Fizika 2. Beleˇske/ Jegyzet
2013.
2
0.1
Podsetnik/Eml´ ekeztet˝ o: z ∗ = x − iy = ρ exp(−iφ) y x2 + y 2 , φ = arctg x 2 2 2 ∗ ρ = x + y = zz Re(z) = ρ cos φ, y = Im(z) = ρ sin φ 1 1 i (z + z ∗ ), y = (z − z ∗ ) = − (z − z ∗ ) 2 2i 2 exp(iα) + exp(−iα) = 2 cos α exp(iα) − exp(−iα) = 2i sin α
z = x + iy = ρ exp(iφ), ρ = |z|2 = x = x =
N X
q
qi = 1 + q + q2 + . . . + qN =
i=0
1 − qN 1−q
exp x ≡ ex sin x ∼ x, |x| 1 √ 1 1 + x ∼ 1 + x, x 1 2 exp x ∼ 1 + x, x 1 cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β ! ! α−β α+β cos cos α + cos β = 2 cos 2 2 Kronekerov simbol / Kronecker-szimb´olum ( 1, i=j δi,j = 0, i 6= j ˇ Simbol Levi-Civita/ Levi-Civita-szimb´olum i,j,k
1, = −1, 0,
(cf )0 (f + g)0 (f g)0 f (g(x))0
(i, j, k) ∈ {(x, y, z), (y, z, x), (z, x, y)} (i, j, k) ∈ {(x, z, y), (z, y, x), (y, x, z)} u ostalim sluˇcajevima / egy´ebk´ent
= = = =
cf 0 , c = const f 0 + g0 f 0g + f g0 f 0 (g(x))g 0 (x)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12) (13) (14)
(15)
(16)
(17) (18) (19) (20)
´ ˝ 0.1. PODSETNIK/EMLEKEZTET O:
3
L’ˆopital-ovo pravilo: pod pretpostavkom da sve navedene granicne vrednosti postoje, vaˇzi: L’ˆopital-szab´aly: amennyiben az ¨osszes sz´oban forg´o hat´ar´ert´ek l´etezik, igaz, hogy: lim x→x
0
f 0 (x) f (x) = x→x lim 0 0 g (x) g(x)
(21)
dy = ay ⇒ y = y(0) exp(ax) dx
(22)
d2 y + a2 y = 0 ⇒ y = A exp(iax) + B exp(−iax) 2 dx
(23)
1 (cos(a − b) − cos(a + b)) 2 1 cos a cos b = (cos(a − b) + cos(a + b)) 2 1 sin a cos b = (sin(a + b) + sin(a − b)) 2 sin a sin b =
(24) (25) (26)
skalarni proizvod dve kompleksne funkcije - dva kompleksna vektora k´et komplex f¨ uggv´eny - k´et komplex vektor skal´arszorzata f, g
:
hf, gi =
R3 → Z Z
f ∗ (x, y, z)g(x, y, z) dx dy dz
(27) (28)
4
1
cos(x) cos2(x)
0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1 −10
−5
0
Figure 1: cos(x), cos2 (x)
5
10
Chapter 1 Geometrijska optika Geometriai optika Indeks prelamanja svetlosti n neke sredine je jednak odnosu brzine svetlosti u vakuumu, (c), i odnosu brzine svetlosti u datoj sredini, (v). Egy k¨ozeg t¨or´esmutat´o ja n egyenl˝o a v´akuumbeli f´enysebess´eg (c) ar´any´aval az adott k¨ozegben m´ert f´enysebess´eggel (v).
n=
1.1
c v
(1.1)
Fermaov princip Fermat-elv
Ukoliko je sredina optiˇcki nehomogena i indeks prelamanja se menja od taˇcke do taˇcke, optiˇcku duˇzinu (l) puta raˇcunamo po obrascu (1.3). Amennyiben a ko¨zeg optikailag inhomog´en ´es a t¨or´esmutat´o pontonk´ent v´altozik, az (l) optikai u ´thosszt a (1.3) egyenlet hat´arozza meg. dl = n(~r)ds l =
Z
n(~r)ds
(1.2) (1.3)
Integral raˇcunamo duˇz putanje svetlosnog zraka. ds je infinitezimalni element putanje svetlosnog zraka. 5
6 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA Az integr´alt a f´enysug´ar ment´en sz´amoljuk. ds a f´enysug´ar infinitezim´alis szakasza. Fermaov princip: Fermat-elv: Svetlosni zrak se prostire tako, da mu je optiˇcka duˇzina puta najkra´ca mogu´ca. A f´enysug´ar u ´gy terjed, hogy az optikai u ´thossza a lehet˝o legr¨ovidebb legyen.
1.1.1
Zakon prelamanja svetlosti A f´ enyt¨ or´ es t¨ orv´ enye
Kao primer primene Fermaovog principa izveˇs´cemo zakon prelamanja svetlosti. A Fermat-elv alkalmaz´asi p´eld´ajak´ent levezetj¨ uk a f´enyt¨or´esi t¨orv´enyt. Dve sredine 1 i 2, s indeksima prelamanja n1 i n2 graniˇce se jednom ravni. Taˇcka A je u sredini 1, taˇcka B je u sredini 2. Kako se prositre svetlosti zrak izmedju taˇcaka A i B? K´et egym´assal hat´aros k¨ozeg, 1 ´es 2, egy s´ık ment´en ´erintkezik egym´assal. A megfelel˝o t¨or´esmutat´ok n1 ´es n2 . Az A pont az 1-es k¨ozegben van, a B pont a pedig a 2-es k¨ozegben. Hogyan terjed a f´enysugar a k´et pont k¨oz¨ott? A
α
n1
s1
y1 α
x
d−x β y
s2 n2
2
β B
Figure 1.1: Duˇzina optiˇckog puta izmedju taˇcaka A i B. A ´es B pontok k¨oz¨otti optikai u ´thossz.
1.1. FERMAOV PRINCIP
FERMAT-ELV
l = n1 s1 + n2 s2 = x2 + y12 , s22 = (d − x)2 + y22
s21
q
q
l = n1 x2 + y12 + n2 (d − x)2 + y22
7
(1.4) (1.5) (1.6)
dl Uslov za minimum optiˇckog puta l, (1.6), je dx = 0. dl Az l, (1.6), optikai u ´thosz minimum´anak a f¨olt´etele dx = 0.
2x 2x 1 1 dl = n1 q − n2 q =0 dx 2 x2 + y12 2 (d − x)2 + y22
(1.7)
Na osnovu (1.7) uslov za minimum je / (1.7) alapj´an a minimum f¨olt´etele: x
x = n2 q (d − x)2 + y22 x2 + y12 x d−x n1 = n2 s1 s2 n1 sin α = n2 sin β n1 q
(1.8)
Zakon prelamanja svetlosti A f´enyt¨or´es t¨orv´enye
sin α n2 = = n2,1 sin β n1
(1.9)
Primer / P´ elda Odredite vrednost graniˇcnu vrednost ugla prelamanja ako su indeksi prelamanja dve sredine n1 i n2 , n2 > n1 . (1.1.1) Hat´arozza meg a t¨or´esi sz¨og hat´ar´ert´ek´et, ha a k¨ozegek t¨or´esmutat´oi rendre n1 ´es n2 , n2 > n1 . (1.1.1) Reˇ senje / Megold´ as π α = 2 , sin α = 1, ⇒ sin β = nn21 .
8 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA
n1
α
n2
β
Figure 1.2: Graniˇcni ugao. Hat´arsz¨og.
1.2
Svetlovod / F´ enyvezet˝ o
Pretpostavljamo da indeks prelamanja svetlosti svetlovoda zavisi samo od rastojanja od ose svetlovoda, r. z osa se poklapa sa osom svetlovoda. F¨olt´etelezz¨ uk, hogy a f´enyvezet˝o t¨or´esmutat´oja csak a f´enyvezet˝o tengely´et˝ol m´ert t´avols´agt´ol f¨ ugg. A z tengely megegyezik a f´enyvezet˝o tengely´evel. Uglove merimo u odnosu na osu svetlovoda, videti sl. 1.3. A sz¨ogeket a f´enyvezet˝o tengely´ehez m´erj¨ uk, ld. az 1.3. a´br´at. Zakon prelamanja svetlosti na tankom sloju debljine ∆r glasi:
∆α ∆r α ∆z
r z
z+ ∆z
Figure 1.3: Svetlovod. / F´enyvezet˝o
´ ˝ 1.2. SVETLOVOD / FENYVEZET O
9
A f´enyt¨or´es t¨orv´enye ∆r vastags´ag´ u (esetunkben v´ekonys´ag´ u ) r´etegen: n(r) cos α = n(r + ∆r) cos(α + ∆α) ! dn = n(r) + ∆r + . . . (cos α cos(∆α) − sin α sin(∆α)) dr ! dn ∼ n(r) + ∆r (cos α − (∆α) sin α) dr dn ∼ n(r) cos α − n(r) sin α∆α + cos α ∆r + . . . (1.10) dr 1 dn ∆α = (1.10) ⇒ tg α ∆r n(r) dr ∆r ∆α 1 dn tg α = ⇒ = ∆z ∆z n(r) dr 2 ∆r 1 dn tg α ∼ α ⇒ = (1.11) 2 ∆z n(r) dr U sluˇcaju da debljina sloja ∆r na kome se svetlost prelama teˇzi 0, uvrˇstavaju´ci graniˇcnu vrednost leve strane izraza (1.11) dobijamo diferencijalnu jednaˇcinu koja opisuje prostiranje svetlosnog zraka kroz svetlovod: Amennyiben ∆r (annak a r´etegnek a vastags´aga amelyen megt¨orik a f´enysug´ar) 0-hoz tart, vegy¨ uk a (1.11) kifejez´es baloldal´anak a hat´ar´ert´ek´et, ´es megkapjuk a f´enyvezet˝oben terjed˝o f´enysug´ar terjed´es´enek a differenci´alegyenlet´et: 1 dn d2 r = 2 dz n(r) dr
(1.12)
Reˇsenje jednaˇcine (1.12) je r(z), ˇsto je udaljenost svetlosnog zraka od optiˇcke ose u taˇcci z. A (1.12) egyenlet megold´asa r(z), ami a f´enysug´ar t´avols´aga az optikai tengelyt˝ol a z pontban.
1.2.1
Primer / P´ elda
Neka je svetlovod polupreˇcnika r0 izradjen od materijala ˇciji se indeks prelamanja svetlosti menja po zakonu: T´etelezz¨ uk f¨ol, hogy az r0 sugar´ u f´enyvezet˝o t¨or´esmutat´oja a k¨ovetez˝o m´odon f¨ ugg a f´enyvezet˝o tengely´et˝ol m´ert t´avols´agt´ol: n(r) = n0
ar2 1− 2
!
(1.13)
10 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA gde smo pretpostavili da vaˇzi ahol f¨olt´etelezt¨ uk, hogy
ar02 2
ar02 2
1.
1.
1.4
n(r)
n 1.35 1.3 1.25 1.2 1.15 1.1
0
0.5
1
1.5
r
2
Figure 1.4: Zavisnost indeksa prelamanja od r. A t¨or´esmutat´o r-f¨ ugg´ese. n0 = 1.4, a = 0.1. dn = −n0 ar dr ar 1 dn = − 2 ∼ −ar n(r) dr 1 − ar2
(1.14)
Na osnovu jendnaˇcine (1.14) jednaˇcina koja opisuje prostiranje svetlosnog zraka u tankom svetlovodu je: A (1.14) egyenlet alapj´an a v´ekony f´enyvezet˝oben terjed˝o f´enysug´ar egyenlete: d2 r + ar = 0 dz 2 ˇcije reˇsenje je (vidi sliku 1.5): melynek megold´asa (ld. a 1.5. ´abr´at): √ √ r(z) = A cos az + B sin az
(1.15)
(1.16)
´ ˝ 1.2. SVETLOVOD / FENYVEZET O
11
Lako je uvideti da je a kvadrat talasnog broja. K¨onnyen bel´athat´o, hogy a a hull´amsz´am n´egyzete. Znaˇcenje konstanti A i B moˇzemo odrediti iz poˇcetnih uslova. 1.5
r(z)
r 1 0.5 0 −0.5 −1 −1.5
0
5
10
15
Figure 1.5: Putanja svetlosnog zraka u svetlovodu. f´enyvezet˝obeli p´aly´aja. A = 0.2, B = 1.
z
20
A f´enysug´ar
Az A ´es B a´lland´ok jelent´es´et a kezdeti f¨olt´etelek alapj´an hat´arozhatjuk meg. √ dr(0) =B a (1.17) r(0) = A, dz √ tj. A je poˇcetna udaljenost svetlosnog zraka od ose svetlovoda, a B a je tangens ugla koji u poˇcetnoj taˇcci svetlosni zrak zaklapa sa osom svetlovoda. √ vagyis A a f´enysug´ar kezdeti t´avols´aga a f´enyvezet˝o tengely´et˝ol, m´ıg B a a kezdeti pontban a f´enysug´ar ´es a f´enyvezet˝o tengelye k¨oz¨otti sz¨og tangense. Zadatak / F¨ oladat Reˇsenje jednaˇcine (1.15) je mogu´ce napisati (i) u obliku: A (1.15) egyenlet megold´asa f¨ol´ırhat´o a k¨ovetkez˝o alakban (is): √ r(z) = A cos az + φ Odredite znaˇcenje konstanti A i φ. Hat´arozza meg az A ´es φ a´lland´ok jelent´es´et.
(1.18)
12 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA
1.3
Gausova optika Gauss-f´ ele optika
Posmatrajmo soˇcivo, i opiˇsimo prostiranje svetlosnih zraka kao transformaciju ulaznih podataka u izlazne, pi = T (pu ). Vizsg´aljuk meg a lencse f´enyt¨or´es´et, ´ırjuk fel a f´enysgarak terjed´es´et mint a bemen˝o adatok transzform´aci´oit kimen˝o adatokk´a, ak = T (ab ). Paraksijalna aproksimacija znaˇci da posmatramo samo svetlosne zrake bliske optiˇckoj osi. To znaˇci da su svi uglovi mali, odnosno da su sve taˇcke blizu optiˇcke ose. Nadalje pretpostavljamo da je debljina soˇciva svuda prbliˇzno ista. A parakszi´alis k¨ozel´ıt´es (approxim´aci´o) azt jelenti, hogy azokat a f´enysugarakat vessz¨ uk figyelembe amelyek k¨ozel vannak az optikai tengelyhez. Ez azt jelenti, hogy az o¨sszes sz¨oget kicsinek tekintj¨ uk, hogy az o¨sszes pont k¨ozel van az optikai tengelyhez, illetve, hogy a lencse vastags´aga k¨ozel´ıt˝oleg a´lland´o. α je ugao koji svetlosni zrak zaklapa sa optiˇckom osom, r1 i r2 su polupreˇcnici krivina povrˇsina soˇciva. α a f´enysug´ar ´es az optikai tengely k¨oz¨otti sz¨og, r1 ´es r2 a lencsefel¨ uletek g¨orb¨ uleti sugarait jel¨oli. U taˇcci P1 svetlosni zrak se prelomi na prelazu iz sredine 1 u sredinu 2. Moˇzemo da primenimo zakon prelamanja svetlosti (1.8) u specijalnom sluˇcaju malih upadnih i prelomljenih uglova. A P1 pontban a f´enysug´ar megt¨orik a k´et k¨ozeg hat´ar´an. Alkalmazhatjuk a (1.8) f´enyt¨or´esi t¨orv´enyt abban a speci´alis esetben amikor a bees˝o ´es a t¨or´esi sz¨og egyar´ant kicsi. θ1 = α1 + φ, θ2 = α2 + φ x ∼10 φ sin φ = r1 n1 sin θ1 = n2 sin θ2 sin θi ∼10 θi x x (1.21, 1.22, 1.20) ⇒ n1 α1 + = n2 α 2 + r1 r1 n1 − n2 n2 α2 = n1 α1 + x r1 x1 = x2 Imamo slede´ce ulazne veliˇcine:
(1.19) (1.20) (1.21) (1.22) (1.23) (1.24) (1.25)
´ GAUSS-FELE OPTIKA
1.3. GAUSOVA OPTIKA
n2
n1
n3 P2
P1 φ
α3 α2=α 1’ φ
α1 x1
x’1 = x2
α1
r1 x3
φ
∆
Figure 1.6: Prelamanje svetlosti na soˇcivu / A lencse f´enyt¨or´ese.
13
14 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA • optiˇcke osobine sredine, n1 , n2 , n3 • oblik soˇciva, r1 , r2 , ∆ • podaci o upadnom zraku, α, x A k¨ovetkez˝o bemen˝o v´altoz´ok kal van dolgunk: • a k¨ozeg optikai tulajdons´agai, n1 , n2 , n3 • a lencse alakja r1 , r2 , ∆ • a bemen˝o f´enysug´ar adatai Podatke koji opisuju svetlosni zrak predstavljamo slede´cim vektorom: A f´enysug´art le´ır´o adatokat a k¨ovetkez˝o vektorral ´abr´azoljuk: nα x
!
(1.26)
Ulazne i izlazne podatke koji opisuju svetlosni zrak povezuje matrica ˇciji elementi zavise od oblika soˇciva i od optiˇckih osobina sredine. A f´enysug´ar bemen˝o ´es kimen˝o adatait egy matrix kapcsolja ¨ossze, a m´atrix elemei a lencse alakj´at´ol ´es a k¨ozeg optikai tulajdons´agait´ol f¨ uggnek. U taˇcci P1 vaˇze slede´ce relacije izmedju ulaznih i izlaznih parametara: A P1 pontban a bemen˝o ´es kimen˝o adatok k¨oz¨otti kapcsolat a k¨ovetkez˝o: n2 α 2 x2
!
1 0
= |
n1 −n2 r1
!
1 {z
n1 α 1 x1
!
(1.27)
}
=M1
Izmedju taˇcaka P1 i P2 svetlosni zrak ne menja pravac prostiranja, menja se njegovo rastojanje od optiˇcke ose. Vaˇze slede´ce relacije izmedju ulaznih i izlaznih parametara: A P1 ´es P2 pontok k¨oz¨ott a f´enysug´ar nem v´altoztatja a terjed´esi ir´any´at, ami v´altozik az az optkai tengelyt˝ol val´o t´avols´ag. A bemen˝o ´es kimen˝o adatok k¨oz¨otti kapcsolat a k¨ovetkez˝o: n2 α2 x2
!0
1
=
∆ n2
|
{z
0 1
=M2
!
}
n2 α 2 x2
!
(1.28)
´ GAUSS-FELE OPTIKA
1.3. GAUSOVA OPTIKA
15
U taˇcci P2 vaˇze slede´ce relacije izmedju ulaznih i izlaznih parametara: A P2 pontban a bemen˝o ´es kimen˝o adatok k¨oz¨otti kapcsolat a k¨ovetkez˝o: n3 α3 x3
!
1 0
= |
n2 −n3 r2
!
n2 α2 x2
1 {z
!0
(1.29)
}
=M3
Uvedimo slede´ce oznake: Vezess¨ uk be a k¨ovetkez˝o jel¨ol´est: k12 =
n1 − n2 , r1
n2 − n3 r2
k23 =
(1.30)
Primetimo da je determinanta sve tri matrice jednaka jedinici, tako da je i determinanta njihovog proizvoda 1. Vegy¨ uk ´eszre, hogy mindh´arom m´atrix determinansa egy, ez´ert a szorzatuk determin´ansa is 1. Matrica M koja opisuje prelamanje svetlosti na soˇcivu je proizvod tri matrice (obratite paˇznju na redosled matrica u proizvodu!): A lencse f´enyt¨or´es´et le´ır´o M m´atrix f¨ol´ırhat´o mint h´arom m´atrix szorzata (vegye ´eszre a m´atrixok sorrendj´et a szorzatban!): M = M3 M2 M1 ! 1 k23 = 0 1
=
= det M = 1
1+
∆ k n2 23 ∆ n2
a b c d
1 ∆ n2
0 1
!
1 k12 0 1
!
k12 + k23 + k12 k23 n∆2 1+
∆ k n2 12
(1.31)
!
(1.32) (1.33)
Veliˇcine a, b, c i d nazivamo Gausovim parametrima soˇciva. Az a, b, c ´es d mennyis´egek a lencse Gauss-param´eterei. Iz (1.33) sledi da Gausovi parametri (1.32) nisu nezavisni, znaju´ci bilo koja tri moˇze se izraziti ˇcetvrti. (1.33)-b˝ol k¨ovetkezik, hogy a Gauss-param´eterek (1.32) nem f¨ uggetlenek, b´armely h´arom ismeret´eben meghat´arozhat´o a negyedik. Postavimo predmet na rastojanju l1 od soˇciva. Soˇcivo ´ce prelomiti svetlosne zrake koje dolaze sa predmeta i stvori´ce sliku ili lik predmeta na rastojanju
16 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA l3 od soˇciva. Helyezz¨ unk el egy t´argyat l1 t´avols´agra a lencs´et˝ol. A lencse megt¨ori a t´argyr´ol j¨ov˝o f´enysugarakat ´es a lencs´et˝ol l3 t´avols´agban megalkotja a t´argy k´ep´et. Opiˇsimo optiˇcku transformaciju predmeta u njegov lik. Koordinatni poˇcetak optiˇcke ose je unutar soˇciva. ´Irjuk le a t´argy-k´ep optikai transzform´aci´ot. Az optikai tengely orig´oja a lencs´eben van.
n1
n2
n3
h3
h1 −l1
l3
Figure 1.7: Soˇcivo, predmet (razmera h1 , na rastojanju l1 ) i lˆık (razmera h2 , na rastojanju l2 ). Lencse, (h1 m´eret˝ u) t´argy (l1 t´avols´agon) ´es (h2 m´eret˝ u) k´ep (l2 t´avols´agon).
´ GAUSS-FELE OPTIKA
1.3. GAUSOVA OPTIKA
|
n3 α3 h3
!
{z
}
=
l3 n3
|
lˆık / k´ep
n3 α3 h3
1 {z
0 1
!
}|
=
{z
}|
soˇcivo lencse
od soˇciva lencs´et˝ol
!
!
a b c d
1 0 − nl11 1
!
{z
}
|
a − bnl11 b l3 l3 l3 d + b n3 + c + a n3 b n3 + d
|
n1 α1 h1
!
{z
}
(1.34)
do soˇciva predmet / t´argy lencs´eig
− nl11
17
{z
n1 α 1 h1
!
(1.35)
}
=T
Na osnovu jednaˇcine (1.35) napiˇsimo eksplicitno odnos izmedju veliˇcina h1 i h3 . Az (1.35) egyenlet alapj´an ´ırjuk le a h1 ´es h3 mennyis´egek k¨ozti kapcsolatot. "
l3 l1 d+b h3 = − n1 n3
!
#
"
#
l3 l3 +c+a n1 α1 + b + d h1 n3 n3
(1.36)
Uve´canje soˇciva se definiˇse kao: / A lencse nagy´ıt´asa: "
l1 l3 h3 = − d+b N= h1 n1 n3 |
!
#
"
l3 n1 α1 l3 +c+a + b +d n3 h1 n3
{z
#
(1.37)
}
=0
Uslov za postojanje oˇstre slike je da uve´canje ne zavisi od ugla pod kojim zrak sa predmeta pada na soˇcivo. Az ´eles k´ep l´etez´es´enek f¨olt´etele, hogy a nagy´ıt´as ne f¨ uggj¨on a t´argyr´ol a lencs´ebe ´erkez˝o f´enysug´ar sz¨og´et˝ol. Dalje, znamo da je determinanta matrice T jednaka 1 i da je jednaka proizvodu elemenata na dijagonali. Iz jednaˇcine (1.36) znamo da je element u donjem desnom uglu uve´canje soˇciva. Iz navedenih ˇcinjenica sledi da matricu T moˇzemo da napiˇsemo kao: Tudjuk, hogy a T m´atrix determin´ansa 1 ´es, hogy egyenl˝o az a´tl´on lev˝o elemek szorzat´aval. Az (1.36) egyenlet alapj´an tudjuk, hogy a m´atrix jobb als´o sark´aban lev˝o elem a lencse nagy´ıt´asa. Mindezek alapj´an a T m´atrixot a k¨ovetkez˝o alakban ´ırhatjuk: T =
1 N
0
b N
!
(1.38)
18 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA
1.3.1
Kardinalni elementi soˇ civa A lencse kardin´ alis elemei
Veza izmedju uve´canja soˇciva i Gausovih parametara je slede´ca: A lencse nagy´ıt´asa ´es a Gauss-param´eterek k¨oz¨otti kapcsolat a k¨ovetkez˝o: 1 l1 =a−b , N n1
N =b
l3 +d n3
(1.39)
Glavne ravni / F˝ os´ıkok Nadjimo ravan koja se preslika kroz soˇcivo bez uve´canja, N = 1. Iz jednaˇcina (1.39) nalazimo: Tal´aljuk meg azt a s´ıkot amelyik nagy´ıt´as n´elk¨ ul vet¨ ul a´t a lencs´en, N = 1. Az (1.39) egyenletek alapj´an: l1 =
n1 (a − 1), b
l3 =
n3 (1 − d) b
(1.40)
Fokalne-ˇ ziˇ zne ravni / Fok´ alis s´ıkok Jedna ˇziˇzna ravan je odredjena uslovom N1 = 0, a druga uslovom N = 0. Na osnovu jednaˇcina (1.39) nalazimo: Az egyik fok´alis s´ıkot az N1 = 0-, a m´asikat pedig az N = 0 f¨olt´etel hat´arozza meg. lf1 a ⇒ lf1 = n1 n1 b lf d N = 0 ⇒ 0 = b 3 + d ⇒ lf3 = −n3 n3 b N =∞⇒0=a−b
(1.41) (1.42)
ˇ zno rastojanje je po definiciji: / A f´okuszt´avols´ag defin´ıci´o szerint: Ziˇ n1 b n3 = lf3 − l3 = − b
f1 = lf1 − l1 =
(1.43)
f3
(1.44)
Ukoliko je n1 = n3 , nalazimo znaˇcenje parametra b, to je dioptrija, tj. optiˇcka ˇ je dioptrija soˇciva ve´ca, tim se viˇse menja pravac svetlosnog mo´c soˇciva. Sto zraka prilikom prolaska kroz soˇcivo.
´ GAUSS-FELE OPTIKA
1.3. GAUSOVA OPTIKA
19
Amennyiben n1 = n3 , k¨onnyen ´ertelmezz¨ uk a b param´etert, az a dioptria. A dioptria egy lencse optikai t¨or˝ok´epess´eg´et m´eri, min´el nagyobb a lencse dioptri´aja, a lencs´en ´athalad´o f´enysug´ar ann´al ink´abb megv´altoztatja a halad´asi ir´any´at. Koriste´ci metode Gausove optike i paraksijalnu aproksimaciju mogu´ce je reˇsiti problem prostiranja svetlosnog zraka kroz bilo koji osno simetriˇcni optiˇcki sistem. A Gauss-optika m´odszereit- ´es a parakszi´alis k¨ozel´ıt´est haszn´alva b´armilyen tengelyszimmetrikus optikai rendszerben megoldhat´o a f´enysug´ar terjed´es´enek a probl´em´aja.
1.3.2
Soˇ civo, drugi put / Lencse, m´ asodszor
Moˇzemo da reˇsimo problem prelamanja svetlosnog zraka na soˇcivu i egzaktno. Pontosan is meghat´arozhatjuk a lencse f´enyt¨or´es´et. Koriste´ci jednaˇcine (1.19, 1.20) i (1.21) u taˇcci P1 , (slika 1.6) nalazimo: Az (1.19, 1.20) ´es (1.21) egyenletek alapj´an a P1 (1.6-as ´abra) pontban a f´enyt¨or´es: x1 n1 sin α1 + arcsin α2 = arcsin n2 r1
1.3.3
− arcsin
x1 r1
(1.45)
Predznaci / El˝ ojelek
U primenama moramo paziti na znaˇcenje predznaka. Ukoliko je povrˇsina soˇciva u odnosu na pravac prostiranja svetlosnog zraka konveksna, polupreˇcnik krivine soˇciva je pozitivan, u surotnom sluˇcaju je negativan. Indeks prelamanja ogledala je jednak negativnom indeksu pelamanja sredine ispred ogledala. Ukoliko se svetlosni zrak odbije npr. od povrˇsine ogledala i kre´ce se u suprotnom pravcu, odgovaraju´ce predjeno rastojanje je negativno. Az alkalmaz´asokban figyelembe kell venni az el˝ojelek jelent´es´et. Amennyiben a f´enysug´ar halad´asi ir´any´ab´ol n´ezve a lencse fel¨ ulete dombor´ u, annak g¨orb¨ uleti sugara pozit´ıv, ford´ıtott esetben negat´ıv. Egy t¨ uk¨or t¨or´esmutat´oja megegyezik a t¨ uk¨or el˝otti k¨ozeg t¨or´esmutat´oj´anak negat´ıv ´ert´ek´evel. Amenynyiben a f´enysug´ar visszaver˝odik, pl. egy t¨ uk¨ort˝ol ´es visszafel´e kezd haladni, a megfelel˝o-megtett t´avols´ag negat´ıv lesz.
20 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA Zadatak / F¨ oladat Znaju´ci ugao pod kojim svetlosni zrak pada na soˇcivo i njegovu udaljenost od optiˇcke ose u taˇcci u kojoj ulazi u soˇcivo odredite udaljenost svetlosnog zraka od optiˇcke ose u taˇcci u kojoj svetlosni zrak izlazi iz soˇciva. Ismerv´en a f´enysug´ar bees´esi sz¨og´et ´es azt az optikai tengelyt˝ol m´ert t´avols´agot amelyen a f´enysug´ar behatol a lencs´ebe, hat´arozza meg azt az optikai tengelyt˝ol m´ert t´avols´agot amelyen a f´enysug´ar elhagyja a lencs´et. Reˇ senje / Megold´ as Taˇcke na povrˇsini soˇciva leˇze na dve sfere ˇciji su centri su na medjusobnom rastojanju r1 + r2 − ∆, (slika 1.6). Taˇcka P1 ima koordinate (z1 , x1 ) a taˇcka P2 ima koordinate (z2 , x2 ). A P1 pont koordin´at´ai (z1 , x1 ), a P2 pont koordin´at´ai (z2 , x2 ). A lencse fel¨ ulet´en lev˝o pontok k´et olyan g¨omb fel¨ ulet´en vannak amelyek k¨oz´eppontjai egym´ast´ol r1 + r2 − ∆ t´avols´agon vannak (1.6 ´abra). Takodje vaˇzi jednakost: / Tov´abb´a igaz, hogy: x2 − x1 (1.46) tg α2 = z2 − z1 gde smo pretpostavili da se optiˇcka osa poklapa sa z osom koordinatnog sistema. Neka je centar druge sfere u koordinatnom poˇcetku. U preseku sfera sa xz ravni imamo: ahol f¨olt´etelezt¨ uk, hogy az optikai tengely megegyezik a z koordin´ata tengelylyel. Legyen a m´asodik g¨omb k¨oz´eppontja az orig´oban. A g¨omb¨ok ´es az xz s´ık metszet´eben igaz, hogy: z22 + x22 = r22 ,
(z1 − u)2 + x21 = r12 ,
u = r1 + r2 − ∆
(1.47)
Na osnovu jednaˇcina (1.46) i (1.47) nalazimo (kvadratnu) jednaˇcinu ˇcije reˇsenje (koje?) odredjuje x2 : Az (1.46) ´es (1.47) egyenlet alapjan meghat´arozhatjuk azt a m´asodfok´ u egyenletet, amelynek (melyik?) megold´asa x2 :
(1 + tg 2 α2 )x22 − 2 x1 + tg α2 r1 + r2 − ∆ + +y12
2
q
r12
−
r12
−
x21
+ tg α2 r1 + r2 − ∆ +
+2x1 tg α2 r1 + r2 − ∆ +
q
x21
q
r12 − x21
x2
2
− r22 tg 2 α2 = 0
(1.48)
1.3. GAUSOVA OPTIKA
1.3.4
´ GAUSS-FELE OPTIKA
21
Jednaˇ cina soˇ civa / Lencseegyenlet
Neka se ispred i iza soˇciva nalaze sredine sa istim indeksom prelamanja n1 , r1 i r2 su polupreˇcnici krivine, a ∆ je debljina soˇciva. Relativan indeks prelamanja soˇciva je n2,1 = nn12 . Znaju´ci znaˇcenje Gausovog parametra b, (1.43, 1.44), definiciju dioptrije, i vezu parametra b sa geometrijom soˇciva (1.31, gornji desni ugao matrice) i indeksima prelamanja, uvrˇstavanjem nalazimo jednaˇcinu (debelog) soˇciva. Legyenek a lencse el˝otti ´es m¨og¨otti k¨ozegek t¨or´esmutat´oi egyenl¨ok n1 -el. A lencse g¨orb¨ uleti sugarai r1 ´es r2 , a lencse vastags´aga ∆. A lencse relat´ıv t¨or´esmutat´o ja n2,1 = nn12 . Ismerve a dioptria defin´ıci´oj´at, a b Gauss-param´eter jelent´es´et (1.43, 1.44), ´es kapcsolat´at a lencse alakj´aval ´es a t¨or´esmutat´okkal (1.31, m´atrix jobb f¨ols˝o sarka), egyszer˝ u behelyettes´ıt´essl megkaphatjuk a (vastag) lencse egyenlet´et. 1 1 (n2,1 − 1)∆ 1 = (n2,1 − 1) + + f r1 r2 n2,1 r1 r2
!
(1.49)
Slede´ca jednaˇcina vaˇzi za soˇciva i ogledala. Neka je f ˇziˇzna daljina soˇciva, p udaljenost predmeta a l udaljenost lika. 1 1 1 = + f p l
(1.50)
A k¨ovetkez˝o egyenlet egyar´ant igaz lencs´ekre ´es t¨ ukr¨okre. Legyen f a lencse f´okuszt´avols´aga, t a t´argyt´avols´ag ´es k a k´ept´avols´ag. 1 1 1 = + f t k
(1.51)
22 CHAPTER 1. GEOMETRIJSKA OPTIKA GEOMETRIAI OPTIKA
Chapter 2 Talasna optika / Hull´ amoptika 2.1
Elektromagnetni talasi Elektrom´ agneses hull´ amok
Amplituda ravnog talasa koji se kre´ce ka pozitivnom kraju x ose je data u jednaˇcini (2.1). Az x tengely pozit´ıv v´ege fel´e halad´o s´ıkhull´am amplit´ ud´oja a (2.1)-es egyenletben van megadva. E(x, t) = E0 cos(ωt − kx + φ) = E0 Re (exp(ωt − kx + φ)) = Re (E0 exp(ωt − kx + φ))
(2.1)
• ω je kruˇzna frekvencija talasa / ω a hull´am k¨orfrekvenci´aja. ω = 2πν =
2π T
(2.2)
• k je talasni broj / k a hull´amsz´am. k=
2π λ
(2.3)
• φ je poˇcetna faza / a kezdeti f´azis. • Φ je faza talasa / Φ a hull´am f´azisa. Φ = ωt − kx + φ 23
(2.4)
24
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
Figure 2.1: Podela i osobine elektromagnetnih talasa. Az elektrom´agneses hull´amok oszt´alyoz´asa ´es alaptulajdons´agaik. [5] • I(x, t) = E(x, t)E ∗ (x, t) je intenzitet svetlosti / a f´eny intenzit´asa. Intenzitet svetlosti u nekoj taˇcci je proporcionalan gustini energije elektormagnetnog talasa u toj taˇcci. Potencijalna energija (taˇcnije gustina potencijalne energije u datoj taˇcci) EM talasa je proporcionalna kvadratu amplitude talasa U ∼ E 2 , a kinetiˇcka energija (taˇcnije gustina kinetiˇce energije u datoj taˇcci) je proporcionalna kvadratu izvoda amplitude po vremenu, Ek ∼ E˙ 2 = ω 2 E 2 , te je gustina ukupne energije talasa proporcionalna kvadratu amplitude, to jest intenzitetu. A f´eny intenzit´asa egy adott pontban ar´anyos az elektorm´agneses hull´am energias˝ ur˝ us´eg´evel ugyanabban a pontban. Az elektorm´agneses hull´am helyzeti energi´aja (pontosabban annak s˝ ur˝ us´ege az adott pontban) ar´anyos az amplitud´o n´egyzet´evel, U ∼ E 2 , a mozg´asi energi´aja (pontosabban annak s˝ ur˝ us´ege az adott pontban) pedig ar´anyos az amplitud´o id˝oszerinti deriv´altj´anak a n´egyzetevel, Ek ∼ E˙ 2 = ω 2 E 2 , azaz a hull´am o¨ssz energia s˝ ur˝ us´ege az amplit´ ud´o n´egyzetevel ar´anyos, vagyis az intenzit´assal. • I(x) = hI(x, t)i je proseˇcni intenzitet svetlosti / I(x) = hI(x, t)i a f´eny ´atlagos intenzit´asa. h i oznaˇcava usrednjavanje po vremenu / h i az id˝o szerinti a´tlagol´ast jel¨oli.
´ 2.1. EM TALASI / EM HULLAMOK
25
Figure 2.2: Osnovna podela elektromagnetnih talasa. Az elektrom´agneses hull´amok alaposzt´alyoz´asa. [6]
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
26
cos(0.2t−0.5x) 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1
1 0.8 0.6 E(x,t) 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1 10 8 0
2
6 4
t
x
4 6
8
2 10 0
cos(t−x) 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1
1 0.8 0.6 E(x,t) 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1 10 8 0
6 2
4
t
x
4 6
8
2 10 0
cos(2t−3x) 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1
1 0.8 0.6 E(x,t) 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1 10 8 0
6 2
4
t
4 6
8
2
x
10 0
Figure 2.3: Primeri ravnih harmonijskih elektromagnetnih talasa, E0 = 1. S´ık harmonikus elektrom´agneses hull´amok p´eld´ai, E0 = 1.
´ 2.2. IZBIJANJE / LEBEGES
27
• Brzina elektromagnetnog talasa je odredjena relacijama (2.5). Brzina svetlosti u vakuumu je c = 108 m/s. Az elektrom´agneses hull´am sebess´eg´et a (2.5) o¨sszef¨ ugg´esek hat´arozz´ak meg. A f´enysebess´eg v´akuumban c = 108 m/s. v=
2πν ω λ = λν = 2π = T k λ
(2.5)
Kada koristimo izraz intenzitet svetlosti u najve´cem broju sluˇcajeva mislimo na proseˇcan intenzitet. Amikor az intenzit´as kifejez´est haszn´aljuk, az esetek d¨ont˝o t¨obbs´eg´eben az a´tlagos intenzit´asra gondolunk.
2.1.1
Zadatak / F¨ oladat
Izraˇcunajte brzine talasa i odgovaraju´ce indekse prelamanja svetlosti iz primera prikazanog na slici Fig. 2.3. Brzine talasa ´ce biti neuobiˇcajeno male, a vrednosti indeksa prelamanja ´ce biti neuobiˇcajeno velike, ali ne i nemogu´ce! Sz´amolja ki a Fig. 2.3. ´abr´an szeml´eltetett s´ıkhull´amok sebess´egeit ´es a megfelel˝o t¨or´esmutat´okat. A sebess´eg ´ert´ekei meglep˝oen kicsik lesznek, a t¨or´esmutat´ok´e meglep˝oen nagyok, de ezek az ´ert´ekek nem lehetetlenek!
2.2
Izbijanje / Lebeg´ es
Razmotrimo superpoziciju dva ravna talasa jednakih amplituda i razliˇcitih frekvencija, odnosno talasnih duˇzina koji osciluju duˇz istog pravca. Vizsg´aljuk meg k´et s´ıkhull´am szuperpozici´oj´at amelyek amplit´ ud´oja egyforma, de a frekvenci´ajuk ´es hull´amhosszuk nem.
E1 E2 E
= = = =14
E0 cos(ω1 t − k1 x) E0 cos(ω2 t − k2 x) E1 + E2 ! (ω1 + ω2 )t − (k1 + k2 )x 2E0 cos 2 ! (ω1 − ω2 )t − (k1 − k2 )x cos 2
(2.6) (2.7)
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
28
!
=
∆ωt ∆kx − cos (ωt − kx) 2E0 cos 2 2 |
=2.5
{z
(2.8)
}
Obvojnica - Burkol´o ω1 + ω2 x ω1 − ω2 x 2E0 cos t− cos t− 2 v 2 v
(2.9)
2 cos(0.25t−0.5x) cos(2t−3x) 2 1.5 1 0.5 0 −0.5 −1 −1.5 −2
2 1.5 1 E(x,t) 0.50 −0.5 −1 −1.5 −2 20 15 0
10
5
t
10
15
Figure 2.4: Izbijanje. Lebeg´es.
5 20 0
x
´ TALASI / ALL ´ OHULL ´ ´ 2.3. STOJECI AMOK
29
2 cos(0.25t−0.5x) 2 1.5 1 0.5 0 −0.5 −1 −1.5 −2
2 1.5 1 E(x,t) 0.50 −0.5 −1 −1.5 −2 20 15 0
10
5
t
10
15
5 20 0
Figure 2.5: Obvojnica - sporo promenljivi deo talasa. Burkol´o - a hull´am lassan v´altoz´o r´esze.
2.3
´ ohull´ Stoje´ ci talasi / All´ amok
Neka se duˇz x ose u jednom pravcu prostire talas amplitude E1 a u suprotnom pravcu talas amplitude E2 . Az x tengely ment´en egy ir´anyban E1 amplit´ ud´oj´ u-, az ellent´etes ir´anyban pedig E2 hull´am terjed. E1 E
= = =14
E0 cos(ωt − kx), E1 + E2
E2 = E0 cos(ωt + kx + δ)
δ 2E0 cos kx + 2 |
{z
!
δ cos ωt + 2
(2.10) !
(2.11)
}
prostorno modulirana amplituda t´erben modul´alt amplit´ ud´o Kao rezultat superopozicije dobili smo stoje´ci talas. A szuperpoz´ıci´o eredm´enye ´all´ohull´am. ˇ Cvorovi stoje´ceg talasa se nalaze u taˇckama gde je maksimalna amplituda 0.
x
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
30
Az a´ll´ohull´am csom´o i azokban a pontokban vannak, ahol a maxim´alis amplit´ ud´o 0. !
δ δ π cos kx0 + = 0 ⇔ kx0 + = (2m + 1) 2 2 2 λ 1 (π(2m + 1) − δ) = (π(2m + 1) − δ) x0 = 2k 4π
(2.12)
2 0 0+π π/4 π+π/4 3π/8 π+3π/8 9π/16 π+9π/16 8,5π/16 π+8,5π/16
1.5 1 0.5 0 −0.5 −1 −1.5 −2 −10
−5
0
5
10
Figure 2.6: Stoje´ci talas, prikazan za razne vrednosti ωt + 2δ . Na slici se jasno ´ ohull´am amplit´ vide ˇcvorovi talasa. All´ ud´oja ωt + 2δ k¨ ul¨olnb¨oz˝o ´ert´ekeire. Az a´br´an egy´ertelm˝ uen l´athat´ok az ´all´ohull´am csom´oi.
´ TALASI / ALL ´ OHULL ´ ´ 2.3. STOJECI AMOK
31
1
0.5
15
A 0 -0.5 10 -1 0 t 2 5
4 6 x 8 10
0
Figure 2.7: Stoje´ci talas. Uz izvestan napor na slici se vide ˇcvorovi talasa kao ´ ohull´am amplit´ prave linije normalne na x osu. All´ ud´oja. N´emi er˝ofesz´ıt´essel az a´br´an egy´ertelm˝ uen l´athat´ok az ´all´ohull´am csom´oi mint az x tengelyre mer˝oleges egyenesek.
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
32
2cos(t+1)cos(x+1)
1 0 −1
2 1.5 1 E(x,t) 0.50 −0.5 −1 −1.5 −2 10 8 0
2
6 4
t
4 6
8
2
x
10 0
Figure 2.8: Stoje´ci talas joˇs jednom, prikazane su konturne linije. Ljubiˇcaste ´ ohull´am prave linije normalne na x osu odgovaraju ˇcvorovima talasa. All´ m´egegyszer, f¨ol vannak t¨ untetve a szintvonalak. Az x tengelyre mer˝oleges lila egyenesek felelnek meg a csom´opontoknak.
´ O ´ POLARIZACI
2.4. POLARIZACIJA
2.4
33
Polarizacija Polariz´ aci´ o
Dva ravna talasa osciluju normalno jedan na drugi. K´et s´ıkhull´am egym´asra mer˝olegesen oszcill´al. Neka je α deo faze talasa koji zavisi od frekvencije i talasne duˇzine. Legyen α a hull´am f´azis´anak a frekvencia- ´es hull´amhossz-f¨ ugg˝o r´esze. Prvi talas osciluje u ravni xz, a drugi u ravni yz. Rezultuju´ci talas se kre´ce duˇz z ose. Az els˝o hull´am az xz s´ıkban-, a m´asodik pedig az yz s´ıkban oszcill´al. Az ered˝o hull´am a z tengely ment´en halad. E1,xz = E10 cos(α) E2,yz = E20 cos(α + φ)
(2.13) (2.14)
Iz (2.13) nalazimo / (2.13)-b˝ol kifoly´olag cos α =
E1,xz E10
(2.15)
Na osnovu (13) transformiˇsimo (2.14) / (13) alapj´an ´ırjuk f¨ol (2.14)-t mint E2,yz E20
= cos α cos φ − sin α sin φ √ = cos α cos φ − 1 − cos2 α sin φ v u
u E1,xz E1,xz = cos φ − t1 − E10 E10
E2,yz E1,xz − cos φ = E20 E10
v u u t
E1,xz 1− E10
2
2
sin φ
(2.16)
,
sin φ
2
2 E2,yz 2 E2,yz E1,xz E1,xz E1,xz 2 −2 cos φ + cos φ = 1 − sin2 φ E20 E20 E10 E10 E10 2 2 E1,xz E2,yz E2,yz E1,xz −2 cos φ + cos2 φ + sin2 φ = sin2 φ E20 E20 E10 E10 | {z }
2
!
=1
E2,yz E20
−2
E2,yz E1,xz E1,xz cos φ + E20 E10 E10
2
= sin2 φ
(2.17)
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
34
Dobili smo eliptiˇcki polarizovan talas. (2.17) je jednaˇcina elipse koja je zarotirana za ugao φ u odnosu na vertikalnu osu. Az eredm´eny egy elliptikusan polariz´alt hull´am. (2.17) egy a f¨ ugg˝oleges koordin´atatengelyhez viszony´ıtva φ sz¨oggel elford´ıtott ellipszis egyenlete. 2 1.5 1 0.5 0 −0.5 −1 −1.5 −2 −1.5
−1
−0.5
0
0.5
1
Figure 2.9: Eliptiˇcka polarizacija. Elliptikus polariz´aci´o.
2.4.1
Zadatak / F¨ oladat
Diskutujte razne vrednosti fazne razlike φ u (2.17). Elemezze a φ f´azisk¨ ul¨onbs´eg k¨ ul¨onb¨oz˝o ´ert´ekeit (2.17)-ban.
1.5
´ ´ 2.5. INTENZITET SVETLOSTI / FENYINTENZIT AS
2.5
35
Intenzitet svetlosti / F´ enyintenzit´ as
Frekvencija vidljive svetlosti je reda veliˇcine 1015 Hz. Da bi smo bili u mogu´cnosti da merimo trenutnu vrednost amplitude elektromagnetnog talasa, mora li bi da raspolaˇzemo instrumentom koji moˇze da prati mereni signal, tj. koji je u stanju da osciluje frekvencijom koja ima bar istu frekvenciju kao i svetlost. Takvi uredjaji ne postoje. Ako je signal brˇzi nego instrument koji ga meri, onda uredjaj meri srednju vrednost signala u nekom vremenskom intervalu. Poˇsto se elektromagnetni talasi ˇcesto menjaju po harmonijskom zakonu, srednja vrednost merenog signala jako (taˇcnije neverovatno) brzo teˇzi nuli. Znaˇci kada registrujemo svetlost mi merimo neˇsto drugo, a to je srednja vrednost kvadrata amplitude - intenzitet svetlosti. U daljem ´cemo koristiti ˇcinjenicu da je srednja vrednost kvadrata kosinusa (sinusa) u intervalu duˇzine π jednaka 21 . A l´athat´o f´eny frekvenci´aja 1015 Hz nagys´agrend˝ u. Ahhoz, hogy m´erhess¨ uk az elektrom´agneses hull´am amplitud´oj´anak pillanatnyi ´ert´ek´et, olyan m´er˝oberendez´essel kellene rendelkezn¨ unk, amely legal´abb olyan frekvenci´an tud oszcill´alni mint a f´eny. Ilyen m´er˝oberendez´es nem l´etezik. Amennyiben a m´ert jel gyorsabban v´altozik mint a m´er˝om˝ uszer a´llapota, a m´er˝om˝ uszer nem a jelet, hanem annak egy id˝ointervallumbeli a´tlag´at m´eri. Mivel az elektrom´agneses hull´amok gyakorta harmonikus t¨orv´eny szerint v´altoznak, ez´ert a m´ert jel a´tlaga nagyon (pontosabban hihetetlen¨ ul) gyorsan tart a null´ahoz. Teh´at amikor f´enyt ´erz´ekel¨ unk, akkor nem az amplit´ ud´ot, hanem valami m´ast ´erz´ekel¨ unk. Ez a valami az amplitud´o n´egyzetnek id˝obeli ´atlaga - a f´ enyintenzit´ as. A tov´abbiakban gyakran haszn´aljuk azt a t´enyt, hogy a koszinusz (sz´ınusz) n´egyzet´enek a´tlaga π hossz´ us´ag´ u intervallumon 21 .
Φ = ωt − kx + φ E(x, t) = E0 cos Φ, I(x, t) = E 2 (x, t) = E02 cos2 Φ E2 hIit = hE02 cos2 Φi = E02 hcos2 Φi = 0 | {z } 2 = 12
(2.18) (2.19) (2.20)
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
36 1
cos(x) cos^2 (x)
0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1
−4
−2
0
2
4
Figure 2.10: cos(x), cos2 (x).
2.6
Interferencija/Interferencia
Interferencija se javlja ukoliko su izvori svetlosti koherentni, tj. ukoliko je razlika faza dvaju (ili viˇse) talasa konstantna veliˇcina. Koherenciju nije mogu´ce posti´ci u sluˇcaju nezavisnih izvora svetlosti. Zato se elektromagnetni talas iz jednog izvora deli ili takore´ci ,umnoˇzava’ na razne naˇcine, da bi se dobilo viˇse koherentnih talasa. Moˇze se deliti intenzitet ili front talasa. Interferencia akkor l´ep fel, amikor a f´enyforr´asok koherensek, azaz a k´et (vagy t¨obb) hull´am f´azisk¨ ul¨onbs´ege ´allando mennyis´eg. A koherencia nem lehets´eges egym´ast´ol f¨ uggetlen f´enyforr´asok eset´en. Ez´ert az egy f´enyforr´asb´ol sz´armaz´o elektrom´agneses hull´amot u ´gymond megosztjuk ,megt¨obsz¨or¨ozz¨ uk’, hogy egym´assal koherens hull´amokat kapjunk. Az intenzit´as ´es a front oszt´asa egyarant lehets´eges. Primeri interferencije su prikazani na slici 2.11. Az interferencia n´eh´any kis´erleti p´eld´aja a 2.11 ´abr´an l´athat´o. Polaznu taˇcku za traˇzenje informacija o interferenciji moˇzete na´ci ovde [2]. Az interferencia t´argy´ u keres´es egyik kezd˝opontja itt tal´alhat´o [2]. Odredimo intenzitet svetlosti u sluˇcaju dva ravna talasa ˇcija je fazna razlika δ. Hat´arozzuk meg a f´eny intenzit´as´at k´et s´ıkhull´am eset´en, amennyiben a
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
37
Figure 2.11: Primeri interferencije talasa. Az interferencia megval´os´ıt´as´anak n´eh´any p´eld´aja.
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
38
f´azisk¨ ul¨onbs´eg¨ uk δ. E = E0 cos( ωt − kx + φ ) = Re(E0 exp(iΦ)) |
{z
=Φ
(2.21)
}
1 1 I = hRe(E)Re(E)i = E02 hcos2 Φi = Re(E ∗ E) = E02 (2.22) 2 2 1 2 Ei = Ei0 cos Φi , hIi i = Ei0 , i = 1, 2; Φ2 − Φ1 = δ (2.23) 2 E = E1 + E2 (2.24) 1 hIi = hRe(E1 + E2 )Re(E1 + E2 )i = Re((E1∗ + E2∗ )(E1 + E2 )) 2 1 1 1 1 ∗ ∗ ∗ ∗ = Re(E10 E10 ) + Re(E20 E20 ) + Re(E10 E20 ) + Re(E20 E10 ) 2 2 2 2 1 = hI1 i + hI2 i + E10 E20 {Re [exp (i(Φ2 − Φ1 ))] + Re [exp (−i(Φ2 − Φ1 ))]} 2 1 = hI1 i + hI2 i + E10 E20 2 cos δ 2q = hI1 i + hI2 i + 2 hI1 ihI2 i cos δ (2.25) Ako je prethodni dokaz isuviˇse apstraktan, rezultuju´ci intenzitet se moˇze izraˇcunati i drugaˇcije. Ha az el˝oz˝o bizony´ıt´as t´ uls´agosan elvont (lenne), az ered˝o intenzit´ast m´ask´eppen is ki lehet sz´amolni. hIi = = = = =
h(E1 + E2 )2 i = hE12 + E22 + 2E1 E2 i 2 2 E10 hcos2 Φ1 i + E20 hcos2 Φ2 i + 2E10 E20 hcos Φ1 cos Φ2 i hI1 i + hI2 i + 2E10 E20 hcos Φ1 cos(Φ1 + δ)i hI1 i + hI2 i + 2E10 E20 hcos Φ1 (cos Φ1 cos δ − sin Φ1 sin δ)i hI1 i + hI2 i + 2E10 E20 (cos δ hcos2 Φ1 i − sin δ hcos Φ1 sin Φ1 i) |
{z
= 12
}
|
{z
=0
}
= hI1 i + hI2 i + E10 E20 cos δ q
= hI1 i + hI2 i + 2 hI1 ihI2 i cos δ
(2.26)
Uslov konstruktivne interferencije, maksimuma intenziteta, pojave svetle pruge je dat jednaˇcinom (2.27). A konstrukt´ıv interferencia f¨olt´etel´et, az intenzit´as maximum´at, a vil´agos
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
39
cs´ık megjelen´es´enek f¨olt´etel´et a (2.27)-es egyenlet adja meg.
q
cos δ = 1 ⇒ I = Imax = I1 + I2 + 2 I1 I2
(2.27)
Uslov destruktivne interferencije, minimuma intenziteta, pojave tamne pruge je dat jednaˇcinom (2.28). A destrukt´ıv interferencia f¨olt´etel´et, az intenzit´as minimum´at, a s¨ot´et cs´ık megjelen´es´enek f¨olt´etel´et a (2.28)-es egyenlet adja meg. q
cos δ = −1 ⇒ I = Imin = I1 + I2 − 2 I1 I2
(2.28)
Vidljivost je odredjena kontrastom izmedju svetlih i tamnih linija, (2.29). A l´athat´os´agot a vil´agos ´es s¨ot´et cs´ıkok k¨oz¨otti kontraszt hat´arozza meg, (2.29). √ 2 I1 I2 Imax − Imin = C = Imax + Imin I1 + I2
(2.29)
1 0.8 0.6 0.4 0.2
C
1 0.8 0.6 0.4 0.2 0
1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 10 8 0
6 2
4
I1
4 6
8
2 10 0
Figure 2.12: Vidljivost, L´athat´os´ag
I2
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
40
2.6.1
Jangov eksperiment Young-f´ ele k´ıs´ erlet
Prorezom smatramo otvor koji je tako uzan, da iz njega ne mogu da izadju dva paralelna svetlosan zraka. Prorez se ponasa kao taˇckast izvor svetlosti. A re´s olyan sz˝ uk ny´ıl´as, amelyb˝ol k´et kulonb¨oz˝o f´enysug´ar nem tud egym´assal p´arhuzamosan kil´epni. A r´es pontszer˝ u f´enyforr´ask´ent viselkedik. Prouˇcimo sluˇcaj dva proreza na medjusobnom rastojanju d. Pretpostavimo da je rastojanje izmedju proreza i reflektuju´ceg sloja l, (videti sliku 2.13). Vizsg´aljuk meg k´et, egym´ast´ol d t´avols´agban lev˝o r´es eset´et. T´etelezz¨ uk f¨ol, hogy a r´esek ´es a f´enyvisszaver˝o fel¨ ulet k¨oz¨otti t´avols´ag l, (ld. a 2.13. ´abr´at). ∆ oznaˇcava razliku optiˇckih puteva svetlosnih zraka koji prolaze kroz proreze 1 i 2. ∆ az 1-es ´es 2-es r´esen a´thalad´o f´enysugarak optikai u ´thosszainak k¨ ul¨onbs´eg´et jel¨oli.
∆
=
=
l2 − l1 =
v u u t2 l
v 2 u u x + d2 t l 1+ l2
∼11 l 1 +
d 2 2 2l
x+
=
1 d x+ 2l 2
=
dx l
!2
d + x+ 2
2
!2
−
v u u t
v u u − tl2
− 1 +
d − x− 2
!2
2 x− l2
1+
d + x− 2
d 2 2 2l
x−
d 2
2
!2
(2.30)
δ = k∆
(2.31)
δ oznaˇcava faznu razliku zraka 1 i 2. δ az 1-es es 2-es sugarak k¨oz¨otti f´azisk¨ ul¨onbs´eget jel¨oli. Na osnovu (2.25, 2.27) uslov pojave svetle pruge je dat jednaˇcinom (2.32). (2.25, 2.27) alapj´an a vil´agos cs´ık megjelen´es´enek f¨olt´etel´et a (2.32) egyenlet adja meg.
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
41
P
l1
x
l2 d
l Figure 2.13: Jangov interferometar/Young-f´ele interferom´eter
δ = 2mπ,
2π dx = 2mπ λ l
(2.32)
Na osnovu (2.25, 2.28) uslov pojave tamne pruge je dat jednaˇcinom (2.33). (2.25, 2.28) alapj´an a s¨ot´et cs´ık megjelen´es´enek f¨olt´etel´et a (2.33) egyenlet adja meg.
δ = (2m + 1)π,
2π dx = (2m + 1)π λ l
(2.33)
Izgled interferencionih pruga u Jangovom eksperimentu moˇzete videti na slici 2.14. A Yang-f´ele intereferenci´os cs´ıkok a 2.14 a´br´an l´athat´ok.
2.6.2
Jangov eksperiment sa viˇ se proreza Young-f´ ele k´ıs´ erlet t¨ obb r´ essel
U sluˇcaju da imamo N > 2 proreza koji su na istovetnom medjusobnom rastojanju, fazna razlika dva svetlosna zraka koji dolaze iz uzastopnih proreza iznosi δ (videti (2.31)), kao i u sluˇcaju interferencije na dva otvora.
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
42
6 4 2 0 −2
4.5 4 3.5 3 2.5 2 y 1.5 1 0.5
−4 −10
−5
0
−6 10
5
x Figure 2.14: Interferencione pruge u Jangovom eksperimentu. Yang-f´ele intereferenci´os cs´ıkok.
Amennyiben nem kett˝o, hanem N > 2 egym´ast´ol egyforma t´avols´agban lev˝o r´essel van dolgunk, a k´et egym´ast k¨ovet˝o r´esen ´athalad´o f´enysugarak f´azisk¨ ul¨onbs´ege δ, (ld. (2.31)), ugyan´ ugy mint a k´et r´esen t¨ort´en˝o interferencia eset´en.
Rezultuju´cu jaˇcinu elektriˇcnog polja moˇzemo predstaviti kao zbir geometrijskg reda, svaki ˇclan reda se od prethodnog ˇclana razlikuje za istu fazu. Az ered˝o elektromos t´erer˝oss´eget egy geometriai sor o¨sszegek´ent a´br´azolhatjuk. Az o¨sszeg minden egyes tagj´anak a f´azisa ´alland´o f´azisk¨ ul¨onbs´eg˝ u a sor el˝oz˝o tagj´ahoz viszony´ıtva.
E = E0 + E0 exp(iδ) + E0 exp(2iδ) + . . . + E0 exp(N iδ) = E0 (1 + exp(iδ) + exp(2iδ) + . . . + exp(N iδ)) |
{z
(8)
}
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
43 −2i sin( N2δ ),(7)
z
!}|
iN δ iN δ − exp iN δ exp − exp( 2 ) 2 2 1 − exp(iN δ) ! ! = E0 = E0 iδ 1 − exp(iδ) iδ iδ exp( 2 ) exp − − exp 2 2 |
= E0
Nδ
{z
−2i sin(
δ 2
!{
}
),(7)
exp( iN2 δ ) sin 2 exp( iδ2 ) sin 2δ
(2.34)
Za intenzitet interferencionih pruga dobijamo: Az interferenci´os cs´ıkok intenzit´asa: I(δ) = EE ∗ =
sin2
Nδ 2 I0 2 δ sin 2
(2.35)
Grafik funkcije intenziteta svetlosti (jednaˇcina (2.35)) je predstavljen na slici 2.15: A f´eny intenzit´as´at ((2.35) egyenlet) a 2.15 a´br´an lehet l´atni. Intenzitet svetlosti je uvek konaˇcan! Za vrednost fazne razlike δ = 2πm gde je m ceo broj primenom L’ˆopitalovog pravila (21) nalazimo: Az intenzit´as mind´eg v´eges! A f´azisk¨ ul¨ombs´eg δ = 2πm ´ert´ekeire ahol m eg´esz sz´am, L’ˆopital-szab´alyt alkalmazva (21):
lim I(δ) = I0 lim
δ→2mπ
δ→2mπ
= =
2
Nδ 2 sin 2δ
sin
2
= I0 lim
Nδ 2 I0 lim δ→2mπ sin δ 2 2 N I0
sin
δ→2mπ
Nδ 2 cos 2δ
cos
N 2 1 2
2
(2.36)
U praksi razlikovanje primarnih i ostalih maksimuma intenziteta nije jednostavno, potrebna je velika mo´c razluˇcivanja, (videti sliku 2.16 i uporedite sa slikom 2.15). A gyakrolatban el´eg neh´ez az els˝odleges ´es sokadlagos maximumok sz´etv´alaszt´asa, ez csak nagy felbont´ok´epess´eg˝ u m˝ uszerekkel lehets´eges, (l´asd a 2.16 a´br´at ´es vesd o¨ssze a 2.15 ´abr´aval).
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
44
25 N=2 N=3 N=4 N=5 20
15
10
5
0 −4
−2
0
2
4
Figure 2.15: sin2 (N δ)/ sin2 δ
2.6.3
Interferencija na planparalelnom sloju Interferencia planparalell r´ etegen
Razmotrimo interferenciju na planparalelnom sloju indeksa prelamanja n2 i debljine d, u sredini sa indeksom prelamanja n1 . Vizsg´aljuk meg az n2 t¨or´esmutat´oj´ u, d vastags´ag´ u planparalell lemezen t¨ort´en˝o interferenci´at n1 t¨or´esmutat´oj´ u k¨ozegben. Razliku optiˇckih puteva oznaˇcimo sa ∆. Az optikai u ´thosszak k¨ ul¨onbs´eg´et ∆-val jel¨olj¨ uk.
∆ = 2n2 s2 − n1 s1 sin α n2 = sin β n1 d d d cos β = ⇒ s2 = =q s2 cos β 1 − sin2 β
(2.37) (2.38) (2.39)
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
45
6 4 2 0 −2
6 5 4 3 2 1 0
−4 −10
−5
0
5
−6 10 6 4 2 0 −2
12 10 8 6 4 2 0
−4 −10
−5
0
5
−6 10 6 4 2 0 −2
25 20 15 10 5 0
−4 −10
−5
0
5
−6 10
Figure 2.16: Intenziteti svetlosti u sluˇcaju 2, 3 i 4 proreza. A f´eny intenzit´asa 2, 3 ´es 4 r´es eset´en. I0 = 1.3
46
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
s1 n1
α
α a
n2 β d
s2 β
Figure 2.17: Razlika duˇzina optiˇckih puteva u sluˇcaju interferencije na planparalelnom sloju. Optikai u ´thosszak k¨ ul¨onbs´ege planparalell r´etegen t¨ort´en˝o interferenci´an´al. tg β = sin α =
sin β a ⇒ a = d tg β = d q d 1 − sin2 β
(2.40)
sin β s1 ⇒ s1 = 2a sin α = 2d sin α q 2a 1 − sin2 β
(2.41)
2n2 d
2n1 d sin αn1,2 sin α − q 1 − n21,2 sin α 1 − n21,2 sin2 α 2d = q (n2 − n1 n1,2 sin2 α) 2 2 1 − n1,2 sin α 2dn2 = q (1 − n21,2 sin2 α) 2 2 1 − n1,2 sin α
∆ = q
2
q
= 2dn2 1 − n21,2 sin2 α q
= 2d n22 − n21 sin2 α
(2.42)
Zbog refleksije zraka koji prolazi kroz planparalelni sloj faza mu se promeni za π, te je ukupna fazna razlika dvaju zraka: Mivel a r´etegen a´thalad´o f´enysug´ar visszaver˝odik, annak f´azisa π-vel megv´altozik,
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
47
ez´ert a k´et f´enysug´ar f´azisk¨ ul¨onbs´ege: δ=
q 4π dn2 1 − n21,2 sin2 α + π λ
(2.43)
Uslov konstruktivne interferencije je: / A konstrukt´ıv interferencia f¨olt´etele: cos δ = 2πm
(2.44)
ˇsto daje uslov na ugao pod kojim svetlost treba da pada na planparalelni sloj: ami f¨olt´etelt szab a f´enysug´ar bees´esi sz¨og´ere:
sin2 α = n22,1 1 −
λ 4dn2
!2
(2m − 1)2
(2.45)
Vidimo da ceo broj m ne moˇze da ima proizvoljnu vrednost, jer vaˇzi nejednakost 0 ≤ sin2 α ≤ 1. L´atjuk, hogy az m eg´esz sz´am nem vehet f¨ol tetsz˝oleges ´ert´ekeket, mivel igaz, hogy 0 ≤ sin2 α ≤ 1. Na sliˇcan naˇcin nalazimo i uslov destruktivne interferencije. Hasonl´ok´eppen megkaphatjuk a destrukt´ıv interferencia f¨olt´etelel´et is.
2.6.4
N-tostruka interferencija na planparalelnom sloju N-szeres interferencia planparalell r´ etegen
U kranjoj desnoj taˇcci (0) na slici 2.18 imamo superpoziciju N svetlosnih zraka, takvih da je fazna razlika dva uzastopna zraka k∆, gde je ∆ zadato jednaˇcinom (2.42). Rezultuju´ce elektriˇcno polje je zbir geometrijskog reda. A 2.18 a´bra jobb sz´els˝o pontj´aban (0) N f´enysug´ar szuperpopon´al´odik, k´et egym´ast k¨ovet˝o f´enysug´ar f´azisk¨ ul¨onbs´ege k∆, ahol ∆-t a (2.42) egyenlet hat´arozza meg. Az ered˝o elektromos t´erer˝oss´eg egy geometriai sor ¨osszege. E = E0 + E0 ρ exp(iδ) + E0 ρ2 exp(2iδ) + . . . + E0 ρN exp(N iδ) = E0 (1 + ρ exp(iδ) + ρ2 exp(2iδ) + . . . + ρN exp(N iδ)) 1 − ρN exp(N iδ) (2.46) = E0 1 − ρ exp(iδ)
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
48
N
N−1
0
Figure 2.18: Planparalelan sloj, N -tostruka interferencija. lemez, N -szeres interferencia.
Planparalell
2.6. INTERFERENCIJA/INTERFERENCIA
49
Intenzitet svetlosti je : / A f´eny intenzit´asa: I = EE ∗ = E0
1 − ρN exp(iN δ) 1 − ρN exp(−iN δ) E0 1 − ρ exp(iδ) 1 − ρ exp(−iδ) 2 cos(N δ),(6)
z
}|
{
1 − ρN (exp(iN δ) + exp(−iN δ)) +ρ2N = I0 1 − ρ (exp(iδ) + exp(−iδ)) +ρ2 |
= I0
{z
}
2 cos δ,(6)
1 − 2ρN cos(N δ) + ρ2N 1 − 2ρ cos δ + ρ2
(2.47)
N=10 80 60 40 20
I
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1 0.8 0
0.6 0.5
1
1.5 δ
0.4 2
2.5
0.2 3
ρ
0
Figure 2.19: N = 10, δ ∈ [0, π], ρ ∈ [0, 1]
2.6.5
Interferencije u primeni Interferencia a gyakorlati alkalmaz´ asban
Prilikom projektovanja mobilne telefonske mreˇze potrebno je optimalno pokriti odredjenu oblast. To je najˇceˇs´ce izvodivo samo sa viˇse primopredajnika. Da bi medjusobno bliski primopredajnici ˇsto je mogu´ce manje ometali jedni druge, oni rade na ˇsto je mogu´ce razliˇcitijim frekvencijama, odnosno medjusobno udaljeni primopredajnici mogu da rade na bliskim frekvencijama. Ovo je jedan od razloga zbog kojih mobilna telefonija radi u frekventnom opsegu, a ne na nekoj frekvenciji.
50
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
Amikor mobiltelefon h´al´ozatot terveznek, legt¨obbsz¨or egy adott ter¨ ulet lefed´ese csak t¨obb ad´ovev˝ovel lehets´eges. Hogy a szomsz´edos ad´ovev˝ok min´el kev´esb´e zavarj´ak egym´ast, azokat egym´ast´ol min´el t´avolabbi frekvenci´an c´elszer˝ u u ¨zemeltetni, illetve t´erben egym´ast´ol t´avol lev˝o ad´ovev˝ok m˝ uk¨odhetnek egym´ashoz k¨ozeli frekvenci´an. Ez is egy ok, ami´ert a mobiltelefon h´al´ozat nem egy frekvenci´an, hanem frekvencias´avban u ¨zemel.
´ 2.7. DIFRAKCIJA/DIFFRAKCIO
2.7
51
Difrakcija/Diffrakci´ o
Kod difrakcije je otvor kroz koji prolaze svetlosni zraci dovoljno ˇsirok da kroz njega mogu pro´ci paralelni svetlosni zraci. Zbog toga da bi smo uoˇcili difrakcione ˇsare ispred svetlosnih zraka moramo postavitu soˇcivo, i reflektuju´cu povrˇsinu u ˇziˇznu ravan soˇciva (zaˇsto?). Polaznu taˇcku za traˇzenje informacija o difrakciji moˇzete na´ci ovde [3]. Diffrakci´o eset´en a ny´ıl´as el´eg t´ag ahhoz, hogy azon kereszt¨ ul p´arhuzamosan a´t tudjanak haladni a f´enysugarak. Ez´ert ahhoz, hogy l´athassuk a diffrakci´os mint´azatot, lencs´et kell helyezn¨ unk a f´enysugarak el´e ´es annak a fok´alis s´ıkj´aba kell helyezn¨ unk a f´enyvisszaver˝o fel¨ uletet (mi´ert?). A diffrakci´o t´argy´ u keres´es egyik kiindul´asi pontja itt tal´alhat´o [3]. Primer difrakcije na uzanom prorezu, slika 2.20. Ravni talasi nakon prolaska kroz uzan prorez se ponaˇsaju kao da su potekli iz taˇckastog izvora. Sz˝ uk ny´ıl´ason t¨ort´en˝o diffrakci´o, 2.20 a´bra. Miut´an a s´ıkhull´amok a´thaladtak a r´esen u ´gy viselkednek, mintha azok egy ponszer˝ u forr´asb´ol eredn´enek.
2.7.1
Dugaˇ cak prorez ˇ sirine b / Hossz´ u, b sz´ eless´ eg˝ u r´ es
k oznaˇcava talasni broj, ∆ oznaˇcava razliku optiˇckih puteva a δ je fazna razlika. k a hull´amsz´amot jel¨oli, ∆ az optikai u ´thosszak k¨ ul¨onbs´ege, δ pedig a f´azisk¨ ul¨onbs´eg.
δ = k∆ =
2π x sin φ λ | {z } |{z} k
(2.48)
∆
Ukoliko zraci kroz prorez izlaze pod uglom φ, koriste´ci princip superpozicije moˇzemo izraˇcunati rezultuju´cu jaˇcinu elektriˇcnog polja. Eφ dobijamo sabiraju´ci sve amplitude koje iz proreza izlaze pod uglom φ i razlikuju se u fazi za δ od zraka koji prolazi kroz sredinu proreza. Umesto da sabiramo amplitude samo nekoliko zraka sa datim faznim razlikama, sada sabiramo beskonaˇcno mnogo amplituda svetlosnih zraka sa datim faznim razlikama, otuda imamo odredjeni integral. E0 je maksimalna amplituda jednog zraka. Amennyiben a ny´ıl´ason a f´enysugarak φ sz¨og alatt haladnak ´at, a szuperpoz´ıci´o elve alapj´an kisz´amolhatjuk az ered˝o elektromos teret. Eφ -t u ´gy
52
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
Figure 2.20: Difrakcija talasa na vodi, [11], [12]. V´ızhull´amok diffrakci´oja, [11], [12].
´ 2.7. DIFRAKCIJA/DIFFRAKCIO
∆ x b φ
Figure 2.21: Difrakcija na dugaˇckom prorezu. / Diffrakci´os r´es.
53
54
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
kaphatjuk meg, hogy o¨sszeadjuk a r´esen φ sz¨og alatt ´athalad´o o¨sszes f´enysug´ar amplit´ ud´oj´at, amelyek a r´es k¨ozep´en ´athalad´o f´enysug´art´ol f´azisban δ-val k¨ ul¨onb¨oznek. Eddig azt l´attuk, hogy v´eges sok f´enysug´ar amplit´ ud´oj´at adtuk o¨ssze, most v´egtelen sok amplit´ ud´ot adunk o¨ssze, melyek f´azisban δ-val k¨ ul¨onb¨oznek, ez´ert van hat´arozott integr´allal dolgunk. E0 egy f´enysug´ar maxim´alis amplit´ ud´oj´at jel¨oli. b 2π E0 Z 2 exp i ωt − x sin φ dx b − 2b λ Z b 2π E0 2 exp(iωt) b exp −i x sin φ dx = b λ −2
Eφ =
=
E0 exp(iωt) b
b
exp −i 2π x sin φ 2 λ −i 2π sin φ λ
− 2b
sin πb sin φ E0 λ exp(iωt) πb = b sin φ
(2.49)
λ
sin2
I = Eφ Eφ∗ = I0
πb λ
πb λ
sin φ 2
(2.50)
sin φ
Na osnovu jednaˇcine (2.50) uslov minimuma intenziteta difrakcionih linija je: A (2.50)-es egyenlet alapj´an a diffrakci´os cs´ıkok minim´alis intenzit´as´anak f¨olt´etele: πb sin φ = mπ, λ
sin φ =
mλ b
(2.51)
Na osnovu jednaˇcine (2.50) uslov maksimuma intenziteta difrakcionih linija je: A (2.50)-es egyenlet alapj´an a diffrakci´os cs´ıkok maxim´alis intenzit´as´anak f¨olt´etele: πb π sin φ = m , λ 2
sin φ =
mλ 2b
(2.52)
´ 2.7. DIFRAKCIJA/DIFFRAKCIO
55
1
sin(x)/x (sin(x)/x)2
0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −10
−5
0
5
10
Figure 2.22: sin(x)/x, sin2 (x)/x2
6 4 2 0 −2 −4 −10
−5
0
5
−6 10
Figure 2.23: Izgled difrakcionih linija u sluˇcaju jednog otvora. Diffrakci´os cs´ıkok egy ny´ıl´as eset´en.
1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
56
2.7.2
Difrakciona reˇ setka / Diffrakci´ os r´ acs
Jednaˇcinu za intenzitet svetlosti (2.50) rezonom istovetnom onom izloˇzenom u odeljku 2.6.2 modifikujemo da uzmemo u obzir uticaj N proreza. Pretpostavimo da je svaki prorez ˇsirine b, a da su prorezi na medjusobnom rastojanju a, ˇsto znaˇci da difrakciona reˇsetka ima period d = a + b. A (2.50)-es egyenletet a 2.6.2 r´eszben kifejtett meggondol´as alapj´an m´odos´ıthatjuk, hogy figyelembe vegy¨ uk az N r´es hat´as´at. T´etelezz¨ uk f¨ol, hogy minden r´es sz´eless´ege b, ´es, hogy az egym´ast k¨ovet˝o r´esek k¨oz¨otti t´avols´ag a, ekkor a diffrakci´os r´acs peri´odusa d = a + b. sin2
I = I0
πb λ
πb λ
sin φ sin2 2
sin φ
N πd sin φ λ sin2 πd sin φ λ
16
(2.53)
N=4, d = 2b 16*(sin(x)/x)**2
14 12 10 8 6 4 2 0
−4
−2
0
2
4
Figure 2.24: (2.53), N = 4, a = b, d = 2b Izgled difrakcionih linija u sluˇcaju reˇsetke sa ˇcetiri otvora, (slike 2.24, 2.25). Diffrakcios cs´ıkok n´egy vonalas r´acs eset´en, (2.24, 2.25 ´abr´ak). Uslove maksimuma intenziteta u sluˇcaju difrakcije daju: Diffrakci´os maximumok f¨olt´etelei: N πd kλ sin φ = kπ, sin φ = (2.54) λ Nd
´ 2.7. DIFRAKCIJA/DIFFRAKCIO
57
6
200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0
4 2 0 −2 −4 −6 −2 −1.5 −1 −0.5
0
0.5
1
1.5
2
Figure 2.25: (2.53). N = 4, b = 1, d = 3, I0 = 1.3.
D=
2.7.3
dφ dλ
(2.55)
Primena difrakcije u ispitivanju osobina materijala A diffrakci´ o alkalmaz´ asa anyagtulajdons´ agi vizsg´ alatokban
Vaˇzna klasa eksperimntalnih metoda u ispitivanju osobina materijala su nedestruktivne metode, tj. one metode u kojima se materijal koji se ispituje ne uniˇstava. A k´ıs´erleti anyagvizsg´alati m´odszerek k¨oz¨ott fontosak azok a vizsg´alati m´odszerek, amelyekben az anyagminta a vizsg´alat sor´an nem semmis¨ ul meg. Az ilyen vizsg´alatok az u ´n. nemdestrukt´ıv vizsg´alatok. Struktura ˇcvrstih tela je ˇcesto kristalna, na primer: poluprovodnici, legure ˇcelika, . . . . A szil´ard testek legt¨obbsz¨or krist´alyr´acsszerkezet˝ uek, pl. f´elvezet˝ok, ac´el o¨tv¨ozetek . . . . ˇ Cvorovi kristalne reˇsetke su neprohodni za talase, dok je prostor izmedju
58
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
ˇcvorova reˇsetke prohodan. Time kristalna reˇsetka ˇcini jednu sloˇzenu strukturu centara rasejanja i otvora kroz koje talasi mogu da se prostiru. U praksi se za ispitivanje materijala koriste rendgenski zraci ili elektronski snop, ˇsto samo po sebi ne menja prirodu difrakcije. Na slici 2.26 se vidi primer difrakcije elektronskog snopa na kristalnoj reˇsetci. Iz difrakcionog obrasca se mogu izvu´ci vaˇzni zakljuˇcci o strukturi ispitivanog materijala. Difrakcioni metodi mogu date vaˇzne informacije i o materijalima ˇcija struktura nije pravilna kristalna reˇsetka. A krist´alyr´acs csom´oi a hull´amok sz´am´ara ´athatolhatatlanok, a csom´ok k¨oz¨otti r´esek viszont a hul´amok sz´am´ara a´tj´arhat´ok. Ezzel a krist´alyr´acs egy olyan o¨sszetett szerkezetet alkot, amelyben egyar´ant jelen vannak a sz´or´ocentrumok ´es az a´tj´arhat´o t´err´eszek. Az anyagvizsg´alati gyakorlatban sokszor R¨ontgen-sugarakat illetve elektron nyal´abot szok´as haszn´alni, ami a diffrakci´o jelens´eg´en semmit sem v´altoztat. A 2.26 a´br´an egy elektronnyal´ab kristalyr´acson t¨ort´en˝o diffrakci´oja l´athat´o. A diffrakci´os mint´azatokb´ol fontos k¨ovetkezm´enyek vonhat´ok le a vizsg´alt minta anyagtulajdons´agair´ol. A diffrakci´os m´odszerek olyan anyagokr´ol is fontos informaci´ot adhatnak, melyek szerkezete nem szab´alyos krist´alyr´acs.
´ 2.7. DIFRAKCIJA/DIFFRAKCIO
59
Figure 2.26: Difrakcija elektronskog snopa na kristalnoj reˇsetci. Elektronnyal´ab diffrakci´oja krist´alyr´acson. [13]
60
´ CHAPTER 2. TALASNA OPTIKA / HULLAMOPTIKA
Figure 2.27: Difrakcija rendgenskih zraka. Drˇzaˇc ispitivanog uzorka se vidi u beloj boji. R¨ontgen-sugarak diffrakci´oja. A vizsg´alt minta tart´oja feh´er sz´ınben l´atszik. [14]
Chapter 3 Kvantna teorija Kvantumelm´ elet 3.1
Uvod / Bevezet˝ o
Kvantna mehanika se ˇcesto (potpuno pogreˇ sno!) iskljuˇcivo vezuje za objaˇsnjenje pojava u mikrosvetu. Postoje mnoge pojave vidljive golim okom(!) koje nije mogu´ce objasniti bez kvantne mehanike, npr. superteˇcljivost, [9], [10]. Fenomen superprovodljivosti (proticanje elektriˇcne struje bez otpora) je takodje vidljiv golim okom, i to na slede´ci naˇcin: znamo da superprovodnik iz sebe istiska linije magnetnog polja. Na obiˇcan provodnik postavimo magnet i poˇcnemo da hladimo provodnik. U trenutku kada provodnik postane superprovodan, istisnu´ce iz sebe linije magnetnog polja, i one ´ce ”pogurati” magnet, koji poˇcinje da lebdi, [15]. Isto tako, bez kvantne mehanike nije mogu´ce razumeti ni temperaturnu zavisnost toplotnog kapaciteta ˇcvrstih tela, [7]. A kvantumechanik´at sokan (teljesen t´ evesen!) kiz´ar´olag a mikrovil´ag meg´ert´es´ehez sz¨ uks´eges tudom´anynak tekintik. Sok szabad szemmel l´athat´o(!) jelens´eget nem lehet kvantummechanika n´elk¨ ul megmagyar´azni, ilyen p´eld´aul a szuperfoly´ekonys´ag, [9], [10]. A szupravezet´es (ellen´all´as n´elk¨ uli a´ramvezet´es) is szabad szemmel ´eszlelhet˝o jelens´eg, amennyiben tudjuk, hogy a szupravezet˝o kil¨oki mag´ab´ol a m´agneses teret. Egy k¨oz¨ons´eges vezet˝ore m´agnest helyez¨ unk ´es elkezdj¨ uk h˝ uteni a vezet˝ot. Amikor a vezet˝o szupravezet˝ov´e v´alik, kil¨oki mag´ab´ol a m´agneses teret, az meg lebeg´esre b´ırja a m´agnest, [15]. Ugyan´ ugy, kvantummechanika n´elk¨ ul nem lehet meg´erteni a szil´ard testek h˝okapacit´as´anak h˝om´ers´ekleti f¨ ugg´es´et sem, [7]. 61
´ KVANTUMELMELET
62
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
3.2
Energija elektromagnetnih talasa Az elektrom´ agneses hull´ amok energi´ aja
Energija elektromagnetnih talasa zavisi od frekvencije odnosno talasne duˇzine. Planck je izveo ovaj zakljuˇcak prilikom izvodjenja zakona zraˇcenja apsolutno crnog tela. Az elektrom´agneses hull´amok energi´aja a frekvenci´at´ol, illetve a hull´amhosszt´ol f¨ ugg. Planck erre akkor j¨ott r´a, amikor levezette az apszol´ ut fekete test sug´arz´as´anak t¨orv´eny´et. E = hν =
h hc = 2πν = h ¯ω λ 2π |{z} |{z} =ω
(3.1)
=¯ h
h = 6.62606957(29) × 10−34 J · s, h ¯ = 1.054571726(47) × 10−34 J
(3.2) (3.3)
h je Plankova konstanta, h ¯ je redukovana Plankova konstanta. h a Planck-´alland´o, h ¯ a reduk´alt Planck-´alland´o.
3.3
Plankov zakon zraˇ cenja apsolutno crnog tela Az abszol´ ut fekete test sug´ arz´ asa, Planckt¨ orv´ eny
Apsolutno crno telo ne reflektuje elektromagnetno zraˇcenje, ali ga moˇze emitovati. Az abszol´ ut fekete test nem veri vissza az elektrom´agneses sug´arz´ast, viszont sug´arozhat. P oznaˇcava snagu kojom jediniˇcna povrˇsina apsolutno crnog tela zraˇci elektromagnetne talase. P az abszol´ ut fekete test teljes´ıtm´eny´et jel¨oli, amellyel elektrom´agneses hull´amokat sug´aroz. P =
Z ∞ 0
ρω dω =
Z ∞ 0
ρλ dλ
(3.4)
¨ ENY ´ 3.3. PLANKOV ZAKON / PLANCK TORV
63
ρλ (ρω ) oznaˇcava snagu kojom apsolutno crno telo emituje elektromagnetne talase na talasnoj duˇzini λ (frekvenciji ω). ρλ (ρω ) az abszol´ ut fekete test teljes´ıtm´eny´et jel¨oli λ hull´amhossz´ us´agon (ω frekvenci´an). ρ je spektralna gustina (zraˇcenja) apsolutno crnog tela. ρ az abszol´ ut fekete test (sug´arz´as´anak) spektr´alis s˝ ur˝ us´ege. Eksperimentalni model apsolutno crnog tela moˇze da se ostvari kao ˇsupljina sa malim prorezom. Prorez se ponaˇsa kao apsolutno crno telo, 3.1. Az abszol´ ut fekete test k´ıs´erleti modellj´et egy olyan u ¨reggel valos´ıthatjuk meg, amelyen sz˝ uk r´est nyitunk. Ekkor a r´es viselkedik u ´gy mint a fekete test, 3.1.
Figure 3.1: Eksperimentalni model apsolutno crnog tela, ˇsupljina sa prorezom. Az abszol´ ut fekete test k´ıs´erleti modellje, u ¨reg r´essel. [18].
64
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Na osnovu eksperimenata znamo da spektralna gustina apsolutno crnog tela ne zavisi od vrste materijala ok koga su saˇcinjeni zidovi ˇsupljine. Spektralna gustina zavisi samo od apsolutne temperature zidova ˇsupljine. K´ıs´erleti m´er´esek alapjan tudjuk, hogy az abszol´ ut fekete test spektr´alis s˝ ur˝ us´ege nem f¨ ugg att´ol, hogy milyen anyagb´ol vannak az u ¨reg falai. Az abszol´ ut fekete test spektr´alis s˝ ur˝ us´ege kiz´ar´olag az u ¨reg falainak abszol´ ut h˝om´ers´eklet´et˝ol f¨ ugg. U daljnjem tekstu ce mo cesto koristiti Bolcmanovu konstantu, koja je odredjena kao: A tov´abbiakban gyakran fogjuk haszn´alni a Boltzmann-´alland´ot, melynek defin´ıci´oja ´es ´ert´eke: k=
R = 1, 3806488(13) × 10−23 J · K −1 NA
(3.5)
gde je R univerzalna gasna konstanta, a NA Avogadrov broj. ahol R az univerz´alis g´az´alland´o ´es NA az Avogadro-sz´am.
3.3.1
Rejli-Dˇ zinsov zakon/Rayleigh-Jeans-t¨ orv´ eny
Pribliˇzna zavisnost spektralne gustine od kruˇzne frekvencije, pribliˇzenje vaˇzi u sluˇcaju niskih frekvencija. A spektr´alis s˝ ur˝ us´eg k¨ozel´ıt˝o alakja, a k¨ozel´ıt´es kis frekvenci´ak eset´en ´erv´enyes. ω 2 kT ρω = 2 3 π c
3.3.2
(3.6)
Vinov zakon / Wien-t¨ orv´ eny
Pribliˇzna zavisnost spektralne gustine od kruˇzne frekvencije, vaˇzi u sluˇcaju visokih frekvencija. A spektr´alis s˝ ur˝ us´eg k¨ozel´ıt˝o alakja, a k¨ozel´ıt´es nagy frekvenci´ak eset´en ´erv´enyes
ρω =
h ¯ ω 3 − h¯ ω e kT π 2 c3
(3.7)
¨ ENY ´ 3.3. PLANKOV ZAKON / PLANCK TORV
3.3.3
65
Plankov zakon zraˇ cenja Planck-f´ ele sug´ arz´ asi t¨ orv´ eny
Maks Plank je na osnovu termodinamiˇckog razmatranja (kopiju originalnog ˇclanka moˇzete na´ci ovde [16], a njegov prevod na engleski moˇzete na´ci npr. ovde, [17]) zakljuˇcio da je spektralna gustina zraˇcenja apsolutno crnog tela: Termodinamikai megfontol´asok alapj´an Max Planck kisz´amolta a pontos spektr´alis s˝ ur˝ us´eget, (az eredeti cikk m´asolat´at megtal´alhatja itt [16], annak angolnyelv˝ u ford´ıt´asa pedig megtal´alhat´o pl. itt: [17]): ρω =
1 h ¯ ω3 h ¯ω 2 3 π c e kT − 1
(3.8)
Termodinamika je primenljiva zato, ˇsto se unutar ˇsupljine nalazi gas fotona, tj. kvanata elektromagnetnog polja. Fotonski gas je u stanju termodinamiˇcke ravnoteˇze sa zidovima ˇsupljine, zato im je i temperatura jednaka. Znaˇci da je T istovremeno i temperatura zidova ˇsupljine i temperatura fotonskog gasa unutar ˇsupljine. Jednaˇcina stanja fotonskog gasa je data jednaˇcinom (3.9). Na primer, moˇze se izraˇcunati srednji broj fotona u ˇsupljini zapremine V , rezultat je dat jednaˇcinom (3.10). A termodinamika az´ert alkalmazhat´o, mert az u ¨regben fotong´az van, a foton az elektrom´agneses t´er kvantuma. A fotong´az termodinamikai egyens´ ulyban van az u ¨reg fal´aval, ez´ert T egyszerre az u ¨reg fal´anak a h˝om´ers´eklete ´es egyben az u ¨regben lev˝o fotong´az h˝om´ers´eklete. A fotong´az a´llapotegyenlet´et a (3.9) egyenlet adja meg. P´eld´aul, kisz´amolhat´o a V t´erfogat´ u u ¨regben az a´tlagos fotonsz´am, az eredm´enyt a (3.10) o¨sszef¨ ugg´es. ζ(4) N kT ≈ 0, 9N kT ζ(3) ! 16πζ(3)k 3 N = V T3 c3 h3
pV
=
4
(3.9) (3.10)
gde je / ahol ζ(3) = 1.2020569032 . . ., ζ(4) = π90 ≈ 1, 0823. Primetimo da jednaˇcina stanja fotonskog gasa neverovatno liˇci na jednaˇcinu stanja idealnog gasa (3.11). Razlog je u tome ˇsto fotoni medjusobno ne interaguju, kao ni molekuli idealnog gasa. Vegy¨ uk ´eszre, hogy a fotong´az a´llapotegyenlete hihetetlen¨ ul hasonl´ıt az ide´alis g´az ´allapotegyenlet´ere, (3.11). A hasonl´os´ag oka abban rejlik, hogy a fotonok
66
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
nem hatnak k¨olcs¨on egym´assal, mint ahogyan az ide´alis g´az molekul´ai sem. pV = N kT
(3.11)
Iz (3.8) slede zakoni zraˇcenja Rejli-Dˇzinsa i Vina. (3.8)-b˝ol k¨ovetkeznek a Rayleigh-Jeans ´es Wien sug´arz´asi t¨orv´enyek. • h ¯ ω kT ⇒
1 e
h ¯ω kT
−1
∼12
1 1+
¯ω h kT
−1
=
kT h ¯ω
(3.12)
te iz (3.8) sledi (3.6). / ez alapj´an (3.8)-b´ol k¨ovetkezik (3.6). • h ¯ ω kT ⇒
1 e
h ¯ω kT
−1
h ¯ω
∼ e− kT
(3.13)
te iz (3.8) sledi (3.7). / ez alapj´an (3.8)-b´ol k¨ovetkezik (3.7). Plankov zakon zraˇcenja izraˇzen preko talasnih duˇzina moˇzemo dobiti na slede´ci naˇcin. Primetimo da ukupna snaga zraˇcenja ne moˇze da zavisi od toga da li spektralnu gustinu izraˇzavamo preko talasnih duˇzina ili frekvencija, ˇsto prevedeno na jezik matematike znaˇci da povrˇsina ispod krive ρλ mora da bude ista kao i povrˇsina ispod krive ρω . A Planck-f´ele sug´arz´asi t¨orv´enyt ki tudjuk fejezni a hull´amhosszak seg´ıts´eg´evel is a k¨ovetkez˝o m´odon. Vegy¨ uk ´eszre, hogy a sug´arz´as o¨sszteljes´ıtm´enye nem f¨ ugghet att´ol, hogy azt a hull´amhosszakkal, vagy a frekvenci´akkal fejezz¨ uk ki. Ez az ´all´ıt´as leford´ıtva a matematika nyelv´ere annyit tesz, hogy a ρλ g¨orbe alatti fel¨ ulet megegyezik a ρω g¨orbe alatti fel¨ ulettel. λ λ 2πc =ω ⇒ω= , 2π 2π λ dω ρω dω = ρλ dλ ⇒ ρλ = ρω→ 2πc λ dλ 8πhc 1 = hc λ5 e λkT − 1 c = νλ = 2πν
ρλ
dω = −
2πc dλ (3.14) λ2 (3.15) (3.16)
¨ ENY ´ 3.3. PLANKOV ZAKON / PLANCK TORV
67
x**2 (x**3)*exp(−x) (x**3)/(exp(x)−1)
1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0
0
2
4
6
8
10
Figure 3.2: ρω : Rejli-Dˇzinsova kriva, Vinova kriva, Plankova kriva. RayleighJeans-g¨orbe, Wien-g¨orbe, Planck-g¨orbe.
70
x**(−5)/(exp(1/x)−1) x**(−5)/(exp(0.8/x)−1) x**(−5)/(exp(1.2/x)−1)
60 50 40 30 20 10 0
0
0.5
1
Figure 3.3: ρλ
1.5
2
68
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
3.3.4
Vinov zakon pomeranja Wien-f´ ele elmozdul´ asi t¨ orv´ eny
Poznavanje talasne duˇzine na kojoj apsolutno crno telo zraˇci maksimalnom snagom omogu´cava odredjivanje temperature apsolutno crnog tela i obrnuto. Annak a hull´amhossznak az ismerete amelyen az abszol´ ut fekete test a legnagyobb teljes´ıtm´ennyel sug´aroz meghat´arozza az abszol´ ut fekete test h˝om´ers´eklet´et ´es ford´ıtva. dρλ = 0 dλ ! !−1 hc dρλ = 8πhc −5λ−6 exp −1 dλ λkT +λ−5
=
hc exp λkT
exp
hc λkT
−1
8πhc λ6
!−2
!
−5 +
−1
hc exp λkT
!
hc λkT hc exp λkT −
exp
|
hc 2 λ kT
hc 1 λkT
{z
=0
}
uvedimo slede´cu zamenu / vezess¨ uk be a k¨ovetkez˝o v´altoz´ocser´et hc x = (3.17) λkT slede´cu jednaˇcinu je potrebno reˇsiti po x a k¨ovetkez˝o egyenletet x szerint kell megoldani xex 0 = −5 + x e −1
(3.18)
Reˇsenje jednaˇcine 3.18 je / Az 3.18 egyenlet megold´asa: x ∼ 4, 965
(3.19)
λmax T = 0.0029 mK
(3.20)
(3.17, 3.19) ⇒
¨ ENY ´ 3.3. PLANKOV ZAKON / PLANCK TORV 1.2
69
x*exp(x)/(exp(x)−1)−5 0
1 0.8 0.6 0.4 0.2 0 −0.2 −0.4 −0.6 −0.8 −1
4
4.5
5
5.5
6
Figure 3.4: Grafiˇcko reˇsenje jednaˇcine (3.18). A (3.18) egyenlet grafikus megold´asa.
3.3.5
ˇ Stefan-Bolcmanov zakon Stefan-Boltzmann-f´ ele t¨ orveny
Ukupna snaga P po jedinici povrˇsine kojom apsolutno crno telo zraˇci proporcionalna je ˇcetvrtom stepenu temperature. Az abszol´ ut fekete test egys´egnyi fel¨ ulet´enek P sug´arz´asi ¨osszteljes´ıtm´enye a h˝om´ers´eklet´enek negyedik hatv´any´aval ar´anyos. P = σT 4
(3.21)
1 h ¯ ω3 P = ρω dω = dω h ¯ω 2 3 π c e kT − 1 0 0 " # h ¯ω kT kT x= ⇒ω= x, dω = dx kT h ¯ h ¯ Z ∞
h ¯ = 2 π c3
Z ∞
kT h ¯
!4 Z |0
∞
x3 dx ex{z− 1 } 4
= π15
70
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA =
´ KVANTUMELMELET
π2 k4 4 T c3 h ¯ 3} |15 {z =σ,(3.21)
⇒
3.3.6
σ=
π2 k4 15 c3 h ¯3
(3.22)
Primena zakona zraˇ cenja Sug´ arz´ asi t¨ orv´ enyek alkalmaz´ asa
Jako visoke temperature nije mogu´ce neposredno meriti, na primer temperaturu teˇcnog gvoˇzdja, izlivene lave . . . . Zato se takve temperature mere posredno, taˇcnije meri se spektar zraˇcenja koje takva tela emituju. Na sliˇcan naˇcin je mogu´ce izmeriti temperaturu Sunca, odnosno termometri za merenje telesne temperature koji mere temperaturu u uˇsnoj ˇsupljini rade na istom pricnipu. Pri tome treba imati na umu kada neko telo moˇze da smatra apsolutno crnim telom, a kada ne, odnosno kada se tela koja zraˇce nalaze u termodinamiˇckoj ravnoteˇzi. A nagyon magas h˝om´ers´eklet˝ u testek h˝om´ers´eklet´et nem lehet k¨ozvetlen¨ ul megm´erni, pl. a foly´ekony vas´et, vagy a ki¨oml˝o l´av´a´et . . . . Ez´ert az ilyen h˝om´ers´ekleteket k¨ozvetetten m´erj¨ uk, pontosabban, az ilyen testek a´ltal kibocs´ajtott sug´arz´as teljes´ıtm´eny´et m´erj¨ uk. Hasonl´o m´odon lehets´eges a Nap h˝om´ers´eklet´enek a meghat´aroz´asa, illetve a f¨ ul¨ uregben-hall´oj´aratban m´er˝o h˝om´er˝ok hasonl´o elvek alapj´an m´erik a testh˝om´ers´ekletet. Ezzel egy¨ utt, u ¨gyelni kell arra, hogy egy test mikor tekinthet˝o abszol´ ut fekete testnek, illetve a sug´arz´o test mikor van termodinamikai egyens´ ulyban.
3.4
Borov model atoma Bohr-f´ ele atom modell
Borov model atoma opisuje atom vodonika i vodoniku sliˇcne, viˇsestruko jonizovane atome. A Bohr-atom modell a hidrog´en ´es hidrog´enszer˝ u t¨obbsz¨or¨osen ioniz´alt atomok modellje. Borovi postulati / Bohr posztul´atumok: • Moment impulsa elektrona u stacionarnoj kruˇznoj orbiti moˇze biti samo
3.4. BOROV MODEL ATOMA
´ BOHR-FELE ATOM MODELL
71
Figure 3.5: Primer diskretnih spektara. Gornja tri spektra su emisiona a donji spektar je apsorpcioni. A diszkr´et spektrum n´eh´any p´eld´aja. A f¨ols˝o h´arom sug´arz´asi (emmisszi´os) spektrum, a legals´o pedig abszorpci´os (elnyel´esi) spektrum.
72
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
nenegativan celobrojni umnoˇzak redukovane Plankove konstante. 1 . Az elektron impulzusmomentuma stacion´aris k¨orp´aly´an csak a reduk´alt Planck-´alland´o nemnegat´ıv eg´esz sz´am´ u t¨obbsz¨or¨ose lehet.2 . J = n¯h
(3.23)
n je (glavni) kvantni broj. n a (f˝o) kvantumsz´am. • Elektroni ne zraˇce niti apsorbuju elektromagnetne talase dok se nalaze u stacionarnim orbitama. Az elektronok nem sug´aroznak ´es nem nyelnek el sug´arz´ast a stacion´aris a´llapotaikban. Iz prvog Borovog postulata da se elektroni kre´cu po kruˇznim putanjama sledi da su Kulonova sila (koja deluje na elektron i vezuje ga za jezgro) i centrifugalna sila jednake po intenzitetu. Bohr els˝o posztul´atum´ab´ol k¨ovetkezik, hogy az eletronok k¨orp´aly´akon mozognak ´es az, hogy az elektronra hat´o vonz´o Coulomb-er˝o intenzit´asa megegyezik a centripet´alis er˝o intenzit´as´aval.
⇒
1 Ze2 me v 2 = r 4π0 r2 2 me v 1 Ze2 = 2 4π0 2r
(3.24) (3.25)
φ je elektrostatiˇcki potencijal atomskog jezgra. φ az atommag elektrostatikus potenci´alja. φ=
1 Ze 4π0 r
(3.26)
Potencijalna energija elektrona je −eφ, az elektron helyzeti energi´aja −eφ, U = −φe = − 1
1 Ze2 4π0 r
(3.27)
Uporedite ovo tvrdjenje sa svojstvenim vrednostima operatora kvadrata momenta impulsa, 3.129 2 Vesse ¨ ossze ezt az ´all´ıt´ast az impulzusmomentum-n´egyzet oper´ator´anak saj´ at´ert´ekeivel, 3.129
´ BOHR-FELE ATOM MODELL
3.4. BOROV MODEL ATOMA
73
Ukupna energija elektrona koji kruˇzi oko jezgra je zbir kinetiˇcke i potencijalen energije: Az elektron o¨ssz energi´aja a mozg´asi ´es a helyzeti energia o¨sszege: E=
1 Ze2 me v 2 + U =3.25,3.27 − 2 8π0 r
(3.28)
Intenzitet momenta impulsa (me vr) na osnovu prvog Borovog postulata (3.23) je Az impulzusmomentum intenzit´asa (me vr) Bohr els˝o posztul´atuma alapj´an me vr = n¯h ⇒ v =
n¯ h me r
(3.29)
Uvrstimo v u (3.25). Helyettes´ıts¨ uk be v-t a (3.25). me 2
n¯ h me r
!2
=
1 Ze2 4π0 2r
(3.30)
Izrazimo r iz jednaˇcine (3.30). Nalazimo: Fejezz¨ uk ki az (3.30) egyenletb˝ol r-t, a k¨ovetkez˝o eredm´enyre jutunk: 4π0 h ¯2 2 r= n = an2 2 me Ze
(3.31)
| {z } =a
a je Borov radijus. a a Bohr-f´ele r´adiusz (sug´ar). Uvrstimo ovako dobijen izraz za r u izraz za energiju (3.28). Az ´ıgy kapott r-t helyettes´ıts¨ uk be az energi´at meghat´aroz´o kifejez´esbe ((3.28)ba). En = −
1 8π0
Ze2 4π0 ¯ h2 2 n me Ze2
=−
me Z 2 e4 1 E0 = − 2 n2 32π 2 20 h ¯ n2 |
{z
=E0
(3.32)
}
Ukupna energija elektrona je negativna, jer je elektron vezan za jezgro. Kako n → ∞, tako En → 0 od dole. Nasuprot vezanog elektrona slobodan elektron moˇze da ima bilo koju nenegativnu energiju, ne postoji nikakvo ograniˇcenje na njenu vrednost. Az elektron o¨sszenergi´aja negat´ıv, (mivel) az elektron az atommaghoz van
74
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
0 −1/x**2 −0.1 −0.2 −0.3 −0.4 −0.5 −0.6 −0.7 −0.8 −0.9 −1 1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Figure 3.6: Energija elektrona u atomu vodonika. Na vodoravnoj osi je predstavljen glavni kvantni borj n, na uspravnoj osi je predstavljena energija u jedinicama E0 . Elektron energi´aja hidrog´en atomban. A v´ızszintes tengelyen n, a f˝okvantumsz´am van ´abr´azolva, a f¨ ugg˝oleges tengelyen pedig az energia, E0 egys´egekben.
3.4. BOROV MODEL ATOMA
´ BOHR-FELE ATOM MODELL
75
k¨otve. Ahogy n → ∞, u ´gy alulr´ol En → 0 . A szabad elektron energi´aja a k¨ot¨ott elektronnal ellent´etben b´armilyen nemnegat´ıv energia lehet, nincs semmif´ele korl´at-tilt´as annak lehets´eges ´ert´ekeire. Energija jonizacije je ona najmanja energija koju je potrebno saopˇstiti elektronu da bi se elektron otkinuo od jezgra, tj. da mu ukupna energija ne bude negativna, tj. da postane jednaka nuli - ona je jednaka po apsolutnoj vrednosti energiji osnovnog stanja, samo ima suprotan predznak. Az ioniz´aci´os energia az a legkisebb energia amelyet az elektronnal kell k¨oz¨olni ahhoz, hogy az elszakadjon az atommagt´ol, vagyis az az energia amelyet az elektronnak el kell nyelnie, hogy az o¨sszenergi´aja ne legyen negat´ıv - azaz annak abszol´ ut ´ert´eke egyenl˝o az alap´allapot energi´aj´aval, csak az el˝ojele ellent´etes. Iz (3.32) sledi da je energija jonizacije vodonikovog atoma (3.32)-b´ol k¨ovetkezik, hogy az elektron ioniz´aci´os energi´aja
Ei = E0
3.4.1
(3.33)
Objaˇ snjenje linijskih spektara A vonalspektrumok magyar´ azata
Neka su m i n kvantni brojevi koji odredjuju energiju stanja elektrona. Ako je m > n, onda je Em > En , pa iz zakona odrˇzanja energije sledi, da u sluˇcaju prelaza elektrona iz stanja sa kvantnim brojem m u stanje sa kvantnim brojem n vaˇzi Legyenek m ´es n az elektron a´llapot´at, annak energi´aj´at meghat´aroz´o kvantumsz´amok. Ha m > n, akkor Em > En , ez´ert az m.-dik a´llapotb´ol az n.-dik a´llapotba val´o ´atmenetkor az energiamegmarad´asi t¨orv´enyb˝ol k¨ovetkezik
Em = En + hνm,n
(3.34)
Frekvencija elektromagnetnog zraˇcenja u prelazu m → n iznosi Az m → n a´tmenetben ´eszlelhet˝o elektrom´agneses frekvencia νm,n
1 E0 = (Em − En ) = h h
1 1 − 2 2 n m
(3.35)
76
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
3.5
ˇ Sredingerova jednaˇ cina Schr¨ odinger egyenlet
´ KVANTUMELMELET
Kvantna fizika se bavi merljivim veliˇcinama. Uproˇsteno govore´ci, ponovljena merenja fiziˇckih veliˇcina se razlikuju od sluˇcaja do sluˇcaja, zato fiziˇcke veliˇcine identifikujemo veliˇcinama koje moˇzemo pripisati skupu merenja, takva veliˇcina je na primer srednja veliˇcina izmerenih vrednosti. Kvantum fizika a m´erhet˝o mennyis´egeket tanulm´anyozza. Leegyszer˝ us´ıtve, egy fizikai mennyis´eg megism´etelt m´er´esei m´er´est˝ol f¨ ugg˝oen esetenk´ent m´as ´es m´as ´ert´eket adnak, ez´ert a fizikai mennyis´egeket a m´er´essorozathoz t´ars´ıthat´o mennyis´egekkel azonos´ıtjuk, ilyen pl. a m´ert mennyis´eg ´atlagos ´ert´eke. Vaˇzno je imati na umu, da postoje fiziˇcke veliˇcine koje imaju smisla i u klasiˇcnoj i u kvantnoj fizici, takva je npr. ukupna energija, odnosno da postoje fiziˇcke veliˇcine koje nemaju svoj klasiˇcni ili kvantni analogon. Na primer brzina, ugaona brzina, ubrzanje, sila . . . imaju smisla u klasiˇcnoj fizici, ali su besmislene i neprimenljive veliˇcine u kvantnoj fizici. Isto tako, parnost je npr. veliˇcina koja odredjuje mnoge kvantne sisteme, ali takva veliˇcina ne postoji, nije smislena u sluˇcaju klasiˇcnih sistema. Fontos tudni, hogy vannak olyan fizikai mennyis´egek amelyek egyar´ant ´ertelmesek a klasszikus ´es a kvantum fizik´aban, ilyen pl. az o¨ssz energia, illetve vannak olyan fizikai mennyis´egek amelyeknek nincsennek, nem l´eteznek klasszikus vagy kvantum megfelel˝oik. P´eldaul, a sebess´eg, sz¨ogsebess´eg, er˝o, . . . ´ertelmes mennyis´eg(ek) a klasszikus fizik´aban, de a kvantum fizik´aban t¨ok´eletesen ´ertelmetlenek ´es haszn´alhatatlanok. Ugyan´ıgy, pl. a parit´as sok kvantum rendszer meghat´aroz´o mennyis´ege, de ez a mennyis´eg nem l´etezik, nem ´ertelmezhet˝o a klasszikus fizik´aban. Uproˇs´ceno govore´ci, (u primerima koje ´cemo obraditi), kvantna mehanika opisuje ponaˇsanje objekata male mase (npr. molekula, atoma, elementarnih ˇcestica). Isto tako, postoje brojne makroskopske pojave ˇcije je objaˇsnjenje kvantnomehaniˇcke prirode. Takva su npr. objaˇsnjenja toplotnog kapaciteta ˇcvrstih tela, dobre provodnoste metala, itd. Nadalje, sva makroskopska tela ispoljavaju kvantnomehaniˇcke osobine, ukoliko se dovoljno ohlade. Zbog navedenih razloga je potpuno pogreˇsno shvatanje da kvantna mehanika iskljuˇcivo opisuje pojave u mikrosvetu. Ve´c u bliskoj budu´cnosti rezultati kvantne mehanike ´ce se sve viˇse primenjivati i na naˇs, makroskopski svet. Leegyszer˝ us´ıtve, az a´ltalunk ismertetett esetekben, a kis t¨omeg˝ u objektumok (molekul´ak, atomok, elemi r´eszecsk´ek) viselked´es´et csak a kvantum-
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 77 mechanika k´epes leirni. Tov´abb´a, sok makroszkopikus jelens´eget is csak a kvantummechanika tudta megfelel˝o m´odon megmagyar´azni, ilyen pl. a szil´ard testek h˝okapacit´asa vagy a f´emek j´o vezet˝ok´epess´ege. Minden makroszkopikus test kifejti kvantummechanik´aval magyar´azhat´o tulajdons´agait, amennyiben azt el´egge leh˝ utj¨ uk. Ez´ert t´eves a kvantummechanika ´erv´enyess´eg´et kiz´ar´olag a mikroszkopikus vil´agra korl´atozni. A k¨ozelj¨ov˝oben a kvantummechanika egyre ink´abb ´ereztetni fogja hat´as´at a mi, makroszkopikus vil´agunkban is. Dajmo primer naizgled neuobiˇcajenog ponaˇsanja mikroˇcestica. U Jangovom eksperimentu (poglavlje 2.6.1) talasni front nakon prolaska kroz dva tanka proreza interferira sa samim sobom i kao rezultat vidjamo interferencione pruge. Sliˇcne interferencione pruge moˇzemo da izmerimo i u sluˇcaju npr. elektrona, iako smo navikli da na elektron mislimo kao na ˇcesticu. Izvor elektrona ˇsalje elektrona na pregradu sa dva proreza. Iza proreza se nalazi scintilaciona povrˇsina - detektor. Kada elektron udari u detektor, to mesto nakratko zraˇci svetlost. U eksperimetnu se beleˇze mesta sa kojih se emitovala svetlost i tako se vremenom iscrtaju interferencione pruge, pogledajte sliku 3.7. Zakljuˇcujemo da se prolaze´ci kroz dva otvora elektron ponaˇsa kao talas, i interferira sam sa sobom. Da bi stvar bila interesantnija pomenimo i slede´ce. Poˇsto znamo da je elektron i ˇcestica, tj. ima i ˇcestiˇcne osobine, moˇzemo merenjem da odredimo kroz koji prorez je proˇsao elektron. Merenje daje i odgovor, jer elektron je (i) ˇcestica koja prolazi kroz dati otvor, te shodno tome ne moˇze ni da interferira, u ovom sluˇcaju interferencioni obrazac nestaje! Adjunk egy p´eldat arra, hogy milyen (l´atsz´olag) szokatlan m´odon viselked(het)nek a r´eszecskek. A Young-f´ele k´ıs´erletben (2.6.1 fejezet) miut´an a hull´amfront a´thaladt k´et r´esen, o¨nmag´aval interfer´al ´es ez´ert l´atjuk az intereferenci´os cs´ıkokat. Hasonl´o jelens´eget ´eszlelhet¨ unk pl. elektronok eset´en is, holott megszoktuk, hogy elektronra mint r´eszecsk´ere gondoljunk. Az elektronforr´as elektronokat l¨ovel ki egy feluletre amelyen k´et r´es van. A r´es m¨og¨ott egy szcintill´al´o fel¨ ulet - detektor van. Amikor az elektron becsap´odik a detektorba, az r¨ovid ideig a becsap´odas hely´en f´enyt bocs´at ki. A k´ıs´erletben elt´arolj´ak az elektronbecsap´od´asok helyeit ´es ´ıgy kirajzol´odnak az interferenci´os cs´ıkok, (n´ezz´ek meg a 3.7 a´br´at). Arra k¨ovetkeztet¨ unk, hogy az elektron k´et r´esen kereszt¨ ul haladt a´t ´es hull´amk´ent viselkedett, ez´ert tudott o¨nmag´aval interfer´alni. Hogy m´eg ´erdekesebb legyen a helyzet, megemel´ıtj¨ uk a k¨ovetkez˝o ´erdekess´eget is. Mivel az elektron r´eszecske (is), megm´erhetj¨ uk, hogy melyik r´esen haladt a´t. A m´er´es erre v´alaszt (is) ad, az elektron olyan
78
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Figure 3.7: Interferencione pruge u Jangovom eksperimentu izvedenom sa (naizgled) ˇcesticama. (L´atsz´olag) r´eszecsk´ekkkel kivitelezett Yang-f´ele k´ıs´erletben m´ert interferenci´os cs´ıkok. r´eszecske amelyik az adott r´esen haladt ´at, ez´ert k´eptelen o¨nmag´aval interfer´alni, ebben az esetben elt˝ unik az interferenci´os mint´azat!
3.5.1
Osnovni pojmovi Alapfogalmak
Ψ = Ψ(~r, t) je uobiˇcajena oznaka talasne funkcije 3 . Vrednost talasne funkcije je kompleksan broj ! U opˇstem sluˇcaju talasna funkcija zavisi i od vremena i od prostornih koordinata. Znaju´ci talasnu funkciju nekog kvantnog sistema mogu´ce je odrediti sve veliˇcine koje odredjuju taj kvantni sistem. Pomo´cu talasne funkcije raˇcunamo verovatno´ce i oˇcekivane vrednosti fiziˇckih veliˇcina. Cilj nam je je da na osnovu fiziˇckih osobina sistema odredimo talasnu funkciju kojom mogu da se opiˇsu - predvide rezultati merenja datog sistema. Ψ = Ψ(~r, t) a hull´amf¨ uggv´eny megszokott jel¨ol´ese. 4 . A hull´amf¨ uggv´eny ´ ´ert´eke komplex sz´am! Altal´anos esetben a hull´amf¨ uggv´eny f¨ ugg az id˝ot˝ol ´es a t´erbeli koordin´at´akt´ol. Egy kvantumrendszer hull´amf¨ uggv´eny´enek ismeret´eben meghat´arozhat´o az adott kvantumrendszert jellemz˝o ¨osszes fizikai mennyis´eg. A hull´amf¨ uggv´eny seg´ıts´eg´evel kisz´amolhat´ok a fizikai mennyis´egek val´osz´ın˝ us´egei ´es v´arhat´o ´ert´ekei. 3
Veliko slovo Ψ ´ce oznaˇcavati talasnu funkciju koja zavisi i od prostora i od vremena. Malo slovo ψ ´ce oznaˇcavati talasnu funkciju koja zavisi samo od prostornih koordinata. 4 Nagy Ψ bet˝ uvel jel¨ olj¨ uk a t´er- ´es id˝of¨ ugg˝o hull´amf¨ uggv´enyt, kis ψ bet˝ uvel jel¨olj¨ uk azt a hull´ amf¨ uggv´enyt amelynek csak t´erbeli f¨ ugg´ese van.
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 79 Az a c´elunk, hogy a fizikai rendszer tulajdons´agai alapj´an meghat´arozzuk azt a hull´amf¨ uggv´enyt, mely seg´ıts´eg´evel le´ırhatjuk - megj´osolhatjuk a rendszeren elv´egzett m´er´esek eredm´enyeit.
3.5.2
Operatori, oˇ cekivane vrednosti, i ”kako do njih” Oper´ atorok, v´ arhat´ o ´ ert´ ekek, ´ es hogyan ”´ erjuk el” azokat
Talasna funcija je normirana, tj. moˇzemo je tretirati kao vektor koji ima dobro definisanu duˇzinu. Verovatno´ce elementarnih dogadjaja se sabiraju u jedinicu, ˇsto je verovatno´ca sigurnog dogadjaja. Skalarni proizvod dve talasne funkcije (dva vektora) je definisan kao integral njihovog proizvoda. Kao ˇsto je poznato, skalarni proizvod vektora sa samim sobom daje kvadrat njegove duˇzine. Znaˇci da je normiranost talasne funkcije istovredno tvrdjenju da je ona jediniˇcni vektor. A hull´amf¨ ugv´eny norm´alt, azaz olyan vektornak tekinthetj¨ uk amelyenk j´oldefini´alt hossza van. Az o¨sszes elemi esem´eny val´osz´ın˝ us´ege eggy´e ad´odik o¨ssze, ami a biztos esem´eny val´osz´ın˝ us´ege. K´et hull´amf¨ uggv´eny (k´et vektor) skal´arszorzata mint azok szorzat´anak hat´arozott integr´alj´at defini´aljuk. Mint azt m´ar tudjuk, egy vektor o¨nmag´aval vett skal´arszorzata megadja a vektor hossz´anak a n´egyzetet. Teh´at a hull´amf¨ uggv´eny norm´alts´aga egyen´ert´ek˝ u azzal az a´ll´ıt´assal, hogy az egy egys´egvektor. ||Ψ|| =
Z
Ψ∗ Ψ dx dy dz = 1
(3.36)
ˆ - oˇcekivana ili srednja vrednost operator a Aˆ Merljiva fiziˇcka veliˇcina A je hAi ˆ Merljive (3.37). Operator je objekat koji deluje na talasnu funkciju kao AΨ. fiziˇcke veliˇcine su istovremeno i svojstvene vrednosti odgovaraju´cih operatora. Stanja fiziˇckih sistema se opisuju pomokao´cu svojstvenih vektora odgovaraju´cih operatora. ˆ v´arhat´o vagy ´atlagos A m´erhet˝o A fizikai mennyis´eg az Aˆ oper´ator hAi ´ert´eke, (3.37). Az oper´ator olyan objektum amely a hull´amf¨ uggv´enyre a ˆ k¨ovetkez˝ok´eppen hat: AΨ. A m´erhet˝o A fizikai mennyis´egek egyben bizonyos oper´atorok saj´at´ert´ekei. A fizikai rendszer ´allapota oper´atorok saj´atvektoraival fejezhet˝ok ki. ˆ = hAi
Z
ˆ Ψ∗ AΨdx
(3.37)
80
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Moramo da znamo koliko dobro srednja vrednost merenja opisuje merenu veliˇcinu. Ukoliko merene vrednosti malo odstupaju od srednje vrednosti, srednja vrednost dobro opisuje - karakteriˇse merenu vrednost. Ukoliko je rasturanje/odstupanje od srednje vrednosti veliko, srednja vrednost ne daje puno informacije o merenoj veliˇcini. Odstupanje merene vrednosti od srednje ˆ Ukupno kvadratno odstupanje ∆2 (A) ˆ od srednje vredvrednosti je Aˆ − hAi. nosti moˇzemo oceniti kao srednju vrednost kvadrata odstupanja od srednje vrednosti: Illik tudni, hogy az a´tlagos ´ert´ek milyen j´ol ´ırja le a m´ert mennyis´eget. Amennyiben a m´ert ´ert´ekek kev´ess´e t´ernek el/sz´or´odnak az a´tlagos ´ert´ek k¨or¨ ul, az a´tlagos ´ert´ek j´ol ´ırja le a m´ert mennyis´eget. Amenyiben az ´atlagos ´ert´ek k¨or¨ uli sz´or´as nagy, az ´atlag nem ad sok inform´aci´ot a m´ert mennyis´egr˝ol. ˆ Az o¨ssz n´egyzetes elt´er´es A m´ert ´ert´ek elt´er´ese az a´tlag´ert´ekt˝ol Aˆ − hAi. becsl´ese az ´atlagos n´egyzetes elt´er´es: ˆ = ∆ (A) 2
2
ˆ Aˆ − hAi
(3.38)
Ocenu ukupnog odstupanja daje kvadratni koren srednjeg kvadratnog odstupanja: Az ´atlagos elt´er´es becsl´ese az atl´agos n´egyzetes elt´er´es n´egyzetgy¨oke: ˆ = ∆(A)
q
ˆ ∆2 (A)
s
=
ˆ Aˆ − hAi
2
(3.39)
ˇ je ∆(A) ˆ manje, rasturanje merenih vrednosti veliˇcine A oko srednje vredSto ˆ ˆ veliko, rasturanje nosti hAi su manje, i merenje je taˇcnije. Ukoliko je ∆(A) oko srednje vrednosti je veliko, tako da srednja vrednost ne daje mnogo inˆ moˇzemo identifikovati formacije o merenoj veliˇcini. Znaˇci da veliˇcinu ∆(A) sa apsolutnom taˇcnoˇs´cu merenja veliˇcine A. ˆ ann´al kisseb az A mennyis´eg hAi ˆ a´tlag k¨or¨ Min´el kissebb ∆(A), uli sz´or´asa, ˆ ´es a m´er´es pontosabb. Min´el nagyobb ∆(A), ann´al ink´abb sz´or´odnak a m´ert mennyis´eg az a´tlag k¨or¨ ul, ´es az a´tlag egyre kevesebbet mond a m´ert menˆ a m´er´es abszolut pontoss´ag´aval azonos´ıtjk. nyis´egr˝ol. Ez´ert ∆(A)-t Energija kretanja je izraziva preko impulsa, tako da imamo naˇcina da je izrazimo preko veliˇcine koja je smislena i u klasiˇcnoj i u kvantnoj fizici. A mozg´asi energia kifejezhet˝o az impulzus seg´ıts´eg´evel, amely egyar´ant ´ertelmes a klasszikus ´es a kvantum fizik´aban. Ek =
mv 2 m m2 v 2 (mv)2 p2 mv 2 = = = = 2 2 m 2m 2m 2m
(3.40)
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 81 U kvantnoj fizici je smislen i pojam potencijalne energije, s tim da joj je znaˇcenje u izvesnom smislu proˇsireno u odnosu na klasiˇcnu fiziku. Poˇsto u kvantnoj fizici ubrzanje i sila nemaju smisla interakcije uzimamo u obzir pomo´cu potencijalne energije. Ukoliko postoji interakcija izmedju delova sistema ili sistema i njegove okoline, interakcije utiˇcu na potencijalnu energiju sistema. Kvantum fizik´aban ´ertelmes a helyzeti energia (fogalma), azzal az ´eszrev´etellel kieg´esz´ıtve, hogy bizonyos ´ertelemben a helyzeti energia fogalma b˝ov¨ ul a klasszikus fizik´ahoz viszony´ıtva. Mivel kvantum fizik´aban a gyorsul´as ´es er˝o ´ertelmetlen fogalmak, a k¨olcs¨onhat´ast a helyzeti energia seg´ıts´eg´evel vessz¨ uk figyelembe. Ha a rendszer k¨ ul¨onb¨oz˝o r´eszei egym´assal k¨olcs¨onhatnak, vagy a rendszer k¨olcs¨onhat a k¨ornyezet´evel, ezek a k¨olcs¨onhat´asok meghat´arozz´ak a rendszer helyzeti energi´aj´at. ˆ je operator koji odredjuje ukupnu energiju kvantnog Hamiltonov operator H sistema. Kao i u klasiˇcnoj fizici, i u kvantnoj fizici ukupna energija sistema se sastoji od kinetiˇcke i potencijalne energije. ˆ a Hamilton oper´ator, mely a kvantum rendszer teljes energi´aj´at meghat´aroz´o H oper´ator. Mint a klasszikus fizik´aban, a kvantum fizik´aban is az ¨ossz energia a mozg´asi ´es helyzeti energi´akb´ol tev˝odik o¨ssze. ˆ2 ˆ = p~ + Uˆ H 2m
(3.41) ˆ2
p ~ U izrazu (3.41) pˆ~ = (ˆ px , pˆy , pˆz ) je operator impulsa, shodno tome 2m je operˆ ator kinetiˇcke energije a U je operator potencijalne energije. A (3.41) kifejezesben pˆ~ = (ˆ px , pˆy , pˆz ) az impulzus oper´ator, ennek megfelel˝oen p ~ˆ2 a mozg´asi energia oper´atora, Uˆ pedig a helyzeti energia oper´atora. 2m ˇ Talasna funkcija je reˇsenje (vremenski zavisne) Sredingerove jednaˇcine, (3.42). A hull´amf¨ uggv´eny a(z id˝of¨ ugg˝o) Schr¨odinger egyenlet (3.42) megold´asa.
∂Ψ ˆ = i¯ HΨ h ∂t
(3.42)
ˇ Strogo govore´ci, Sredingerova jednaˇcina se ne moˇze izvesti. Ona se postulira, i na osnovu nje se mogu vrˇsiti teorijska predvidjanja koja je mogu´ce eksperimentalno proveriti. U ovom smislu je logiˇcki status Sredingerove jednaˇcine u kvantnoj fizici sliˇcan statusu Njutnovih zakona u klasiˇcnoj fizici. ˇ Sredingerova jednaˇcina daje taˇcan opis fiziˇckih sistema ukoliko u njima nisu
82
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
bitne spinske interakcije odnosno ukoliko su brzine objekata od interesa male u odnosu na brzinu svetlosti. 5 Szigor´ uan v´eve, a Schr¨odinger-egyenletet nem lehet levezetni. Azt posztul´aljuk, ´es annak alapj´an elm´eleti j´osl´asokat tehet¨ unk, amelyeket kis´erletileg ellen˝orizhet¨ unk. Ebben az ´ertelemben a kvantum elm´eletben a Schr¨odingeregyenlet logikai st´atusza hasonl´ıt a Newton-t¨orv´enyek st´atusz´ahoz a klasszikus fizik´aban. A Schr¨odinger-egyenlet pontosan ´ırja le a fizikai rendszereket, amennyiben azokban a spin k¨olcs¨onhat´as elhanyagolhat´o, illetve amennyiben a sz´oban forg´o objektumok sebess´egei kicsik a f´enysebess´eghez k´epest. 6 Zarad jednostavnosti, u najve´cem broju sluˇcajeva ograniˇci´cemo se na prouˇcavanje jednodimenzionalnih kvantnih sistema. Az egyszer˝ us´eg kedv´e´ert a tov´abbiakban sok esetben csak az egydimenzi´os kvantum rendszereket t´argyaljuk. Operator impulsa deluje na talasnu funkciju kao diferencijalni operator, (3.43). Az impulzus oper´ator differenci´al oper´ator k´ent hat a hull´amf¨ uggv´enyre, (3.43).
pˆx Ψ(x, t) = −i¯ h
∂Ψ(x, t) , ∂x
pˆx ↔ −i¯ h
∂ ∂x
(3.43)
Odredimo operator kinetiˇcke energije, tj. njegovo dejstvo na talasnu funkciju. Hat´arozzuk meg a kinetikus energia oper´ator´at, azaz annak hat´as´at a hull´amf¨ uggv´enyre.
pˆ2x Ψ
= =3.43
pˆ2x
=
Eˆk
=
∂Ψ(x, t) pˆx (ˆ px Ψ(x, t)) =3.43 pˆx −i¯h ∂x 2 2 ∂ Ψ(x, t) ∂ Ψ(x, t) (i¯h)2 = −¯ h2 , 2 ∂x ∂x2 ∂2 −¯ h2 2 ∂x pˆ2x h ¯2 ∂2 =− 2m 2m ∂x2
!
= −i¯hpˆx
∂Ψ(x, t) ∂x
!
(3.44)
Operator poloˇzaja je primer multiplikativnog operatora - ovaj operator jednostavno mnoˇzi talasnu funkciju, (3.45). 5 6
ˇ Paˇzljivi Citalac ´ce primetiti kontradikciju u dosadaˇsnjem tekstu! A figyelmes Olvas´ o ellentmond´ast fedezhet fel az eddig le´ırtakban!
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 83 A helyzet oper´ator az un. multiplikat´ıv oper´ator ok p´eld´aja, (3.45). Az ilyen oper´atorok egyszer˝ uen szorozz´ak a hull´amf¨ uggv´enyt. xˆΨ(x, t) = xΨ(x, t) ~ˆr = (ˆ x, yˆ, zˆ)
(3.45) (3.46)
Zapamtimo da je operator potencijalne energije multiplikativni operator (ko se se´ca Fizike 1, taj/ta zna, da potencijalna energija ne zavisi od brzine. Zaˇsto je ovo vaˇzno?). Jegyezz¨ uk meg, hogy a helyzeti energia oper´atora multiplikat´ıv oper´ator (aki eml´ekszik a Fizika 1-ben tanultakra az tudja, hogy a helyzeti energia nem f¨ ugg a sebess´egt˝ol. Ez mi´ert fontos?)
3.5.3
ˇ Sredingerova jednaˇ cina, bis Schr¨ odinger egyenlet, bis
ˇ Sada smo u mogu´cnosti da ”ˇcitkije” napiˇsemo Sredingerovu jednaˇcinu koja opisuje fiziˇcke osobine jednodimenzionalnog kvantnog sistema. Most ”olvashat´obb” form´aban is le´ırhatjuk az egydimenzi´os kvantumrendszer Schr¨odinger egyenlet´et.
−
∂Ψ h ¯ 2 ∂ 2Ψ + U (x)Ψ = i¯ h 2m ∂x2 ∂t
(3.47)
Jednaˇcina (3.47) je parcijalna diferencijalna jednaˇcina, jer nepoznata funkcija Ψ zavisi od dve nezavisne promenljive, x i t, ˇcije makar i pribliˇzno reˇsavanje predstavlja sloˇzen problem. Az (3.47) egyenlet parci´alis differenci´alegyenlet, mert az ismeretlen Ψ f¨ uggv´eny ket f¨ uggetlen v´altozot´ol f¨ ugg, x-t˝ol ´es t-t˝ol. Ennek az egyetlenek m´eg a k¨ozel´ıt˝o megold´asa is igen bonyolult probl´ema. ˇ Ukoliko se kvantna ˇcestica kre´ce u tri dimenzije, Sredingerova jednaˇcina je data jednaˇcinom (3.48). Amennyiben a kvantum r´eszecske h´arom dimenzi´oban mozog, annak Schr¨odinger egyenlete (3.48)-ben van megadva. h ¯2 − 2m
∂ 2Ψ ∂ 2Ψ ∂ 2Ψ ∂Ψ + + + U (x, y, z)Ψ = i¯h 2 2 2 ∂x ∂y ∂z ∂t !
(3.48)
84
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
ˇ Da bi smo reˇsili Sredingerovu jednaˇcinu potrebno je poznavati poˇcetne uslove, tj. Ψ(x, 0), nadalje neophodno je poznavanje graniˇcnih uslova, tj. Ψ(x0 , t) gde x0 oznaˇcava koordinate graniˇcnih taˇcaka dostupnih sistemu. Ahhoz, hogy megoldjuk a Schr¨odinger egyenletet, sz¨ uks´eges a kezdeti f¨olt´etel ek-, Ψ(x, 0), tov´abb´a a hat´arf¨olt´etel ek ismerete, Ψ(x0 , t), ahol x0 a rendszer ´altal hozz´af´erhet˝o t´err´esz hat´arpontjait jel¨oli.
3.5.4
ˇ Stacionarna Sredingerova jednaˇ cina Stacion´ aris Schr¨ odinger egyenlet
ˇ Cesto puta, ukoliko ne menjamo uslove pod kojim drˇzimo sistem, pre ili kasnije njegovo stanje ´ce postati stacionarno. Potraˇzimo stacionarno reˇsenje ˇ Sredingerove jednaˇcine, tj. ono reˇsenje, koje opisuje ona stanja sistema kod kojih se srednje vrednosti fiziˇckih veliˇcina ne menjaju tokom vremena. Joˇs preciznije, potraˇzimo onu jednaˇcinu ˇcija reˇsenja opisuju stacionarna stanja sistema. Gyakran megt¨ort´enik, hogy amennyiben nem v´altoztatjuk azokat a k¨or¨ ulm´enyeket amelyek kihatnak a rendszerre, annak a´llapota el˝obb-ut˝obb stacion´ariss´a v´alik. Ez´ert keress¨ uk meg a Schr¨odinger egyenlet stacion´aris megold´asait, vagyis azokat a megold´asokat amelyek a rendszer azon a´llapotait ´ırj´ak le, amelyekben a fizikai mennyis´egek v´arhat´o ´ert´ekei id˝oben nem v´altoznak. M´eg pontosabban, keress¨ uk meg azt az egyenletet, amelynek megold´asai le´ırj´ak a rendszer stacion´aris ´allapotait. Razdvojimo zavisnost od prostora od vremenske zavisnosti. Potraˇzimo reˇsenje jednaˇcine (3.47) obliku Ψ(x, t) = f (t)ψ(x). V´alasszuk sz´et az id˝obeli f¨ ugg´est a t´erbelit˝ol. Keress¨ uk meg az (3.47) egyenlet megold´as´at a Ψ(x, t) = f (t)ψ(x) alakban. df ∂Ψ =ψ ∂t dt ∂ 2Ψ d2 ψ = f ∂x2 dx2 , 2 2 df h ¯ dψ + U f ψ = i¯hψ : fψ − f 2m dx2 dt 1 h ¯ 2 d2 ψ 1 df − + U ψ = i¯ h = const = E 2 ψ 2m dx f dt
(3.49) (3.50) (3.51)
!
(3.52)
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 85
df df E Et i¯hψ = f E ⇒ = −i f ⇒ f = exp −i dt dt h ¯ h ¯
(3.53)
ˇ je enJedini parametar sistema od koga zavisi funkcija f je energija E. Sto ergija sistema ve´ca, funkcija f brˇze osciluje. f a rendszert meghat´arozo egyetlen fizikai param´etert˝ol f¨ ugg, annak energi´aj´at´ol. Min´el nagyobb a rendszer energi´aja, az f f¨ uggv´eny ann´al gyorsabban oszcill´al. ff∗ = 1
(3.54)
Et ψ(x) h ¯ ⇒ Ψ(x, t)∗ Ψ(x, t) = ψ(x)∗ ψ(x)
Ψ(x, t) = exp −i
(3.55) (3.56)
Iz jednaˇcine (3.52) sledi da prostorna zavisnost talasne funkcije zadovoljava ˇ stacionarnu Sredingerovu jednaˇcinu: A (3.52) egyenletb˝ol k¨ovetkezik, hogy a hull´amf¨ uggv´eny t´erf¨ ugg˝o r´esze kiel´eg´ıti a stacion´aris Schr¨odinger egyenletet: h ¯ 2 d2 + U ψ = Eψ(x) − 2m dx2 !
|
{z
ˆ =H
(3.57)
}
ili drugaˇcije napisano / mask´eppen f¨ol´ırva −¯h2 d2 ψ + U ψ = Eψ(x) 2m dx2 ili formalno / vagy form´alisan ˆ = Eψ Hψ
(3.58) (3.59)
Jednaˇcina 3.59 formalno liˇci na svojstvenu jednaˇcinu matrice M , gde je λ svojstvena vrednost matrice M a x je svojstveni vektor matrice M koji odgovoara svojstvenoj vrednosti λ: A (3.59) egyenlet form´alisan megfeleltethet˝o egy m´atrix saj´ategyenlet´enek, amelyben M a m´atrix, λ a m´atrix saj´at´ert´eke ´es x az M m´atrix λ saj´at´ert´ek´enek megfelel˝o saj´atvektora. M x = λx
(3.60)
86
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
ˆ energija sistema/tela je svoMatrici M odgovara Hamiltonov operator H, ˆ jstvena vrednost operatora H, a talasna funkcija je svojstveni vektor operaˆ tora H. Az M m´atrix megfelel˝oje a Hamilton oper´ator, a rendszer energi´aja a Hamilton oper´ator saj´at´ert´eke ´es a hull´amf¨ uggv´eny az oper´ator saj´at´ert´ek´enek megfelel˝o saj´atvektor. Bez ulaˇzenja u detalje, moˇzemo re´ci da vezanim stanjima sistema odgovara prebrojivo mnogo svojstvenih vrednosti (svojstvenih vektora) energije, koja su jednoznaˇcno odredjena kvantnim brojevima. Nagy vonalakban kijelenthetj¨ uk, hogy a rendszer k¨ot¨ott a´llapotainak megsz´aml´alhat´oan sok energia saj´at´ert´ek (saj´atvektor) felel meg, ezeket egy´ertelm˝ uen meghat´arozz´ak a kvantumsz´amok. Posmatrajmo sistem u kome se kretanje vrˇsi duˇz jedne, recimo x ose. ˆ neka njegove svoNeka energiju sistema opisuje Hamiltonov operator H, jstvene vrednosti odredjene kvantnim broje(vi)m(a) n budu En i neka su odgovaraju´ci svojstveni vektori ψn . Tada su oˇcekivane vrednosti energije, koje su ujedno i svojstvene vrednosti Hamiltonovog operatora: Tekints¨ unk egy olyan rendszert amelyben a r´eszecske egy, pl. az x tengely ˆ a rendszer energi´aj´at meghat´aroz´o Hamiltonment´en mozoghat. Legyen H oper´ator, En annak n kvantumsz´amokkal meghat´arozott saj´at´ert´ekei, ´es az annak megfelel˝o saj´atvektorok pedig legyen ψn . Ekkor a rendszer energi´aj´anak v´arhat´o (egyben saj´at)´ert´ekei:
hEn i =
Z
ˆ n (x)dx ψn∗ (x)Hψ
(3.61)
ˇ Ukoliko su ψ1 i ψ dva razliˇcita reˇsenja Sredingerove jednaˇcine kojima odgovaraju dva razliˇcita fiziˇcka stanja posmatranog sistema, verovatno´ca prelaza P sistema iz stanja 1 u stanje 2 odredjeno je na slede´ci naˇcin: Amennyiben ψ1 ´es ψ2 a Schr¨odinger egyenlet k´et k¨ ul¨onb¨oz˝o megold´asa amelyek a rendszer k´et k¨ ul¨onb¨oz˝o fizikai a´llapot´at ´ırj´ak le, akkor P annak a val´osz´ın˝ us´ege, hogy a rendszer az 1-es ´allapotb´ol ´atmenjen a 2-es a´llapotba, a k¨ovetkez˝o m´odon hat´arozhat´o meg: P(1 → 2) =
Z
ψ1∗ (x)ψ2 (x)dx
Ukoliko je sistem u meˇsanom stanju, tj.
(3.62)
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 87 Amennyiben a rendszer kevert allapotban van, vagyis ψ(x) =
m X
αi ψi (x)
(3.63)
i=1
gde su α koeficijenti meˇsanja, verovatno´ca nalaˇzenja sistema u ˇcistom stanju n je |αn |2 . ahol az α-k a kever´esi egy¨ utthat´ok, akkor annak val´osz´ın˝ us´ege, hogy a rendszert az n.-dik tiszta a´llapotban tal´aljuk |αn |2 . Prirodu uvedenih pojmova ´cemo objasniti/pribliˇziti kroz primere. A tov´abbiakban a bevezetett fogalmakat, azok term´eszet´et p´eld´akon kereszt¨ ul ismerj¨ uk meg.
3.5.5
Svojstvene vrednosti i svojstveni vektori Saj´ at´ ert´ ekek ´ es saj´ atvektorok
Ponovi´cemo nekoliko osnovhih pojmova vezanih za svojstvene vrednosti i svojstvene vektore. Neka je M matrica n × n. Reˇsavanje svojstvenog problema matrice M je nalaˇzenje svih (svojstvenih) vektora x i njima odgovaraju´cih (svojstvenih) vrednosti λ, tako da je zadovoljena svojstvena jednaˇcina (3.64). Uslov koji matrica M mora da zadovolji da bi joj sve svojstvene vrednosti bile realne (tj. da odgovaraju merljivim fiziˇckim veliˇcinama) je dat jednaˇcinom (3.65). Megism´etl¨ unk n´eh´any saj´at´ert´ekekkel ´es saj´atvektorokkal kapcsolatos t´enyt ´es fogalmat. Az M m´atrix saj´atprobl´em´aja azt jelenti, hogy meg kell tal´alnunk az o¨sszes olyan x (saj´at)vektort es az o¨sszes olyan λ (saj´at)´ert´eket, hogy igaz legyen a (3.64) saj´ategyenlet. Ahhoz, hogy egy M m´atrixnak az o¨sszes saj´at´ert´eke val´os legyen (azaz, hogy azokat m´erhet˝o fizikai mennyis´egeknek feleltethess¨ uk meg) a m´atrixnak eleget kell tennie a (3.65) f¨olt´etelnek. M x = λx M ∗,T = M
(3.64) (3.65)
Reˇsavanje svojstvene jednaˇcine je mogu´ce predstaviti i na slede´ci naˇcin, gde I oznaˇcava jediniˇcnu matricu. A saj´at´ert´ek probl´em´at a k¨ovetkez˝ok´eppen lehet megoldani, ahol I az egys´egm´atrixot jel¨oli. M x = λx = λIx ⇔ (M − λI)x = 0
(3.66)
88
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Gornji (homogeni) sistem ima netrivijalno reˇsenje7 samo ako je determinanta sistema jednaka nuli, tj.: A f¨onti (homog´en) egyenletrendszernek csak akkor van nemtrivi´alis megold´asa8 , ha a rendszer determin´ansa nulla, azaz: det (M − λI) = 0
(3.67)
Tako dobijamo polinom n-tog stepena po λ, i reˇsavanje svojstvene jednaˇcine se svodi na traˇzenje onih vrednosti λ za koje polinom ima vrednost 0. ´Igy n-d foku polinomot kapunk λ-ra, ´es a saj´at´ert´ek probl´ema megold´as´at visszavezett¨ uk azoknak a λ ´ert´ekeknek a megtal´al´as´ara, amelyekre a polinom 0 ´ert´eket vesz f¨ol. Jednaˇcina (3.67) ima n reˇsenja, od kojih neka mogu biti jednaka. Ukoliko se neko reˇsenje javi viˇse puta, kaˇzemo da je ta svojstvena vrednost degenerisana, i to onoliko puta, koliko puta se ponavlja. U suprotnom sluˇcaju kaˇzemo da je svojstvena vrednost nedegenerisana. Nedegenerisanim svojstvenim vrednostima odgovaraju svojstveni vektori - tj. jednodimenzionalni vektorski prostori, a degenerisanim svojstvenim vrednostima svojstveni potprostori ˇcija je dimenzija jednaka degeneraciji. Az (3.67) egyenletnek n megold´asa van, ezek k¨oz¨ ul lehetnek egyenl˝oek is. Amennyiben egy megold´as t¨obbsz¨or fordul el˝o, azt mondjuk, hogy a megfelel˝o saj´at´ert´ek elfajult, ahol az elfajul´as foka az el˝ofordulasok sz´ama. Amenynyiben a megold´as csak egyszer fordul el˝o, azt mondjuk, hogy a saj´at´ert´ek nemelfajult. A nemelfajult saj´at´ert´ekeknek megfeleltethet˝ok a saj´atvektorok - azaz egydimenzi´os vektorterek, az elfajult saj´at´ert´ekeknek pedig saj´at alterek felelnek meg, amelyek dimenzi´oja egyenl˝o az elfajul´as fok´aval. Posmatrajmo jednu nedegenerisanu svojstvenu vrednost λ i njoj pripadaju´ci svojstveni vektor xλ . Sada moˇzemo jednostavno da damo odgovor na pitanje: ˇ je geometrijsko znaˇcenje svojstvene vrednosti i njoj odgovaraju´ceg svoSta jstvenog vektora? Mnoˇzenje svojstvenog vektora xλ matricom M odgovara mnoˇzenju svojstvenog vektora skalarom! Svojstveni vektor mnoˇzenjem ne menja svoj pravac, ali u zavisnosti od svojstvene vrednosti moˇze da menja duˇzinu odnosno smer. Vegy¨ unk egy elfajulatlan λ saj´at´ert´eket ´es az annak megfelel˝o xλ saj´atvektort. 7
Homogeni sistem jednaˇcina uvek ima trivijalno reˇsenje, ukoliko su sve nepoznate (koordinate) jednake nuli. 8 A homog´en egyenletrendszernek trivi´alis megold´asa mind´eg van, ha az ¨osszes ismeretlen (koordin´ ata) nulla.
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 89 Most egyszer˝ uen megv´alaszolhatjuk a k¨ovetkez˝o k´erd´est: Mi a saj´at´ert´ek ´es a saj´atvektor geometriai ´ertelmez´ese? Az xλ vektor M -el val´o szorz´asa egy λ skal´arral val´o szorz´assal egyen´ert´ek˝ u! A m´atrixszal val´o szorz´as nem v´altoztatja meg xλ ir´any´at, hanem λ-t´ol f¨ ugg˝oen megv´altoztatja xλ hossz´at, esetleg ir´any´ıt´as´at. U primenama je neobiˇcno vaˇzna slede´ca ˇcinjenica: Svojstveni vektori koji odgovaraju razliˇcitim svojstvenim vrednostima su medjusobno normalni! Az alkalmaz´asokban rendk´ıv¨ ul fontos a k¨ovetkez˝o t´eny: K¨ ul¨onb¨oz˝o saj´at´ert´ekeknek megfelel˝o saj´atvektorok mer˝olegesek egym´asra! Uzmimo primer matrice 2 × 2, u kojoj su a, b, c, d realni ili brojevi. Vegy¨ unk egy 2 × 2 m´atrixot, amelyben a, b, c, d val´os, vagy komplex sz´amok. "
M =
a b c d
#
(3.68)
Svojstvena jednaˇ cina matrice / A m´ atrix saj´ ategyenlete
a−λ b c d−λ
= (a − λ)(d − λ) − bc = λ2 − (a + d)λ + ad − bc = 0
(3.69)
Svojstvene vrednosti matrice/ A m´ atrix saj´ at´ ert´ ekei λ1,2 = =
a+d±
q
a+d±
q
(a + d)2 − 4(ad − bc) 2 (a − d)2 + 4bc 2
(3.70)
Primetimo, da su svojstvene vrednosti matrice (u skladu sa uslovom (3.65)) uvek realne ako vaˇzi b = c za realne brojeve, odnosno b = c∗ za kompleksne brojeve. Vegy¨ uk ´eszre, hogy a m´atrix saj´at´ert´ekei (a (3.65) f¨olt´etellel o¨sszhangban) mind´eg val´osak amenyiben b = c val´os sz´amok eset´en, illetve b = c∗ komplex sz´amok eset´en. Svojstveni vektori / Saj´ atvektorok ~xλ = (x, y)Tλ
(3.71)
90
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA "
x y
#
ax + by = λx cx + dy = λy
)
a b c d
#"
"
= λ
x y
#
(3.72) (3.73)
)
(a − λ)x + by = 0 + cx + (d − λ)y = 0 (a + c − λ)x + (b + d − λ)y = 0 y = −
(3.74) (3.75) a+c−λ x b+d−λ
(3.76)
Jedno partikularno reˇsenje je npr.: Egy partikul´aris megold´as pl.: xλ = b + d − λ yλ = −(a + c − λ)
(3.77) (3.78)
Veza izmedju x i y koordinate vektora odredjuje pravu koja prolazi kroz koordinatni poˇcetak9 , koeficijent pravca prave je dat jednaˇcinom (3.76). Sva netrivijalna reˇsenja dobijamo tako, da npr. x 6= 0 izaberemo potpuno proizvoljno, a y na osnovu relacije (3.76). Znamo, da su dve prave normalne, ukoliko im je proizvod koeficijenata pravca jednak -1. Proverimo koliki ugao zaklapaju dva svojstvena vektora matrice M , (3.79). Az x ´es y koordin´at´ak k¨oz¨otti kapcsolat alapj´an tudjuk, hogy az egy orig´on a´thalad´o egyenest hat´aroz meg 10 melynek egy¨ utthat´oj´at az (3.76) egyenlet hat´arozza meg. Az egyenletrendszer nemtrivi´alis megold´asait u ´gy kaphatjuk meg, hogy pl. x 6= 0-et tetsz˝olegesen megv´alasztjuk, y-t pedig a (3.76) kapcsolat alapj´an. Tudjuk, hogy k´et egyenes akkor mer˝oleges egym´asra, ha az egy¨ utthat´oik szorzata egyenl˝o −1-gyel. Ellen˝orizz¨ uk, hogy az M m´atrix k´et saj´atvektora milyen sz¨oget z´ar be, (3.79). λ1 + λ2 = a + d λ1 λ2 = ad − bc 9
Jednaˇcina prave u dve dimenzije je y = ax + b, gde je a koeficijent pravca, tj. a je tangens ugla koji prava zaklapa sa pozitivnim krajem x ose. Ukoliko je b = 0, prava prolazi kroz koordinatni poˇcetak. 10 Egy egyenes egyenlete k´et dimenzi´oban y = ax+b, ahol a az egyenes ir´any´at hat´arozza meg, vagyis annak a sz¨ ognek a tangens´et, amelyet az egyenes az x tengely pozit´ıv v´eg´evel z´ ar be. b = 0 azt jelenti, hogy az egyenes az orig´on kereszt¨ ul halad ´at.
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 91 a + c − λ1 − b + d − λ1
!
a + c − λ2 − b + d − λ2
!
λ1 λ2 − (a + c)(λ1 + λ2 ) + (a + c)2 λ1 λ2 − (b + d)(λ1 + λ2 ) + (b + d)2 c(a + c − b − d) c = =− (3.79) b(b + d − a − c) b
=
ukoliko / amennyiben a + c − b − d 6= 0
(3.80)
Za veˇzbu sluˇcaj b = c = 0 razmotrite sami. Gyakorlatk´eppen vizsg´alj´ak meg a b = c = 0 esetet. Nalazimo, da su svojstveni vektori normalni, ukoliko vaˇzi b = c ili u sluˇcaju kompleksne matrice b = c∗ i zahtev da dijagonalni elementi matrice budu realni, uz uslov (3.80). Normiranost talasne funkcije odgovara tome, da je duˇzina (izabranog) svojstvenog vektora jednaka 1. Amennyiben igaz, hogy b = c, vagy komplex m´atrix eset´en b = c∗ , ´es a m´atrix a´tl´os elemei val´osak, valamint igaz a (3.80) k¨ovetelm´eny, akkor a k´et vektor egym´asra mer˝oleges. A hull´amf¨ uggv´eny norm´al´asa azzal egyen´ert´ek˝ u, hogy a (kiv´alasztott) saj´atvektor hossza 1. Primer / P´ elda Kvantni raˇcunari operiˇsu kvantnim bitovima, koji su uopˇstenja klasiˇcnih bitova. Kvantni raˇcunari su vaˇzni, poˇsto mnogo efikasnije reˇsavaju klase problema pred kojima su klasiˇcni raˇcunari praktiˇcno bespomo´cni, odnosno postoje klase problema koje kvantni raˇcunari reˇsavaju neuporedivo brˇze od klasiˇcnih raˇcunara. Ukoliko imamo kvantni sistem sa dva stanja, oznaˇcimo ih sa ψ0 i ψ1 . Kvantni bit ψ (3.82) je stanje kvantnog sistema predstavljeno kao linearna kombinacija dva osnovna stanja, gde su α i β kompleksni brojevi, za koje vaˇzi uslov (3.81). Taˇcnije, to je fiziˇcka realizacija kvantnog bita. Ukoliko se ovaj pojam ˇcini apstraktnim, razmislite koliko je apstraktna fiziˇcka realizacija jednog klasiˇcnog bita. Kvantni bitovi se mogu uopˇstiti na kvantne ditove (3.83), koji su realizovani pomo´cu d razliˇcitih osnovnih stanja, sa koeficijentima koji zadovoljavaju uslov (3.84). A kvantumsz´am´ıt´og´epek kvantum bittekkel oper´alnak, amelyek a klasszikus bitek a´ltal´anos´ıt´asai. A kvantum sz´am´ıt´og´epek az´ert fontosak, mert sokkal hat´ekonyabban b´ırk´oznak meg olyan feladatokkal, amelyekkel a klasszikus sz´am´ıt´og´epek nem tudnak, illetve vanak olyan probl´ema oszt´alyok, amelyeket a klasszikus sz´am´ıt´og´epekn´el nagys´agrendekkel gyorsabban oldanak meg. Amennyiben k´et ´allapot´ u rendszerrel van dolgunk, annak alap´allapotait jel¨olj¨ uk ψ0 val ´es ψ1 el. Egy ψ kvantum bit a k´et alap´allapot olyan line´aris
92
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
kombin´aci´oja (3.82), amelyn´el az egy¨ utthat´okra teljes¨ ul a (3.81) f¨olt´etel. Pontosabban ez a kvantum bit fizikai megval´os´ıt´asa. Amennyiben ez a fogalom apsztraktnak t˝ unik, gondolkozzanak el azon, hogy mennyire apsztrakt egy klasszikus bit fizikai megval´os´ıt´asa. A kvantum bitek kvantum ditekk´e a´ltal´anos´ıthat´ok (3.83), amelyeket egy kvantum rendszer d egym´ast´ol f¨ uggetlen alap´allapot´aval val´os´ıtunk meg. Ekkor a line´aris kombin´aci´o egy¨ utthat´oi kiel´eg´ıtik a (3.84) f¨olt´etelt. |α|2 + |β|2 = 1 ψ = αψ0 + βψ1 d X
(3.81) (3.82)
αk ψk
(3.83)
|αk |2 = 1
(3.84)
ψ=
k=0 d X k=0
3.5.6
Primer: Slobodna ˇ cestica / P´ elda: Szabad r´ eszecske
Slobodna ˇcestica (u jednoj dimenziji) / szabad r´eszecske (egy dimenzi´oban) x ∈ (−∞, ∞), Nema interakcije / nincs k¨olcs¨onhat´as ⇒ U = 0 h ¯ 2 ∂ 2ψ = Eψ 2m ∂x2 , h ¯ 2 ∂ 2ψ 2m + Eψ = 0 · 2 2 2m ∂x h ¯ 2 ∂ ψ 2mE + 2 ψ=0 ∂x2 | h ¯{z }
−
(3.85) (3.86) (3.87)
k2 2 2
E=
h ¯ k 2m
∂ 2ψ + k2ψ = 0 2 ∂x ψ(x) =23 A exp (ikx) + B exp (−ikx) Et Ψ(x, t) =3.55 exp −i ψ(x) h ¯ = A exp (−i(ωt − kx)) + B exp (−i(ωt + kx))
(3.88) (3.89) (3.90)
(3.91)
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 93 Kao reˇsenje dobijamo superpoziciju dva ravna talasa koji se kre´cu u suprotnim smerovima duˇz x ose. Primetimo da nemamo nikakvo ograniˇcenje na energiju koju slobodna ˇcestica moˇze da ima. A megold´as k´et, az x tengely ment´en ellent´etes ir´anyban halad´o s´ıkhull´am szuperpoz´ıci´oja. Vegy¨ uk ´eszre, hogy a szabad r´eszecske energi´aj´ara nincs semmif´ele korl´atoz´as.
3.5.7
Primer: Slobodna ˇ cestica u kutiji / P´ elda: Bedobozolt szabad r´ eszecske
ˇ Cestica je i dalje slobodna, ali ne moˇze da se kre´ce duˇz cele x ose, nego samo unutar intervala [−a, a], tj. imamo neprobojne zidove na granicama intervala. (I dalje) Vaˇze jednaˇcine (3.85 - 3.90) i graniˇcni uslov: A r´eszecske tov´abbra is szabad, de nem mozoghat az eg´esz x tengelyen, hanem csak az [−a, a] intervallumon bel¨ ul, azaz az intervallum hat´arain a ´ enyesek a r´eszecske sz´am´ara a´thatolhatatlan falak vannak. (Tov´abbra is) Erv´ (3.85 - 3.90) egyenletek ´es a hat´arf¨olt´etel: ψ(−a) = ψ(a) = 0
(3.92)
Detaljnije / r´eszletesebben A exp (ika) + B exp (−ika) = 0 A exp (−ika) + B exp (ika) = 0
)
(3.93)
Iz prethodnog sistema jednaˇcina ˇzelimo da odredimo amplitude A i B. Az el˝oz˝o egyenletrendszerb˝ol meg akarjuk hat´arozni az A ´es B amplit´ ud´okat. Uslov postojanja netrivijalnih amplituda A i B je postojanje netrivijalnog reˇsenja homogenog sistema jednaˇcina. Nemtrivi´alis A ´es B amplit´ ud´ok l´etez´es´enek f¨olt´etele egy homog´en egyenletrendszer nemtrivi´alis megold´as´anak l´etez´es´evel egyen´ert´ek˝ u.
exp (ika) exp (−ika) = 0 exp (−ika) exp (ika) ⇔ exp (2ika) − exp (−2ika) =7 2i sin 2ka = 0
(3.94) (3.95)
94
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
⇒
(3.95)
⇒
2ka = nπ
k=
nπ 2a
(3.96)
π2h ¯2 2 n 8am
E =3.88
(3.97)
Uvrstimo k iz (3.96) u (3.92). U nekoliko koraka dolazimo do veze izmedju amplituda i kvantnog broja n. (3.96)-b´ol helyettes´ıts¨ uk be k-t (3.92)-be. N´eh´any l´ep´esben megkapjuk az amplit´ ud´ok ´es az n kvantumsz´am k¨oz¨otti kapcsolatot. nπ nπ A exp i a + B exp −i a 2a 2a nπ nπ A exp i + B exp −i 2 2 n π π n A exp i + B exp −i 2 2 n Ai + B(−i)n in (A + B(−1)n ) ( mivel n A = −B, n = 2m i = 6 0, (3.98) ⇒ poˇsto A = B, n = 2m + 1
= 0 = 0 = 0 = 0 = 0
(3.98) (3.99)
Uvrstimo rezultat (3.99) u (3.90). (3.99)-b´ol helyettes´ıts¨ unk be (3.90)-be. nπ nπ x + B exp −i x 2a 2a nπ nπ A exp i x − exp −i x n = 2m 2a 2a
ψ(x) = A exp i = =
A exp i nπ x + exp −i nπ x 2a 2a
2iA sin
2A cos
nπ
x 2a
n = 2m + 1
n = 2m
nπ x 2a
(3.100)
n = 2m + 1
Iz uslova normiranja talasne funkcije (3.36) moˇze se odrediti konstanta A. A hull´amf¨ uggv´eny norm´al´asi (3.36) f¨olt´etel´eb˝ol meghat´arozhat´o az A a´lland´o. Na primer / P´eld´aul: Z a −a
4A2 cos2
nπ x dx = 1 2a
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 95 A
1
=
r Ra
2 −a cos
2
nπ x 2a
dx
Z a −a
cos2
nπ x dx =(25) 2a
Z a −a
1 nπ x dx cos(0) + cos 2 | {z } a
=1
=
1 a 1 · 2a + sin 2 nπ
|
⇒A
=
nπx a a −a {z }
=a
=0
1 √ 2 a
(3.101)
Konaˇcni oblik parnih i neparnih talasnih funkcija je: A p´aros ´es p´aratlan hull´amf¨ uggv´enyek v´egs˝o alakja teh´at:
ψ(x) =
√1
nπ x 2a 1 nπ √ cos x a 2a
sin a
n = 2m n = 2m + 1
(3.102)
Dobijeni rezultat je kvantni analogon treperenja strune ˇciji su krajevi fiksirani. Ako struna treperi, na njoj se formirao stoje´ci talas. Struna moˇze da treperi samo na odredjenim frekvencijama / talasnim duˇzinama, i to takvim, da na duˇzini strune moˇze da stane samo celobrojni umnoˇzak polovine talasne duˇzine stoje´ceg talasa. A kapott eredm´eny a r¨ogz´ıtett v´eg˝ u rezg˝o h´ ur kvantum megfelel˝oje. Ha a h´ ur rezeg, akkor rajta egy ´all´ohull´am alakult ki. A h´ ur csak bizonyos frekvenci´akon - hull´amhosszakon rezeghet, a h´ ur hossza csak a f´el hull´amhossz eg´esz sz´am´ u t¨obbsz¨or¨ose lehet. U sluˇcaju dvodimenzionalne slobodne ˇcestice zatvorene u pravougaonu oblast ˇ stranica a i b reˇsavanje Sredingerove jednaˇcine je potpuno identiˇcno jednodimenzionalnom sluˇcaju. Poˇsto je kretanje duˇz x ose potpuno nezavisno od kretanja duˇz y ose, reˇsenje se moˇze svesti na jednodimenzionalni sluˇcaj, uz opasku: K´etdimenzi´os, t´eglalap alak´ u, a ´es b oldal´ u tartom´anybe z´art szabad r´eszecske Schr¨odinger egyenlet´et az egydimenzi´os esettel teljesen anal´og m´odon lehet megoldani. Mivel az x tengely menti mozg´as f¨ uggetlen az y tengely menti mozg´ast´ol, a megold´as visszavezethet˝o az egydimenzi´os esetre, a k¨ovetkez˝o
96
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
t´enyek figyelembev´etel´evel: E = k2 = kx = ky =
h ¯ 2k2 2m kx2 + ky2 nx π 2a ny π 2b
(3.103) (3.104) (3.105) (3.106)
ˇ Poˇsto je reˇsenje Sredingerove jednaˇcine odredjeno sa dva kvantna broja (nx , ny ), razlikujemo slede´ca ˇcetiri sluˇcaja: (paran, paran), (paran, neparan), (neparan, paran), (neparan, neparan). Mivel a Schr¨odinger egyenlet megold´as´at k´et kvantumsz´am hat´arozza meg, (nx , ny ), a k¨ovetkez˝o n´egy esetet k¨ ul¨onb¨oztetj¨ uk meg: (p´aros, p´aros), (p´aros, p´aratlan), (p´aratlan, p´aros), (p´aratlan, p´aratlan). Na selde´ce tri slike 3.8 su prikazane gustine verovatno´ca za reˇsenja odredjena kvantnim brojevima (1, 1), (1, 2) i (2, 2). Stranice pravougaonika su a = 1 i b = 2. A k¨ovetkez˝o h´arom ´abr´an 3.8 az (1, 1), (1, 2) ´es (2, 2) kvantumsz´amoknak megfelel˝o val´osz´ın˝ us´eg s˝ ur˝ us´egf¨ uggv´enyek vannak ´abr´azolva, a t´eglalap oldalai a = 1 ´es b = 2. Vidimo da nx broji ”grbe”, tj. maksimume duˇz x ose, a ny broji maksimume duˇz y ose. Dokaˇzite! L´atjuk, hogy nx az x tengely menti ”p´ upokat” azaz a maximumokat sz´aml´alja, hasonl´ok´eppen ny az y tengely menti maximumokat sz´aml´alja. Bizony´ıts´ak be! Zadatak / F¨ oladat Ako skalarni proizvod dve funkcije definiˇsemo kao odredjeni integral njihovog proizvoda na intervalu [−a, a], (3.107) koriste´ci relacije (24, 25, 26) proverite da li su talasne funkcije date jednaˇcinom (3.102) normalne jedne na druge. Rezultate uporedite sa odeljkom 3.5.5. Amennyiben k´et f¨ uggv´eny skal´arszozat´at u ´gy defini´aljuk mint a szorzatuk hat´arozott integr´alj´at a [−a, a] intervallumon, (3.107), az (24, 25, 26) o¨sszef¨ ugg´eseket kihaszn´alva ellen˝orizze, egym´assal milyen sz¨oget z´arnak be a (3.102) egyenletben meghat´arozott hull´amf¨ uggv´enyek. Vesse ¨ossze az eredm´enyeket a 3.5.5 fejezettel. ψ1 · ψ2 = hψ1 , ψ2 i =
Z a −a
ψ1 (x)ψ2 (x)dx
(3.107)
ˇ ˇ ¨ 3.5. SREDINGEROVA JEDNACINA SCHRODINGER EGYENLET 97
2
2
1
1
y
y 0
0
-1
-1
-2
-2
0.4
0.4
0.2
0.2
0
0
-1
-1 -0.5
-0.5 0
x
0 0.5
x 1
0.5 1
2
1
y 0
-1
-2
0.4
0.2
0 -1 -0.5 0
x
0.5 1
Figure 3.8: |ψ1,1 (x, y)|2 , |ψ1,2 (x, y)|2 , |ψ2,2 (x, y)|2
98
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Matriˇ cni elementi operatora / Oper´ ator m´ atrixelemei Kako izgleda operator (matrica) koja opisuje poloˇzaj slobodne ˇcestice? Matriˇcne elemente nalazimo na osnovu definicije (3.37). xm,n =
=
Z a −a
3.6
ψm (x)xψn (x)dx
(3.108)
parno p´aros R neparno 1 a cos mπ x x cos nπ x dx ; m, n a −a 2a 2a p´aratlan (3.109) R parno neparno mπ nπ 1 a sin x x cos x dx ; m , n a −a 2a 2a p´aros p´aratlan neparno parno 1 Ra cos mπ x x sin nπ x dx ; m ,n a −a 2a 2a p´aratlan p´aros 1 Ra a −a
sin
mπ x 2a
x sin
nπ x 2a
dx
; m, n
Hajzenbergove relacije neodredjenosti Heisenberg hat´ arozatlans´ agi rel´ aci´ oi
U kvantnoj mehanici merenje neke fiziˇcke veliˇcine uvek menja vrednost merene ili neke druge fiziˇcke veliˇcine. Ovaj efekat ne moˇze da se zanemari i nije vezan za tehniˇcke poteˇsko´ce niti za nesavrˇsenost mernog aparata, nego je inherentna osobina kvantno-mehaniˇckih veliˇcina. Sliˇcnu pojavu imamo i u klasiˇcnoj fizici11 , ali se u sluˇcaju merenja klasiˇcnih veliˇcina ovaj efekat moˇze uˇciniti proizvoljno malim, dok u sluˇcaju kvantno-mehaniˇckih veliˇcina to nije mogu´ce. Precizna formulacija ovih ˇcinjenica rezultuje u Hajzenbergovim relacijama neodredjenosti. Kvantum-mechanik´aban egy fizikai mennyis´eg m´er´ese mind´eg megv´altoztatja annak vagy egy m´asik fizikai mennyis´egnek az ´ert´ek´et. Ez a jelens´eg nem elhanyagolhat´o ´es nem kapcsol´odik m´er´estechnikai neh´ezs´egekhez vagy a m´er˝oberendez´es t¨ok´eletlens´eg´ehez, hanem a kvantum-mechanikai mennyis´egek alaptulajdons´aga. Hasonl´o jelens´eggel tal´alkozhatunk a klasszikus fizik´aban is12 . M´ıg a klasszikus esetben ez az effektus elvileg tetsz˝olegesen kicsiv´e 11
Pomislite na termometar, koji pre poˇcetka merenja npr. ima viˇsu temperaturu od temperature sredine koju meri. Merenjem temperature u ovom sluˇcaju ujedno i povisujemo temperaturu merene sredine. 12 Gondoljunk pl. arra a h˝ om´er˝ore, amelynek a h˝om´ers´eklete a m´er´es kezdet´en magasabb mint annak a k¨ ozegnek a h˝om´ers´eklete, amely k¨ozeg h˝om´ers´eklet´et m´erj¨ uk. Ebben az
´ OK ´ 3.6. HAJZENBERGOVE RELACIJE / HEISENBERG-RELACI
99
tehet˝o, addig kvantum-mechanikai esetben ez nem lehets´eges. Ezeknek a t´enyeknek a pontos megfogalmaz´asa eredm´enyezi Heisenberg hat´arozatlans´agi rel´aci´oit. ˆ ∆Aˆ je (apsolutna) greˇska merenja operatora A. ∆Aˆ az Aˆ oper´ator (abszol´ ut) m´er´esi hib´aja. ∆Aˆ =
q
ˆ 2 hAˆ − hAii
(3.110)
Primetimo da izraz (3.110) daje oˇcekivanu vrednost odstupanja od oˇcekivane vrednosti. Vegy¨ uk ´eszre, hogy a (3.110) kifejez´es a v´arhat´o ´ert´ekt˝ol val´o elt´er´es v´arhat´o ´ert´eke. ˆ je / Aˆ ´es B ˆ oper´atorok kommut´atora Komutator operatora Aˆ i B h
i
ˆ B ˆ = AˆB ˆ −B ˆ Aˆ A,
(3.111)
Primetimo da za komutator vaˇze slede´ce jednakosti: Vegy¨ uk ´eszre a kovetkez˝o komut´atorra vonatkoz´o egyenl˝os´egeket: ˆ A] ˆ =0 [A, ˆ B] ˆ = −[B, ˆ A] ˆ [A,
(3.112) (3.113)
Opˇsti oblik Hajzenbergove relacije neodredjenosti glasi, (3.114): A Heisenberg hat´arozatlans´agi rel´aci´o a´ltal´anos alakja, (3.114): ˆ B]| ˆ ˆ ≥ 1 |[A, ∆Aˆ ∆B 2
(3.114)
Dve fiziˇcke veliˇcine je mogu´ce istovremeno meriti sa proizvoljnom taˇcnoˇs´cu samo ukoliko ime je komutator jednak nuli. U suprotnom sluˇcaju pove´canje taˇcnosti merenja jedne veliˇcine uzrokuje smanjenje taˇcnosti merenja druge veliˇcine. Ova pojava je povezana s ˇcinjenicom da komutator meri nezavisnot fiziˇckih veliˇcina. Nezavisne fiziˇcke veliˇcine je mogu´ce istovremeno meriti sa proizvoljnom taˇcnoˇs´cu, dok u sluˇcaju zavisnih fiziˇckih veliˇcina to nije mogu´ce. K´et fizikai mennyis´eget egyidej˝ uleg tetsz˝oleges pontoss´agal csak akkor lehet m´erni, ha a kommut´atoruk nulla. Ellenkez˝o esetben az egyik fizikai menynyis´eg m´er´esi pontoss´ag´anak a n¨ovel´ese a m´asik fizikai mennyis´eg m´er´esi pontoss´ag´anak a cs¨okken´es´et eredm´enyezi. Ez a jelens´eg azzal f¨ ugg ¨ossze, esetben m´er´es¨ unkkel megemeljuk a k¨ ozeg h˝om´ers´eklet´et.
100
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
hogy a kommut´ator azt fejezi ki, mennyire f¨ uggetlenek egym´ast´ol a fizikai mennyis´egek. F¨ uggetlen fizikai mennyis´egeket egyidej¨ uleg tetsz˝oleges pontoss´agal lehet m´erni, egym´ast´ol f¨ ugg˝o mennyis´egeket pedig nem. Postoji i relacija neodredjenosti energije i vremena (3.115) koja je formalno sliˇcna, ali je priroda te relacije vrlo razliˇcita od relacije (3.114), iz prostog razloga ˇsto ne postoji kvantno-mehaniˇcka veliˇcina13 koja odgovara klasiˇcnom pojmu vremena. Relaciju (3.115) interpretiramo na slede´ci naˇcin: greˇska merenja energije sistema je povezana sa taˇcnoˇs´cu kojom poznajemo ono vreme, koje sistem provede u datom stanju. Manja greˇska u merenju energije zahteva da vreme koje sistem provede u datom stanju bude duˇze. U graniˇcnom sluˇcaju, merenje bez greˇske zahteva da sistem u nekom stanju provede beskonaˇcno dugo vremena, i da isto toliko dugo traje i merenje energije. To npr. znaˇci da je merenje energije nestabilnih - kratkoˇzivu´cih stanja mogu´ce samo uz (pricnipijelno!) ograniˇcenje taˇcnosti merenja. L´etezik az energia-id˝o hat´arozatlans´agi rel´aci´o is (3.115), amely form´alisan nagyon hasonl´ıt a m´ar ismertetett (3.114) hat´arozatlans´agi rel´aci´ora, viszont ez a hat´arozatlans´agi rel´acio teljesen m´as jelleg˝ u, ann´al az egyszer˝ u okn´al fogva, hogy a klasszikus id˝o fogalm´anak nem feleltethet˝o meg valamilyen kvantum-mechanikai v´altoz´o. Adjuk meg a (3.115) rel´aci´o egy lehets´eges ´ertelmez´es´et. Egy rendszer energi´aj´anak m´er´esi pontoss´aga ¨osszef¨ ugg annak az id˝onek a m´er´esi pontoss´ag´aval, amely ideig a rendszer az adott energi´aj´ u a´llapotban van. Az energia pontosabb m´er´ese akkor lehets´eges, amikor az adott a´llapotban elt¨olt¨ott id˝o hosszabb. Hat´aresetben, az energia pontos m´er´ese azt k¨oveteli meg, hogy a rendszer v´egtelen ideig tart´ozkodjon az adott a´llapotban, ´es ezzel egy¨ utt a m´er´es is v´egtelen ideig tart. Ez. pl. azt jelenti, hogy a r¨ovid ´elet˝ u-instabil a´llapotok energi´aja (elvileg is!) csak v´eges pontoss´aggal m´erhet˝o. ∆E∆t ≥ h ¯
(3.115)
Prethodna relacija se moˇze napisati i u obliku koji joˇs viˇse podse´ca na relaciju ˆ fiziˇcka veliˇcina koja zavisi od vremena, (3.114) na slede´ci naˇcin. Neka je B ˆ njena vremenski zavisna greˇska, i neka je d∆Bˆ brzina promene vremen∆B dt ski zavisne greˇske. Relacija neodredjenosti energije i vremenske zavisnosti ˆ je: veliˇcine B Az el˝oz˝o o¨sszef¨ ugg´est k¨ovetkez˝ok´eppen lehet f¨ol´ırni olyan alakban, amely m´eg 13
taˇcnije formulisano: opservabla
´ OK ´ 3.6. HAJZENBERGOVE RELACIJE / HEISENBERG-RELACI
101
ˆ egy id˝of¨ jobban eml´ekeztet az eredeti (3.114) o¨sszef¨ ugg´esre. Legyen B ugg˝o ˆ d∆ B ˆ annak id˝of¨ fizikai mennyis´eg, ∆B ugg˝o m´er´esi hib´aja ´es dt az a sebess´eg, ˆ id˝of¨ amellyel a m´er´esi hiba v´altozik. Ekkor az energia ´es B ugg´es´enek hat´arozatlans´agi rel´aci´oja: ˆ ∆B ∆E d∆Bˆ dt
≥
h ¯ 2
(3.116)
h i i ˆ 1 d∆B 1 h ˆ ˆ ≈ 1 H, ˆ B ˆ h ¯ = H, ∆B 2 dt 2 2
(3.117)
⇔
ˆ ≥ ∆E∆B
Primetimo da ovako formulisana relacija neodredjenosti energije i vremena ne zavisi eksplicitno od vremena! Vegyuk ´eszre, hogy az ´ıgy megfogalmazott energia-id˝o hat´arozatlans´agi rel´aci´o nem f¨ ugg explicit m´odon az id˝ot˝ol! Naizgled uznemiravaju´cu ˇcinjenicu da je mogu´cnost za taˇcna merenja minimalna, kvantna mehanika u primenama moˇze da preokrene u nevidjenu prednost. Npr. rad kvantnih raˇcunara je duboko povezan sa merenjem kvantnomehaniˇckih veliˇcina i sa fenomenima opisivim relacijama neodredjenosti. Abb´ol a l´atsz´olagosan nyugalan´ıt´o t´enyb˝ol, hogy a pontos m´er´esek megval´os´ıt´as´anak lehet˝os´ege gyakorlatilag minim´alis, a kvantummechanika alkalmaz´asaiban hihetetlen el˝onyt lehet kov´acsolni. Pl. a kvantumsz´am´ıt´og´epek m˝ uk¨od´ese m´elyen ¨osszef¨ ugg a kvantummechanikai m´er´esekkel, ezzel egy¨ utt azokkal a jelens´egekkel is, amelyeket a hat´arozatlans´agi rel´aci´ok fejeznek ki. Sliˇcne nejednakosti postoje i drugde, npr. u teoriji informacija ili u obradi signala, gde na primer znamo da nije mogu´ce istovremeno imati podjednako dobru rezolucija signala u vremenu, odnosno po frekvenciji. Hasonl´o egyenl˝otlens´egek m´as ter¨ uleteken is l´eteznek, pl. az inform´aci´oelm´eletben vagy a jelfeldogoz´asban, ahol tudjuk, hogy egy jelben lehetetlen egyszerre el´erni a j´o id˝obeli- ´es frekvenciabeli f¨olbont´ast. Izraˇcunajmo komutator operatora xˆ i pˆx . Sz´amoljuk ki xˆ ´es pˆx kommut´ator´at. !
∂Ψ −ˆ px (xΨ) [ˆ x, pˆx ]Ψ = xˆ(ˆ px Ψ) − pˆx (ˆ xΨ) = xˆ −i¯h | {z } ∂x |
{z
3.43
}
3.45
102
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA ∂Ψ ∂Ψ = −i¯h x + i¯ h Ψ+x ∂x} ∂x | {z 3.45
|
{z
19,3.43
!
= i¯hΨ
(3.118)
}
Iz (3.114) i (3.118) sledi da je nemogu´ce istovremeno izmeriti sa proizvoljnom taˇcnoˇs´cu poloˇzaj i impuls ˇcestice/kvantnog sistema. (3.114)-b˝ol ´es (3.118)-b˝ol k¨ovetkezik, hogy lehetetlen egyszerre, tetsz˝oleges pontoss´aggal megm´erni egy r´eszecske/vagy kvantum rendszer helyzet´et ´es impulzus´at. [ˆ x, pˆx ] = [ˆ y , pˆy ] = [ˆ z , pˆz ] = i¯h [ˆ x, yˆ] = [ˆ x, zˆ] = [ˆ y , zˆ] = 0 [ˆ px , pˆy ] = [ˆ px , pˆz ] = [ˆ py , pˆz ] = 0 [ˆ xj , pˆk ] = i¯ h δj,k 15
∆ˆ xj ∆ˆ pk ≥
(3.119) (3.120) (3.121) (3.122)
h ¯ δj,k 2
(3.123)
Primer / P´ elda Odredimo rad koji je potrebno uloˇziti da bi se slobodna ˇcestica lokalizovala unutar inervala duˇzine ∆x. Hat´arozzuk meg azt a munk´at amelyet ahhoz kell befektetni, hogy egy szabad r´eszecsk´et ∆x hossz´ us´ag´ u intervallumba z´arjunk.
A = Ek = h ¯ ∆p ≥ , 2∆x
3.6.1
p2 , 2m
∆x∆p ≥
h ¯ 2
p ≈ ∆p ⇒ Ek ≥
¯ h 2∆x
2
2m
=
h ¯2 8m(∆x)2
(3.124)
Operator momenta impulsa Impuzusmomentum oper´ ator
Operator momenta impulsa se definiˇse analogno klasiˇcnom momentu impulsa: Az impulzusmomentum oper´atort a klasszikus impulzus momentummal anal´og
´ OK ´ 3.6. HAJZENBERGOVE RELACIJE / HEISENBERG-RELACI
103
m´odon defini´aljuk: !
∂ ∂ ∂ ˆ x, L ˆy, L ˆ z (3.125) ~ˆ = ~ˆr × pˆ~ = (ˆ h = L L x, yˆ, zˆ) × i¯ h , i¯h , i¯ ∂x ∂y ∂z ! ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ h − x i¯ h , x i¯ h − y i¯ h (3.126) = y i¯h − z i¯h , z i¯ ∂z ∂y ∂x ∂z ∂y ∂x
Izraz (3.126) uporedite sa klasiˇcnim izrazom za moment impulsa. Hasonl´ıtsa o¨ssze (3.126)-t az impulzus-momentum klasszikus alakj´aval. Za operator momenta impulsa vaˇze slede´ce komutacione relacije (proverite!): Az impulzusmomentum oper´atorra igazak a k¨ovetkez˝o kommut´aci´os rel´aci´ok (ellen˝orizze azokat!): h
ˆ i, L ˆj L
i
ˆk = i¯hi,j,k 16 L
(3.127)
Na osnovu (3.127) i (3.114) zakljuˇcujemo da je nemogu´ce istovremeno izmeriti sve komponente momenta impulsa sa proizvoljnom taˇcnoˇs´cu. (3.127) ´es (3.114) alapj´an arra k¨ovetkeztet¨ unk, hogy lehetetlen egyszerre megm´erni az impulzusmomentum mindh´arom komponens´et. ˆ2 ˆ2 + L ~ˆ2 = L ˆ2 + L Moˇze se (lako) dokazati, da kvadrat momenta impulsa L z y x komutira sa bilo kojom projekcijom momenta impulsa (dokaˇzite!). (K¨onnyen) bebizony´ıthat´o, hogy az impulzus momentum oper´ator n´egyzete ˆ 2 kommut´al az impulzumomentum b´armelyik vet¨ ˆ2 + L ~ˆ2 = L ˆ2 + L ulet´evel L z y x (bizony´ıtsa be!).
~ˆ2 , L ˆz = 0 L
(3.128)
Na osnovu (3.128) zakljuˇcujemo da je mogu´ce istovremeno izmeriti kvadrat intenziteta vektora momenta impulsa i jednu njegovu projekciju sa proizvoljnom taˇcnoˇs´cu. (3.128) alapj´an arra k¨ovetkeztet¨ unk, hogy lehets´eges az impulzusmomentum n´egyzet´enek ´es egy vet¨ ulet´enek az egyidej˝ u, tetsz˝oleges pontoss´ag´ u m´er´ese. Mogu se dokazati slede´ce dve jednakosti. Bebizony´ıthat´o a k¨ovetkez˝o egyenl˝os´egp´ar. ~ˆ2 ψ = l(l + 1)¯h2 ψ, l = 0, 1, 2, . . . L ˆ z ψ = m¯hψ, m = −l, −l + 1, . . . , −1, 0, 1, . . . l − 1, l L
(3.129) (3.130)
104
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
l je orbitalni, a m magnetni kvantni broj. l az orbit´alis, m pedig a ma´gneses kvantum sz´am. Uporedite (3.23) i (3.129), ove dve jednaˇcine se ne slaˇzu. Bor nije bio u pravu kada je pretpostavio da je intenzitet momenta impulsa celobrojni umnoˇzak od h ¯ . Za velike vrednosti orbitalnog zno q kvantnog broja dve vrednosti se pribliˇ slaˇzu, ali za male vrednosti ne, l(l + 1) 6= l. Hasonl´ıtsa o¨ssze (3.23)-t ´es (3.129)-t, a k´et egyenlet nem egyezik egym´assal. Bornak nem volt igaza, amikor azt f¨olt´etelezte, hogy az impulzusmomentum h ¯ -nak az eg´esz sz´am´ u t¨obbsz¨or¨ose. Az orbit´alis kvantumsz´am nagy ´ert´ekeire q a k´et kifejez´es k¨ozel´ıt˝oleg egyenl˝o, de l kis ´ert´ekei eset´en nem, l(l + 1) 6= l.
3.6.2
Kvantni rotator Kvantum rot´ ator
Kinetiˇcka energija rotacije u klasiˇcnoj fizici iznosi: Klasszikus fizik´aban a forg´omozg´as kinetikus energi´aja: Ek =
Iω 2 2
(3.131)
gde I oznaˇcava moment inercije a ω ugaonu brzinu. ahol I a tehetetlens´egi momentum ´es ω a sz¨ogsebess´eg. Poˇsto ugaona brzina nema smisla u kvantnoj mehanici, potrebno je na drugaˇciji nacin izraziti kinetiˇcku energiju rotacije. Mivel a sz¨ogsebess´eg kvanummechanik´aban ´ertelmeltlen fogalom, m´ask´eppen kell kifejezni a forg´omozg´as energi´aj´at. =L
Ek =
2
2
z}|{
I ω ( Iω )2 L2 Iω I = = = 2 I 2I 2I 2I 2
(3.132)
gde L oznaˇcava moment impulsa. ahol L az impulzusmomentumot jel¨oli. Znaˇci da je operator kinetiˇcke energije u sluˇcaju rotacionog kretanja jednak: Teh´at a kinetikus energia oper´atora forg´omozg´as eset´en: 2 ~ˆ L Eˆk = 2I
(3.133)
´ OK ´ 3.6. HAJZENBERGOVE RELACIJE / HEISENBERG-RELACI
105
ˇ Stacionarna Sredingerova jednaˇcina koja opisuje kvantni rotator je: A kvantum rot´ator stacion´aris Schr¨odinger egyenlete: 2 ~ˆ L ψ = Eψ 2I
(3.134)
Jednaˇcina (3.134) se reˇsava prelaskom na sferne koordinate. A (3.134)-s egyenletet k´ezenfekv˝o g¨ombi koordin´at´akban megoldani. Prostorna rotacija je opisiva sa dva ugla, φ i θ. A t´erbeli forg´as k´et sz¨oggel ´ırhat´o le, φ-vel ´es θ-val. Kinetiˇcku energiju rotacije izraˇzava slede´ci operator: A forg´omozg´as energi´aj´at a k¨ovetkez˝o oper´atorral fejezhetj¨ uk ki: ¯2 ˆ = −h H 2I
1 ∂ ∂ sin θ sin θ ∂θ ∂θ
!
1 ∂2 + sin2 θ ∂ 2 φ
!
(3.135)
ˇ Znaju´ci (3.129) i (3.130) Sredingerova jednaˇcina kvantnog rotatora glasi: Ismerv´en (3.129)-t ´es (3.130)-t a kvantum p¨orgety˝ u Schr¨odinger egyenlete: h ¯2 − 2I
∂ 1 ∂ sin θ sin θ ∂θ ∂θ
!
1 ∂2 + ψ = Eψ sin2 θ ∂ 2 φ !
(3.136)
Energiju kvantnog rotatora dobijamo prostim uporedjivanjem: A kvantum p¨orgety˝ u energi´aja egyszer˝ u ¨osszehasonl´ıt´assal ad´odik: h ¯2 El = l(l + 1) 2I
(3.137)
Reˇsenja jednaˇcine (3.136) zovu se sferni harmonici, u oznaci Ylm (θ, φ) i klasifikuju se pomo´cu orbitalnog i magnetnog kvantnog broja. A (3.136)-s egyenlet megold´asait g¨ombharmonikus f¨ uggv´enyeknek h´ıvjuk ´es m Yl (θ, φ)-vel jel¨olj¨ uk, ´es az orbit´alis ´es m´agneses kvantum sz´amokkal oszt´alyozhat´ok.
Ylm (θ, φ) =
v u u 2l + 1 (l − m)! t
4π (l + m)!
exp(imφ)Plm (cos θ)
(3.138)
Funkcija Plm za negativne vrednosti orbitalnog kvantnog broja m se raˇcuna na slede´ci naˇcin:
106
´ KVANTUMELMELET
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
A Plm f¨ uggv´enyt negat´ıv m´agneses kvantum sz´am eset´en a k¨ovetkez˝ok´eppen sz´amoljuk: Pl−m (x) = (−1)m
(l − m)! m P (x) (l + m)! l
(3.139)
Navodimo nekoliko prvih sfernih harmonika: F¨olsorolunk n´eh´any g¨ombharmonikust: P00 = 1 P10 = cos θ P11 = sin θ 1 (3 cos2 θ − 1) P20 = 2 P21 = −3 sin θ cos θ P22 = 3 sin2 θ
(3.140) (3.141) (3.142) (3.143) (3.144) (3.145)
[4], [8] Na slikama 3.9, 3.10. prikazujemo primere sfernih harmonika za vrednost l = 4 orbitalnog kvantnog broja, i za vrednosti m = ±2 magnetnog kvantnog broja. A (3.9, 3.10).-as ´abr´akon bemutatjuk az l = 4 orbit´alis kvantumsz´am´ u ´es m = ±2 m´agneses kvantumsz´am´ u g¨ombf¨ uggv´enyeket. 3 Y4m (φ, θ) = 8
s
5 exp(imφ)(−1 + 7 cos2 (θ)) sin2 (θ) 2π
(3.146)
0.2 0 −0.2
z
0.15 0.1 0.05 0 −0.05 −0.1 −0.15
z
0.4 0.3 0.2 0.1 0 −0.1 −0.2 −0.3 −0.4
0.15 0.1 −0.15 −0.1 −0.05
x
0.05 0 0
0.05
0.1
−0.05 −0.1 −0.15 0.15
y
−0.4 −0.3
−0.2 −0.1
0
x
Figure 3.9: |Y4m |2 , Re (Y42 ).
−0.1 −0.2 0.1 0.2 −0.3 0.3 0.4 −0.4
0
0.4 0.3 0.2 0.1
y
ˇ ´ KLASSZIKUS FIZIKA107 3.7. KVANTNA I KLASICNA FIZIKA / KVANTUM ES 0.2 0 −0.2
z
0.4 0.3 0.2 0.1 0 −0.1 −0.2 −0.3 −0.4
0.2 0 −0.2
z
0.4 0.3 0.2 0.1 0 −0.1 −0.2 −0.3 −0.4
0.3
0.3
0.2 −0.3 −0.2 −0.1
x
0.1 0 0
0.1
0.2
−0.1 −0.2 −0.3 0.3
y
0.2 −0.3 −0.2 −0.1
0.1 0 0
0.1
x
0.2
−0.1 −0.2 −0.3 0.3
y
Figure 3.10: Im (Y42 ), Im Y4−2 .
3.7
Veza izmedju kvantne i klasiˇ cne fizike A kvantum ´ es klasszikus fizika k¨ oz¨ otti kapcsolat
Dokaza´cemo da iz kvantne mehanike sledi da drugi Njutnov zakon vaˇzi za usrednjene veliˇcine. Bebizony´ıtjuk, hogy a kvantum mechanikab´ol k¨ovetkezik Newton m´asodik t¨orv´enye az ´atlagolt mennyis´egekre. p , odnosno, da potenciZnamo, da za tela nepromenljive mase vaˇzi m~a = d~ dt jalne sile zemo napisati preko gradijenta potencijalne energije moˇ ∂U ∂U F~ = − ∂U , , . ∂x ∂y ∂z p Tudjuk, hogy az a´llando t¨omeg˝ u testek eset´eben m~a = d~ , illetve azt is dt tudjuk, hogya potenci´alos er˝ o ket fel´ ırhatjuk mint a helyzeti energia gradi ∂U ∂U ∂U ~ ens´et F = − ∂x , ∂y , ∂z . ˇ Primetimo slede´cu vaˇznu ˇcinjenicu. Ako talasna funkcija zadovoljava Sredingerovu jednaˇcinu Vegy¨ uk ´eszre a k¨ovetkez˝o fontos t´enyt. Ha a hull´amf¨ uggv´eny kiel´eg´ıti a Schr¨odinger egyenletet ∂Ψ(x, t) ˆ HΨ(x, t) = i¯h (3.147) ∂t onda transponovanjem i kompleksnim konjugovanjem sledi, da kompleksno konjugovana talasna funkcija Ψ∗ zadovoljava slede´cu jednaˇcinu: akkor transzpon´al´assal ´es komplex konjug´al´assal bel´atjuk, hogy Ψ∗ , a komplex konjug´alt hull´amf¨ uggv´eny a k¨ovetkez˝o egyenletet el´eg´ıti ki: ˆ = −i¯h Ψ∗ (x, t)H
∂Ψ∗ (x, t) ∂t
(3.148)
108
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Neka je Aˆ+ = (A∗ )T = (AT )∗ . Iskoristili smo (bez dokaza) ˇcinjenicu, da vaˇzi: Legyen Aˆ+ = (A∗ )T = (AT )∗ . Bizony´ıt´as n´elk¨ ul haszn´altuk fel a k¨ovetkez˝o t´enyt: ˆ+ = H ˆ H
(3.149)
Znaˇci, drugi Njutnov zakon moˇzemo da napiˇsemo u slede´cem obliku: Teh´at, Newton m´asodik t¨orv´eny´et fel´ırhatjuk a k¨ovetkez˝o alakban: ∂U ∂U ∂U d~p =− , , m~a = F~ ⇔ dt ∂x ∂y ∂z
!
= −∇U
(3.150)
Primetimo da: Vegy¨ uk ´eszre, hogy: ∂ˆ p~ 6= −∇Uˆ ∂t
(3.151)
ˇ Znaˇci, da ne postoji (formalna) veza medju veliˇcinama opisivim Sredingerovom jednaˇcinom i kao u sluˇcaju veliˇcina opisivih drugim Njutnovim zakonom u klasiˇcnoj fizici. Vagyis, nincs olyan (form´alis) kapcsolat a Schr¨odinger-egyenlet a´ltal le´ırt mennyis´egek k¨oz¨ott amely megfeleltethet˝o lenne Newton m´asodik t¨orv´enye a´ltal szolg´altatott kapcsolathoz a klasszikus mennyis´egek k¨oz¨ott. Dokaˇzimo slede´cu relaciju izmedju srednjih veliˇcina: Bizony´ıtsuk be, hogy az ´atlagos ´ert´ekek k¨oz¨ott igaz a k¨ovetkez˝o kapcsolat: D E ∂ DˆE p~ = − ∇Uˆ ∂t
(3.152)
Znaˇci, da klasiˇcna jednaˇcina kretanja vaˇzi za usrednjene veliˇcine, tj. klasiˇcna fizika vaˇzi “u srednjem”. Teh´at, a klasszikus mozg´asegyenlet az ´atlagolt mennyis´egekre igaz, vagyis a klasszikus fizika “´atlagban igaz”. Da se ne bismo izgubili u matematiˇckoj notaciji dokaz ´cemo izvesti za sluˇcaj jednodimenzionalnog sistema. Za trodimenzionalni sluˇcaj dokaz je potpuno analogan. Hogy ne vessz¨ unk el a matematikai jel¨ol´esekben, a bizony´ıt´ast egydimenzi´os rendszer eset´eben v´egezz¨ uk el. H´aromdimenzi´os rendszer eset´eben a bizony´ıtas teljesen anal´og m´odon v´egezhet˝o el. *
dpˆ~ dt
+
= x
∂ DˆE ∂ ∂ Z ∗ p~ = hˆ px i = Ψ (x, t)ˆ px Ψ(x, t)dx x ∂t ∂t ∂t
ˇ ´ KLASSZIKUS FIZIKA109 3.7. KVANTNA I KLASICNA FIZIKA / KVANTUM ES ∂ ∂ Z ∗ Ψ (x, t) i¯h (Ψ(x, t)) dx = ∂t ∂x} | {z =ˆ px
Zarad preglednosti umesto Ψ(x, t) pisa´cemo Ψ. Az ´attekinthet˝os´eg kedv´e´ert Ψ(x, t) helyett Ψ-t ´ırunk. !! Z ∂Ψ∗ ∂Ψ ∂Ψ ∗ ∂ = i¯ h +Ψ i¯ h dx ∂t ∂x ∂t ∂x
=
Z |
∂Ψ∗ i¯h ∂t
!
{z
ˆ ∗ =−HΨ
!
!
∂ ∂Ψ ∂Ψ dx + Ψ∗ i¯ h ∂x ∂x ∂t } | {z } ˆ =HΨ
!
∂Ψ ∂ ˆ + Ψ∗ HΨ dx ∂x ∂x ! ! Z ∂Ψ∗ ˆ ∗ ˆ ∗ ∂Ψ ˆ + HΨ dx = Ψ HΨ − HΨ ∂x ∂x | {z } =
Z
ˆ ∗ −HΨ
=0
=−
Z
h ¯ 2 ∂ 2 Ψ∗ ∂Ψ∗ ∗ ∂Ψ − + U Ψ + 2m ∂x2 ∂x ∂x !
!
h ¯ 2 ∂ 2Ψ − + UΨ 2m ∂x2
!!
dx
110
CHAPTER 3. KVANTNA TEORIJA
´ KVANTUMELMELET
Chapter 4 Radioaktivni raspad Radi´ oakt´ıv boml´ as 4.1
Elementarne ˇ cinjenice o strukturi materije Elemi t´ enyek az anyagszerkezet´ er˝ ol
Zavisno od skale na kojoj posmatramo materiju, moˇzemo smarati da se ona na malim skalama organizuje u molekule, atome, odnosno elementarne ˇcestice. Dimenzije atoma su reda veliˇcine 10−10 m, red veliˇcine masa ime je u rasponu od 10−27 kg do 10−25 kg. Najmanji po veliˇcini je atom vodonika, sa pove´canjem rednog broja elementa (broj protona u jezgru i/ili broj elektrona u elektronskom omotaˇcu) razmere atoma rastu. Atom moˇzemo grubo opisati kao sferu koja ima razlivenu povrˇsinu, tj. ne postoji oˇstra granica koja deli atom od njegove okoline1 . Atom je elektriˇcno neutralan, tj. sadrˇzi istu koliˇcinu pozitivnog i negativnog elektriˇcnog naboja. Atom ima svoju strukturu, koju ˇcine elektronski omotaˇc i atomsko jezgro. Atomska fizika prouˇcava elektronski omotaˇc, dok nuklearna fizika prouˇcava atomsko jezgro. Att´ol f¨ ug˝oen, hogy milyen sk´al´an vizsg´al´odunk, azt mondhatjuk, hogy kis l´ept´ekben az anyag molekul´akba, atomokba, illetve elemi r´eszecsk´ekbe szervez˝odik. Az atomi m´eretek nagys´agrendje 10−10 m, az atomi t¨omegek 1
Neˇsto sliˇcno postoj i u svakodnevnom iskustvu, gledano iz daljine znamo gde se nalazi oblak, kako mu se pribliˇzavamo granica oblaka postaje sve neodredjenija.
111
´ ´IV BOMLAS ´ 112 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT nagys´agrendje 10−27 kg-t´ol 10−25 kg-ig terjed. Legkisebb m´eret˝ u a hidrog´enatom, az elem rendsz´am´anak (protonok sz´ama az atommagban, vagy az elektronok sz´ama az elektron burokban) n¨ovel´es´evel az atom m´erete is n¨ovekszik. Az atomot durv´an ugy lehet le´ırni mint egy elmos´odott perem˝ u g¨omb¨ot, azaz nem l´etezik ´eles hat´ar amely elv´alasztan´a az atomot annak k¨ornyezet´et˝ol2 . Az atom elektromosan semleges, azaz ugyanolyan mennyis´eg˝ u pozit´ıv ill. negat´ıv elektromos t¨olt´essel rendelkezik. Az atom szerkezet´et az elektron burok ´es az atommag k´epzik. Az atomfizika az elektron burkot, a magfizika pedig az atommagot tanulm´anyozza. Postoji velik broj reakcija koje mogu da se odigraju u atomskom jezgru. Uslovno moˇzemo re´ci da reakcije koje zovemo radioaktivni raspad ˇcine jednu podgrupu nuklearnih reakcija koje se spontano odvijaju. Az atommagban nagysz´am´ u reakci´o mehet v´egbe. F¨olt´etelesen ´all´ıthatjuk, hogy a r´adi´oakt´ıv boml´as az ilyen reakci´ok r´eszhalmaz´at alkotj´ak, m´egpedig azt, amelyben a reakci´ok spont´an m´odon mennek v´egbe.
4.2
Elementarne ˇ cinjenice o atomskom jezgru. Elemi t´ enyek az atommagr´ ol
Atomsko jezgro je neverovatno malo u odnosu na veliˇcinu atoma (od 1.75× 10−15 m za jezgro vodonika do otprilike 15×10−15 m za jezgro urana) i sadrˇzi praktiˇcno ukupnu masu atoma, ˇsto povlaˇci za sobom ˇcinjenicu da je atomkg se vrsta ˇcestica, sko jezgro izuzetno gusto (∼ 3×1017 m 3 ). U jezgru ima viˇ za nas su najvaˇznije dve, pozitivno naelektrisani proton i eletriˇcno neutralni neutron. Protone i neutrone zbirnim imenom zovemo nukleoni. U atomskom jezgru se znaˇci na veoma malom rastojanju nalaze brojna istoimena naelektrisanja. Poˇsto medju njima deluje neverovatno jaka odbojna Kulonova sila, jezgro drˇzi na okupu interakcija koja je jaˇca od ovog odbojnog medjudejstva, i ta interakcija je ˇsta viˇse u stanju da drˇzi na okupu i elektriˇcno neutralne neutrone. Tu interakciju zovemo jakom nuklearnom interakcijom. Masa elektrona je otprilike 2000 (taˇcnije 1836) puta manja od mase pro2
Valami hasonl´ o l´etezik a mindennapi tapasztalunkban is. Pl. messzir˝ol n´ezve tudjuk, hogy hol van egy felh˝ o, viszont ahogyan k¨ozeled¨ unk egyre bizonytalanabb´a v´alik a felh˝ o hat´ ara.
´ 4.2. O ATOMSKOM JEZGRU. AZ ATOMMAGROL
113
tona (1.672621777(74)×10−27 kg), i iznosi 9.10938291(40) × 10−31 kg dok su mase neutrona i protona otprilike iste, s opaskom da je masa neutrona (1.674927351(74)×10−27 kg) malo ve´ca od mase neutrona. Elementarni naboj elektrona je negativan, a protona pozitivan i iznosi 1.602176565(35) × 10−19 C. Primetimo da postoje i makroskopski objekti koji imaju neke osobine vrlo sliˇcne atomskom jezgru, to su tzv. neutronske zvezde (koje tipiˇcno imaju preˇcnik od svega ∼ 12 km). Njihov gradivni materijal i fiziˇcke osobine moˇzemo opisati kao vrlo sliˇcan onome unutar atomskog jezgra. Pored svih sliˇcnosti vredni pomenuti i bitnu razliku, a to je mehanizam koji drˇzi jezgro, odnosno neutronsku zvezdu na okupu. U prvom sluˇcaju to je jaka nuklearna interakcija, a u drugom sila gravitacije. Az atommag m´erete rendk´ıv¨ ul kicsi az atom m´eret´ehez viszony´ıtva (hidro−15 gen eset´en 1.75× 10 m-t˝ol az ur´anium atommagig, amely kb. 15×10−15 m m´eret˝ u), mik¨ozben az atom t¨omege gyakorlatilag teljes m´ert´ekben az atommagba t¨om¨or¨ ul. Ebb˝ol az is k¨ovetkezik, hogy az atommag s˝ ur˝ us´ege 17 kg rendk´ıv¨ ul nagy, (∼ 3×10 m3 ). Az atommagban t¨obbf´ele r´eszecske van, sz´amunkra legfontosabbak a pozit´ıv proton ´es az elektromosan semleges neutron. A proton ´es neutron gy˝ ujt˝oneve nukleon. Teh´at az atommagban pozit´ıv t¨olt´es˝ u r´eszecsk´ek sokas´aga egym´ashoz rendk´ıv¨ ul k¨ozel helyezkedik el. Mivel k¨oz¨ott¨ uk a tasz´ıt´o Coulomb-k¨olcs¨onhat´as rendk´ıv¨ ul er˝os, ez azt jelenti, hogy az atommagot m´eg enn´el is er˝osebb k¨olcs¨onhat´as tartja egyben, mely r´aad´asul az elektromosan semleges neutronokra is hat. Ezt a k¨olcs¨onhat´ast er˝os nukle´aris k¨olcs¨onhat´asnak nevezz¨ uk. Az elektron t¨omege 9.10938291(40) × 10−31 kg ami kb. 2000-szer (pontosabban 1836-szor) kisebb mint a proton t¨omege (1.672621777(74)×10−27 kg). A proton ´es neutron t¨omegek kb. egyenl˝oek, azzal a megjegyz´essel, hogy a neutron t¨omege (1.674927351(74)×10−27 kg) egy kicsit nagyobb mint a proton´e. Az elektron elemi t¨olt´ese negat´ıv, a proton´e pozit´ıv, melynek ´ert´eke 1.602176565(35) × 10−19 C. Vegy¨ uk ´eszre, hogy l´eteznek olyan makroszkopikus fizikai objektumok, u ´n. neutroncsillagok (melyek jellemz˝o a´tm´er˝oje nagyj´abol csak 12 km), amelyek sok ´ertelemben nagyon hasonl´ıtanak az atomma´ ıt˝oanyagukr´ol bizton ´all´ıthatjuk, hogy fizikai tulajdons´agaiban ´es gra. Ep´ o¨sszet´etel´eben nagyon hasonl´ıt az atommagra. Minden hasonl´os´ag ellen´ere fontos megeml´ıteni egy nagy k¨ ul¨onbs´eget is, az pedig az atommagot, illetve neutroncsillagot egyben tart´o mechanizmus. Az els˝o esetben az az er˝os k¨olcs¨onhat´as, a m´asodikban pedig a gravit´aci´o. Neka jezgra su stabilna, a neka nisu i raspadaju se. Procesi raspada jezgara u kome nestabilna jezgra nestaju (i postepeno prelaze u stabilna jezgra), se
´ ´IV BOMLAS ´ 114 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT zbirnim imenom zovu procesi radioaktivnog raspada. U ovim procesima se odrˇzava broj nukleona i elektriˇcni naboj. Vannak stabil atommagok, ´es vannak olyanok amelyek nem azok ´es ez´ert elbomlanak. A boml´asi folyamatok gy˝ ujt˝oneve radi´oakt´ıv boml´as. Ezekben a folyamatokban elt˝ unnek ´es fokozatosan a´talakulnak az instabil atommagok. Ezekben a folyamatokban megmarad a nukleonok sz´ama ´es az elektromos t¨olt´es. U daljnjem tekstu Z X A oznaˇcava element X koji sadrˇzi Z protona (i isto toliko elektrona), odnosno ima A nukleona u jezgru. Znaˇci da je broj neutrona odredjen razlikom N = A − Z. ˇ Cest je sluˇcaj, da imamo jezgra sa istim rednim bojem, tj. istim brojem protona, ali razliˇcitim brojem nukleona. Takva jezgra se razlikuju po broju neutrona i zovemo ih izotopima elementa odredjenog rednim bojem Z. Npr. u jezgru atoma vodonika (Z = 1) moˇzemo na´ci nijedan, jedan ili dva neutrona. Hemijski sva tri jezgra su vodonik, ali se mase izotopa vodonikovih jezgara znatno razlikuju, pa samim tim i njihove osobine vaˇzne za opis hemijskih reakcija, atomi ve´ce mase su manje pokretljivi. Neki izotopi mogu biti stabilni, a neki nestabilni. A kovetkez˝okben Z X A az X elem jele, melynek Z protonja ´es A nukleonja van. Teh´at a neutronok sz´am´at az N = A − Z k¨ ul¨onbs´eg hat´arozza meg. Gyakran el˝ofordul, hogy ugyanolyan rendsz´am´ u elemb˝ol olyan atommagokat tal´alunk, amelyeknek k¨ ul¨onb¨ozik a nukleonsz´amja. Ez csak u ´gy lehets´eges, hogy ezekben az atommagokban k¨ ul¨onb¨oz˝o sz´am´ u neutron van. Ezeket az atommagokat ugyanannak a Z rendsz´am´ u elemnek a k¨ ul¨onb¨oz˝o izot´opjai. Pl. a hidrog´en atommagban (Z = 1) lehet semennyi-, egy- vagy k´et neutront tal´alni. Mindh´arom izot´op k´emialilag hidrog´en, de a t¨omeg¨ uk igencsak k¨ ul¨onb¨ozik, ez´ert k´emiai reakci´okban is m´ask´eppen viselkednek, mert a nagyobb t¨omeg˝ u atomok kev´esb´e mozg´ekonyak. Egy adott elem valamely izot´opja lehet stabil vagy instabil. Radioaktivno zraˇcenje se obiˇcno/ˇcesto javlja u prirodi u obliku kosmiˇckog zraˇcenja, odnosno kao posledica radioaktivnog zraˇcenja ˇciji je izvor u zemljinoj kori. Legt¨obbsz¨or/s˝ ur˝ un ´eszlelhet¨ unk r´adi´oakt´ıv sug´arz´ast a term´eszetben, kozmikus sug´arz´as form´aj´aban, vagy olyan r´adi´oakt´ıv sug´arz´as form´aj´aban melynek forr´asa f¨oldk´eregben van. Nukleoni u atomskom jezgru popunjavaju dozvoljena stanja na naˇcin sliˇcan kao i elektroni u elektronskom omotaˇcu. U stabilnim jezgrima broj neutrona je jednak ili ve´ci od broja protona u jezgru. Kako redni broj elementa raste,
´ ORV ¨ ENY ´ 4.3. ZAKON RADIOAKTIVNOG RASPADA / BOMLAST 115 tako raste i proseˇcan broj neutrona po protonu. Kao ˇsto ima sluˇcajeva vrlo stabilnih elektronskih omotaˇca (sluˇcaj idealnih gasova), tako ima i vrlo stabilnih nukleonskih konfiguracija. Navodim primer tzv. magiˇcnih brojeva, 2, 8, 20, 28, 50, 82, . . . . Jezgra u kojima je broj protona ili neutrona magiˇcan su vrlo stabilna. Ukoliko je i broj protona i broj neutrona magiˇcan, imamo sluˇcaj dvostruko magiˇcnih jezgara, He4 , O16 , Ca40 , Ca48 , N i48 , i P b208 koja su neobiˇcno stabilna. A nukleonok az atommagban hasonl´ok´eppen t¨oltik meg a lehets´eges a´llapotokat mint ahogyan azt az elektronok az elektronh´ejban teszik. Stabil atommagokban a neutronok sz´ama legal´abb akkora mint a protonok´e. A rendsz´am n¨oveked´es´evel a protonk´enti ´atlagos neutronsz´am n¨ovekedik. Mint ahogyan l´eteznek kifejezetten stabil elektronh´ej szerkezetek (gondoljanak a nemes g´azokra), ugyan´ ugy l´eteznek nagyon stabil nukleon elrendez´esek is. Ezzel o¨sszef¨ ugg´esben megelml´ıtj¨ uk az u ´n m´agikus sz´amokat, 2, 8, 20, 28, 50, 82, . . . . Azok az atommagok amelyekben a proton- vagy a neutronsz´am m´agikus, nagyon stabilak. Amennyiben mint a proton-, mint a neutronsz´am m´agikus, k´etszeresen m´agikus atommagokrol (He4 , O16 , Ca40 , Ca48 , N i48 , i P b208 ) besz´el¨ unk, ezek kifejezetten stabilak. Obilje informacija o radioaktivnosti moˇze se na´ci u Wikipediji [1]. Rengeteg inform´aci´o tal´alhat´o a r´adi´oaktivit´asr´ol a Wikip´edi´aban, [1].
4.3
Broj neraspadnutih jezgara Az elnembomlott atommagok sz´ ama
Broj neraspadnutih jezgara se stalno smanjuje, odredimo kako se taj broj menja tokom vremena. Az elnembomlott atommagok sz´ama folyamatosan cs¨okken. Hat´arozzuk meg az id˝obeli v´altoz´as´at. A je aktivnost. / A az aktivit´as. N oznaˇcava broj neraspadnutih jezgara. N a m´eg el nem bomlott atommagok sz´ama. λ je konstanta aktivnosti. λ az aktivit´asi ´alland´o.
´ ´IV BOMLAS ´ 116 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT
A=
dN dt
(4.1)
Aktivnost je proporcionalna broju neraspadnutih jezgara, tj. ˇsto je broj neraspadnutih jezgara ve´ci, ve´ca je i verovatno´ca da u nekom vremenskom intervalu uoˇcimo raspad. Vezu izmedju verovatno´ce i broja neraspadnutih jezgara daje kofecijent aktivnosti. Az aktivit´as az elnembomlott atommagok sz´am´aval ar´anyos, azaz, min´el nagyobb az elnembomlott magok sz´ama, ann´al nagyobb az a val´osz´ın˝ us´eg, hogy adott id˝ointervallumban r´adi´oakt´ıv boml´ast ´eszlel¨ unk. A val´osz´ın˝ us´eg ´es az elnembomlott atommagok sz´ama k¨oz¨otti kapcsolatot az aktivit´asi ´alland´o hat´arozza meg. dN = −λN dt (22) ⇒ N = N (0) exp(−λt)
(4.2) (4.3)
Jedinica akivnosti je Bekerel, ˇsto je broj raspada u jednici vremena. Az aktivit´as m´ert´ekegys´ege Bequerel, ami az egys´egnyi id˝o alatti boml´asok sz´ama. Zadatak / F¨ oladat Ukoliko element A radioakivnim raspadom predje u element B, i broj neraspadnutih jezgara elementa A se menja po zakonu (4.2) odnosno (4.3), odredite po kom zakonu se menja broj jezgara elementa B, ukoliko ih u poˇcetku nije bilo. Amennyiben valamilyen r´adi´oakt´ıv boml´asi folyamatban egy A elem B elemm´e bomlik, ´es az A elem elnembomlott magjainak a sz´ama (4.2) illetve (4.3) alapj´an v´altozik, hat´arozz´ak meg, milyen t¨orv´enyszer˝ us´eg szerint v´altozik a B elem magjainak a sz´ama, amennyiben a kezdeti pillanatban nem l´eteztek B t´ıpus´ u atommagok.
4.3.1
Vreme poluraspada / Felez´ esi id˝ o
Neka je τ1/2 vreme za koje se poˇcetni broj neraspadnutih jezgara prepolovi. Uvrstimo ovu informaciju u zakon radioaktivnog raspada, (4.3).
ˇ 4.4. POZADINSKO ZRACENJE
´ ERSUG ´ ´ AS ´ HATT ARZ
117
Legyen τ1/2 az az id˝o ami alatt a kezdeti atommagok sz´ama a fel´ere cs¨okken. Helyettes´ıts¨ uk be ezt az inform´aci´ot a r´adi´oakt´ıv boml´as t¨orv´eny´ebe, (4.3). . N0 = N0 exp(−λτ1/2 ) : N0 2 . 1 = exp(−λτ1/2 ) ln 2 . − ln 2 = −λτ1/2 · (−1)
(4.4) (4.5) (4.6)
Nalazimo vezu izmedju vremena poluraspada i konstante aktivnosti Ezek alapj´an a felez´esi id˝o ´es az aktivit´asi a´lland´o k¨oz¨otti o¨sszef¨ ugg´es λτ1/2 = ln 2
(4.7)
Poˇsto se aktivnost relativno lako meri, ova veza je vaˇzna za odredjivanje vremena poluraspada onih jezgara za koje je to vreme veoma dugaˇcko. Npr. na osnovu ove relacije znamo da je vreme poluraspada 238 U viˇse nego 4 milijarde godina. Mivel az aktivit´as ar´anylag k¨onnyen m´erhet˝o, ez az o¨sszef¨ ugg´es nagyon fontos a nagy felez´esi idej˝ u elemek felez´esi idej´enek a meghat´aroz´as´ahoz. Pl. ez alapj´an tudjuk, hogy a 238 U felez´esi ideje meghaladja a 4 milli´ard ´evet.
4.4
Pozadinsko zraˇ cenje H´ att´ ersug´ arz´ as
U prirodi smo praktiˇcno svuda u ve´coj ili manjoj meri izloˇzeni zraˇcenju. Dva glavna izvora zraˇcenja kojima smo izloˇzeni su Svemir, kao izvor kosmiˇckog zraˇcenja, odnosno zemljina kora, kao izvor radioaktivnog zraˇcenja. Primarne kosmiˇcke zrake ˇcine naelektrisane ˇcestice velike energije, koje u sudarima sa ˇcesticama atmosfere mogu da stvore sekundarne kosmiˇcke zrake. Kosmiˇcki zraci najve´ci uticaj imaju u blizini Zemljinih magnetnih polova. Tu se ˇcesto moˇze uoˇciti interakcija kosmiˇckih zraka sa Zemljinim magnetnim poljem u vidu polarne svetlosti. U zemljinoj kori u ve´coj ili manjoj koncentraciji postoje nestabilni izotopi, koji svojim raspadom postaju izvor radioaktivnog zraˇcenja. Ima mesta na zemljinoj kugli gde je intenzitet pozadinskog radioaktivnog zraˇcenja izuzetno visok, naveˇs´cemo primere Ramsara u Iranu, odnosno priobalnih podruˇcja u indijskoj drˇzavi Kerala.
´ ´IV BOMLAS ´ 118 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT A term´eszetben ki vagyunk t´eve a sug´arzasnak. A term´eszeti sug´arz´asnak k´et f˝o forr´asa a Vil´ag˝ ur, mint a kozmikus sug´arz´as forr´asa ´es a f¨oldk´ereg, mint a radi´oakt´ıv h´att´ersug´arz´as forr´asa. Az els˝odleges kozmikus sugarak nagy energi´aj´ u t¨olt¨ott r´eszecsk´ek, amelyek m´asodlagos r´eszecsk´eket kelthetnek a f¨oldi l´egk¨or r´eszecsk´eivel u ¨tk¨ozve. A kozmikus sugarak hat´asait legink´abb a F¨old m´agneses p´olusai k¨ozel´eben ´eszlelhet˝ok. Gyakran megfigyelhet˝o a sarki f´eny, amely a kozmikus sugarak ´es a F¨oldi m´agneses t´er k¨olcs¨onhat´as´anak a k¨ovetkezm´enye. A f¨oldk´eregben kisebb vagy nagyobb m´ert´ekben instabil izot´opok is l´eteznek, amelyek boml´asukkal radi´oakt´ıv forr´asokk´a v´alnak. A f¨oldkereks´egen vannak olyan helyek, ahol a h´att´ersug´arz´as inteznit´asa rendk´ıv¨ ul magas, p´eldak´ent felsoroljuk az ir´ani Ramsar-t ´es Kerala indiai a´llam partmenti r´eszeit.
4.5
Vrste radioaktivnog zraˇ cenja A r´ adioakt´ıv sug´ arz´ as oszt´ alyoz´ asa
Prilikom radioakivnog raspada javlja se viˇse vrsta zraˇcenja. Grubom podelom zraˇcenja moˇzemo razvrstati na α, β i γ zraˇcenje. Radi´oakt´ıv boml´asn´al t¨obbf´ele sug´arz´as ´eszlelhet˝o. Durva oszt´alyoz´as alapj´an α, β ´es γ sug´arz´ast k¨ ul¨onb¨oztet¨ unk meg.
4.5.1
Klasifikacija radioaktivnih raspada A radi´ oakt´ıv boml´ asok oszt´ alyoz´ asa
Atomska jezgra u procesima radioaktinih raspada prelaze iz nestabilnih u stabilne izotope. Dato jezgro moˇze da predje u druga jezgra na viˇse razliˇcitih naˇcina, npr. s verovatno´com p1 u procesu Π1 i s verovatno´com p2 u procesu Π2 , uz uslov p1 + p2 = 1. Az atommagok r´adi´oakt´ıv boml´asi folyamatokban kev´esb´e stabil izot´opokb´ol stabil izot´opokk´a alakulnak a´t. Egy adott atommag t¨obbf´elek´eppen alalkulhat ´at m´asmilyen atommagg´a. Pl. p1 val´osz´ın˝ us´eggel valamilyen Π1 folyamatban ´es p2 val´osz´ın˝ us´eggel valamilyen Π2 folyamatban, azzal, hogy p1 + p2 = 1.
ˇ ´ AS ´ 4.5. α, β, γ ZRACENJE / α, β, γ SUGARZ
119
α raspad / α boml´ as U procesu α raspada jezgro elementa X izbaci iz sebe helijumovo jezgro, pri tome mu se atomski broj umanji za 4, a redni broj za 2. α boml´asi folyamatban az X elem atommagja kivet mag´ab´ol egy h´elium atommagot, ek¨ozben az atomsz´ama 4-el, a rendsz´ama pedig 2-vel cs¨okken.
ZX
A
→ Z−2 Y A−4 + 2 He4
(4.8)
β − raspad / β − boml´ as U procesu β − raspada jezgro elementa X izbaci iz sebe jedan elektron, pri tome mu se atomski broj ne menja, a redni mu se broj se uve´ca za 1. β − boml´asi folyamatban az X elem atommagja kivet mag´ab´ol egy elektront, ek¨ozben az atomsz´ama nem v´altozik, a rendsz´ama pedig 1-el n¨ovekszik.
ZX
A
→ Z+1 Y A + e− + ν e
(4.9)
ν e oznaˇcava elektronski antineutrino, ˇcesticu koja ose´ca samo gravitacionu i slabu silu, i vrlo slabo interaguje sa ”obiˇcnom” materijom. ν e az elektron antineutr´ın´o, egy olyan r´eszecske amelyik csak a gravit´aci´os ´es gy¨onge k¨olcs¨onhat´ast ´erzi, ez´ert a ”k¨oz¨ons´eges” anyaggal alig van k¨olcs¨onhat´asban. β + raspad / β + boml´ as U procesu β + raspada jezgro elementa X izbaci iz sebe jedan antielektron, ˇcesticu koja ima masu elektrona i pozitivan naboj, i pri tome mu se atomski broj ne menja, a redni mu se broj se smanji za 1. β + boml´asi folyamatban az X elem atommagja kivet mag´ab´ol egy antielektront, egy eletron t¨omeg˝ u, pozit´ıv t¨oltet˝ u r´eszecsk´et ´es ek¨ozben az atomsz´ama nem v´altozik, a rendsz´ama pedig 1-el cs¨okken.
ZX
A
→ Z−1 Y A + e+ + νe
(4.10)
νe oznaˇcava elektronski neutrino, ˇcesticu koja ose´ca samo gravitacionu i slabu silu, i vrlo slabo interaguje sa ”obiˇcnom” materijom.
´ ´IV BOMLAS ´ 120 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT νe az elektron neutr´ın´o, egy olyan r´eszecske amelyik csak a gravit´aci´os ´es gy¨onge k¨olcs¨onhat´ast ´erzi, ez´ert a ”k¨oz¨ons´eges” anyaggal alig van k¨olcs¨onhat´asban. Antineutrino je antiˇcestica neutrina. Az antineutrino a neutrino antier´eszecsk´eje.
Prikaz radioaktivnih raspada u N-Z ravni. R´adi´oakt´ıv boml´asi csatorn´ak a´br´azol´asa N-Z s´ıkban. http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Tryby rozpadu promieniotworczego.svg
4.5.2
Nuklearna fisija i fuzija Nukle´ aris f´ıszi´ o´ es f´ uzi´ o
Nuklearne reakcije u kojima se teˇska atomska jezgra raspadaju na lakˇsa jezgra zovu se zbirnim imenom nuklearna fisija (cepanje jezgara). Nuklearne reakcije u kojima se lakˇsa jezgra spajaju i grade teˇza jezgra zove se nuklearna fuzija (stapanje jezgara). Spontano se odvijaju slede´ce reakcije: fisija teˇskih i fuzija lakih jezgara.
ˇ ´ AS ´ 4.5. α, β, γ ZRACENJE / α, β, γ SUGARZ
121
Prikaz nizova radioaktivnih raspada. R´adi´oakt´ıv boml´asi sorozatok a´br´azol´asa. http://en.wikipedia.org/wiki/File:Radioactive decay chains diagram.svg
´ ´IV BOMLAS ´ 122 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT Azokat a nukle´aris reakci´okat amelyekben neh´ez atommagok k¨onnyebb atommagokk´a bomlanak nukle´aris f´ıszi´o nak h´ıvjuk (maghasad´as). Azokat a nukle´aris reakci´okat amelyekben k¨onny˝ u atommagok olvadnak o¨ssze neh´ez atommagokk´a nukle´arisf´ uzi´o nak h´ıvjuk. Spont´an m´odon a neh´ez atommagok f´ıszi´oja ´es a k¨onny˝ u magok f´ uzi´oja megy v´egbe. Reakcije nuklearne fisije se koriste za dobijanje energije u nuklearnim centralama. Reakcija fuzije se odvija u zvezdama, to je npr. mehanizam u kojem se oslobadja energija kojom Sunce greje Zemlju. A maghasad´ast nukle´aris reaktorokban haszn´alj´ak a´ramtermel´esre. Nukle´aris f´ uzi´o az a mechanizmus amellyel a csillagok energi´at termelnek, pl. ilyen mechanizmus a´ltal termel˝odik az az energia amelyet a Nap sug´aroz a F¨oldre. Energija koja se oslobodi u nuklearnim reakcijama potiˇce od razlike u energiji veze po nukleonu. Npr. u nuklearnoj fisiji se po jedinici mase oslobodi nekoliko stotina miliona puta viˇse energije nego u oksidacionim reakcijama. Energija po jedinici mase koja se oslobodi u nuklearnoj fuziji je viˇsestruko ve´ca od energije (po jedinici mase) koja se oslobodi u nuklearnoj fisiji. Oslobodjena energija se javlja kao kinetiˇcka energija produkata fisije i kao energija oslobodjnog (elektrmagnetnog) zraˇcenja. A magreakci´okban felszabadul´o energia a nukleonk´enti a´tlagos k¨otesi energi´ak k¨ozti k¨ ul¨onbs´egb˝ol ered. Pl. maghasad´asn´al egys´egnyi t¨omegb˝ol n´eh´any sz´az milli´oszor nagyobb mennyis´eg˝ u energia szabadul f¨ol mint okszid´aci´os folyamatokban. A (mag)f´ uzi´oban (egys´egnyi t¨omegk´ent) felszabadul´o energia t¨obbsz¨or¨ose a maghasad´asban felszabadul´o energi´anak. A felszabadul´o energia a boml´asi term´ekek mozg´asi energi´aj´aban ´es (elektrom´agneses) sug´arz´asi energi´aban nyilv´anul meg. Zbir masa mirovanja (mp ) produkata fisione reakcije je manja(!) od (poˇcetne) mase mirovanja (mg ) fisionog materijala (goriva) - javlja se defekt mase ∆m = mg − mp > 0! Na osnovu Ajnˇstajnove relacije koja povezuje masu i energiju (4.11) zakljuˇcujemo da defektu mase odgovara oslobodjena energija (veze), ∆mc2 . Amennyiben o¨sszeadjuk a maghasad´as v´egterm´ekeinek (nyugalmi) t¨omegeit (mvt ), az ¨osszeg kisebb(!) lesz mint a kezdeti hasad´o anyag (nyugalmi) t¨omege (mu¨a ). A hi´anyz´o t¨omeg (∆m = mu¨a − mvt > 0!) a felszabadul´o k¨ot´esi energia (∆mc2 ), a kett˝ot Einstein t¨omeg ´es energia k¨oz¨otti kapcsolata (4.11) k¨oti o¨ssze. E = mc2
(4.11)
ˇ ´ AS ´ 4.5. α, β, γ ZRACENJE / α, β, γ SUGARZ
123
Energija veze po nukleonu je prikazana na slici 4.1. Vidimo da ima maksimum u blizini jezgra gvoˇzdja, i da kriva strmije raste s leva nego s desna. To je i razlog zaˇsto se u fuziji oslobodi ve´ca koliˇcina energije nego u fisiji. A nukleonk´enti k¨ot´esi energia g¨orb´ej´et a 4.1 a´bra szeml´elteti. L´atjuk, hogy a g¨orbe maximuma a vas k¨orul van, tov´abb´a a g¨orbe balr´ol sokkal gyorsabban n¨ovekedik mint jobbr´ol. Ez az oka annak, hogy f´ uzi´oban nagyobb energia szabadul f¨ol mint maghasad´asban. U praksi za dobijanje energije reakcijom nuklearne fisije dolazi u obzir
Figure 4.1: Energija veze po nukleonu. Nukleonk´enti k¨ot´esi energia. cepanje jezgara urana ili torijuma. Tehnologija uranijumskih reaktora je razradjena, dok se torijumski reaktori upravo razvijaju. A gyakorlati alkalmaz´asban energiaforr´ask´ent ur´anium ´es th´orium has´ıt´asa j¨ohet sz¨oba. Az ur´aniumos reaktorok technol´ogi´aja m´ar l´etezik, a th´oriumos reaktorokat mostan´aban fejlesztik. Cepanje jezgra U 235 se odvija u slede´coj reakciji (vidi sl. 4.2): Az U 235 mag hasad´asa a k¨ovetkez˝o reakci´oban megy v´egbe (ld. a 4.2 ´abr´at):
´ ´IV BOMLAS ´ 124 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT
U 235 + n → U 236 → Kr92 + Ba141 + 3n
(4.12)
Krajnje pojednostaljeno, jezgro urana 235 moˇze da zahvati neutron samo ukoliko je neutron dovoljno spor. Nakon zahvatanja neutrona nastaje izuzetno nestabilno jezgro urana 236 koje se praktiˇcno trenutno raspada (najˇceˇs´ce) na izotope kriptona i barijuma i dodatno se oslobadjaju tri neutrona. Ukoliko postoji medijum (npr. teˇska voda) koji moˇze da uspori novooslobodjene neutrone reakcija cepanja jezgara urana 235 se nastavlja. A v´egs˝okig leegyszer˝ us´ıtve, a 235 ur´anium izot´op csak a lass´ u neutronokat tudja befogni. A befogott neutron egy nagyon instabil ur´anium izot´opot hoz l´etre, az ur´anium 236-ost, amely gyakorlatilag pillanatszer˝ uen f¨olbomlik. A boml´asi term´ek leggyakrabban egy kripton ´es egy b´arium izot´op ´es tov´abbi h´arom neutron. Amennyiben van egy megfelel˝o k¨ozeg, (pl. neh´ez v´ız) amely lelass´ıthatja a kiszabadult neutronokat, az ur´anium 235 hasad´asa folytat´odhat. Da bi se reakcija fisije odvijala kontrolisano, od tri oslobodjena neutrona po cepanju svakog jezgra U 235 potrebno je zahvatiti (barem) dva. Hogy a maghasad´as szab´alyozottan mehessen v´egbe, minden U 235 mag hasad´as´an´al f¨olszabadult h´arom neutronb´ol (legal´abb) kett˝ot be kell fogni. Na slici 4.3 je predstavljena reakcija nuklearne fuzije vodonika u helijum (jednaˇcine 4.13 - 4.15) koja se odigrava u mladjim zvezdama sliˇcnim suncu. Vezano stanje protona (p) i neutrona (n) je jezgro teˇskog vodonika ili deuterijuma (D), e+ je pozitron, γ je foton. A 4.3 a´br´an a naphoz hasonl´o, ar´anylag fiatal csillagokban v´egbemen˝o hidrog´enb˝ol h´eliumot termel˝o f´ uzi´os reakci´o (4.13 - 4.15 egyenletek) van bemutatva. Egy proton (p) ´es egy neutron (n) k¨ot¨ott ´allapota a neh´ez hidrog´en avagy deut´erium (D) mag, e+ a pozitron, γ pedig foton.
2p → pn +e+ + ν
(4.13)
|{z} D
D + p → ppn +γ
(4.14)
|{z}
3 2 He
3
22 He → 2 He4 + 2p
(4.15)
ˇ ´ AS ´ 4.5. α, β, γ ZRACENJE / α, β, γ SUGARZ
125
ˇ Figure 4.2: Sematski prikaz cepanja jezgra urana 235, [19]. A 235-os ur´anium atommag hasad´as´anak sematikus a´br´azol´asa, [19]. Primetimo da se u pretposlednjem koraku sudaraju dva izotopa helijuma, 3 ceva praˇsina (regolit) je bogata tim izotopom, i to je jedan 2 He . Meseˇ od osnovnih razloga zbog koga mnoge zemlje razmiˇsljaju o ponovnim ili novopokrenutim misijama na Mesec. Taj izotop helijum ´ce biti vrlo verovatno biti koriˇs´cen kao gorivo u budu´cim fuzionim reaktorima. Vegy¨ uk ´eszre, hogy az utols´o el˝otti l´ep´esben k´et h´elium izot´op u ¨tk¨ozik, 3 nevezetesen 2 He . A holdpor ebben az izot´opban igen gazdag. Ez a legf˝obb oka annak, hogy n´eh´any orsz´ag mi´ert tervezi fel´ uj´ıtani illetve elkezdeni a holdprogramj´at. Ezt a h´eliumizot´opot nagy val´osz´ın˝ us´eggel u ¨zemanyagk´ent fogj´ak haszn´alni a k¨ozelj¨ov˝oben kifejlesztend˝o f´ uzi´os reaktorokban. 3 Ukoliko u zvezdama pored vodonika postoji i mala koliˇcina ugljenika, azota i kiseonika, nuklearna fuzija se paralelno odvija i u drugoj reakciji, tzv. Be3
U Suncu i Suncu sliˇcnim zvezdama vodonik ˇcini viˇse od 95 % ukupne mase.
´ ´IV BOMLAS ´ 126 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT
Figure 4.3: Nuklearna reakcija pretvaranja vodonika u helijum. Hidrog´enb˝ol h´eliumot termel˝o magreakci´o.
ˇ ´ AS ´ 4.5. α, β, γ ZRACENJE / α, β, γ SUGARZ
127
teovom ciklusu, u kojoj navedena jezgra imaju ulogu katalizator a, tj. u ˇ Beteovom ciklusu se koliˇcina ugljenika, azota i kiseonika ne menja. Sematski prikaz Beteovog ciklusa moˇze se videti na slici 4.4. Amennyiben a csillagokban hidrog´en4 mellett jelen van a sz´en, nitrog´en ´es oxig´en, a magreakci´o az el˝oz˝o reakci´oval p´arhuzamosan is v´egbemehet u ´gy, hogy a felsorolt elemek abban kataliz´ator k´ent viselkednek, azaz a Betheciklusban a sz´en, nitrog´en ´es az oxig´en mennyis´ege nem v´altozik. Ezt a reakci´ot h´ıvjuk Bethe-ciklusnak. A Bethe-ciklus a´br´azol´asa a 4.4 ´abr´an l´athat´o.
Figure 4.4: Beteov ciklus. Bethe-ciklus.
4
A Nap ´es Napszer˝ u csillagok t¨ omeg´enek t¨obb mint 95%-a hidrog´en.
´ ´IV BOMLAS ´ 128 CHAPTER 4. RADIOAKTIVNI RASPAD RADIOAKT
Bibliography [1] Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Radioactivity [2] Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Interference [3] Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/Diffraction [4] http://mathworld.wolfram.com/SphericalHarmonic.html [5] http://en.wikipedia.org/wiki/File:EM_Spectrum_Properties_ edit.svg [6] http://commons.wikimedia.org/wiki/File: Electromagnetic-Spectrum.png [7] http://en.wikipedia.org/wiki/Debye_model [8] http://commons.wikimedia.org/wiki/Spherical_harmonic [9] http://www.youtube.com/watch?v=YKjFPpuK-Jo [10] http://www.youtube.com/watch?v=2Z6UJbwxBZI [11] http://t3.gstatic.com/images?q=tbn: ANd9GcQXpCqPoOkeIDpdPtK4Nljh7g3qRnFxfUOIwLa6M9hqMzbzXZCy [12] http://tasmancoast.files.wordpress.com/2007/09/ wave-diffraction.jpg [13] internet [14] http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7d/X-ray_ diffraction_pattern_3clpro.jpg 129
130
BIBLIOGRAPHY
[15] http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/transcoded/b/ ba/Meissner_effect.ogv/Meissner_effect.ogv.360p.webm [16] http://www.physik.uni-augsburg.de/annalen/history/ historic-papers/1901_309_553-563.pdf [17] http://bourabai.kz/articles/planck/planck1901.pdf [18] http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Cavity_ radiation.jpg [19] http://en.wikipedia.org/wiki/File:Nuclear_fission.svg
Contents 0.1
Podsetnik/Eml´ekeztet˝o: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1 Geometrijska optika Geometriai optika 1.1 Fermaov princip Fermat-elv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1.1 Zakon prelamanja svetlosti A f´enyt¨or´es t¨orv´enye . . . . . . . . . . 1.2 Svetlovod / F´enyvezet˝o . . . . . . . . . . . . . 1.2.1 Primer / P´elda . . . . . . . . . . . . . 1.3 Gausova optika Gauss-f´ele optika . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1 Kardinalni elementi soˇciva A lencse kardin´alis elemei . . . . . . . 1.3.2 Soˇcivo, drugi put / Lencse, m´asodszor 1.3.3 Predznaci / El˝ojelek . . . . . . . . . . 1.3.4 Jednaˇcina soˇciva / Lencseegyenlet . . . 2 Talasna optika / Hull´ amoptika 2.1 EM talasi / EM hull´amok . . . . . 2.1.1 Zadatak / F¨oladat . . . . . 2.2 Izbijanje / Lebeg´es . . . . . . . . . ´ ohull´amok . . . . 2.3 Stoje´ci talasi / All´ 2.4 Polarizacija Polariz´aci´o . . . . . . . . . . . . . . 2.4.1 Zadatak / F¨oladat . . . . . 2.5 Intenzitet svetlosti / F´enyintenzit´as 2.6 Interferencija/Interferencia . . . . . 131
2
5 . . . . . . . . .
5
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6 8 9
. . . . . . . . . 12 . . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
18 19 19 21
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
23 23 27 27 29
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
33 34 35 36
132
CONTENTS 2.6.1
2.7
Jangov eksperiment Young-f´ele k´ıs´erlet . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6.2 Jangov eksperiment sa viˇse proreza Young-f´ele k´ıs´erlet t¨obb r´essel . . . . . . . . . . . 2.6.3 Interferencija na planparalelnom sloju Interferencia planparalell r´etegen . . . . . . . . . 2.6.4 N-tostruka interferencija na planparalelnom sloju N-szeres interferencia planparalell r´etegen . . . . 2.6.5 Interferencije u primeni Interferencia a gyakorlati alkalmaz´asban . . . . . Difrakcija/Diffrakci´o . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.7.1 Dugaˇcak prorez ˇsirine b / Hossz´ u, b sz´eless´eg˝ u r´es 2.7.2 Difrakciona reˇsetka / Diffrakci´os r´acs . . . . . . . 2.7.3 Primena difrakcije u ispitivanju osobina materijala A diffrakci´o alkalmaz´asa anyagtulajdons´agi vizsg´alatokban . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3 Kvantna teorija Kvantumelm´ elet 3.1 Uvod / Bevezet˝o . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2 Energija elektromagnetnih talasa Az elektrom´agneses hull´amok energi´aja . . . . . . . 3.3 Plankov zakon / Planck t¨orv´eny . . . . . . . . . . . 3.3.1 Rejli-Dˇzinsov zakon/Rayleigh-Jeans-t¨orv´eny 3.3.2 Vinov zakon / Wien-t¨orv´eny . . . . . . . . . 3.3.3 Plankov zakon zraˇcenja Planck-f´ele sug´arz´asi t¨orv´eny . . . . . . . . . 3.3.4 Vinov zakon pomeranja Wien-f´ele elmozdul´asi t¨orv´eny . . . . . . . . ˇ 3.3.5 Stefan-Bolcmanov zakon Stefan-Boltzmann-f´ele t¨orveny . . . . . . . . 3.3.6 Primena zakona zraˇcenja Sug´arz´asi t¨orv´enyek alkalmaz´asa . . . . . . . 3.4 Borov model atoma Bohr-f´ele atom modell . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4.1 Objaˇsnjenje linijskih spektara A vonalspektrumok magyar´azata . . . . . .
. . . 40 . . . 41 . . . 44 . . . 47 . . . .
. . . .
. . . .
49 51 51 56
. . . 57
61 . . . . . . 61 . . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
62 62 64 64
. . . . . . 65 . . . . . . 68 . . . . . . 69 . . . . . . 70 . . . . . . 70 . . . . . . 75
CONTENTS 3.5
3.6
3.7
133
ˇ Sredingerova jednaˇcina Schr¨odinger egyenlet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.5.1 Osnovni pojmovi Alapfogalmak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 3.5.2 Operatori, oˇcekivane vrednosti, i ”kako do njih” Oper´atorok, v´arhat´o ´ert´ekek, ´es hogyan ”´erjuk el” azokat 79 ˇ 3.5.3 Sredingerova jednaˇcina, bis Schr¨odinger egyenlet, bis . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 ˇ 3.5.4 Stacionarna Sredingerova jednaˇcina Stacion´aris Schr¨odinger egyenlet . . . . . . . . . . . . . 84 3.5.5 Svojstvene vrednosti i svojstveni vektori Saj´at´ert´ekek ´es saj´atvektorok . . . . . . . . . . . . . . 87 3.5.6 Primer: Slobodna ˇcestica / P´elda: Szabad r´eszecske . . 92 3.5.7 Primer: Slobodna ˇcestica u kutiji / P´elda: Bedobozolt szabad r´eszecske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Hajzenbergove relacije / Heisenberg-rel´aci´ok . . . . . . . . . . 98 3.6.1 Operator momenta impulsa Impuzusmomentum oper´ator . . . . . . . . . . . . . . . 102 3.6.2 Kvantni rotator Kvantum rot´ator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Kvantna i klasiˇcna fizika / Kvantum ´es klasszikus fizika . . . . 107
4 Radioaktivni raspad Radi´ oakt´ıv boml´ as 4.1 Elementarne ˇcinjenice o strukturi materije Elemi t´enyek az anyagszerkezet´er˝ol . . . . . . 4.2 O atomskom jezgru. Az atommagr´ol . . . . . 4.3 Zakon radioaktivnog raspada / Boml´ast¨orv´eny 4.3.1 Vreme poluraspada / Felez´esi id˝o . . . 4.4 Pozadinsko zraˇcenje H´att´ersug´arz´as . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.5 α, β, γ zraˇcenje / α, β, γ sug´arz´as . . . . . . 4.5.1 Klasifikacija radioaktivnih raspada A radi´oakt´ıv boml´asok oszt´alyoz´asa . . 4.5.2 Nuklearna fisija i fuzija Nukle´aris f´ıszi´o ´es f´ uzi´o . . . . . . . . .
111
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
. . . .
111 112 115 116
. . . . . . . . . 117 . . . . . . . . . 118 . . . . . . . . . 118 . . . . . . . . . 120