исплату плате запосленима у предузећу потребно је обезбедити 37 милиона динара.

сао, али од тога још увек нема ништа,- каже Козица. Једно од тих великих потраживања односи се и на грађевинско предузеће “Трудбеник” које је тренутно у стечају. “Путеви” још увек не могу да наплате хипотеку коју имају код овог предузећа. -Потраживања од “Трудбеника” односе се на радове које смо радили још у Ираку од пре више од двадесет година. То је износ од око осам милиона долара. Прво, дуго је трајао спор око нашег потраживања, па када смо судски доказали да оно постоји, онда смо га обезбедили хипотеком на управну

7

8. мај 2015.

зграду “Трудбеника” у Београду. Док је ово предузеће било у реструктурирању нисмо ништа могли да наплатимо, а онда је отишло у стечај прошле године. Своје потраживање смо пријавили, али спор још увек траје. Добили смо првостепену пресуду на коју је уложена жалба и сада чекамо одлуку Касационог суда, што опет може дуго да траје,- каже за “Вести” Звонко Крејовић, извршни директор за правне послове у “Путевима”. Велики је проблем и наплата потраживања од преко милијарду динара која су пријављена Агенцији за приватизацију, од Предузећа за путеве “Београд” које је у реструктурирању и са којим су “Путеви” заједно радили на Коридору 10. Заправо, преузело је послове овог предузећа и завршило их на овом Коридору. ПЗП “Београд” је за послове на Коридору 10 подигло аванс који није оправдало, а посао су одрадили “Путеви” и сада не могу да га наплате. На овом Коридору, “Путеви” још увек нису наплатили одрђене послове за још око 300 милиона динара. -Ове године имамо уговорених послова за преко две милијарде динара и тек предстоји њихова реализација. За то су нам потребни радници и зато се трудимо да задржимо и сезонске раднике, јер кад вам добар радник оде, тешко га је касније наћи. Добро је да је за све овогодишње уговорене радове наплата веома извесна, али њих тек треба одрадити и исфинансирати. Трудићемо се да колико год буде било могуће и изводљиво побољшамо ликвидност и не угрозимо уговоре у овој години,- каже Козица. Рада Поповић

интервју МИЛОВАН МИЋОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ПОЖЕГА

Пожега - град са перспективом Аутопут свакако долази до Пожеге, али није безначајно да ли ће ићи према Ужицу или преко Ариља, Ивањице и Сјенице. Радили смо презентацију Министарству у вези правца према Ужицу, јер сматрамо да је он повољнији, иако је тренутно опредељење ка другом правцу Актуелни председник општине Пожега рођен је у Пожеги 4. новембра 1960. године, где је завршио основну школу и гимназију. Факултет за физичко васпитање завршио је у Београду. Радио у ОШ ,,Емилија Остојић'' и ОШ ,,Петар Лековић'' у Пожеги, као професор физичког васпитања. Од 2002. до 2009. године обављао је дужност директора ОШ ,,Емилија Остојић''. Мићовић је познат и као дугогодишњи спортски радник. Радио је као тренер свих селекција у КК «Слога» Пожега, са којима је остварио запажене резултате. У децембру 2003. године дипломирао је на Вишој тренерској школи у Београду. Од 2009. године обавља дужност председника општине Пожега. Ових дана заиста лепа слика долази одавде из Пожеге, били сте у центру интересовања...

- Да, били смо у центру медијске пажње, јер смо прошлог четвртка обележили 200 година Другог српског устанка. Неколико година припремали смо се за ову свечаност. Мало је позната чињеница да је Милош Обреновић рођен овде, на територији општине Пожега, у селу Горња Добриња, где стоји спомен комплекс, који смо прошле године реконструисали. Исто тако, реконструисали смо и градски трг пре две године. Све то у сусрет управо двестогодишњици Другог српског устанка. Прошлог четвртка открили смо споменик књазу Милошу на градском тргу. Тим поводом посетио нас је председника државе Томислав Николић, заједнички смо открили споменик. Желимо да бренд Милоша Обреновића вратимо и вежемо за Пожегу, јер сматрамо да ћемо и на тај начин подићи туристичке капацитете наше општине. Колика су улагања у општини Пожега, које инвестиције издвајате и шта планирате у том смислу?

Све што смо радили у претходном периоду је пре свега обавеза локалне самоуправе на изградњи комуналне инфраструктуре, односно на изградњи водовода, канализације, улица, путева, месних заједница... Морам да истакнем две ства-

ри: реконструкцију бившег Дома војске и оснивање Музичке школе у Пожеги која од јануара званично ради као државна музичка школа. То је велики корак за унапређење друштвеног живота у граду и музичком образовању будућих генерација. На самом градском тргу реконструисали смо зграду из 1911. године. Некад је то била општина а сада је користе политичке странке. Реконструисали смо капелу на старом пожешком гробљу, која је дуго година била урушена. Прошле године издвојили смо пет милиона динара за њену реконструкцију. Када су планови за текућу годину у питању, они подразумевају све поменуте послове, настављамо посао на изградњи комуналне инфраструктуре. Очекују нас МОСИ игре у јулу. Сва слободна средства издвојили смо за изградњу спортске инфраструктуре, за коју, после МОСИ игара, наредних 10 или 15 година, неће бити потребно да се улаже.

новне и једној средњој школи, тако да ћемо потпуно заокружити спортску инфраструктуру у нашем граду и спремно дочекати МОСИ игре

Шта је конкретно направљено за МОСИ игре?

Шта је приоритети у стратегији развоја општине Пожега?

- У току је завршетак поступка избора извођача радова за реконструкцију градског базена. Наш базен је познат и широј околини с обзиром на то да је изграђен пре 37 година, ја сам био средњошколац кад је отворен и то је заиста било “чудо” у то време. Ово је добра прилика за реконтрукцију, издвојили смо око 40 милиона динара за те послове. Реконструисаћемо и риболовачки стазу на Марића бари, где риболовци одржавају такмичења, за то смо издвојили око три милиона динара; реконструисаћемо објекте и терен фудбалског клуба “Слога”, уредићемо атлетску стазу, купићемо још седишта за трибине, омалтерисати зграду, уредити металну ограду. На теренима кошаркашког клуба “Слога” уредићемо постојећи објекат, изградићемо два нова тениска терена на простору Гимназије и Техничке школе, у Основној школи “Петар Лековић”, у току је замена паркета и крова фискултурне сале. Очекујем од министарства да нам одобре средства за уређење терена за мале спортове у две ос-

- Приоритет је решавање проблема незапослености. На том пољу покушавамо да нешто учинимо. У претходном периоду дошле су две стране фирме које сада раде и запошљавају око 300 радника. Успели смо да “убедимо” једну велику државну фирму, која је откупила простор бивше месаре, површине око 15 хектара, да и овде започне производњу. У првој фази биће потребно око 400 радника, а затим, од фазе до фазе, планиран је посао за преко хиљаду нових радника. Иначе у односу на државни ниво у Пожеги је нешто мања незапосленост. Не треба заборавити да је ово подручје и због географског положаја погодно за развој привреде. Добра вест је да ауто пут долази до Пожеге. То ће отворити перспективу свим људима који живе овде, поготово младима. Размишљамо и о изградњи обилазног пута из правца Косјерића с обзиром на то да сав тежак саобраћај из Косјерића пролази кроз централни део Пожеге, а планирамо и уређење обале Скрапежа. Сви велики привредни системи у

8

8. мај 2015.

интервју

Очекују нас МОСИ игре у јулу. Сва слободна средства издвојили смо за изградњу спортске инфраструктуре, у коју, после МОСИ игара, наредних 10 или 15 година, неће бити потребно да се улаже Пожеги су добро приватизовани. Имамо проблем једино са “Будимком” која је у старој Југославији била велики бренд. Она је приватизована још једном 2005. године, на жалост неуспешно. Успели смо да покренемо производњу, али је фирма у реструктурирању, тако да ће се у овој години приватизовати или отићи у стечај. Никло је доста приватних фирми, велики број њих заиста успешно ради, те фирме запошљавају велики број људи. Добро се развија металска, текстилна, дрвопрерадјевичка индустрија До када планирате приватизацију пожешких медија?

- Они морају да краја јуна бити приватизовани. Имао сам састанак са представницима медија, ми имамо и радио и телевизију, по новом закону ако се до 30. јуна не приватизују онда иду у стечај. Морамо пронаћи начин да запослене у медијским кућама заштитимо. Пожега треба да има неки медиј који ће информисати грађане шта се дешава и шта се ради у општини. То свака локална самоуправа треба да има. Наравно, поштоваћемо законске прописе, али ћемо истовремено тражити могућност да људи не остану без посла. Мислим да је то наша обавеза. Ти људи имају своје породице, имају децу, није лако остати без посла данас Споменули сте аутопут, имате ли конкретне информације о његовој изградњи?

- Знам да две године у преговорима око концесије учествују кинеске фирме, знам и то да се разговара о градњи од Чачка до Бољара, знам да постоје две варијанте: једна да се иде на Сјеницу и друга, за коју се ми залажемо, да се иде од Пожеге према Ужицу, односно преко Мачката. Лично мислим да је важно да тај правац иде према Ужицу. Одржано је неколико састанака на ту тему са председницима општина из нашег округа. Аутопут свакако долази до Пожеге, али није безначајно да ли ће ићи на једну или на другу страну. Радили смо презентацију Министарству у вези правца према Ужи-

цу, јер сматрамо да је он повољнији, иако за сваку новорођену бебу дајемо 10 хиљаје тренутно опредељење да се иде на да динара, имамо бесплатне уџбенике, Ариље, Ивањицу и Сјеницу. бесплатан превоз за одређене категорије Шта тренутно представља највећи про- људи и слично. блем у општини Пожега?

Како оцењујете културни живот Пожеге?

- Рекао сам да је највећи проблем незапосленост. Тренутно у општини имамо - Поносимо се културним животом у 2045 незапослених. Али то је највећи нашем граду. Морам да похвалим Слађапроблем не само код нас, већ у читавој ну Варагић Петровић, директорицу Културног центра. Она је подигла културни држави. Колике су штете од поплава и живот Пожеге на заиста висок ниво. Имамо велики број биоскопских пројеклизишта? - Ми се налазимо на положају где се кицја, позоришних представа, изложби, три реке уливају у Западну Мораву, па вратили смо Међународни студентски сваке године имамо проблема са попла- камп “Интеракцију” у наш град, већ нековама. Прошле године у мају направљене лико година студенти из целог света раде су велике штете, имали смо пуно пробле- у Пожеги, та филмска манифестација ма, али смо успели све да санирамо и пре- постала је на неки начин наш бренд. И то вазиђемо, пре свега, великим залагањем није све, имамо дечији музички фестисвих грађана. У почетку смо углавном ре- вал, укључили смо се и у “Лицидерско шавали проблеме сопственим средстви- срце”, такмичење у фолклору, имамо ма, али морам да кажем да смо имали пољопривредну изложбу, ликовне коловелику помоћ Канцеларије за обнову и није на који смо такође поносни. Пожега има и богат спортски живот. У развој, односно Владе Републике Србије. том смислу предност је што сте и сами Људима који су имали штету на својим спортски радник, истакнути кошарстамбеним објектима све је надокнађено, кашки тренер? изградили смо две нове куће где је било - Ја сам се читав живот бавио спорзаиста најкритичније, јер су те куће биле потпуно уништена. Надам се да нећемо том. То је моја професија. Пожежани воле бити у некој сличној ситуација, барем у спорт, ми помажемо развој спортског живота, трудимо се да најбољим спорнеко скорије време. Колико сте задовољни социјалном и тистима омогућимо повољне услове за живот и рад. Ове године наш рукометни здравственом заштитом Пожежана? клуб је ушао у Суперлигу, најелитније - Примарна здравствена заштита такмичење. Задовољни смо како раде врши се преко нашег Дома здравља који фудбалски клубови и кошаркашки клуб. ради у склопу Здравственог центра УжиНе постоји конкуренција међу спортовице. Што се тиче социјалних потреба, све ма, овде се игра и стони тенис, тенис, радимо преко нашег Центра за социјални одбојка, рукомет, кошарка, развијен је и рад. Има доста категорија социјлано угкарате, спортски риболов такође, заиста рожених којима помаже Центар који заимамо широку лепезу спортских активиста успешно ради. За одређене потребе ности. Деца која показују интересовање на годишњем нивоу општина издваја око за одређену врсту спорта имају могућдесетак милиона динара за једнократну ност да у нашем граду развијају своје тапомоћ, а имамо и програме који нису ленте. Из буџета смо за спорт ове године стриктно везани за социјални програм, издвојили 14 милиона за око 40 клубокао што су бесплатан превоз за пензионева. ре, за свако дете које пође у први разред основне школе дајемо пет хиљада динара, Зорица Ђоковић

Поносимо се културним животом у нашем граду. Морам да похвалим Слађану Варагић Петровић, директорицу Културног центра. Она је подигла културни живот Пожеге на заиста висок ниво. 9

8. мај 2015.

привреда ПД “ ДРИНСКО - ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ”

Добра производња у првом тромесечју У прва три месеца ове године, хидроелектране у саставу ПД “Дринско - Лимске ХЕ”, оствариле су план производње са 151,94 посто. На хидроелектрани “Бајина Башта“ није преливена ниједна кап воде, иако су дотоци на профилу у више наврата знатно прелазили инсталисани протицај, каже Радисав Матић. Електроенергетским билансом за ову годину планирано је да електране у саставу ПД “Дринско- Лимске ХЕ” произведу укупно 2.518.000.000 киловат сати електричне енергије . У прва три месеца оне су произвеле 1.256.568.882 киловат-сати електричне енергије, остваривши план производње са 151,94 посто . Овако добра производња остварена је захваљујући повољној хидрологији, доброј погонској спремности агрегата ПД „Дринско-Лимске ХЕ“ и уз максимално ангажовање свих запослених. ХЕ “Бајина Башта” за прва три месеца ове године, произвела је 555.741.120 киловат-сати електричне енергије, остваривши план производње са 140,34, док су “Лимске ХЕ” досадашњи план производње испуниле са 149,51 посто. РХЕ “Бајина Башта” произвела је 184.735.097 киловат-сати електричне енергије, уз остварење плана 205,26, и уз то, остварен је план пумпања са 396,77 посто. ХЕ “Зворник“ у посматраном периоду, произвела је 174.833.780 киловат-сати, тако да је план остварен са 152,03 процента. ХЕ “Увац” произвела је 30.691.540 киловат-сати, уз остварење плана од 122,77 посто, ХЕ “Бистрица”, која ради без прекида већ пуна три месеца, произвела је 167.768.040 киловат-сати уз проценат остварења од 148,48 процената баш као и ХЕ “Кокин Брод” која је произвела 31.192.656 киловат сати. ХЕ “Потпећ”, је-

Реверзибилна хидроелектрана “Бајина Башта”

дина проточна ХЕ из састава “Лимских ХЕ”, произвела је 78.340.356 киловат-сати, остваривши план производње са 166,68 посто. ХЕ “Електроморава”на добром путу је да оствари своју историјски највећу производњу, јер од планираних 55.000.000 киловат сати за ову годину произвела је 33.266.293 киловат-сати уз остварење плана од 166,33 посто. -Занимљив податак је да на хидроелектрани “Бајина Башта“ није преливена ниједна кап воде за претходна три месеца, иако су дотоци на профилу у више наврата знатно прелазили инсталисани протицај. Ово је постигнуто у доброј сарадњи са Дирекцијом ЕПС-а за трговину електричном енергијом и са узводном ХЕ “Више-

град“ . Поред тога, на руку нам је ишло и ангажовање чеоне акумулације ХЕ “Пива“, - каже Радисав Матић, помоћник директора ПД за производњу и одржавање. Хидрологија јесте битан услов за добру производњу хидроелектрана, али квалитетно одржавање и висока погонска спремност агрегата други су битан фактор за добре резултате. У досадашњем периоду постигнута је максимална погонска спремност свих агрегата у саставу ПД „Дринско-Лимске ХЕ“ Бајина Башта. Добра попуњеност акумулација у сливу Дрине, поготову на „Лимским ХЕ“ обећавају добру производњу и у наредним месецима. Ј. Петковић

СТАТИСТИКА

Просечна нето зарада у марту 43.121 динар Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у марту у Србији износи 43.121 динар и у поређењу са просечном нето зарадом исплаћеном у фебруару  ове године, номинално је већа за 0,9, а реално за 0,2 посто.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада исплаћена у марту била је 59.141 динара. У односу на фебруар ове године, она је номинално већа за 0,3, али је реално мања за 0,4 посто. Просечна зарада исплаћена у марту ове године номинално је мања за 1,1, а реално за 2,9 посто од про-

10

8. мај 2015.

сечне зараде исплаћене у марту прошле године, док је просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у марту ове године номинално мања за 0,8 и реално за 2,6 посто у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у марту прошле године године.   Р.П.

пројекти РЕГИОНАЛНА РАЗВОЈНА АГЕНЦИЈА “ЗЛАТИБОР”

Гастрономска понуда регије западна Србија У организацији РРА “Златибор”, прошлог четвртка су у хотелу „Мона“ одржани пословни сусрети за произвођаче локалних производа и представнике хотела и ресторана. Сусрети су организовани у оквиру пројекта „Регионални ланац вредности“ на подручју међуопштинске сарадње, који финансира УСАИД, са циљем да се подстакне креирање ланца набавке између пружалаца туристичких услуга – са једне, и произвођача – са друге стране. Ови сусрети су део активности које чије резултате треба очекивати до јуна, брендирањем локалних производа и специјализацијом гастрономске понуде туристичке регије Западне Србије, што је започето процесом регистрације жига гаранције „Планински доручак Златибор – Тара – Златар“. Заинтересованост хотелијера за Пројекат је евидентна. Идентификовано је пет типова планинског доручка са територија Прибоја, Пријепоља, Нове Вароши, Златибора и Ужица, као и елементи планинског менија

који садржи јела која су скоро заборављена и нису била у угоститељској понуди. Очекује се да ће се убудуће она налазити на располагању туристима у 10 хотела и ресторана са поменутих подручја. О сарадњи са локалним произвођачима хране, Иван Виторовић из хотела „Златибор – Мона“ каже да ће

све бити на обострано задовољство јер ће аутохтона храна, пиће и други производи прављени на природној основи без сувишне употребе вештачких елемената, уливати поверење гостима који увек желе да пробају аутентичну, домаћу кухињу. У пројекат је од почетка био укључен Ненад Гледић,

аутор емисије „Гастрономад“. Он не крије задовољство током реализовања идеје о препознатљивој кухињи планинског подручја. Његова улога у свему била је да своје колеге, кулинарске мајсторе ужичког краја, упути на потрагу за заборављеним рецептима старих домаћица, а потом изабере најбоље. РРА “Златибор” се постарала да некима од произвођача уради и редизајн амбалаже, односно, амбалаже у сувенир паковањима која ће се наћи у понуди хотела. Снежана Милисављевић, менаџер Пројекта, рекла је да ће све активности у оквиру Пројекта довести до валоризације традиционалних локалних производа који ће допринети креирању јединственог искуства боравка на подручју туристичке регије Западне Србије. Р.В.

Едукација о коришћењу огревног дрвета На штандовима на Међају били су заступљени уређаји на чврсто гориво домаћих произвођача у којима су демонстрирани сагоревање дрвних пелета и огревног дрвета Недавно је на паркинг простору Међај у Ужицу одржан јавни скуп „Ефикасно коришћење огревног дрвета у домаћинствима у Србији“ са циљем да се грађанству приближи проблематика коришћења дрвета у сврху производње топлотне енергије. Ову презентацију на отвореном, партнерски су организовали, реализатор пројекта конзорцијум E4tech/Quiddita, Град Ужице и Регионална развојна агенција “Златибор”. Презентација је део пројекта „Промоција одрживе употребе Са презентације на Међају у Ужицу биоенергије у Златиборској области“, који сe реализује уз подршку Нeмачке органичврста горива, који су демонстрирали сазације за међународну сарадњу – GIZ. Организатори су обезбедили предста- горевање дрвних пелета и огревног дрвета вљање домаћих  произвођача уређаја на у њиховим пећима, са циљем едукације

11

8. мај 2015.

грађана о разлици и ефектима коришћења сувог и сировог дрвета, фазама процеса сагоревања дрвета и дрвних пелета и енергетској ефикасности уређаја који користе чврсто гориво и друго. На штандовима на отвореном били су заступљени производни програми: „Тим Систем“ Стара Пазова, „МБС“ Смедерево, „Алфа Плам“ Врање и „АБЦ Производ“ Ужице. Едукативно-промотивне активности усмерене на афирмацију ефикасније употребе огревног дрвета у домаћинствима биће настављене серијом предавања у Ужицу и другим општинама Региона у наредним месецима. Р.П.

привреда

МИЛИЈА БОЖОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ВАЉАОНИЦЕ БАКРА СЕВОЈНО

Наставља се стабилизовање производње Производња у Ваљаоници бакра стабилизована на око 1.900 тона. У априлу није било плаћених одсуства, технолошког вишка неће бити, а планира се пријем 32 младих радника радничких занимања у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Тренутно се ради на репрограму кредита и обезбеђења средстава за финансирање текуће производње, каже за “Вести” Милија Божовић, генерални директор. Пре неколико дана, Ужице је посетио министар привреде у Влади Републике Србије, Жељко Сертић и том приликом је обишао и погоне у Ваљоници бакра. Шта је ова посета конкретно донела предузећу? -Посета министра Сертића била је веома озбиљна, јер је дошао у нашу фабрику са сарадницима, директорима Фонда за развој и АОФИ-а и представницима Привредне коморе Србије. Све је то било у организацији Регионалне привредне коморе Ужице. Том приликом отворено смо разговарали о тренутној позицији Ваљаонице бакра, које су њене перспективе, шта су проблеми, шта очекујемо од Владе Србије у смислу стварања повољнијег привредног амбијента. Менаџмент “Ист Поинт Холдинга” и Ваљаонице бакра активно ради на два стратешка питања. Један је репрограм постојећих кредита, а други, истовремено обезбеђење нових средстава за финансирање текуће производње. Како финансирате текућу производњу? -Имали смо финансирање производње од две инистране банке. Обе су се из тог бизниса

ну преговарамо са Ерсте банком о финансирању текуће производње на нивоу од око 20 милиона евра. Мислим да ће овај посао бити завршен најдаље до јуна. Шта то конкрено значи?

Милија Божовић

повукла пре две године што нам се значајно одразило на обезбеђење текућег финансирања производње. У међувремену, захваљујући добављачима, пре свега РТБ Бор и нашим партнерима, купцима, највише из наменске производње, али и ино партнерима преко којих смо обезбедили осигурање и факторинг са КОФАСом, успели смо да задржимо шансу за даљи искорак. Стабилизовали смо производњу

-То значи да ћемо за другу половину године створити услове да финансирамо производњу до нивоа од 2.300 тона месечно одабраног асортимана, најпрофитабилнијег, намењеног директним купцима. У највећем обиму ради се о производима за потребе наменске индустрије у Србији, бившој Југославији и шире. Та производња обезбеђује нам позитивну ебиду, односно, када од пословних прихода одузмемо пословне расходе без амортизације, остаје нам око осам милиона евра годишње што омогућава да сервисирамо све обавезе, укључујући и обавезе по основу репрограмираних кредита.

на месечном нивоу до 1.900 тона. Тако је било у марту, за април ћемо видети, а требало би да буде слично. Овај ниво производње нам обезбеђује да Да ли то значи да се у друредовно сервисирамо обавезе гој половини године може према радницима, држави, очекивати додатна стабијавним предузећима за струју лизација у Ваљаоници и гас и осталим добављачима бакра? и за прва три месеца ове године, када од пословних прихода -Да и то је план за ову гоодузмемо пословне расходе дину. За наредну ћемо видети. без амортизације, остаје нам Тржишна позиција постоји, око 600.000 евра. У међувреме- али је конкуренција у свету у

12

8. мај 2015.

привреда

Ваљаоница бакра Севојно

нашој грани индустрије јака. Међутим, и велики светски произвођачи имају сличне проблеме као и ми, имају предимензиониране капацитете нарочито за производњу бакарне траке и инсталационих цеви за грађевинску индустрију. Из тих разлога ми смо се определили за индустријске потрошаче, а наша предност је у томе што смо мали и што можемо лако да се прилагођавамо потребама тржишта ширим спектром легура и асортимана. То је за купце привлачно, јер на једном месту могу да реше све своје потребе. Ваљаоница бакра увек је извозила преко 80 одсто производње? -Извозимо од 85 до 90 посто од укупне производње. Највећи домаћи потрошачи су у наменској индустрији, пре свега, “Први партизан”, “Слобода”, “Крушик” и други. Осим запане и источне Европе, бивших југословенских република, извозимо и на америчко тржиште, Блиски исток и у Русију. Како се одразила криза у Русији и пад рубље на пласман на ово тржиште? -Пад рубље утиче негативно на наш извоз на руско тржиште на које смо извозили

од 250 до 300 тона месечно, а топли оброк и накнада за пре-То су они који су пред сада око 150 тона. пензијом или инвалиди или у воз. производњи немамо потребу Је ли у претходном пери- за њиховим ангажовањем, а Што се производње тиче, можете ли рећи, колико оду било проглашавања имају жењу да добију отпремсадашњи обим упошљава технолошких вишкова и нину и да оду из предузећа. капацитета у фабрици? хоће ли их бити у наред- Међутим, прво је потребно да за то обезбедимо средства. ном периоду? -Када говоримо о капацитетима, увек треба имати у -Није их било и неће их ни Ове младе са евиденције виду асортиман и легуре које бити. Што се тиче кадровске Националне службе прирадимо. Оваквог асортимана, политике, нама је нужно да мате без обзира на то да којег сада производимо, го- створимо средства и да на доли ћете моћи да обезбедидишња производња би могла бровољној основи око 150 те средства или не за отда буде око 35.000 тона, а сада, радника добије отпремнине премнине? са овим нивоом производње 200 евра по години стажа, радимо око 21.000 тона.

Прошле године радници су по групама одлазили на плаћени одмор. Да ли се то и сада дешава? -Плаћено одсуство у складу са законским прописима користимо у ситуацијама када нема довољне упослености због немогућности финансирања производње. У априлу плаћених одсуства није било и надамо се да их ни и у наредном периоду неће бити, јер очекујемо да ће се до краја јуна обезбедити нова средства за финансирање производње. Водимо рачуна о унутрашњим уштедама. Менаџменту смо привремено смањили плате за 20 до 25 посто. Радницима нисмо повећавали плате, али ни најнижу цену рада. Сада је просек зарада са менаџментом око 40.000 динара у нету, плус

сходно појединачном колективном уговору, а да заузврат, примимо млади стручни кадар. Ми смо већ учинили први потез, па смо са Националном службом за запошљавање договорили да са евиденције примимо 32 младих на стручну праксу на шест месеци, радничких занимања, ваљача, извлачиоца, ливаца, бравара, електричара. После тих шест месеци видећемо ко буде успешан током праксе и ко буде имао мотив да ради у Ваљаоници бакра, да га и примимо и у стални радни однос. То решавао ових дана и од Националне службе очекујемо позитиван став. У Ваљаоници бакра запослено је тренутно 1.100 радника.

13

Ко су они који би могли да оду уз отпремнину из предузећа?

8. мај 2015.

-Ове младе људе примамо на праксу без обзира на то, а било би добро када бисмо обезбедили и средства за отпремнине. Мислим да ћемо посао са Националном службом завршити у наредних месец дана и у јуну би могла да почне пракса. Осим тога, нама недостаје металуршких инжењера и потребно је да овај кадар занављамо. Међутим, њих изгледа нема ни на факултету, па размишљамо да одаберемо неколико свршених средњошколаца које бисмо стипендирали, а да они, када заврше факултет раде у Ваљаоници бакра. Економисте, машинске и електро инжењере смо зановили, али на подмлађивању кадра увек треба радити. Рада Поповић

друштво САНАЦИЈА АКУМУЛАЦИЈЕ ВРУТЦИ

Предлог мера у новембру Истражне радове у 12 циклуса спроводи Институт “Јарослав Черни”, а завршни Извештај са предлогом санационих мера за Врутке требало би да буде готов до половине новембра. Тендер за реконструкцију Фабрике воде на Церовића брду током, или крајем лета.

Стручни скуп у Градској кући

У свечаној сали Градске куће одржан je скуп на тему “Акумулација Врутци - досадашње активности, постојеће стање и перспективе”. На скупу су поред представника града Ужица о досадашњим резултатима мониторинга акумулације и притока, тренутном стању квалитета воде, перспективама и потенцијалним мерама за санацију Врутака говорили представници Института “Јарослав Черни” из Београда и београдског Биолошког факултета. Одржане су и две презентације компанија које се баве санацијама језера и акумулација и то аустралијске PHOSLOCK (представништво у Немачкој) и швајцарске компаније Cain Group AG. О узроцима загађења акумулације професор Првослав Марјановић из Института за водопривреду “Јарослав Черни” наводи да је од дана изградње до данас загађење у перманентном смањењу, јер је

број становника преполовљен у односу на седамдесете године. Сточни фонд је више него преполовљен и смањене су економске активности тако да је временом било све мање загађења акумулације и са слива од настанка језера, каже овај стручњак. - Нешто друго је узрок и оно што за сада имамо као индикацију, јесте да је интерно оптерећење из седмената у самој акумулацији “доста значајно” и да ту постоји потреба за неким интервентним мерама. Ускоро ћемо знати које су то мере и који обим санационих радова је потребан када завршимо комплетне истражне радове. Завршни извештај о санацији Врутака “Јарослав Черни” треба да поднесе у новембру ове године. Институт је од самог почетка инсистирао да је главно решење технологија прераде воде на Церовића брду и зато она означена приоритетним, односно реконструкција

Професори Марјановић и Субаков-Симић

Фабрике воде како би грађани што пре могли да се врате коришћењу акумулације Врутци - наводи професор Марјановић. До 15. новембра ове године Институт за водопривреду “Јарослав Черни” требало би да заврши истражне радове од 12 циклуса који се већ одвијају и односе се на снимање стања на сливу, акумулацији, седименту, на динамику промена у акумулацији и друга испитивања. Институт “Черни” треба да изађе са детаљним планом заштите вода на сливу акумулације Врутци, планом и мерама за санацију стања и побољшања квалитета воде у језеру гледано дугорочно, речено је на овом скупу. - Наше претпоставке су да уколико се обезбеди финансирање Фабрика воде на Церовића брду тај посао може да се заврши за осам до дванаест месеци - наводи Марјановић уз оцену да Ужичани воду са Вру-

така могу да очекују за годину дана. Он је додао да стручњаци перманентно остварују све бољи увид у стање у акумулацији, односно шта се са њом догодило и шта се у њој догађа и на основу тога се виде могућа решења после које предстоји економска аналаиза. Марјановић је додао да се траже праве мере санације које ће на најекономичнији начин обезбедити решење проблема. “Јарослав Черни” ће понудити целу лепезу потенцијалних мера. Одржане презентације, односно предложене мере аустралијске и швајцарске компаније не значе да ће бити узете у обзир, речено је овом приликом у Градској кући. Професорка Биолошког факултета у Београду, Гордана Субаков Симић прати алге, односно цијанобактерије у Врутцима од њихове појаве у децембру 2013. године. - Од децембра до данас оне су присутне у целом језеру, по

Дугорочно решење Институт за водопривреду “Јарослав Черни” требало би да до половине новембра заврши истражне радове од 12 циклуса и односе се на снимање стања на сливу, акумулацији, седименту, динамику промена у акумулацији и друга испитивања. Институт “Черни” треба да изађе са детаљним планом заштите вода у сливу акумулације Врутци, планом и мерама за санацију стања и побољшања квалитета воде у језеру гледано дугорочно.

14

8. мај 2015.

привреда целој дубини и на свим тачкама. Технологија која буде одабрана за прераду воде моћи ће да издржи прусуство ове алге, односно неутралише цијанотоксине који су опасни за људе и друга жива бића и преради воду која ће бити исправна за пиће, - каже професорка Субаков Симић. Она додаје да појава ове врсте алге у Врутцима

није никаква новина, јер су се овакве ситуације паралелно догодиле како Врутцима тако и Бледском језеру у Словенији, језерима у Америци, Италији, Швајцарској,Аустрији, јер су еколошке околности у 2013. години погодовале појави алги. Професорка је навела да Женевско језеро има присуство алге која је присутна у Врутци-

О санацији акумулације Врутци

ма већ седмадесет година као и у Циришком језеру. По хидроекологу, професорки Симић најважније је радити на томе да се оваква ситуација са цијанобактеријама више никада не понови. Потребно је радити на превенцији са свим потребним мерама, да се обезбеди слив, да више нема загађења и да се обезбеди седимент. На питање да ли се појава цијанобактерија могла спречити Симић одговара: - Нема ту кривца и немојте кривца тражити међу људима. То је природна појава и просто се дешава - рекла је професорка Симић. Градоначелник Тихомир Петковић је изјавио да очекује тендер за Фабрику воде током, или крајем овог лета.

- Чекамо став ревизионе комиисије Минстарства грађевина о идејном пројекту за Фабрику воде на Церовића брду. Очекујемо да Комисија у току маја заврши рад. - рекао је Петковић. На почетку скупа који је иницирала ужичка локална самоправа говорио је Драгољуб Костић, члан Градског већа, а њему су присуствовали представници релевантних институција и служби надлежних за санацију Врутака иреконструкцију Фабрике воде на Церовића брду. За израду пројеката санације акумулације и реконструкције фабрике републичка Дирекција за воде издвојила је23,5 милиона динара, а процене су да ће реконструкција фабрике коштати око 2,8 милиона евра. Жанка Ерић

ЈКП “НИСКОГРАДЊА”

Три километра пута у Добродолу После зимске блокаде локалног пута испод кућа Драгачевци каменом јаловином посути алтернативни правци који становништву омогућавају везу са остатком села и приступ парцелама до реке Лужнице пољопривредним машинама. ЈКП “Нискоградња” је урадила два крака алтернативног пута у Добродолу, у Луновом селу, засеок према Перишићима и крак према Јелићима у дужини од једног, односно два километра после појаве клизишта на путу испод кућа Драгачеваца. Муке мештана више десетина кућа у Добродолу почеле су у другој половини јануара када се услед топљења снега активирало клизиште и огромна количина земље блокирала локални пут који је засеПут посут каменом јаловином

ок Драгачевци и друге породице повезивао са остатком села и коме предстоји санација. Од тада су мештани користили макадамски пут као једину везу са Лужницком долином. Алтернативни краци посути су каменом јаловином и омогућиће становништву везу са селом и кретање возилима и пољопривредним машинама до својих поља, њива и пластеника према реци Лужници што је од изузетног значаја за пољопривреду. “Нискоградња” је алтерПарцеле поред Лужнице

15

8. мај 2015.

нативне краке урадила у кратком року, за шеснаест радних дана, наводи Ђула Живковић шеф градње у овом јавном предузећу. Деонице у Добродолу посуте каменом јаловином у дужини од три километра урађене су средствима која су опредељена за инфраструктуру страдалу услед поплава, клизишта и других непогода. Ж.Е.

запис ВЕСТИ У ПОСЕТИ ПОРОДИЦИ МИЛИЋЕВИЋ У ДРЕЖНИКЕ

Шест сунаца у тами сиромаштва

У кући Милићевића зидови нису украшени сликама непознатих аутора које се за мале паре могу набавити у ’’Форми Идеале’’ или ’’Јиску’’’, на њиховим зиду виси дуга и злослутна пукотина, потпис неке од прошлогодишњих киша. У њиховој кући не мирише на ’’Ленор’’ и свеже опране завесе, у свакој соби посетиоца дочека мирис старог намештаја и мемле. Њихов дом је испуњен мраком искључене електричне енергије. Све док из великог дворишта у кућу не утрчи шесторо насмејаних браће и сестара, када лоше озидана кућа малих прозора постаје оаза светлости. Такву светлост не исијава ни једна сијалица, то је светлост дечјег задовољства и кућне слоге. Са Милићевићима смо дошли у контакт преко хуманитарне акције ’’Тројка из блока’’, која је за њихово тешко стање сазнала преко социјалне службе, према чијим подацима је ова породица из Дрежника најбројнија као прималац социјалне помоћи у нашем крају. Упознајемо се са мајком Мирјаном а онда нас редом поздравља шест гласова и представљају се : ’’Марко, Миломир, Милица, Марина, Милан ...’’, док последњег малишана представља мама : ’’А ово је наша беба, Мирко...’’. Уз баку Зорку, мајку и оца, ова разиграна дружина чини велику породицу Милићевић. Након топле добродошлице, какву очито указују свима, Милићевићи нас позивају унутра, на кафу. Материјална оскудица је видљива и опипљива на сваком кораку који смо направили кроз кућу - намештај је купљен давно, похабан, кућни апарати малобројни, нечујни јер нема електричне енергије која би их покретала. У купатилу се виде трагови покушаја реновирања, који је напуштен услед недостатка новца. Све у кући трпи под теретом беспарице. Сем њених малих укућана, који су чисти, обучени су у уредну одећу, скромну али очувану. Породица Милићевић живи од скромних 15 000 динара социјалних примања и Зорановог надничења, који некад на сто доноси новац, некад канту сира , некад брашно а некад буде исплаћено кроз помоћ комшија у пољопривредним радовима. ’’Нама је дневно потребно 25 оброка. Месечно трошимо 100 килограма брашна, преко 20 литара уља, пет килограма масти... ’’,

објашњава мајка Мирјана (35) како изгледа хранити деветочлану породицу. Једини издржаватељ ове породице набраја ставке из свог радног века: ’’Радио сам у ливници, радио сам у таксију, радио сам у ’’Путевима’’, радио сам у пекари...’’, рецитује он листу послова којих нема у његовој радној књижици и наставља : ’’..радио сам у ’’Србији шумама’’, постављао керамику ...сад немам посао, па надничим у селу, коме треба помоћ, ја сам ту’’. Највећи проблем - струја Но, за храну и основне потрепштине се увек нађе, кажу. ’’Наш највећи проблем је струја. Исекли су нам електричну енергију због дуга од 18000 динара. Када је дошао човек из ЕПС-а са маказама, ја сам га молио, а онда ми је пао мрак на очи па сам му и претио. Он није ништа рекао, сем да и он мора да храни своју породицу. Исекао је струју, ја нисам ништа урадио, јер - шта би онда моја деца?’’, прича Зоран. ’’Сад немамо замрзивач. Како сачувати довољно хране за све, без замрзивача?’’ Искључење електричне енергије је отежало већ довољно тешку ситуацију ове породице, јер је са нестанком струје стала са радом и пумпа која им је избацивала воду из бунара. Иако су покушали да објасне своју ситуацију службеницима у Електродистрибуцији, и затраже некакав уступак, наишли су на неразумевање и омаловажавање. ’’Човек који ме је примио на разговор је, након пар мојих речи, притиснуо дугме и појавило се обезбеђење. Делија, велик као кућа, савио ми руке на леђа и хоће да ме избаци на улицу, као криминалца‘‘, каже Зоран, и надовезује на то причу о својој служби држави, која га сада не види. Њега је, наиме, рат затекао за време одслужења редовног војног рока на Косову. У рату никога не заобиђу тешке приче, оне које се никада, ма колико пута их поновили, не испричају до краја. ’’На Кошарама сам био на мртвој стражи. Пуцаш на сваки покрет. Кућица нам је била тик поред минског поља на које су једне ноћи бацили касетну бомбу. У експлозији мој друг је остао без обе ноге, а мене су погодила два гелера’’, заврће он кошуљу и показује ожиљке. ’’Носио сам га на леђима шест километара до

16

8. мај 2015.

прве медицинске станице. Од војске сам за ово дело добио - де- ција( која би, да је сместимо у неки дечји филм о малим суперхесет дана одсуства. И то ти је то’’, каже Зоран, чије често помињање ројима, сигурно за свој заштитни знак имала слово М око кога рата и војне службе нема само анегдотски карактер. је нацртано срце). Свако има своја задужења : Марко је већ одрасли дечко, који помаже оцу, брани своје млађе укућане од Помоћ која се не мери новцем свега што их плаши; Марина је модерна девојчица која браћи и сестрама помаже са домаћим задацима; Милица је маза која свиКолико су лошег доживели од стране државних институција, ма несебично пружа загрљаје и осмехе; Милан је најтиши у друдонекле исправљају добри људи из њиховог окружења: ’’Скоро жини, његове речи су одмерене и погађају право у центар; Мисам водио сина и ћерку да купе патике, њима двома су старе ломир је најнемирнији брат коме је све опроштено јер се неопоцепане. Не могу ја да им купим неке скупоцене патике, одве- дољиво слатко смеје; а беба Мирко је омиљена играчка свих укућана, заједничка одговорност и брига. Уколико их питате о њиховом стању, неће лагати, нити улепшавати слику живота какав их је дочекао на рођењу. Неоптерећујућа искреност са којом причају о биткама које свакодневно воде испуњава слушаоца тугом јер не може да реши њихове проблема, али и срећом јер у њима не види чак ни траг оне беде која често прати сиромаштво. Милићевићи су, напротив, деца ведрог духа, о чему сведочи и анегдота коју је испричао Марко, велики брат осталих петоро: ’’Некада у зиму добили смо пакет од Црвеног крста. С времена на време они нам тако шаљу брашно, уље, пелене за бебу и такве ствари...То не потраје дуго, али нам значи. Е, тако су ове године у пакет ставили једну јакну, која се брзо поцепала, и један пар патика, али ни њих нисам могао да носим јер сам добио - две леве патике!’’, каже он и смеје се искрено, без намере да изазове сажаљење код својих саговорника. Ова деца су, иако то по њиховом ставу, стасу и понашању никада нећете приметити, жртве свега што нас је пратило у подем их на бувљак, а Саша, што ради на тезги ми каже да купим следњих пар деценија - они су жртве рата који изазива кошмаре два пара, а трећи добијам бесплатно. После тога се сам понудио њиховог оца; они су жртве државног апарата који не пружа руку да доведем сву децу, купим шест пари од по хиљаду динара и три онима којима је најпотребнији, али зато милује оне који то нипара ће ми он поклонити’’, прича Зоран са захвалношћу о про- чим нису заслужили ; жртве су незапослености, иако нису додавцу, коме зна само име и значај онога што чини за њих. вољно стари да раде; о њих се огрешио здравствени и социјални Њихова узданица су и прве комшије, којима Зоран без окле- систем и занемарило их је друштво до кога им се пут све више вања помаже у свим тешким сеоским пословима, а они му његов сужава. труд враћају вишеструко - раде својим машинама у његовом Вече је већ пало. Марко, најстарији син, упалио је сијалицу имању, дотурају му намирнице које другачије не би могао да коју напаја стари акумулатор из комшијских кола. Време је да приушти... и све се међу њима решава на реч и част. кренемо назад. Са породицом из Дрежника се опраштамо дуго. Зоран нам на путу до кола прича о својим плановима за поврДобар отац од немарних родитеља тњаке и воћњаке, излаже нам све чему се нада када дође оно чувено ’’кад се буде имало’’. Зову нас на своју крсну славу, ЂурђевО томе како су му у животу комшије постале побратими, а дан. Прихватамо позив и док одлазимо надамо се да ће, као њибака родитељ, Зоран каже: ’’Мајка ме је напустила када сам имао хов светац, успети да победе неман немаштине која их просамо три месеца’’, каже, а у гласу му вибрира помешана тон - из- гања. неверености , повређености и помирености. ’’Од када знам за себе, знам за њу као моју мајку’’ , показује на своју баку Зорку Јаловост идеја о плодности (87) , која већ одавно гази девету деценију својим ситним корацима. ’’Јесте, оставила га је, не питајте како је одрастао - док је О породици Милићевић смо причали често и са различитим био беба давала сам му да сиса поврће из туршије да не би умро људима, будући да су посебан пример како среће тако и недаћа. гладан. И од тада се ја не одвајам од њега’’, каже бака која је, го- Људи који су се суздржали од реченице ’’Па што си их рађали динама касније, подједнако посвећена својим праунучадима. толико ако немају новца да их гаје? ’’ пре су изузетак него правиИ данас, Зоран и Мирјана су нека врста изгнаника из својих ло. Овакво здраворазумско размишљање открива једну инертфамилија, са којима су у ретким и хладним односима и са којима ност ума. На страну цене прекидања трудноће, контрацепције, су им једине заједничке теме - нерешена имовинска питања. ’’Од ниво образовања које су родитељи стекли, питања која, иако би родитеља који су нам и даље живи ретко када добијемо помоћ, требало, не долазе прва на ум су: Да ли су деца изложена физичједва смо их убедили да пред социјалном службом сведоче о теш- ком и емотивном запуштању? Да ли су њихове основне потребе кој ситуацији у којој живимо, како би смо добили било какву занемарене? Да ли су деца несрећна? Одговор на свако од ових помоћ од државе’’, каже Мирјана. ’’Што се тиче друге родбине, на питања је одречан. На том основу је могуће изградити и некакво њих не можемо да се ослонимо ни за шта. Чак не можемо да их решење за њих, док оно прво, ’’здраворазумско’’ питање нагоумилостивимо да се сложе да кућа и ово мало имања, на коме вештава да је решење за ово шесторо деце- да никада нису ни живим цео живот, припадне мојој деци’’, наставља Зоран женину рођена. Они, на сву срећу и задовољство њихових родитеља, причу о неразумевању. постоје, на њима је да за себе траже најбољи могући пут, а на држави и друштву да им помогну, или - ако то не могу - да им не Коме то Зоран жели да остави земљу? одмажу у њиховој борби да себи изграде живот какав заслужују. Марко (14), Марина (12), Милица (10), Милан (8), Миломир Александра Терзић (4) и петомесечни Мирко су права мала породична организа-

17

8. мај 2015.

образовање ЕКОНОМСКА ШКОЛА УЖИЦЕ

Први школски сајам виртуелних предузећа Ученици као пословни људи неће овде стати јер им је у плану да сајам развијају на регионалном, републичком али и међународном нивоу

Најмлађи посетиоци сајма Павле и Ива Колџић на штанду “Воћне фантазије”

Предузеће”Воћна фантазија”, професорка Мирјана Марјановић на штанду са ученицама

Ученици и професори ужичке Економске школе организовали су 29. априла први сајам виртуелних предузећа у Градском културном центру. Први корак на сајму је узимање платне картице на којој уписујете податке, затим следи одлазак у банку и отварање текућег рачуна, подизање кредита или завршавање неке друге банкарске услуге. Све ћете то обавити врло брзо јер за шалтером су ученици ове школе. А онда кренете од предузећа до предузећа, у правцу осигуравајућег друштва или ученичке компаније. У понуди су предузућа здраве хране, елегантне гардеробе, затим обуће, велепродаја производа од чоколаде, воћних производа, спортске

опреме... Све што купите плаћате картицом коју сте добили на почетку сајма. Дакле, на правом сте сајму виртуелних осам предузећа, три банке, осигуравајућег друштва и ученичке компаније. А ученици су у реалном свету представили своја практично стечена знања. Највеће гужве биле су на штандовима са чоколадним мафинама, бананицама, воћним миксом... па се чекало у реду за куповину жељеног производа. Купци су били ученици и посетиоци заинтересовани да пробају производе и обаве одређене услуге. Ученици као пословни људи неће овде стати јер им је у плану да сајам развијају на регионалном, републичком али и међу-

народном нивоу. А сада предузетничке идеје реализују кроз ученичку компанију која је већ награђивана за свој рад. Професор обуке у виртуелном осигуравајућем друштву Бојана Пуцаревић наводи да ученици трећег разреда преко своје виртуелне компаније “Феникс”раде све врсте неживотног осигурања. -Симулирамо пословање правих осигуравајућих друштава само што то радимо са виртуелним новцем. Обављамо и продајне разговоре са клијентима и закључујемо све врсте неживотних осигурања. У четвртој години ћемо нашу делатност проширити на животно осигурање тако да ћемо онда имати комплетан асортиман услуга које пружају осигура-

Професорке Биљана Миловић и Бојана Пуцаревић

вајуће компаније, закључује професорка Пуцаревић. Професорка економске групе предмета Биљана Миловић додаје да се ученици баве осигурањем имовине и ауто одговорности у фази јединственог рада. -Наредне године ученици ће прећи на фазу подељеног рада тако да ћемо и идуће године заједнички наступити на сајму, нагласила је професорка Миловић. О наступу ученика на сајму за “Вести”професорка економских предмета на смеру финансијски администратор Бранкица Лукић навела је да предузеће “Слатке чари”основано је пре две године и послује по принципу правог предузећа.

Професорка Бранкица Лукић

18

8. мај 2015.

образовање

Милица Прљевић, директорка Економске школе - Наши ученици имају практичну наставу у предузећима, банкама или осигуравајућим друштвима и увек добијамо повратну информацију, да они то изузетно успешно раде. Обучени су да буквално из школских клупа могу да крену на посао, јер стечено практично знање умеју да примене - нагласила је директорка Прљевић.

-Ученици су прво осмислили име и чиме ће се предузеће бавити. С обзиром да је у Сопоту основана виртуелна Агенција за привредне регистре где они као и у реалном животу преузимају документа за регистрацију и после седам дана добијају решење да су регистровани, имају ПИБ, матични број.... Затим шаљу захтев виртуелној банци која постоји у Чачку и код њих отварају текући рачун, прецизирала је професорка Лукић образлажући даље пословање овог предузећа. Она је посебно истакла заинтересованост ученика и њихову посвећеност у раду овог виртуелног предузећа које је због свог “чоколадног” асорти-

мана изазвало велико интересовање посетилаца и купаца. Професорка Мирјана Марјановић представила је предузеће “Воћна фантазија” и навела да три године ради са овим ученицима тако да су они већ професионални у овом послу. -Ово је други сајам на коме наступају а интензивно су се припремали последњих месеци, прецизирала је професорка Марјановић. Ученица Бранка Арсић, смер банкарски службеник истиче да њихова “Глобал” банка нуди различите врсте банкарских услуга становништву и привреди. -За овај сајам смо се дуго припремали, почев од докумен-

тације, уговора, налога...а примера ради текуће рачуне отварамо свима који ту услугу затраже. А веома важно је и да банкарске услуге представљамо и будућим ученицима ове школе који су заинтересовани да се упознају шта се све учи у оквиру овог смера, рекла је Бранка. У школи имају виртуелну банку где заједно раде са професорима а стручну праксу обављају у филијалама ужичких банака. Већина ученика са овог смера намерава да упише Економски факултет а неки од њих да после средње школе почну да раде у банкама. Ученик Алекса Јанковић из велетрговине “Слатке чари “ каже да се баве производњом и продајом чоколаде и кондиторских производа. -Имамо доста посла јер је велико интересовање за куповину наших производа, а припремили смо и ценовник, каталог, визит карте...Најлепше је што излажемо нашу делатност и показујемо шта смо све научили.-, истиче Алекса. А ученица Софија Станковић каже да “Слатке чари”успешно послују већ две године са конкурентима из целе Србије.

Софија Алексић

Бранка Арсић

Алекса Јанковић

На штанду”Слатке чари”

19

8. мај 2015.

-Људи дефинитивно желе чоколаду што смо истраживали на почетку нашег пословања. А уочили смо да су све већи захтеви за обилнијим чоколадним производима. Моја другарица и ја смо правиле чоколадне мафине које су се одмах продале, додаје Софија. Оцењујући сајам ученици истичу да им је ово представљање велика помоћ и да се понашају као на послу, односно да су запослени у реалном предузећу. А уједно им је и путоказ за даље образовање или за започињање посла којим би као млади предузетници могли да се баве у будућности. Додајмо, да директорка Милица Прљевић истиче да је од 2003. године Економска школа у Ужицу ушла у реформу средњег стручног образовања са циљем повезивања теорије и праксе. У оквиру образовних профила финансијски, пословни администратор, банкарски и службеник осигурања су и виртуелна предузећа где се симулира рад као у правом предузећу.

Ученици на сајму

Драгица Цвијовић

образовање ПРВА ОСНОВНА ШКОЛА КРАЉА ПЕТРА ДРУГОГ И “ДУШАН ЈЕРКОВИЋ”

CAMBRIDGE сертификати

Награде и дипломе су значајна признања за велико залагање и труд који наставници школа улажу у ученике. Стављање акцента на конверзацију и успостављање контаката са вршњацима широм Европе утицало је да ђаци у већој мери заволе енглески и постану свесни његове употребне вредности

Ученици из Прве основне школе

У Ужицу се већ другу годину за редом организује Cambridge Selection тестирање ученика основних школа из енглеског језика, по међународним стандардима. Организатор тестирања била је школа страних језика Blackbird из Чачка. За разлику од прошле године, овогодишње тестирање је спроведено у већем броју градова: Чачку, Краљеву, Ужицу, Горњем Милановцу, Ариљу, Пожеги и Ивањици, при чему је у првом кругу учествовало 30 школа, 86 професора енглеског језика и преко 3000 ученика. Половина од тог броја, њих око 1500, имали су прилику да одмере знање из енглеског језика у другом кругу. Такмичење је организовано по узрастима, од трећег до осмог разреда. Од тога су 192 ученика из ужичких основних школа. У веома јакој конкуренцији, 79 ученика Прве основне школе краља Петра II из Ужица се пласирало у други круг. На том делу такмичења чак 28 ученика је имало пролазност преко 95% теста освојивши награде. Постигнути су запажени резултати на свим нивоима тзв. ЕSOL тестирања: Starters, Movers, Flyers i PET for Schools. Иначе, тестови су усклађени са узрасним могућностима ученика према европским стандардима.

Главна награда, седмодневни боравак на Златибору у оквиру летњег кампа школе енглеског језика је додељена Симу Ђуричићу ученику седмог разреда Прве основне школе, док је Филип Драшковић, ученик трећег разреда награђен ваучером за полагање испита Cambridge Young Learners. Централна додела признања ученицима из 30 школа је одржана 22. априла у Дому омладине у Чачку. Додели награда су присуствовали представници угледних институција које су подржале такмичење: Cambridge English Language Assessment, Cambridge University Press, EAQUALS / YALS i Excalibur Exam Centre. -Поменуте награде и дипломе су најлепше признање за велико залагање и труд који наставници наше школе улажу у своје ученике. Стављање акцента на конверзацију и успостављање контаката са вршњацима широм Европе утицало је да ђаци у већој мери заволе енглески и постану свесни његове употребне вредности, изјавила је Емина Јеремић Мићовић, помоћник директора Прве основне школе краља Петра Другог. А ученици и наставници ужичке школе “Душан Јерковић” били су такође учесници скупа о учењу страних језика

путем неформалних облика наставе као и о предностима познавања међународних стандарда. Од 39 ученика Основне школе „Душан Јерковић“ који су успешно урадили други круг тестирања, за награде на регионалном нивоу пласирало се њих деветоро и то Исидора Ристовић, Мина Маковић, Ми-

нифестације је био веома посећен у оквиру кога су били музичко-драмски програм ученика билингвалних одељења Гимназије из Горњег Милановца, и то на више страних језика, као и презентацијама и предавањима представника Универзитета у Кембриџу (Cambridge University Press) и Удружења школа језика у Србији (Association of language Schools in Serbia). Предавачи су изразили задовољство успехом ученика Западне Србије и истакли важност учења страних језика, који су данас неопходност. Од представника школе Blackbird из Чачка, организатора овог тестирања за Србију, ученици ужичких школа добили похвале за најбоље резултате и највећу излазност од свих гра-

Ученици и професори из “Душан Јерковић”

лица Јовичић и Урош Топаловић, ученици петог разреда, Ања Росић, Инес Богдановић и Сара Ристовић, ученице шестог разреда, као и Теодора Павловић и Софија Брзаковић, ученице седмог разреда са пролазношћу преко 95 одсто. Са наставницама Јеленом Благојевић и Марином Јевтић и ученицима и наставницама из Прве основне школе, ученици из „Душана Јерковића“ су путовали у Чачак, на свечану доделу награда. Програм ма-

20

8. мај 2015.

дова. Сарадници, наставници енглеског језика из основних школа „Нада Матић“, Прве основне школе краља Петра Другог, „Душан Јерковић“ и „Богосав Јанковић“ из Кремана добили су сертификате односно захвалнице за учешће и организацију Cambridge Selection тестирања који је по други пут одржан у Ужицу, навеле су из школе Марина Јевтић и Мирјана Радовановић Пејовић. Д.Цвијовић

образовање ОСНОВНА ШКОЛА „МИОДРАГ МИЛОВАНОВИЋ ЛУНЕ“ У КАРАНУ

Заједнички програм за Дан школе Омаж књижевнику Бранку Ћопићу у присуству бивших и садашњих ученика, учитеља, наставника и гостију Сваке године 27. априлa у Основној школи „Миодраг Миловановић Луне“ у Карану свечано се обележава Дан школе. Свечаност је заједничка за матичну школу и три издвојена одељења – у Луновом Селу, Рибашевини и Трнави. Дан школе у Карану још једном био је повод за окупљање бивших и садашњих наставника и учитеља, ученица и ученика као и представника града и гостију. Пригодан програм овогодишњег скупа био је посвећен стогодишњици рођења великана српске књижевности Бранка Ћопића, под мотом „Сећање на дечака који је додирнуо Месец“. О животу и делу књижевника присутне су подсетили ученици школе казивањем најлепших одломака из његових дела. Под будним оком наставника, који су припремили програм овог својеврсног омажа, показано је да је „највише што један књижевник оставља за собом његов живот у нама“.

Вера Симић

Ћопићу у част, приређена је и изложба из неколико тематских целина, подељених на паное са критичким виђењима његове личности и дела, личним белешкама писца и свевременским цитатима из његовог

пера. Захваљујући сарадњи са Народном библиотеком, посетиоци су на једном месту могли да виде и Бранкове књиге из различитих периода његовог стваралаштва. Поздрављајући пристуне, изложбу је отворила директорка каранске школе Вера Симић која је изразила задовољство бројном посетом на школској свечаности. Скупу су присуствовали брат Миодрага Миловановића Луна Мирко Миловановић, Видоје Дрндаревић, заменик градоначелника Ужица, Јелена Васовић,члан Градског већа задужена за културу, образовање и спорт, Вељко Јараковић, свештеник, као и директори ужичких школа. У оквиру програма обележавања Дана школе оржани су ученички литерарнии и ликовни конкурси на тему „Мириси и боје мога детињства“. Најуспешнији радови били су саставни део изложбе, наведено је из школе. Д. Цвијовић

ОСНОВНА ШКОЛА “МИЛИВОЈЕ БОРОВИЋ” У МАЧКАТУ

Представљени средњошколски образовни профили Осмацима показани и практични радови ученика ужичких и чајетинске школе

На сајму образовања у Мачкату ученицима осмог разреда и њиховим родитељима су се представиле Туристичко угоститељска школа из Чајетине, Техничка школа “Радоје Љубичић”, Техничка школа, Медицинска школа, Економска школа и Уметничка школа из Ужица. Присутне је поздравио Иван Ивановић, директор Основне школе “Миливоје Боровић” који је говорио о значају ове манифестације за ученике и родитеље. Представници школа су припремили интерактивне презентације, промотивне филмове, а о смеровима говорили су професори и њихови ученици. Професори су представили образовне профиле а наводили су и могућности запошљавања и наставка школовања. Ове године највише се говорило о трогодишњим образовним профилима који су непоходни у производним и услужним делатностима. Туристичко угоститељску школу из Чајетине представила је професорка Јеле-

на Марић говорећи о образовним профилима. Она је истакла да ће школа по први пут уписати одељење смера финансијски администратор, тако да ће се у школској 2015/2016 години бити уписани туристички и кулинарски техничари као и финансијски администратори. На предстаљању ужичких средњих школа из Техничке школе су истакли практичан рад и добре могућности за запошљавање. Представници Медицинске школе су говорили о хуманости и одговорности здравственог позива. Економску школу су овом приликом представиле ученице, које су објасниле смерове а највише су говориле о практичном раду у виртуелним предузећима. Професори Уметничке школе су говорили о развоју и неговању креативности ђака. Родитељи и ученици добили су и детаљне информације на штандовима као и флајере и проспекте како би што боље информисали будуће ђаке. Ученици из

21

8. мај 2015.

Техничке школе из Ужица су представили лего робота који сортира куглице и хидрауличну руку. Ученици Медицинске школе су овом приликом присутнима мерили крвни притисак. А Уметничка школа се по први пут представила ликовним и вајарским радовима ученика. Све школе ће у наредном периоду организовати дане отворених врата, како би осмаци и родитељи могли да увере у квалитет наставе и тако и саме услове школовања. Занимљиво је поменути да су представници школа говорили и о ваннаставним активностима. Интересовање за сајам било је велико, а манифестацији је присуствовао велики број ученика и родитеља, не само из Мачката и Шљивовице већ и из Сирогојна, наведено је из школе "Миливоје Боровић" из Мачката. Д.Ц 

репортажа ШВЕДСКИ СИСТЕМ (2)

Слободни медији у еколошкој држави Не, није бајка. Наслов је у најкраћем препричан други део репортаже коју је за “Вести” написала колегиница Биљана Кузмановић. Она је Ускршње празнике провела у приватној посети породици Strandberg и уз њихову помоћ „прибавила“ доста чињеница и података о животу у ШведскојПрва ствар која је приметна приликом слетања на шведско тло је да се доста пажње посвећује екологији. Више од половине шведске површине прекривено је шумама. Пољопривредни и шумски рефуз се користи за генерисање топлоте и то је само један од практичних примера и одличних показатеља зашто је баш Шведска у самом врху еколошки најразвијених земаља. Према дугорочним енергетским плановима Шведска би до 2050. године требало да има одрживу производњу електричне енергије што би довело до потпуног престанка емисије стаклених башти. То ће опет ову државу сврстати међу ретке индустријализоване земље које ће у томе успети. Један од кључних разлога је смањење потрошње нафте у односу на раније године, што је замењено даљинским грејањем на биогорива. Од укупне енергије која се троши у овој држави са око 33 одсто предњачи биомаса, а затим нафта, енергија из хидроелектрана (48%) и нуклеарке које произведу 38 одсто енергије. Биомаса се масовно користи за производњу топлотне енергије, биогорива и у индустрији. 4,4 одсто од укупне потрошње електричне енергије у Шведској произведе преко 2000 ветрењача, а количина добијена из фосилних горива у последњих пар година смањена је за око десет процената. СОРТИРАЊЕ ОТПАДА

Гетеборг

Ефикасан систем за сортирање отпада у који сам се уверила приликом посете породици Strandberg током Ускршњих празника, и систем рециклаже допринео је да сада само четири одсто смећа у Шведској завршава на депонијама. Ова држава још од раних 90-тих година прошлог века почела је да примењује свеобухватан систем, кроз измену закона, блиску сарадњу са привредом и пре свега промену свести људи како би сваки појединац живео у еколошим условима какве су створили за генерације које сада ходају овом земљом. Више од 90 одсто смећа које произведу домаћинства рециклира се и поново користи у производњи електричне енергије и горива. Политика Шведске окренута је ка економском стимулисању масовне рециклаже, а од 2005. године у овој земљи је забрањено одлагање органског смећа на депоније, јер се оно биолошки третира за прављење компоста, биогаса и ђубрива. Неколико година уназад на улицама Гетеборга присутна су јавна возила на електрични погон и возила на биоплин. Од 2009. године бензинске пумпе у Шведској, које су углавном по принципу самоуслуге и плаћања картицом, морале су у понуду да уврсте и алтернативна горива попут етанола.

За пораст употребе биомасе као енегента заслужна је јака политичка воља и подстицаји, прича ми мој домаћин, Швеђанин а ужички зет, Cristian Strandberg, планер производње у једној малој рафинерији у Гетеборгу. Додаје да се подстицаји односе на порез на емисију CO2, затим сертификате који се издају свима који користе зелену енергију док су за употребу биогорива у промету такође предвиђене пореске олакшице. Осим водеће улоге по употреби обновљивих извора, Шведска је високо котирана и по фиШВЕДСКИ ПРЕВОЗ нансирању развоја нових технологија и одрживог развоја, енергетској ефикасВажно је истаћи колико се у Шведској ности и рециклирању, закључује пажње посвећује једнакости особа са инStrandberg. валидитетом, што је очигледно на сваком

22

8. мај 2015.

кораку. Улице Гетеборга плански су прилагођене онима који се самостално крећу у електричним колицима, као и лицима која користе штаке, шеталице или друга помагала. Готово сва превозна средства су доступна особама са инвалидитетом са видно обележеним местима. Уколико на станици превоз чека особа у колицима доласком, аутобус се спушта на десну страну према плочнику, а возач излази са свог места и додатно спушта рампу за особу са инвалидитетом, што јој олакшава улаз односно излаз. То је мора се признати ситница која одузима мало времена али много говори о односу друштва према популацији која нема посебне потребе, већ само тражи исте услове. Овим детаљима свакако треба додати и то да аутобуси имају уграђен систем који стално прати њихов положај и брзину, чиме се усклађује са редом вожње. Ако је аутобус пребрз могуће је возачу дати сигнал да успори и обратно. То је и разлог зашто шведски превоз функционише савршено прецизно, и проверено долази на станицу у минуту када и пише на реду вожње. прва снага државе Норвешка и Шведска водеће су на листи земаља по слободи медија. Конкретно у Шведској постоји јако мало цензуре, а оно што је приметно када се прелистају дневне, локалне или националне новине је да се мало пажње посвећује политичким те-

репортажа мама. У фокусу новинара су теме које се обрађују кроз људске примере попут здравља, фитнеса, здраве хране, уређења кућа и башти. Боравећу у Шведској сазнала сам да један њихов познати новинар тврди да медији у Шведској нису трећа већ прва снага државе, јер се у овој земљи сматра да само слободни медији утичу на ширење добре климе у друштву. Закон о слободи медија омогућава Cristian Strandberg и Тања Вићовић

приступ свим званичним документима, а Закон о тајности докумената, онемогућава приступ документима који се тичу државне одбране, полицијских истрага које су у току, спољне политике или заштићених животињских врста. По овоме се Шведска разликује од већине европских држава које имају затворене системе, а онда законом омогућавају да одређени документи буду доступни јавности. Владини службеници у овој држави имају право да критикују рад своје агенције и да дају изјаве новинарима, не плашећи се ризика да ће за то бити санкционисани. Постоји институиција звиждача (узбуњивачи у Србији!), тако да државни службеници имају право да новинарима доставе документа којима доказују незаконите радње. Шведска је препознатљива и по ниском степену корупције, што не значи да је уопште нема. Уочљива је јер су рачуни у овој држави јавни. Грађани Шведске од малена су васпитани да се ни по чему не истичу. Такви су и одрасли који не потенцирају на богатству. Политичари се у овој по већини параметара, врло богатој земљи, ретко могу видети у скупим аутомобилима, јер су свесни да би то одмах привукло пажњу медија.

су и више него скупе. Недостатак станова у великим шведским градовима, како за продају тако и за издавање, вртоглаво је повећао цене станарина. Цене стамбеног простора скочиле су само током прошле године десет одсто. Иначе, у последњих десет година цена некретнина у Шведској је порасла више од 100 одсто,а зараде су у истом периоду повећане око 33 одсто. Пре десет година Швеђанима је било потребно око пет просечних плата за куповину куће а данас им је за ту исту кућу потребно осам просечних плата. Шведска је међу развијеним земљама позната као држава са најјефтинјим хипотекарним кредитима и проблем са некретнинама је настао управо због ниских каматних стопа. Грађевинске дозволе за изградњу кућа У шВедској тешко се добијају и на њих се чека неколико година у зависности од града у некоме желите да се „скућите“. Швеђани који желе да изграде кућу по својој замисли узимају астрономске кредите које исплаћују више деценија, неки и до краја живота. Каматна стопа на кредите није велика зато се 40 одсто задужених Швеђана одлучује да кредите исплаћује 50 и више година. Кредитна задуженост Швеђана дупло је је већа у односу на земље као што су Данска, Енглеска или САД. Шведска је и добар пример у области потрошачке политике, пре свега јер су брендови ове земље у било којој области (прехрамбена, спортска, аутомобилска и друге индустрије) држе монопол. Шведска је изгласала Акт о потрошачкој куповини у којој потрошачи активно могу да изаберу једну од шест понуђених опција: захтев за поправку робе, захтев за замену робе исте врсте, повраћај новца, повраћај новца у висини која је потребна за поправку на том или неком другом месту, сторнирање куповине и повраћај новца и захтев за накнаду штете. Поред тога рок за рекламирање робе је три године од дана купопродаје. православна црква

Доласком Срба почетком 60-тих година, а којих тренутно има између 85 и 100 хиљада, (десет хиљада у Гетеборгу), на северу Европе ширила се и православна вера. За првог пароха гетеборшке парохије на Светог Саву 1979. године рукоположен је свештеник Драган Мијаиловић из Београда. Са кратким прекидом, он и Јефтини кредити данас служи Богу и роду у храму посвећеДа ли због високог стандарда или ква- ном Светом Стефану Дечанском у Гетелитета градње некретнине у Гетеборгу и боргу. Лично се доста заложио да се од уопште у Шведској, из српске перспективе протестантске епархије купи велика Бого-

23

8. мај 2015.

родичина црква у градском делу Кортедала. Тако су од 2009. године гетеборшки Срби који су помогли куповину цркве, власници једне од највећих и најлепших грађевина на територији западне Европе. Храм и просторије црквеног културног и духовног центра простору се на 3 500 метара квадратних и примају 650 људи. Осим Срба недељом и о великим празницима у

Сарадница Вести са протом Драганом Мијаиловићем (Фото: Драгана Цвијетић Прањић

цркву долазе и други православни верници. Православни храмови доступни су у још седам великих шведских градова. Прота Драган Мијаиловић, осим ширења православља на тлу Шведске, посвећен је и књижевности. Од 1983. када је објавио књигу "Веронаука за омладину и одрасле", до данас је, написао више књига, међу којима се посебно истиче Девојчица и ветар (Просвета, 2013) у чијем средишту су размишљања девојчице чији родитељи су у канџама наркоманије. Каже да је наркоманија доста изражена и у граду у коме проповеда вероисповест скоро четири деценије и да је највећи део књиге писан на основу аутентичне грађе. Гетеборшки прота, чији син Немања наставља очеву мисију, добитник је Златне значке КПЗ Србије 2006. године, а на Сајму књига 2009. награђен је књижевном наградом „Арсеније Чарнојевић“. Шведска је земља с највишом стопом коришћења Интернета у Европи. Доступан је свуда, као и употреба мобилних телефона за које већина Швеђана користе претплату, јер су тарифе повољније од припејд услуга. Иако су у сваком смислу окренути технологијама, почев од развоја па до масовног коришћења, Швеђани слободно време не проводе уз компјутере. Посвећени су неком облику рекреације или културним дешавањима или једноставно гледању телевизије или читању књига у својим домовима. Биљана Кузмановић

акција ОСМЕХ ЗА СВАКИ ДАН Јелица Грегановић

НАГРАДНА ИГРА

„Осмех за сваки дан“ нова је збирка кратких, хумористичких прича Јелице Грегановић. У својој новој књизи Јелица бележи детаље живота, наизглед неважне и мале ствари од којих се, заправо, састоји свакодневица коју делимо сви. Кроз наизглед лагану, сасвим шаљиву и довољно уврнуту причу, Јелица Грегановић доказује истоветност људских емоција, основних и нијансираних, које не заобилазе никога и никад.  Читатељке које занимају модерне дилеме у љубави, каријери, породичном животу, које воле духовите и интелигентне кратке прозне текстове сасвим сигурно ће уживати у овој књизи. Јелица у новој књизи исписује сопствене, оне сасвим личне и породичне приче, у којима нам отвара мале породичне тајне, и све би било готово идлично да их списатељка не исказује и у преносном значењу. Дозом самоироније, помало бурлескно, она својственим стилом открива да бити у својој причи у улози жене, мајке и списатељице и не може бити друго до ’слатка’ патња...   Ауторка књиге „Осмех за сваки дан“ успева да буде Ефраим Кишон и Огден Неш и Рабле, а све то – у сукњи. Кроз једну наизглед лагану, сасвим шаљиву и довољно уврнуту причу, она нам доказује истоветност људских емоција, и основних и нијансираних, које се примењују и не заобилазе ни стару ни нову еру, ни Сибир ни Обалу слоноваче, ни Колумба ни Хасу ни Сосу – никога и никад. Доказује да сви плачемо исте сузе, живимо исти живот. И само нас нијансе чине Колумбом или – Јелицом Грегановић.  У издању Лагуне објављене су јој књиге „Љубав и друге ситнице“, „Од речи до речи“ и „Испод седмог неба“.

Књижара Делфи и Лагунин клуб читалаца у Ужицу у сарадњи са недељником “Вести” и Радио Ужицем наградиће два наша читаоца која одговоре тачно на наше наградно питање. Добитници ће бити награђени са примерком књиге у издању Лагуне, а њихова имена биће саопштена петком на програму Радио Ужица и у наредном броју “Вести”. Добитници књига су: Милка Јовановић и Вера Ковачевић. Потребно је да награђени дођу у просторије листа “Вести” по купон са којим ће у књижари Лагуна подићи своју награду.

Наградно питање:

Ко је аутор књиге “Острво на дну мора”?

Тачан одоговор: _______________________ Купон са тачним одговором можете послати на адресу: Редакција Вести, Љубе Стојановћа 5, 31 000 Ужице, или донети у редакцију листа.

БИОСКОПСКИ РЕПЕРТОАР САЛА 1

САЛА 2

ОД 07. ДО 13. МАЈА у 22 часа цена улазнице: 300,00 динара

ОД 07. ДО 13. МАЈА у 21 час цена улазнице: 250,00 динара

ДЕТЕ 44

БЕЛИ БОГ

Дужина трајања: 137 мин Жанр: трилер, драма Главне улоге: Tom Hardy, Noomi Rapace, Gary Oldman, Joel Kinnaman Режисер: Daniel Espinosa

Жанр: драма Трајање: 121 минута Глумци: Zsófia Psotta, Sándor Zsótér, Lili Horváth Режија: Kornél Mundruczó

Феноменална екранизација политичког трилера Тома Роба Смита, који је освојио 17 књижевних награда ! Дете 44 је први део напете трилогије чија је радња смештена у Совјетски Савез 1952. године. У време највећих параноја, строгог образовног система и јаког деловања тајне полиције, безбрижну свакодневницу земље, која се хвали како у њој нема криминала, уздрмаће крвави злочини серијског убице познатог под надимком Ростовски кољач.

Хаген се придружује уличном чопору, пролази кроз суров дрил када га ухвати и тренира организатор крваве борбе паса, успева да побегне и заједно са другим псима креће у напад на људску расу. На крају се суочава са Лили, која га све време тражи, а аутори остављају извесну наду у могуће помирење две врсте. Бели бог је у мају ове године освојио Гран при у програму ,,Известан поглед" у Кану. Изузетан продуцентски подухват је то што у филму учествује око 250 паса мешанаца.

САЛА 1 САЛА 1

ОД 06. ДО 13. МАЈА у 19.30 часова цена улазнице: 300,00 динара

ОД 07. ДО 13. МАЈ у 18 часова цена улазнице: 250,00 динара

ОСВЕТНИЦИ- ЕРА АЛТРОНА Дужина трајања:141 мин Жанр: акција, авантура Главне улоге: Robert Downey Jr., Chris Hemsworth, Chris Evans, Scarlett Johansson, Mark Ruffalo, Jeremy Renner Режија: Joss Whedon Кад Тони Старк покуша да пробуди успавани програм за одржавање мира, ствари ће кренути по злу и највећи светски хероји: Ирон Ман, Капетан Америка, Тор, Невероватни Хулк, Црна Удовица и Соко биће стављени на највећи тест док судбина планете буде висила о концу. Кад се страшни Алтрон појави, Осветници ће морати да га спрече да оствари своје опаке планове и ускоро ће овај невероватни савез прокрчити пут епској и јединственој авантури по целом свету.

СУНЂЕР БОБ КОЦКАЛОНЕ: СУНЂЕР НА СУВОМ Жанр: анимирани, авантура, синхронизован, 3Д Трајање: 100 минута Улоге: Том Кеннy, Антонио Бандерас, Цланцy Броwн, Билл Фагербакке Гласови: Владислава Ђорђевић, Димитрије Стојановић, Младен Андрејевић, Живорад Миленковић - Жика, Милош Максимовић, Срђан Гојковић - Гиле, Душан Којић - Која, Зоран Костић – Цане, Глигоријевић Стефан,Глигоријевић Василије, Зоја Лукић Режија: Ђорђе Лукић

24

8. мај 2015.

фељтон Грађевинско предузеће “Златибор”-Ужице у сећањима (11)

Како смо градили Београд Некадашњи директор ГП “Златибор” (јануар 1976- јун 1996.) Слободан Боби Ранђеловић своја сећања о градитељским подухватима ГП “Златибора” забележио је у рукопису који је уступио “Вестима”. Сећања су записана у Сан Франциску 2009.године током боравка у Америци а инспирисана чувеним мостом “Golgen Gate”ремек делом инжењерског конструктерства и симболом тог града.

Средином јула 1976.године за директора ООУР “Градња Београд” изабран је Радивоје Поповић који је раније био први управник РЈ Тузла, а затим фирме “Полет” из Тузле. У међувремену од старијих “Златибораца” и представника друштвено -политичких организација Ужица, чуо сам доста повољних мишљења о Поповићу, као успешном руководиоцу, јако строгом али упорном у извршавању задатака. Подржао сам предлог за избор директора уз образложење да је по школској спреми предност на страни другог кандидата Јефта Полексића, али организаторске способности и гаранција да ће ООУР превазићи лоше резултате пословања и позитивно пословати су на страни Радивоја Поповића. Одлука Радничког савета била је једногласна, а Поповић је у наредних 12 година руковођењем ООУРа “Градња Београд”успео да буде најуспешнија и никад није негативно пословала, записао је Ранђеловић. Како смо то успели? Само чврстом дисциплином, стимулацијом за извршене радове пре динамичког плана и исплатом радника по “акорду”, односно они су унапред знали за које паре треба завршите поједине позиције радова. У то време град Београд је градио преко 12.000 станова годишње у тзв. друштвено усмереној стамбеној изградњи. А ООУР ”Градња Београд” у то време градила је 150 станова на Лабудовом брду. Почетком августа 1976.године био је заказан састанак код градоначелника Београда Живорада Ковачевића са свим извођачима стамбене изградње из целе Југославије. Радивоје Поповић ме замолио да будем одлучан и убедљив на том састанку гарантујући да ће ГРО”Златибор” завршити све станове до краја године. Логика је указивала да је

то немогуће јер смо били у темељима, док су друге фирме из Милановца, Краљева и Београда биле већ код трећег или петог спрата и нису смеле да да прихвате тај рок. Састанак је тачно почео у 19,30 часова. Отворио га је градоначелник Живорад Ковачевић у пратњи потпредседника Маслаћа и председника Извршног савета Миљенка Зрлеца, са напоменом да се састанак завршава у 20,05 часова. Градоначелник Ковачевић је рекао да можемо постављати питања али да он није обавезан да одговори.

је одржано и станови су предати крајем године. Завршавајући прозивку извођача радова, једину похвалу је добило словеначко предузеће “Велград” из Велења, што је изазвало реакцију код техничког директора ГРО”Дом” да постави питање : -Председниче, ја знам да је Београд отворен град, али кажите ми које то грађевинско предузеће из Србије ради у Загребу и Љубљани? -Градоначелник Београда Ковачевић је дипломатски одговорио: -Као што сам рекао, можете питати, али нисам у обаве-

Почело је прозивање прво београдских фирми као што је ГРО “Рад”: -Вама су пречи водоторњеви у Кувајту, него стамбена зграда у Београду, која вам служи за подкусур.- Затим СОУР “Комграп”- “Вама стамбена изградња треба само због аванса, свуда касните, ни један објекат не завршавате на време. Идуће године нећете добити ни један стан, док не завршите ове почете.На питање шта има да да каже “Златибор” за 150 станова на Лабудовом брду који касне, одлучно сам одговорио, иако тог момента нисам веровао, да ће станови бити завршени до краја 1976.године. Сви су ме зачуђено погледали, али обећање

зи да дам одговор. Сада је тачно 20, 05 часова и састанак је завршен. Хвала вам што сте дошли. Видећемо се крајем године опет. Обећање које смо дали градоначелнику било је “бити или не бити” за ООУР “Градња Београд”. Знали смо ако одржимо обећање, отварају нам се велике перспективе и посла ће увек бити. Радивоје Поповић је свако јутро и суботом и недељом био на градилишту, пола сата пре почетка радног времена, да лично види да ли неко касни на посао.У случају да су резерве цемента у силосима при дну, ноћу у 2, 00 часова на ауто путу код наплатне рампе у Бубањ потоку, пресретао је рефулере са

25

8. мај 2015.

Пише: Слободан Боби Ранђеловић цементом и за флашу пића усмеравао их на нашу фабрику бетона, тако да никада нисмо имали застој због недостатка материјала. Када смо у августу 1976.године закључивали уговоре да подизвођачима, Поповић ме замолио да председавам састанку и да им пренесем обећање дато градоначелнику, односно да су рокови неприкосновени и да 150 станова мора бити готово уз обављен технички преглед и добијену употребну дозвола до краја године. Завршили смо станове у обећаном року и то се прочуло не само у Београду него и широм Србије тако да смо 1977.године добили да градимо још 400 станова на Лабудовом брду а нуђено нам је још толико. Наше оптималне могућности ипак су биле 400 станова годишње, што смо добијали и наредних година. Нисмо хтели више, јер нам је било најважније сачувати реноме а то смо постигли квалитетно изведеним радовима у уговореном року А 1977.године завршили смо пословни простор од 280 квадрата у Пожешкој 104а за потребе ООУР “Градња Београд” и престали да будемо подстанари предузећа “Електрон”. Тиме је “Златибор учврстио темеље у Београду и били смо “мало Ужице” у Београду, јер су нас посећивали представници друштвено-политичких организација општине Ужице, Златиборског округа, београдских општина Чукарица, Раковица, града Београда и сви наши инвеститори и пословни партнери. Приређује: Драгица Цвијовић У наредном броју: Градња Опште болнице Ужице

спорт ПРВА ЛИГА

Дерби без голова Јединство Путеви - Слобода 0:0. Стадион: у Крчагову. Гледалаца: 1200. Судија: Данило Михајловић (Врање). Помоћници: Сладјан Рајковић  (Обреж) и Владимир Ђуричић (Лесковац). Жути картони: Јоксимовић, Јакшић (Јединство Путеви), Милановић, Стојановић, Грујичић, Јанковић, Манчић (Слобода). Црвени картони: Дјурић (Јединство Путеви), Стојановић (Слобода). ЈЕДИНСТВО ПУТЕВИ: Маринковић, Божовић, Јоксимовић, Дјурић, Гојковић, Јакшић, Марјановић, Глишовић (Петровић)(Плавшић), Ајковић, Шуњеварић, Гајић (Јанковић). СЛОБОДА: Тасић, Миличић, Чанчаревић, Бабић, Милекић, Милановић, Стојановић, Грујичић (Јанковић), Поповић, Дошљак, Лекић (Манчић).

Од првог судијског звиждука гости су преузели теренску иницијавиту и тако је остало све до краја утакмице. Серију шанси за Слободу отворио је Борис Дошљак у 19. минуту. На повратну лопту Стојановића, Дошљак је силвито шутирао са 23 метра, али је лопта завршила поред гола. Уследила је акција у којој су учествовали исти играчи, али и овог пута изостала је ефикаснија завршница јер је Јакшић манрима искусног голмана отклонио опасност испред сопственог гола. Најбољи појединца домаћег тима, Ајковић имао је прилику да свој тим доведе у вођство пре одласка на заслужени одмор, али је његов шут неславно завршио преко гола. У одличној атмосфери пред препуним трибинама настављено је и друго полувреме. На центаршут Миличића, најистуренији играч Слободе Поповић шутирао је са седам метара али је лопта завршила преко пречке. Слично је учинио и Дошљак који је шутирао са ивице петерца, али се истакао голман домаћих Маринковић. Најизгледнију шансу фудбалери Слободе имали су у 58. минуту. Лекић је прошао по десној страни, упослио Поповића а он са десет метара не успева ни овог пута да савлада голмана Маринковића. Пола сата пре истека времена "путари" су извели слободан удараца. Срђан Ајковић је силовито шутирао са 22 метра "циљајући" пречку, али је млади Тасић и овог пута сјајно интервенисао и послао

лопту у корнер. Ајковић није одустајао од жеље да свом тиму донесе бодове, па је у 69. минуту у брзом контранападу сам стигао до петерца, несебично упослио Гојковића који брзоплето шутира и лошта завршава у наручју голмана Тасића. Узвреле страсти и жеља за победом кулминирали су у 79. када је судија Михајловић показао црвени картон због неспортског понашања, најпре Ђурићу, а потом и Стојановићу. У самој завршници најмлађи играч на терену, Манчић могао је бити јунак утакмице,  али није се најбоље снашао. У наредном колу фудбалери Слободе дочекују екипу Синђелића, док Јединство Путеви гостује екипи Моравац Орион. Милица Аврамовић

Слобода уложила приговор на суђење Михајловића Одмах по завршетку градског дербија одржана је ванредна седница УО ФК Слобода Ужице где је једногласно донета Одлука да се упути приговор на суђење главног делиоца правде Данила Михајловића из Врања. Приговор је упућен Дисциплинској комисији  ФСС, Судијској комисији  као и комесару за такмицење  Прве лиге Србије. У приговору УО ФК Слобода Ужице се наводи: “ Увидом у снимак са утакмице 26.кола ПЛС ФК Јединство Путеви- ФК Слобода Ужице, која се играла у Ужицу у суботу 02.05.2015.године јасно и недвосмислено се може утврдити да је судија утакмице Далибор Михајловић у више наврата погрешно пресуђивао и доносио погрешне одлуке код дисциплинских казни . Посебан осврт је на 79 минут, када  је неоправдано изрекао дисциплинску казну искључење  играчу гостију бр.8 Стојановић Немању. На снимку се јасно види да је играч гостију бр.8 лежао на терену после досуђеног слободног ударца у корист његове екипе , када му је пришао играч домаћих бр.4 и на крајње неспортски и насилнички начин се понео према  њему, док је исти лежао на терену . У записнику са наведене утакмице унете су неистине од стране судије утакмице, његових помоћника и делегата утакмице да је било обострано ударање, што не одговара истини. Код изрицања дисциплинских казни играчима обе екипе, сумњамо да је судио у интересу „трећег“ клуба, јер већина опоменутих играча , сходно Дисциплинском правилнику и Пропозицијама такмичења немају право играња у наредном колу, а начином његовог суђења и првог помоћног судије сумњамо да  је интерес био да се утакмица заврши без победника“, наводи се у Саопштењу УО ФК Слобода.

26

8. мај 2015.

спорт АТЛЕТСКИ КЛУБ УЖИЦЕ

Александра оборила државни рекорд, Тамара испунила норму за ЕЈОФ На Међународном јуниорском атлетском митингу одржаном у Сремској Митровици учествовали су најбољи такмичари из Словеније, Хрватске, БиХ, Македоније, Срне Горе и Србије. Атлетичари "Ужица" постигли су запажене резултате. Тамара Мићевић иако је још увек пионирка, на 3000 м истрчала је  9.52,40 и тако испунила норму за Европски ЕЈОФ. Организатор је Тамару Мићевић прогласио и најбољом такмичарком митинга, а она се са овим   резултатом налази на врху листе најбољи резултат у земљи на 3000 м, од пионирске до сениорске категорије. Александра Јовановић је резултатом  2.58,25 оборила државни рекорд за млађе пионир-

ке на 1 000 м. Стари рекорд  је пре 20 година поставила Марина Мунћан а он је износио 3.02,50, што значи да је Александра за четири секунде била бржа. Јелица Јоковић је освојила треће место на 3000 м, Милица Жунић је освојила четврто

место на 1 000 м, а Стефан Јовановић је на 800 м освојио пето место. Тренер Жељко Челиковић истиче да није могао замислити бољи почетак атлетске сезоне: -Очекивао сам да ће Тамара добро трчати, и то се оствари-

СТРЕЉАШТВО

ло. Већи део трке је остала да трчи сама, јер противнице нису могле да јој парирају, што даје још већу вредност овог постигнутог резултата. Како је Амела Терзић изашла из јуниорског стажа, Тамара је постала њена достојна наследница. Ужичка "Аца" је фантастично трчала од почетка трке на 1000 м и могла је још више да обори државни рекорд да је конкуренција била јача, јер је од почетка трке избила на чело трке и трчала соло трку. Настављамо са радом јер је атлетска сезона тек почела, а мени као тренеру предстоји да Тамару Мићевић што боље припремима за ЕЈОФ да дсотојно брани боје Србије и да се чује име Ужица.З. Ђ.

СПОРТСКИ САВЕЗ УЖИЦА

Васиљевић 65. у Ларнаки

Драгиша Кузмановић нови генерални секретар

Селектор Дејан Михајловић и Борко Васиљевић

На Скупштини Спортског савеза Ужице за новог генералног секретара изабран је Драгиша Кузмановић. У руководству Савеза дошло је до промене, па је уместо досадашњег потпредседника Зорана Шибалића, који је подне оставку, именован Иван Обућина. Досадашњи генерални секретар Спортског савеза Ужице Војкан Гордић поднео је неопозиву оставку. На његово место изабран је Драгиша Кузмановић који је широј спортској јавности, поред резултата на атлетским стазама, познат широј спортској јавности и као дугогодишњи селектор Ателетске репрезентације Србије и спортски директор Атлетског савеза Србије. З. Ђ. Фото: Мирослав Јелисавчић Пико

Ужичанин Борко Васиљевић, млади српски стрелац на глинене голубове, освојио је 65. место у конкуренцији 148 стрелаца на трећем овогодишњем Светском купу у гађању глинених голубова у Ларнаки на Кипру. Васиљевић је погодио 117 голубова (25, 25, 23, 20, 24).  Немања Смиљанић је завршио је 75. месту са 116 голубова (25, 24, 20, 23, 24) док је Зоран Јакшић био 140. са 107 голубова (22, 20, 22, 24, 19).Селекцију Србије је водио селектор Дејан Михајловић. За улазак међу шест који су се борили за медаље и две олимпијске визе, била су потребна 122 голуба и чак 11 стрелаца са тим резултатом распуцавало је за четири места! З. Ђ.

27

8. мај 2015.

спорт

ХУМАНИТАРНА АКИЦИЈА У УЖИЦУ

Успешно одржана “Тројка из блока”

Хуманитарна акција "Тројка из блока" по први пут је организована у Ужицу. У Великом парку за такмичење у брзом шутирању тројки, био је велики број заинтесованих. Минимална цена пријаве била је 200 динара, а сава приход намењен је за помоћ породици Милићевић из Дрежника. Јованака Лучић из хуманитарне организације Срби за Србе, који су и органанизатори ове акције за Инфоеру је истакла: -У оквиру манифестације "Срби за Србе", хуманитарна акција стилга је и у Ужице. Ту смо да помогнемо породици

Милићевић из села Дрежника, породици која броји девет чланова, у којој расте шесторо деце узраста од 15. до 17. година. Старији чланови породице, иако су вредни и радни људи, одговорни и пожртвовани родитељи, живе на рубу егзистенције.каже Јованка и додаје: -Сви у тиму верујемо да је ово почетак неке нове, боље приче за породицу Милићевић. Урадићемо санацију најугроженијих делова куће и искрено се надамо да солидарност и хуманост неће изостати.Младен Матијашевић, генерални секретар "Србиј за Србе" и директор пројекта "Тројка из блока",  је подсетио да овај

хуманитарни турнир наставо 2012. године: -Од самог почетка турнира имамо подршку Кошаркашког савеза Србије, пре свега Дејана Томашевића. По први пут се налазимо у Ужицу и надамо се да ће он постати традиционалан турнир и у вашем граду.-Организатори Тројка из блока су Хуманитарна организације Срби за Србе, добровољци из Ужица и Београда и Удружење грађана "Риболовац".

КАРАТЕ КЛУБОВИ ФАЈТЕР И ЗЛАТИБОР

Жељана освојила злато и сребро На карате турниру у организацији карате клуба Рашка из Рашке, одржаном у недељу, учествовали су чланови карате клуба Фајтер из Ужица и каратисти Златибора освојивши по две медаље. Александра Чарапић и Веснић Давид (Карате клуб Фајтер)  су освојиле бронза-

не медаље  у ката, док је Жељана Коматовић (Карате клуб Златибор) освојила златну и сребрну медаљу. Следећег викенда каратисте очекује првенство Србије. З. Ђ.

28

8. мај 2015.

Текст и фото: Милица Аврамовић

спорт РУКОМЕТНИ КЛУБ СЛОГА ИЗ ПОЖЕГЕ

Историјски успех

Милан Павловић, капитен

Победом против екипе Врбаса, рукометаши Слоге из Пожеге су четири кола пре краја првенства обезбедили улазак у Суперлигу. Иако је циљ остварен и постигнут историјски успех, у клубу истичу да неће бити никаквог опуштања, тако да ће у све утакмице до краја првенства улазити максимално мотивисано и борбено. Капитен рукометаша Слоге Милан Павловић истиче: Ми смо практично улазак обезбедили доста раније. Утакмицом са Врбасом смо то само потврдили. Врбас је пре почетка првенства био главни фаворит  и ми смо победом на њиховом терену елминисали. Прве две екипе улазе у виши

ранг, и ми смо овом победом ушли у Суперлигу као други. Морамо још да победимо Велику Плану на нашем терену, они су нас једини добили у Лиги, изгубили смо на њиховом терену два разлике. Потрудићемо се да их добијемокод куће са што више разлике, и да тиме осигурамо и прво место. - прича у једном даху Павловић и још додаје: -Ми ћемо до краја првенства ићи сваку утакмицу да добијемо, због нас, јер смо професионалци. Од августа смо у таквом тренажном процесу који реалном мислим да можда једино Суботица и још два клуба у Србији имају. Нон стоп тренирамо, радимо и све

што смо до сада постигли је резултат тог напорног рада, труда и залагања. – Да су рукометаши Слоге стасали за велика дела доказ је и пролаз у четвртинфале КУП-а Србије, где их је зауставила шамионска екипа Војводине:-Има мало жала што у КУП-у нисмо учинили нешто више. Били смо јако близу, видели да можемо и више од тога а постигнемо, али пресудило је њихово искуство и наше брзоплете грешке. Ипак они су прваци државе!Милан истиче да у клубу влада једна дивна атмосфера. Сви момци су млади и жељни рада и доказивања:

-Рођен сам у Књажевцу и пре три године сам стигао у Пожегу. Овде ми је супер, и да није тако не бих се ни задржао дуго у овој средини. Пре тога сам играо против Слоге и видео да се ради о једној озбиљној екипи, услови су одлични а Пожега је била и остала град рукомета. Ми смо млада екипа, и овај успех који смо постигли искључиво нашим радом и ничим другим је велики успех. Остаје још само да 16. маја када овде гостује Морава из Велике плане победом оверимо прво место и прославимо улазак у Суперлигу. З. Ђоковић

МЕЂУОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА У РУКОМЕТУ

Најбоља ОШ “Емилија Остојић” На Међуокружном такми- секције ОШ “ Емилија Остојић бличко такмичење. Пионири чењу основних школа у руко- ” из Пожеге освојили су прво су пласман на републички мету чланови рукометне место и пласирали се на репу- ниво обезбедили победивши у финалу вршњаке из ОШ “Вук Караџић резултатом 17: 9. На такмичењу су учествовале и девојчице али су представнице Пожеге поражене у полуфиналу. Директор ОШ “Емилија Остојић”, Александар Весовић је више него задовољан оствареним резултатима: -Очекујем да ће се добри резултати наставити и у наред-

29

8. мај 2015.

ном такмичењу. Ово је велики дан за нас, очекујем да ћемо се И са републичког такмичења вратити са добрим резултатима. Ове генерације ученика су прави будући спортисти који знају да играју рукомет, али исто тако умеју одлично И веома лепо И пристојно да се понашају у ван терена, што нама који у школи радимо са овом децом представља велико задовољство. З. Ђ.

акција - огласи

„VESTI“, RADIO U@ICE I „VULKAN IZDAVA[TVO“ NAGRA\UJU РАДИО УЖИЦЕ KWIGA NA DAR Издавачка кућа „Вулкан издаваштво“ у сарадњи са недељником „Вести“ и Радио Ужицем покренули су акцију у којој ће у сваком броју своје читаоце и слушаоце даривати са три књиге. Три наша читаоца која одговоре тачно на наше наградно питање добиће примерак књиге у издању „Вулкан издаваштва“. Имена добитника биће саопштена четвртком на програму Радио Ужица након „Ужичких вести“ које се емитује у 12 часова и у наредном броју „Вести“. Добитници књига су: Милена Раденковић, Мирјана Недић и Дијана Симић.. Добитници књиге могу подићи у редакцији листа“Вести“.

Ричард Мадли ТИ СИ СВЕ ШТО ЖЕЛИМ Када прошлост закуца на врата, постоји само један начин да се са њом изборимо. На први поглед, Џејмс је био остварење свих њених жеља и снова. Неодољиво шармантан и дрско згодан, млади војни пилот брзо ће освојити Дајанино срце. На дан када свадбена звона звоне за њих, стиже вест да је избио рат и Џејмс бива приморан да се запути на бојиште. Када стигну вести од којих стрепи породица сваког војника, Дајани једина утеха остаје дете које очекује.Десет година касније, Дајана води миран живот на југу Француске и не слути да је судбина поново спремна да се поигра са њом. Када једног јутра на оближњем тргу зачује добро познати глас из прошлости, њен тешко стечени спокој разбиће се у комадиће. Али човек који јој је једном значио све сада прети да уништи цео њен живот...

КУПОН НАГРАДНО ПИТАЊЕ: Ко је аутор књиге „Искра у тами“ у издању Вулкана? ТАЧАН ОДГОВОР ___________________________ Купон са тачним одговором можете послати на адресу: Редакција Вести, Љубе Стојановића 5, 31000 Ужице или донети у редакцију листа.

САВЕТИ ЗА НЕГУ ВАШЕ КОСЕ

Црвена коса као одраз авантуристичког духа Црвена боја косе увек привлачи пажњу околине, самим тим што Одржавање и нега црвене косе је она синоним за изражајан и често доминантан карактер и личности. Црвену боју косе бирају даме које не подлежу предрасудама и Црвена коса, веома је компликована и тешка за одржавање. Цркоје су спремне на изазове и промене. вена боја се веома брзо и лако испира приликом прања косе, зато би да је освежавате колор шампоном у нијанси која одговаКако до интезивно црвене нијансе? ра вашој нијанси косе. На тај начин, избећи ћете често фарбање које оштећује косу, а ваша боја, Познато је да постоји и доступан је широк дуже ће бити интезивна и свежа. На опадање интезитета црвене боје косе, спектар нијанси црвене боје, међутим, да би нека од тих нијанси, односно нијанса црвене након фарбања, делује и јака сунчева светбоје коју одаберете за вашу косу, успела да излост, посебно онда када сте јој изложени гледа баш тако као што желите на вашој коси, дуго и директно. То се дешава зато што сунпотребно је да ваша коса природно садржи чеви зраци имају особину да смањују ниво феомаланин пигмент. Овај пигмент, довољан феомаланина, који је поновићемо директно је и у најмањој мери у вашој природној пигзадужен за интезитет црвене боје косе. ментацији, како би омогућио и створио предуЦрвена боја косе у складу са теном и слов да ваша коса може успешно да се офарба у бојом очију било коју, а посебно интезивно црвену нијансу. Уколико имате светле очи и светао тен, лепше ће вам пристајати светле нијансе црвене косе, док ћете уколико имате тамне очи и тамнији тен, Фризерка Стојанка Димитријевић- Цока, власница фризербољи избор направити ако за боју косе изаберете неку ског салона Мими у улици Кнеза Лазара 2, ( тел. 511- 904) такође тамнију нијансу. који ради и недељом од 8- 13 часова, у наредним бројевима нашег листа даваће вам савете за негу косе. На Вама је само да их прочитате и примените.

Наставак у следећем броју ....

30

8. мај 2015.

хроника ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Пример доброг и лепог рада Дома здравља на Златибору Дом здравља на Златибору као издвојено одељење Дома здравља из Чајетине удаљен је неколико метара од тржног центра Златибора. Повод мог писања је једно запажање лепог и доброг рада, односа између лекара и пацијената. Одмах при уласку у чекаоницу Дома здравља са леве стране се јављате медицинским сестрама које вас примају са великом љубазношћу и са жељом да вас што пре упуте код лекара кога сте би изабрали, наравно поштујући и време заказано за ваш преглед. У чекаоници нас чека неколико, сви причамо различите болести због којих смо се овде и сакупили, веровали или не једна тиха атмосфера, као да нас на тренутак орасположи и сам долазак на ово место. Није прошло пуно времена, наравно поштујући заказано време прегледа, лекар вас прозива у ординацију где ће после извесног времена донети и своју дијагнозу, наравно и преписану терапију за болест за коју сте се јавили. Са истим лекаром можете и поразговарати и о другим здравственим проблемима ако за то имате потребе и у сваком тренутку ћете бити задовољни на све њихове савете и мишљења која ће некада бити од велике помоћи, бар у тим мо-

ментима лепе речи пуно помажу. Али пуно пута се десило да је лекар примио болеснике после радног времена, не гледајући на своје истекло време. Између осталог, и то је пример доброг рада и коректног односа лекара и пацијената. Након изласка из ординације лекара код којег сте били одлазите на шалтер код медицинске сестре на оверавање рецепта након чега вас она обавештава да исту терапију можете преузети у Дому здравља у апотеци која се налази одмах преко пута њиховог шалтера. У апотеку улазите са рецептима по којима преузимате лекове за своје потребе, а од фармацеута добијате савете за њихово коришћење. Ту можемо да кажемо да је једна пријатна атмосфера коју обезбеђују сви запослени радници. Поштовани читаоци, ово је само један део примера доброг и лепог рада запослених у Дому здравља на Златибору, надамо се да ће и убудуће такав рад и однос остати и даље према онима који се обраћају за здравствену помоћ, наравно и у будућим временима. Радивоје Зечевић, Златибор

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

Похвала за рад

Поводом недавног писања вашег листа o отварању Центра за лечење хипертензије у Ужичкој болници, оглашавам се са следећим искуством. Одмах сам се пријавила за третман и лечење, јер припадам тој групи пацијената. Телефоном сам се јавила сестри Јовани Спасојевић која ради у том тиму. Саслушала ме је са изузетним стрпљењем и веома љубазно заказала преглед. Са својим сарадником др Зораном Читаковићем спровела је третман, одредили су ми терапију, заказали следећу контролу,

Чигота

Прегледи ендокринолога У Специјаној болници “Чигота” на Златибору, од уторка до суботе у термину од 7.00 до 14.00 врши се заказивање прегледа код проф. др Биљане Обреновић, кардиолога у Клиничком центру Србија. Прегледи се заказују на телефонски број: 031 597 268 У петак, 15. (од 18.00 до 20.00) и суботу, 16. маја 2015. (од 8.00) пацијенте ће прегледати стручни сарадник са Медицинског факултета из Београда проф. др Божо Трбојевић – ендокринолог информације: 031 597 259 www.cigota.rs

све за врло кратко време и само са здравственом књижицом. И остало особље коронарног блока, коме они припадају, изузетни су у свом раду, зато их вреди и похвалити. Ужичка болница а и сам град имају разлога да буду поносни што постоји такво особље, тим људи који брине и лечи своје суграђане. А сестра Јована и др Читаковић заслужују свако поштовање и похвалу за свој рад. Пацијент и суграђанка

ГРАДСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Сима и пријатељи Књижевно вече сатиричара Слободна Симића под називом “Сима и пријатељи” одржаће се у суботу 9. маја у Градском културном центру. Поводом 30 година књижевног рада Симић ће уз малу помоћ својих пријатеља говорити своје афоризме, приче и стихове из нове збирке песама. До сада је објавио шест књига афоризама и четири књиге кратких сатиричних прича. Текстови су му извођени у позоришту и на телевизији. Превођен је на више од десет језика и заступљен у бројним домаћим и страним антологијама. Добитник је најзначајнијих награда из области хумора и сатире у Србији, а већ низ година уређује едицију “Нова сатира” и “Афоризница” у издавачкој кући АГОРА.Слободан Симић је рођен 1963. год. у Ужицу, а живи и ради као психијатар у Београду. Р.В.

31

8. мај 2015.

огласи ГРАД УЖИЦЕ - ГРАДСКА УПРАВА за урбанизам, изградњу и имовинско - правне - послове улица Димитрија Туцовића бр. 52 Тел. 031/ 590-178 Фах: 031/ 513-469

ИСПРАВКА ОГЛАСА ЈП „Дирекција за изградњу“ из Ужица расписала је Оглас за давање у закуп градског грађевинског земљишта у јавној својини прикупљањем затворених писаних понуда,који је објављен у листу „ Вести „ 24.04.2015. год. и том приликом је као предмет огласа оглашена локација за постављање киоска Л18:Ул.М.Пупина ,плато поред старог железничког моста. Ова локација је Л18:Ул.М.Пупина ,поред аутобуске станице Остали елементи расписаног Огласа остају непромењени.

На основу чл.63 ст.2. Закона о планирању и изградњи (''Сл. гласник РС'', бр.72/2009, 81/2009-испр, 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС и 50/2013 – одлука УС, 98/2013, 132/2014 и 145/2014), објављује

јавну презентацију УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА За доградњу терасе на породично стамбеном објекту, на кат.парцели број 661 КО Ужице у Ужицу, у ул. Пора бр.161 Стручни обрађивач УП је Политехнички биро за пројектовање и просторно планирање „POLITBIRO“ доо Ужице, одговорни урбаниста Миленка З. Јанковић, дипл.инж.арх, број лиценце 200 0246 03, а наручилац УП су Добрисав и Мирјана Богдановић обоје из Ужица, ул. Пора бр.161. Јавна презентација Урбанистичког пројекта одржаће се у периоду од 08.05. 2015. до 15.05.2015. године, у Градској управи за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове, канцеларија број 4, приземље. Позивају се сва заинтересована правна и физичка лица да изврше увид у Урбанистички пројекат за доградњу терасе на породично стамбеном објекту, на кат.парцели број 661 КО Ужице у Ужицу, у ул. Пора бр.161, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и сугестије у писаној форми Градској управи за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове. Оглас истакнут је на огласној табли Града Ужица дана 08.05.2015. године.

МАЛИ ОГЛАСИ PRODAJEM - KUPUJEM •

PRODAJA STANOVA USEQIVI I UKWI@ENI. Povr{ine stanova : 31 m2, 45m2, 55m2 na III i IV spratu Norve{kih interniraca br. 10, Kr~agovo, U`ice. Br. gra}evinske dozvole: 351-222/08. Mogu}nost kupovine na kredit kod poslovnih banaka. Svi stanovi su opremqeni kvalitetnim materijalima, eta`nim grejawem sa elektro kotlom, kerami~ke plo~ice prve klase, PVC stolarija, parketi, stiropor fasada. SGR “MAJSTOR” U`ice. Tel: 031/523563, 065/567-4444 i 064/670-4900

• Prodajem dvosoban stan u U`icu 53 m2, ulica Dimitrija Tucovi}a 151/1 stan 23. Stan je idealan za: stanovawe, obavqawe pojedinih poslovnih delatnosti ili poslovno sedi{te subjekta, u centru grada, preko puta stare robne ku}e „Progres“. Ulaz sa glavne ulice, grejawe: ogrev/ struja, pripadaju}i podrum, drugi sprat, lift/ terasa. Cena- dogovor. Vlasnik: 064 / 49 37773 • Prodajem stan: 60 kvadrata, u Kr~agovu, ulica Veselina Marinkovi}a, tre}i sprat, centralno grejawe, internet, parking, terasa. Tel. 064 188 98 98. Zvati posle 17 ~asova. • Prodajem Hjundai Aksent 1996. godi{te (benzin, plin) i [kodu Fabiju 1,4, karavan, 2001. Godi{te (benzin, plin). Tel. 064 120 60 70 • Prodajem stan u U`icu. Tel. 069/281 57 99 • Prodajem Fiat Stilo karavan 2005 god. (kao nov) Tel. 064/2706947 • Prodajem 4 ara placa u Sevojnu. Na placu su legalno podignute dve gara`e pogodne za vi{e namena sa mogu}nosti dogradwe kao i nadogradwe stambenog prostora. Prodajem metalnu konstrukciju

veli~ine 6 h 3m. Mo`e slu`iti za gara`u ili poslovno-stambeni prostor. Tel. 063 622 284 • Prodajem stan od 58 kvadrata u Ulici Heroja Jerkovi}a 23 ili mewam za mawi. Tel. 060 155 66 28 • Prodajem dvosoban stan kod vrti}a i stadiona. Tel. 061 321 56 42 • Prodajem jeftino motor TLC 14 u ispravnom stawu pogodan za selo. Telefon: 564-285, mob. 064-407-0091. • Prodajem dvosoban stan 53 kvadrata u Omladinskoj (pored stadiona). Tel: 065/424-40-97 • Prodaje se ukwi`en jednosoban stan, povr{ine 38m2, novogradwa u centru grada, centralno grejawe, terasa na sun~anoj strani, IV sprat. Telefon: 064-198-29-35 • Prodajem ku}u na Beloj Zemqi plus objekat sa gara`om na sedam ari placa. Tel.066 206 499 • Продајем металик сиву Опел корсу 1.0 - годиште 2004, троја врата, клима. Телефон: 064 150 87 32 • Продајем тракторске плугове и дрљаче. Тел: 522-485, моб. 064/503-16-60 • Prodajem CITROEN C3, 2011. godi{te, kao nov. Uvoz iz Francuske. Nove Michelin Energy gume. Telefon: 064/15087-32 • Prodajem RENAULT MEGANE 2008.god. alu felne, extreme oprema. Uvoz iz Francuske. Telefon za informacije 064/150-87-32 • Prodajem RENAULT CLIO 2010.god.u odli~nom stawu. Uvoz iz Francuske. Nove Mihelin Energy gume. Telefon za informacije: 064/150-87-32. • Prodajem garsoweru (novogradwa) u Novom Sadu, u u`em centru grada. Telefon: 065/314-393-9. • Povoqno prodajem nove stilske sto ~i}e za dnevni boravak i sobe, tabure, gnezdo fotequ i komodu za obu}u. Tel. 516 089 • Prodajem stan 35m2, prizemqe, CG, na Sewaku. Tel. 064 3100914 • Prodajem dvosoban stan, Vidovdanska 43/A, 67 kvadrata, II sprat, CG.

Tel: 510-209. • Prodajem plac od pet ari sa brvnarom na Drini, 30 metara od magistralnog puta i oko pet kilometara nizvodno od Bajine Ba{te. Na placu voda i struja. Cena po dogovoru. Tel: 065/ 6652-538 • Prodajem lokal od 18 kvadrata u U`icu, Ulica Nikole Pa{i}a b.b. Cena 10.000 evra. Telefon 060-444-88-54 ili 061651-0702. • Prodajem 900 bala sena. Telefon: 031-543-071. • Prodajem hrastov grm 5 kubika i orah 5 kubika na pawu. Telefon: 518-592 • Prodajem balirano seno. Informacije na telefon 031-531-718. • Prodajem stan: 59m2 sa lo|om (9m2) i podrumom. Omladinska 10, kod stadiona “Slobode”. Tel. 064 94 25 494 • Vlasnik prodaje trosoban stan 80m2 u U`icu, ul. Hercegova~ka kod Po{te. Izuzetna lokacija, sa predivnim pogledom, parking ispred ulaza. Eta`no grejawe, prikqu~ak na gas, PVC stolarija, termoizolacija, kablovska. Tel: 064/610 82 15 • Vlasnik prodaje dvosoban stan 55m2 u U`icu, ul. Hercegova~ka kod Po{te. Izuzetna lokacija, sa predivnim pogledom, parking ispred ulaza. Eta`no grejawe, prikqu~ak na gas, PVC stolarija, termoizolacija, kablovska. Tel: 064/610 82 15

IZDAJEM • Izdajem garsoweru sa zasebnim ulazom, u ulici Kara|or|eva, Vuji}a brdo. Tel: 031/563-704 064/394 67 93 • Izdajem sobu sa upotrebom kupatila u Vidovdanskoj 70 u U`icu. Telefoni 031-522041 i 064-9746302. • Izdajem sobu u centru grada za u~enicustudentkiwu, zaseban ulaz, Rakijska pijaca, ulica @eqe \uri}a 34. Tel: 523- 157 064/ 88 631 60 • Izdajem sobu u strogom centru grada za u~enicu-studentkiwu. Tel. 060 514 4410

32

8. мај 2015.

• Izdajem name{tenu sobu sa upotrebom kuhiwe. Stan se nalazi u ku}i na Aleksi}a mostu. Telefon 062/553 674 • Izdajem prazan, nename{ten stan na Trgu partizana, u Ulici Strahiwi}a Bana u U`icu. Tel: 064/22-11-676 i 065/81-064-71 • Izdajem name{tenu garsoweru, blizu centra grada, za studente, samce, u~enike... Tel. 060 514 78 00 • Izdajem garsoweru u U`icu, pored U~iteqskog fakulteta, povoqno za studente. Tel. 069 612 690 • Izdajem jednosoban stan od 35 kvadrata na Dovarju. Zaseban ulaz, mogu}e sve tri varijante, name{ten, poluname{ten i prazan. Telefon: 031-519-929 i 062-808-65-82. • Izdaje se name{ten dvosoban stan na Aleksi}a mostu. Telefon: 064 366 47 08 • Издајем собу у кући, у центру града . Тел. 520 - 275 • Izdajem u~enicima i studentima (mu{karcima) name{tenu dvokrevetnu sobu u U`icu. Zaseban ulaz, sa centralnim grejawem, kuhiwom i kupatilom. Telefon: 031-541-545 ili 065-479-23-08. • Izdajem dvosoban nename{ten stan na Trgu, Ulica Strahiwi}a Bana. Tel. 065/ 81- 064- 71 u 064/ 22- 11 676 • Izdajem name{ten jednosoban stan sa parnim grejawem na Kamenom koritu. Telefon: 064-8367-505.

OSTALO • Potreban posao. ^uvala bih malo dete, radila u kafi}u, ili u trafici. Ponude slati na tel: 061/ 301 49 02 • Dajem ~asove iz ruskog jezika. Telefon: 031-519-931. • МАТЕМАТИКА путем истраживања у млађим разредима основне школе.(Припрема за математичка такмичења) Полазници искључиво ђаци II - разреда таленти, са којима би се радило до краја IV разреда(две групе по три ђака). Детаљније на тел. 062 334 292

читуље Наш драги

СЕЋАЊЕ

26.9.1926 - 9.5.2014.

Александар Кале Спасојевић

8.3.1935 - 23.9.2013.

Прим. др БоривојЕ Нешић

историчар Ариље, 1934 – Београд, 2015.

Душица Нешић

преминуо је 1. маја 2015. године и по сопственој жељи испраћен за кремацију 6. маја у присуству породице.

Дана, 9. маја 2015. у знак сећања на драге родитеље, откривамо споменик на гробљу Доварје.

Ожалошћени: син Бошко, супруга Ајша, породице Баровић, Бајровић, Зарић, Esnault- Pelterie, Ружин, Павићевић.

Породица Нешић Дан 5. маја 2015. године преминула је наша драга

СЕЋАЊЕ

Ћиро Топаловић

13.05. 2004 - 13.05.2015 Његову љубав, доброту и мудрост не заборављамо. Супруга Коса, сестре Радојка и Станка, синови Мићо и Симо, снаје Милка и Гоца и унуци Миленко, Марко, Јован и Петар

14.01.1932 - 2.05.2015.

ТОПАЛОВИЋ НАДЕЖДА из Равни

У сећању нам остају најлепше успомене на њену љубав, доброту и племенитост.

ЧИТУЉЕ, МАЛИ ОГЛАСИ, ОБАВЕШТЕЊА

Захваљујемо се свима који су нам у овим тешким тренуцима несебично помогли, као и особљу Интерног одељења Опште болнице Ужице.

1/1 1/2 1/4 1/8

С љубављу породица Топаловић

33

8. мај 2015.

10.000 5.500 3.000 1.700

дин. дин. дин. дин.

савети - огласи

ОРГАНСКА ЗАШТИТА БИЉАКА Органска заштита обухвата природне методе захваљујући којима се биљке уједно одупиру нападима штеточина и болести и опорављају од њих. Такве методе већ дуго имају истакнуту улогу у баштама, али последњих година изазивају још веће занимање, посебно с обзиром на чињеницу да су неки штетни организми постали имуни на хемијска средства којима су некада сузбијани. Одгајивачи су све више свесни штете коју неодговорно коришћење хемикалија причињава околини, а посебно бићима који се хране штеточинама биљака. Јежеви, ровке и жабе хране се подземним штеточинама попут пужева. Птице могу причињавати одређену штету, али неупоредиво мању од силних количина штетних инсеката које многи од њих поједу. Каменарке се разликују од поприлично сличних стонога (које су често штетне) по броју ногу на сваком чланку тела: каменарке имају само по један пар на сваком чланку, док стоноге имају по два пара. Пауци су такође корисни савезници, јер у њихове мреже хвата се безброј инсеката. Поједини инсекти у башти могу бити од непроцењиве вредности. Бубамаре су чест пример у појединим земљама. Ларве и одрасле бубамаре хране се разорним штеточинама као што су ваши. Ларве златооке такође су прождрљиве и једу ваши, а њихов развој може да се подстакне садњом цвећа попут невена (Calendula) и постављањем кутије за гнездо у којој могу да презиме.

Око биљака направите широку физичку препреку од грубих материјала као што су песак, шљунак, пепео, борове иглице или разбијене љуске од јаја. Препреке трба да буду или пресуве или преоштре да пужеви не могу лако да их прелазе. Осетљиве пресаднице и врло малене биљке окружите појединачним цевима, израђене од провидне пластике, одрезаног горњег и доњег дела. Утисните “цев” у земљу тако да биљку окружи. Замку за пужеве можете да направите од тегле до пола напуњене пивом или млеком и скоро целу је закопајте у земљу. Горња ивица мора да буде око 1 cm изнад површине земље, како корисни грабљивци, попут трчуљака, не би случајно упали унутра. Мирис пива или млека привући ће пужеве, који ће у теглу упасти и утопити се. Д.М.

Јавно комунално предузеће "Биоктош" Ужице организује традиционални Ђурђевски вашар у недељу 10. маја 2015. године у времену од 6,00 до 19,00 часова на локацији "Међај" Ужице, улица Михаила Пупина, дуж улице "Међај" и на расположивом простору новог моста на Ђетињи (локација Л 17). На дан одржавања вашара саобраћај преко новог моста на Ђетињи се неће одвијати, а преко моста Краља Александра дуж улице Михаила Пупина само за нужне потребе (хитна помоћ, ватрогасци). Молимо власнике паркираних возила на поменутим локацијама да иста уклоне. За све информације обратите се на телефоне 512-153 и 514-896. ЈКП "БИОКТОШ" УЖИЦЕ

ГРАД УЖИЦЕ ЈАВНИ ПОЗИВ за суфинансирање трошкова вантелесне оплодње у 2015. години

Увод

Град Ужице расписује јавни позив за суфинансирање трошкова вантелесне оплодње у 2015. години за пет парова, у износу од 150.000,00 динара нето, по пару.

Садња “добрих суседа” Поједине биљке када расту уз жељену културу, могу да умање опасност од штеточина. Тако зачинско биље јаког мириса, као што су метвица и бели лук, одбијати штеточине (које биљке привлачи мирис) и тиме штити околне биљке. Планска садња биљака домаћина одбијаће штеточине од других биљака. Тако на пример биљка драгољуб (Tropacolum) је подложан вашима, па зато у близини треба посадити француску кадифицу (Tagetes patula), јер та биљка привлачи осолоке муве, чије се ларве хране вашима.

Право учешћа имају сви заинтересовани парови који имају пријављено пребивалиште на територији града Ужица, најмање две Пријава

пре

датума

објављивања

јавног

позива

за

Подносиоци пријава по претходним позивима, којима су додељена средства, немају право учешћа по овом позиву. Образац пријаве може се преузети у писарници градске управе. Уз пријаву је потребно доставити:

Замке и препреке Ова средства онемогућавају штеточине да се приближе биљкама. Многа од њих лако се могу израдити од предмета за свакодневну употребу. Уволаже можете да хватате у преокренуте посуде за цвеће, а жичњаке у стари кромпир или шаргарепу набодене на колац и закопане у земљу. Цветни штитасти мољци, које привлачи жута боја могу да се ухвате на комад жутог картона премазаног масноћом. Редовно прегледајте такве замке и уклањајте штеточоне. Замке и препреке могу врло успешно да се користе и у сузбијању напада пужева. Постоје бројне делотворне алтернативе гранулама за пужеве, које неки баштовани не воле да користе. Ефикасност ручног уклањања не би требало да се потцени. Пужеви су најактивнији ноћу и лако могу да се уоче под снопом батеријске лампе нарочито током влажних вечери. Скупите штеточине и уништите их убацивањем у јак раствор соли.

године непрекидно суфинансирање.

Докази

1) Мишљење специјалисте гинекологије и акушерства о потреби и сврсисходности поступка вантелесне оплодње. * 2) Потврде о приходима оба супружника за период 01.01. - 31.03. 2015. године 3) Копије личних карата за оба супружника. * Потребно је да се заинтересовани јаве др Бошку Ристановићу, Општа болница Ужице, стручном члану Комисије за реализацију програма суфинансирања трошкова вантелесне оплодње у 2015. години, са комплетном медицинском документацијом о претходно спроведеним дијагностичким и терапијским процедурама везаним за проблеме брачног инфертилитета.

Додела средстава вршиће се на основу година старости партнерке Критеријуми и висине прихода подносилаца пријаве.

Рок

Контакт

Пријаве се подносе до 25. маја 2015. године, преко градске писарнице, приземље, канцеларија број 12. Љиљана Јовановић, 031/513-731, 590-154

34

8. мај 2015.

35

8. мај 2015.

36

8. мај 2015.