MALA BIBLIOTEKA
SRBIJA 21 – NOVI PO^ETAK Demokratski prvaci
PREDSEDNICI OP[TINA Vladimirci Kawi`a Novi Beograd Vlasotince Pe}inci
Priredio Dragan Beli} Beograd, 2006.
PREDSEDNICI OP[TINA Izdava~ Demokratska stranka / Istra`iva~ko-izdava~ki centar Beograd, Nu{i}eva 6 011/3244 511
[email protected] Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Gavrilovi} Zamenik glavnog urednika: Dragan Beli} Urednik edicije: Maja Vojinovi} Priredio: Dragan Beli} Redakcija: Sawa Jovi~i}, Tawa Milisavqevi}, mr Du{an Obradovi} Kompjuterska obrada: Jasmina @ivkovi}
Sa`etak Predsednici op{tina u 40 op{tinskih sredi{ta u Srbiji poti~u iz redova Demokratske stranke. To je znak visokog poverewa koje Demokratska stranka i ti weni ~lanovi u`ivaju me|u gra|anima u sredinama gde `ive i rade. Opravdati poverewe svakodnevnim radom, zalagawem i brigom za dobrobit me{tana, svakako je primarni ciq predanog predsednika op{tine. Sa ~ime se sve susre}u, kako rade i kakve sve inicijative pokre}u u svojim sredinama, poku{avamo da utvrdimo na primerima pet op{tina, odnosno petorice predsednika. Za ovu, prvu priliku (nastavi}emo i u narednim mesecima) izdvojili smo predsednike op{tina: Vladimirci, Kawi`a, Novi Beograd, Vlasotince i Pe}inci.
Lektor: Miroslav Josi} Korice: Milan Bogdanovi} [tampa: Cicero print, Beograd Tira`: 12.000 ISBN 86-7856-0231-5
Janko \uri} Vladimirci Oduvek je, ka`u, voleo da se „petqa“ u politiku, mada je wome po~eo da se bavi nenamerno, davne 1983. Zbog kritike lokalnih vlastodr`aca, jedva je izvukao `ivu glavu i sa~uvao posao. Janko \uri}, profesor ruskog jezika, neka3
da{wi u~iteq, ro|en 12. jula 1947. u selu Batalage (op{tina Koceqeva) bio je u mladosti uzorni sportista, igrao {ah i fudbal, a sav svoj radni vek proveo je u prosveti. I supruga Milica, sa kojom ima dva sina, prosvetni je radnik. Pi{e kratke satiri~ne pri~e. Ve} u prvim danima rada Demokratske stranke 1990. postao je wen ~lan, inicirao osnivawe Op{tinskog odbora, postao ~lan Glavnog odbora. Svoje opoziciono delovawe pla}ao je trpqewem nevi|ene torture, a dva puta je, zahvaquju}i voza~koj spretnosti, izbegao pogibiju na putu. Krajem 2000. preuzima, u tandemu sa sada{wim direktorom, sredwu {kolu u Vladimircima, koja je bila u rasulu i pred zatvarawem, da bi za ~etiri godine napravio jednu od najopremqenijih i najatraktivnijih {kolskih ustanova u Srbiji. Na prvim lokalnim izborima, kada su gra|ani neposredno birali predsednika op{tine, \uri} pobe|uje vi{e nego ubedqivo. Do{av{i na vlast, u oktobru 2004, zati~e praznu op{tinsku kasu i ogromne dugove. Predsednik, graditeq, baca se na posao. Dovr{ava pro{irewe „svoje“ {kole, koju sada poha|a veliki broj u~enika iz [apca, Koceqeve, Uba, Bari~a, Umke (|ake redovno prevoze {kolski autobusi). Izra|uje dokument Strategija razvoja op{tine Vladimirci. Sre|uje izradu generalnog i prostornog plana op{tine, kre}e na urbanisti~ko ure|ewe mesnih zajednica. Tu su i projekti o za{titi `ivotne sredine, vodosnabdevawa, re{ewu otpadnih voda, za {ta pribavqa donacije od 220.000 evra. Verovatno najve}e „~udo“ napravio je \uri} u putnoj mre`i. Iako je obe}ao da }e u toku ~etvorogodi{weg mandata realizovati ~etiri projekta asfaltnih puteva, uspeo 4
je za {est meseci. Na tome su mu najsrda~nije zahvalili i quti politi~ki protivnici, socijalisti i radikali, kada su na bilbord u selu Vuku{i}u postavili sliku uz tekst: „Predsedni~e hvala! Tako se po{tuje re~!“ Kako u prethodnih 20 godina u Vladimircima nije postavqen ni metar asfalta, bio je to za mnoge predsednikove sugra|ane pravi podvig. Pri tome, okrpqeno je i presvu~eno pedesetak kilometara asfaltnih puteva. Osim {kole i puteva, \uri} je krenuo i u rekonstrukciju seoskih domova kulture. Tehnolo{ki vi{ak u op{tinskoj upravi preusmerio je u mesne zajednice, i oni sada, kao tehni~ki sekretari, brinu o domovima kulture, ambulantama, {kolskim zgradama, ogradama, kanalima, grobqima, putevima. Imaju i jednu dodatnu obavezu: 5
pomo} siroma{nim, bolesnim i starim licima (svaki dan im dostavqaju hleb i mleko, besplatno, a na teret fonda socijalne za{tite). Naravno, \uri} ima mnogo planova. Nedavno je postavio kamen temeqac za izgradwu doma u~enika hotelskog tipa. Zapo~eo je ~itav niz privrednih projekata, nastoje}i da privu~e i strane investitore u svoju malu i siroma{nu op{tinu. Dva najve}a staklenika u ovom delu Evrope, za proizvodwu ranog povr}a, ve} su u funkciji. Predsednik posebno dr`i do projekta o kori{}ewu termalnih voda, kojima je wegov kraj bogat: moderan hotel, sa bazenima i salonima za masa`u. Veruje da je to dobar korak i za razvoj seoskog turizma.
Karoq Kermeci Kawi`a Karoq Kermeci, predsednik op{tine Kawi`a, svoj dosada{wi `ivotni i radni vek vezao je za rodni grad. Ro|en je 27. oktobra 1947, tu je zavr{io osnovnu {kolu, a kao stipendista op{tine Kawi`a boravio je u Novom Kne`evcu dok je poha|ao ekonomsku {kolu. Osnovna `ivotna opredeqewa, eti~ke norme i radne navike stekao je od svojih roditeqa, koji su se bavili zemqoradwom, i uz koje je nau~io {ta zna~i `iveti od ovog, nimalo laganog, ali toliko 6
plementog rada. Tako je nau~io da ceni i voli zemqu-hraniteqku. Uz rad, mahom u op{tinskim organima, upisuje prvi stepen Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji zavr{ava 1976. U op{tinskoj vlasti i preduze}ima Kawi`e bavi se privredom. Na funkciji predsednika Izvr{nog odbora Kawi`e bio je od 1996. do 2000, kada postaje direktor gra|evinskog preduze}a Partner. U me|uvremenu je predsednik op{tinske organizacije reformista, od 2000. do 2003. narodni poslanik Skup{tine Srbije, a tako|e i op{tinski odbornik. Nekada aktivan rukometa{, bio je predsednik rukometnog kluba Potisje iz Kawi`e i ~lan upravnih odbora vi{e privrednih, kulturno-umetni~kih i drugih asocijacija. Odnos prema vrednostima kojima se rukovodi u `ivotu i radu, Kermeci je preneo i na svoje sinove, koji su danas uspe{ni, preduzimqivi i odgovorni porodi~ni qudi. Na lokalnim izborima 2004. sti~e poverewe gra|ana i postaje predsednik Kawi`e, op{tine koju danas uspe{no vodi. Reformisti Vojvodine 2006. kolektivno prelaze u Demokratsku stranku. Kao predsednik op{tine naglasak stavqa na nekoliko kqu~nih ta~aka: – izgradwa op{tinske infrastrukture, – revitalizacija sela i naseqenih mesta, – re{avawe problema nezaposlenosti preko novih radnih mesta, – rekonstrukcija obrazovno-kulturnih ustanova, – izgradwa i osnivawe novih obrazovno-kulturnih kao i formirawe novih institucija u sektoru usluga, – unapre|ewe turizma. 7
Posebno ga motivi{e odgovornost prema najmla|ima, a to dokazuje izgradwom novih igrali{ta i sportskih terena. Tvrdi da lep{eg, mirnijeg i ~ovekovim potrebama primerenijeg mesta za `ivot od Kawi`e nema, sa svim okolnim mestima, prelepom prirodom i Tisom. Vezan za Kawi`u svim svojim bi}em, korenima i ose}ajem ~vrste pripadnosti rodnom mestu, shodno svom iskustvu, znawem i najiskrenijim namerama `eli da dâ svoj puni doprinos budu}nosti op{tine na ~ijem je ~elu.
*** Körmöci Károly Magyarkanizsán született 1947. október 27-én, ahol ma is él és dolgozik. Az általános iskolát Kanizsán, a középiskolát – szülovárosa ösztöndíjasaként – Törökkanizsán végezte el. Munkaszokásait földmuves szüleitol tanulta, és a munka szeretete egész eddigi életét és tevékenységét jellemzi. 1966. óta van munkaviszonyban. Elso munkahelye a kanizsai Lakásgazdálkodó Vállalat, ahonnan 1970-ben áthelyezéssel az ifjúsági ügyekkel megbízott eloadó lesz. 1972-tol a Szocialista Ifjúsági Szövetség kanizsai könyvelojeként, majd pénzügyi eloadójaként dolgozik. 1976-ben munka mellett befejezi Szabadkán a Közgazdasági Foiskolát. 1978 és 1982 között a községi Pénzügyi Titkárság osztályvezetoje. A községi Végrehajtó Bizottság elnökeként 1978 és 1982 között tevékenyen részt vesz a Szigeteloanyag-gyár megalapításának elokészületeiben, ezt követoen pedig igazgatóhelyettese lesz a gyárnak 1986-tól 1990-ig. 1990-tol a községi Gazdasági és Kommunális Titkárság titkára, 1992-ben pedig a Telekügyi, Útgazdálkodási és Lakásszolgáltatási 8
Közvállalat igazgatójává nevezik ki. 1996 és 2000 között a községi Végrehajtó Bizottság elnöke, ezt követoen pedig a Partner Kft. építovállalat igazgatója. Különbözo munkahelyei mellett mindig tevékenyen részt vett a község társadalmi-politikai életében is. A Vajdasági Reformpárt községi szervezetének elnöke, 2000 és 2003 között a Népképviseloház képviseloje. A Kanizsai Képviselo-testület tanácsnoka. Korábban aktívan kézilabdázott, elnöke volt a kanizsai Potisje kézilabdaklubnak, emellet gazdasági, illetve muvelodési egyesületek igazgatóbizottságának tagja. Az életét és munkásságát meghatározó és irányító értékrendszer tiszteletét adta át két fiának is, akik ma sikeres, kezdeményezo és felelosségtudó családos emberek. A 2004-es helyhatósági választásokon elnyeri a polgárok bizalmát és ezzel együtt a községi elnöki pozíciót, melyben azóta is sikeresen, a 9
közösség fejlodését szem elott tartva tevékenykedik. A választásokat megnyero Vajdasági Reformpárt 2006-ban teljes tagságával beolvadt a Demokrata Pártba. Elnöki pozíciójában Körmöci Károly a következo területek fejlesztésére fektet igazán nagy hangsúlyt: – a község infrastruktúrájának fejlesztése – a falvak revitalizációja – új munkahelyek létesítése a munkanélküliség szanálására – az oktatási és kulturális tevékenységet felölelo objektumok teljes felújítása, korszerusítése – új oktatási, kulturális és a szolgáltató szektorban muködo intézmények alapítása, felépítése – községünk idegenforgalmi tartalmának feltöltése, fejlesztése – a szociális háló erosítése. A község elnökeként a felnövekvo generációk iránt érzett felelosség vezérli, melyet sportpályák, játszóterek kiépítésével is bizonyít. A község fejlodését és az általános közérdekeket szem elott tartva igyekszik ma is mindent megtenni az itt élo közösségért, a községért és a városért, melyet a legszebb helynek tart a világon.
10
@eqko O`egovi} Novi Beograd Tokom posledwih {est godina koliko je @eqko O`egovi} na ~elu najmnogoqudnije op{tine u zemqi, Novi Beograd uspeo je da se svrsta me|u tri najboqe op{tine u Srbiji. Priznawe za Najuspe{nije op{tinsko rukovodstvo 2003. na proslavi trinaestogodi{wice DS uru~io mu je premijer dr Zoran \in|i}. Projekat Korak bli`e gra|anima ubrzo je postao model za unapre|ewe rada lokalne uprave i uvo|ewe novih uslu`nih servisa u op{tinama Srbije. Nastavqen je rad na wegovoj realizaciji, tako da je prvi dislocirani op{tinski uslu`ni centar u Srbiji sve~ano otvoren 28. jula 2006. u novobeogradskom Bloku 70. Trenutno su u toku radovi na rekonstrukciji postoje}e {alter sale u novi uslu`ni centar u op{tinskoj zgradi. Za efikasnost rada uprave Novobeogra|ani su op{tinare, u redovnoj godi{woj anketi, i ~etrvrti put visoko ocenili sa 4.52, jer najve}i broj gra|ana obavi poslove za pet do petnaest minuta. U toku je druga faza uvo|ewa informati~kog sistema koji }e omogu}iti elektronsko upravqawe (e-government) op{tinskom upravom. @eqko O`egovi} ro|en je 16. oktobra 1962. Osnovnu, sredwu {kolu i fakultet (ekonomija) zavr{io je u Beogradu. Aktivno je igrao ko{arku u Zvezdi, potom u U{}u, 11
dvanaest godina. ^lan je Demokratske stranke od 1992. ^etiri puta uzastopno biran je za odbornika (bio je i {ef odborni~ke grupe). Od 12. oktobra 2000. predsednik je Novog Beograda – sada mu te~e drugi mandat. Bio je gradski odbornik u dva mandata ({ef odborni~ke grupe DS). Narodni poslanik 2002. Predsednik je Stalne konferencije gradova i op{tina od 5. oktobra 2005. ^lan Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i Radne grupe SE za Jugoisto~nu Evropu. Novi Beograd u tre}i milenijum ulazi kao poslovno i finansijsko sedi{te Srbije. Strani investitori ga nazivaju biznis centrom regiona. I O`egovi} je, razume se, posve}enik ideje o Novom Beogradu kao modernom „sitiju“ srpske prestonice. U op{tini se trenutno gradi 12
vi{e od milion kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora. Na ovoj teritoriji registrovano je oko 5.000 preduze}a i 4.700 samostalnih radwi. Procewuje se da je u op{tini otvoreno 40.000 novih radnih mesta. Ovde je i regionalno sedi{te Mikrosofta. „Novi Beograd zaokru`uje svoj urbani identitet“, navodi predsednik. No, uprkos investicionom bumu, kako upozorava, postoji i ona druga, tamnija strana: nehigijenska naseqa, komunalna nehigijena u pojedinim delovima grada, uli~na prodaja, bespravni objekti. Sve to ne prili~i urbanom imixu. I zato su pred predsednikom novi izazovi. Kad ima slobodnog vremena, O`egovi} ga najra|e provodi u krugu porodice, uz sina Luku i k}er Katarinu. Novobeogra|ani mogu ga sresti subotom pre podne kako pazari na pijaci, na U{}u dok {eta sa suprugom ili vozi bicikl du` keja. Ponekad na|e vremena i za basket – ka`u da ima laganu ruku i dobar {ut. Jednom prilikom su op{tinari predsednikovom dvojkom slavili pobedu u posledwim sekundama protiv igra~a iz ameri~ke ambasade. A kao Novobeogra|anin, voli da parafrazira re~i Du{ka Radovi}a: „Novi Beograd je do~ekao svojih pet minuta. Ko se jutros probudio u Novom Beogradu, mo`e smatrati da je uspeo u `ivotu.“
13
Sr|an [u{uli} Vlasotince Sr|an [u{uli}, predsednik op{tine Vlasotince, ~ovek je {krt na re~ima. Tako nagove{tava da detaqi wegove biografije nisu posebno bitni za ovu pri~u. Sklon je pre pri~i o „li~noj karti“ svoje op{tine. Vlasotince se na istoku pru`a do leskova~ke kotline, na zapadu do u{}a Vlasine u Ju`nu Moravu, pa preko obronaka Suve Planine na Severu, Kru{evice na istoku, ^emernika i Ostrozuba na jugu, izme|u ve}ih naseqa – Leskovca na zapadu, Ni{a na severu, Pirota na severoistoku, Vrawa na jugu. Grani~i se sa ~etiri op{tine: Gaxin Han, Babu{nica, Crna Trava, Leskovac. Na povr{ini od 308 kvadratnih kilometara, u 48 naseqa, `ivi 10.139 doma}instava, sa ukupno 33.312 stanovnika – gotovo polovina, 16.212, u samom gradu (popis iz 2002. godine). Vlasotince zauzima 0,35% povr{ine Srbije, a na ovu op{tinu otpada 0,44% stanovni{tva dr`ave. U li~noj karti predsednika op{tine pi{e da je taj doktor veterinarske medicine ro|en 23. maja 1965. godine. Iz rodnog grada izbivao je samo za vreme studija. Iako veterinar, voli da uzgaja vo}e. Ipak, qubav prema `ivotiwama zadovoqava odgojem lova~kih pasa. [u{uli} je lovac, a pored lova, zna da ode i u ribolov. Supruga Sowa, ro|ena Krsti}, lekar je op{te prakse, a u braku imaju dvoje dece – sina Filipa (13 godina) i k}i Tamaru (6). 14
Za predsednika op{tine gra|ani su ga izabrali oktobra 2004. Op{tina je do`ivela investicioni bum u protekle tri godine: zavr{etak sportske hale, izgradwa rezervoara pitke vode, gradwa mle~ne i sto~ne pijace. Izvr{ena je nadgradwa op{tinske zgrade, izgra|en uslu`no-informativni centar, poplo~an poslovno-tr`ni centar, rekonstruisani su bioskop, gradska crkva, zgrada internata i mnoge {kolske zgrade. Gra|eni su delovi vodovoda, asfaltirane ulice u gradu i selima, podizani mostovi. Realizaciju svih ovih projekata pomogli su: evropske nevladine organizacije, Koordinaciono telo za jug Srbije i srpska vlada. Posebno zna~ajno za op{tinu bilo je podizawe tekstilne fabrike u kojoj }e strani partner uposliti 400 qudi i ~ije se otvarawe o~ekuje ovih meseci (Manufactura Europea). Pokrenuta je i fabrika elektronskih delova Ellard, a u toku je izgradwa jo{ jednog pogona. 15
Nikola Pavkovi} Pe}inci Da je zaista na pravom putu, dr Nikoli Pavkovi}u, lekaru, ubedqivo je potvrdila wegova k}erkica Milica 2001. godine. De`urao je u Hitnoj slu`bi Doma zdravqa u Pe}incima, a supruga i k}er do{le su da ga obi|u. Nema pacijenata, u sobici te~e prenos fudbalske utakmice, piju kafu. Nailazi voza~ saniteta Ratko i, da bi uspostavio komunikaciju, obra}a se detetu koje crta: „Milice, za koga navija{?“ Ne prekidaju}i crtawe, trogodi{wa lekareva k}i odgovara: „Za \in|i}a!“ Tri godine kasnije, na lokalnim izborima, dr Pavkovi} bi}e izabran za prvog ~oveka Pe}inaca – jedini predsednik op{tine u Sremu koji je ~lan Demokratske stranke. Prethodno, kao ~lan DS, bio je izabran, u septembru 2000. godine, za odbornika. Tada je, od svih sedam op{tina okruga Srema, samo u Pe}incima tada{wi DOS izgubio izbore na terenu – od 30 odborni~kih mesta, dobio je samo 9 (SPS-JUL 19). Ipak, kao mawinski kandidat, na konstitutivnoj sednici 12. oktobra 2000, Pavkovi} je izabran za predsednika SO Pe}inci. Tako je poraz na terenu pretvoren, za DOS, u pobedu u lokalnom parlamentu. Tu funkciju obavqao je volonterski ~etiri godine. Prvi ~ovek Pe}inaca ro|en je u ovom mestu 1. januara 1956. Posle osnovne {kole, prelazi u In|iju, gde zavr{ava gimnaziju. Slede studije u Novom Sadu, pa speci16
jalizacija iz op{te medicine u Beogradu. Direktor Doma zdravqa postaje 2000. godine – na tom mestu osta}e do izbora 2004. Pe}inci su prethodnih godina privukli mnoge investitore. Zavr{ene i planirane investicije 2002–2008. potvr|uju izrazitu atraktivnost ovog prostora za razli~ite vrste proizvodwe i pru`awa usluga – od prerade kafe, {e}era, konditorskih i mesnih proizvoda, preko gra|evinarstva, industrije name{taja i stolarije, do {tamparskih usluga i kinematografske delatnosti. Pri tome, u dobrom delu ovih projekata javqa se strani partner, od Nema~ke i Italije do Kanade i Slovenije. Vrednosti tih investicija mere se milionima evra (158.000.000 ukupno), a to bi trebalo da otvori 1.980 novih radnih mesta. 17
Predsednik navodi da sve to veoma ohrabruje, ali i napomiwe da su gotovo sve te investicije koncentrisane tek na jednom delu op{tine. Naravno, onom uz autoput (dominiraju u tom pogledu, recimo, [imanovci) dok ju`ni deo op{tine, prema Savi, ostaje i daqe po strani od ubrzanijeg razvoja. I to je ono {to treba ubudu}e da mu bude jedan od prioriteta – kako ostvariti boqu komunikaciju sa posavsko-tamnavskim podru~jem i op{tinama ju`no od Save, po{to bi to dalo nov zamajac razvoju pe}ina~kih sela uz samu reku.
Abstract Mayors in forty municipality centers in Serbia are Democrats. That is, definitely, a sign of high confidence those Democrats enjoy among citizens in towns and cities they live and work in. Justifying that trust by everyday hard work and making efforts to meet citizens’ needs, is surely the primary goal of a dedicated mayor. By presenting five municipalities and their presidents (mayors) we will attempt to show how they do their jobs, what problems they come across, what initiatives they have. On this occasion (more examples in the following months) we chose to present mayors of Vladimirci, Kanjiza, Novi Beograd, Vlasotince and Pecinci. Prevela: Svetlana Tomi}
18
19
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 329(497.11):929 PREDSEDNICI op{tina : Vladimirci, Kawi`a, Novi Beograd, Vlasotince, Pe}inci / priredio Dragan Beli}. – Beograd : Demokratska stranka, Istra`iva~ko-izdava~ki centar, 2006. (Beograd : Cicero print). – 20 str. ; 15 cm. – (Mala biblioteka Srbija 21 – novi po~etak. Demokratski prvaci) Deo teksta uporedo na srp. i ma|. jeziku. Tekst }ir. i lat. – Tira` 12.000. – Abstract. ISBN 86-7856-021-5 a) Demokratska stranka – ^lanovi – Biografije COBISS.SR-ID 134912268
