PKJIF V УДК 27-36

DOI: 10.2298/PKJIF1480149V УДК 27-36

Нови препис Песме смрти из XVII века Порекло Песме смрти, иако познате и проучаване више од једног столећа, не може се сасвим поуздано одредити. Било да представља надгробни натпис настао у околини Солуна преведен на словенски, било да ју је саставио неки Србин као опомену богатим Грцима да је смрт неумољива и непоткупљива, или је пак дело непознатог Светогорца из XVI века, настало под утицајем Дамаскинових погребних стихира, које се брзо проширило по Србији, ова метрички интересантна творевина о земаљској пролазности очито је привлачила пажњу средњовековних читалаца. Позната у црквеним и монашким круговима у пећком крају, наставила је да траје у рукописној традицији и знатно северније, утичући на саставе о смрти у трима песмарицама грађанске лирике. У начину уобличавања универзалне поруке о варљивости живота и неизбежности смрти, у овој песми видљиви су, поред доминантних библијских, бројни утицаји апокрифне и народне традиције. Садржај и тон Песме смрти одређује песимистична старозаветна слика оностраног, коју прате тескобна осећања и потпуно одсуство наде у могућност избављења. У Старом завету, кад човек премине, више га С. Новаковић, Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога, Београд 18892, 445–446; Т. Остојић, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића, Срем. Карловци 1905, 62–63. Ђ. Сп. Радојичић, Старо југословенско песништво (од IX до XVIII века), Летопис Матице српске, књ. 380, св. 1–2, Нови Сад 1957, 112–113. Đ. Sp. Radojičić, Antologija stare srpske književnosti (od XI do XVIII veka), Beograd 1960, 358. Д. Костић, Старост народног епског песништва нашег, Јужнословенски филолог, књ. XII, Београд 1933, 20. К. Мано-Зиси, „Песма смрти“ у препису презвитера Костадина из 1520. године. У: Словенско средњовековно наслеђе. Зборник посвећен професору Ђорђу Трифуновићу, Београд 2001, 283. Ђ. Сп. Радојичић, Старо југословенско песништво, 113. О сродностима Песме смрти и неких фолклорних облика, посебно тужбалица в. З. Витић-Недељковић, Песма смрти (Рукопис бр. 17 Патријаршијске библиотеке), Књижевна историја XVVII, 95, Београд 1995, 116–117. Иако готово у истој мери ослоњена на старозаветну представу, „цела у суморном медитирању о смрти, греху и страшном суду“, Молитва Богородици Димитрија Кан-

150

Зорица Витић

нема (Пс 39,13; Јов 7,8,21). Подземље у које доспева замишљено је на врло рудиментаран начин: разјапљена, дубока рупа, место ћутања, пропасти, таме, заборава (Пс 115,17; Пс 88,12; Јов 17,13). Тамо се сабирају сви мртви који деле исту тужну судбину (Јов 3,13–19), препуштени праху и црвима (Јов 17,14,16). Често персонификована, смрт некад поприма изглед анђела осветника (2Сам 24,16; 2Цар 19,35). Природно је да се, као упечатљив memento mori, Песма смрти нимало не ослања на дугу традицију подстицајних, утешних и умирујућих новозаветних порука разрађиваних у бројним светоотачким беседама, житијима, црквеној поезији, писмима, изрекама, поучним обраћањима, како монасима, тако и мирјанима. У ишчекивању коначне победе над смрћу, у свим овим текстовима она се, у складу с апостолском посланицом (Фил 1,21), представља као добитак. – По св. Кипријану (De mortalitate), смрти треба да је се боје само они који не следе Христа, јер она је прелаз и само привремено стање10 пре вечности. Живот у телу је као боравак у тамници који ћемо заувек одбацити на небесима. – Св. Амвросије (De bono mortis) види смрт као ослобођење душе (даје упечатљиву слику душе која, слободна од тела, као орао високо лети изнад облака). За њега је одрицање од земаљског налик подражавању смрти11. Врло је изричит и св. Атанасије Александријски (Oratio de Incarnatione Verbi): Смрти се не треба бојати, достојна је презрења12. Сасвим посебан значај смрти видљив је у представама мученичког страдања за веру. Она је тада извор радости – хришћанин умире за Господа, као што је за њега и живео (Рим 14,7), а мученичка смрт слави Бога (Јн 21,19) и представља радосну жртву пред очима Господњим (Фил 2,17). Већ св. Игњатије Антиохијски у I веку јасно изражава ово схватање (Epistula ad Romanos)13, а следе варијације на ову значајну тему14. такузина није без наде, без извесне супротности смрти оличене у Богородици. Уп. Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, СКЗ, књ. 487, Београд 1980, 228. Уп. Rječnik biblijske teologije, uredio Xavier Léon-Dufour, preveo Mate Križman, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 19802, sv. Smrt. 10 M. J. Rouët de Journel S. J, Enchiridion asceticum, B. Herder Book Company 1930, 78–79. Слично тврди и Тертулијан (Смрт је само путовање, а не пропаст), упућујући сроднике умрлог на трпљење и стрпљење (De patientia, према Enchiridion asceticum, 26). 11 Enchiridion asceticum, 264–265. Оваква размишљања износи и св. Григорије Велики: Савршен живот је имитација смрти (Moralia, према Enchiridion asceticum, 581) 12 Enchiridion asceticum, 89. 13 Enchiridion asceticum, 9. 14 Уп. св. Кипријан, Epistulae, Enchiridion asceticum, 86–88. Очекивано, овакав став преовладава и у мартироским житијима.

Нови препис Песме смрти из XVII века

151

У двема узорним и свакако најчитанијим монашким књигама, Житију св. Антонија Великог и Лествици, разрађује се до танчина схватање апостола Павла о значају сећања на смрт (1Кор 15,31). Св. Атанасије Александријски у Антонијевој опширној беседи египатским монасима (19. глава) износи обавезујућу поуку – живимо као да ћемо умрети колико данас: „Добро је размишљати о речима Апостола: ‚Сваки дан умирем‘. Јер ако и ми живимо као да ћемо сваког дана умрети, нећемо грешити. То би значило да, из дана у дан, када устајемо, помислимо како нас до вечери неће бити, а да, када пођемо на починак, помислимо да се сутрадан нећемо пробудити; наш живот је по природи неизвестан, и сваки је дан Промислом одмерен. Ако бисмо свакодневно живели с том мишљу, не бисмо грешили, нити бисмо нешто желели, нити некога проклињали, нити се богатили на земљи, већ бисмо, очекујући смрт свакога дана, заволели сиромаштво и свима бисмо све опраштали.“15 И св. Јован Лествичник (Поука VI) сећање на смрт сматра јединственим даром Божјим, потребнијим од сваког другог подвига. То је непрекидно уздисање, свакодневна смрт. По њему, смрти се сећа само онај који је умро за све земаљско. Важно је промишљање смрти, као и стална спремност и будност (уп. Мт. 25,13), јер Бог је од нас сакрио тренутак смрти управо да би нам оставио чудесну могућност спасења.16 У Песми смрти нема ничег утешног. Подсећање на смрт изведено је готово натуралистички: ухваћен је тренутак разлучења душе, наглашено физичко растакање и, на крају, укратко представљен праведан и неумољив суд који неминовно води страшном вечитом мучитељу, радосном због још једног новопридошлог грешника. Премда ни праведнички живот није никакава препрека смрти (читав средишњи део Песме чини набрајање смртних Божјих изабраника, до самога Христа), ипак је грех подразумеван и посебно оцртан у завршници песме. Наиме, иако непробирљива и незаустављива, смрт снагу црпи из греха, он је „жалац смрти“ (1Кор 15,56), а смрт је његов плод, исход, његова плата (Рим 6, 16,21,23). Очекивана судбина налик је оној која следује безаконој грешној души у првој верзији апокрифа Откровење св. апостола Павла17. У апокрифу постоји веома развијена сцена суђења18, изнесени су аргументи 15 Превод према српскословенском тексту житија: З. Витић, Текст „Житија светог Антонија“ према српским преписима, Археографски прилози, 31–32, Београд, 2009–2010, 293–294. Уп. и превод с грчког: Атанасије Александријски, Житије светог Антонија, прев. Д. Дојчиновић, Бања Лука 2014, 109. 16 Уп. Свети Јован Лествичник, Лествица, прев. Д. Богдановић, Београд 19882, 109–113. 17 Апокрифи новозаветни, прир. и прев. Т. Јовановић, Београд 2005, 410–412. 18 Једноставан дијалог учесника суђења постоји и у препису Песме смрти НББ173: wtvy[ta[e mi, re[e, wt tou nykto vqprosi1 tQ oubo kako jsi? (С. Новаковић, Примери, 499).

152


анђела чувара, Господа и саме душе, али исход је исти – Тартар и тамница до судњега дана. Нема излаза, олакшања, ни спаса.

* Поред настаријег сачуваног одломка у препису презвитера Костадина из 1520. године19, Песма смрти досад је била позната још само у два преписа. Први је био с краја XVI века, изгорели рукопис Народне библиотеке бр. 17320, а други, карловачки, из прве половине XVIII века, сада је у Патријаршијској библиотеци под бројем 17 (ПБ17)21. Четврти, новооткривен, целовит и добро очуван препис Песме смрти налази се у зборнику светоотачких текстова с краја XVII века из рукописне збирке Матице српске у Новом Саду. У каталогу ове библиотеке рукопис РР I 29 (РР 129 – 52 Б 15) досад је вођен као зборник апокрифа, а сама Песма смрти остала је скривена под некарактеристичним насловом povYstq Zylo polaz'na (л. 102а–104б). Иако на свакој страници изнад теста у заглављу стоји povYstq o smrqti, овај састав промакао је и у новом опису рукописа22. Рукопис је припадао професору Новосадске гимназије Александру Сандићу, а његова збирка књига у Матицу српску доспела је 1909. године. Овај рукопис на хартији исписао је један писар лепим полууставним писмом (141 лист, 143х100мм, 20 редова на страни, црно мастило и киновар), негде између 1695. и 1710. године. Језик преписа је српскословенски, уз уочљиве народне црте (вокализација полугласника у a, недоследна употреба јата, прелазак vq- у ou-)23, а правопис ресавски. Користе се оба јера и пајерак (чак и поред натписаног завршног слова у речи), широко j, J, Z, акценти и спирити. Садржај обухвата различита слова, посланице, поученија светих отаца на различите теме, делове Лавсаика, па и Муке блаженога Гроздија24. 19 То је, заправо, само први део песме, 62 стиха исписана као допуна на белинама у Октоиху првогласнику Ђурђа Црнојевића из 1494, штампаној књизи бр. 6 Пећке патријаршије. Вид. К. Мано-Зиси, „Песма смрти“ у препису презвитера Костадина из 1520. године, 279–289. 20 С. Новаковић, Примери, 495–499. Према овом издању сачињен је и превод на савремени језик: Т. Јовановић, Стара српска књижевност. Хрестоматија, Београд – Крагујевац 2000, Београд 20122, 358–362. 21 З. Витић-Недељковић, Песма смрти, 113–123. 22 Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, књига XI, Зборници. Аутори каталога Д. Грбић, К. Шкорић, Љ. Васиљев. Редактор В. Јерковић, Нови Сад 2006, бр. 89, 17–23. 23 Детаљно о језику преписа в. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске, 18–21. 24 Овај састав налази се и у рукопису ПБ 17, зборнику разноврсног и веома занимљивог садржаја.


153

У прилогу доносимо издање преписа Песме смрти из збирке Матице српске, са варијантама из преписа презвитера Костадина из 1520. године, из збирке Пећке патријаршије бр. 6 (ПП6), као и из рукописа Патријаршијске библиотеке бр. 17 (ПБ17). Поређења су показала да је текст овог преписа потпун25, да се разлике најчешће своде на ситнија лексичка и синтаксичка одступања (103а stide[e / sramla[e ПП6; 103а smrqtq tomM d(ou)[M istrqga[e / sqmrqt%q& ga sq d(ou)[e} rastal][e ПП6). Ипак постоје уочљиво исправнија места заједничка Матичином и препису ПБ17 (102б nx smrqtq ne zrit' ni{Jih%q& / milosti ПП6; 102б ne zritq c(a)re *c(a)r(q)stva radi / c(a)r(q)stvovati ПП6; 103а ona ga vel'mi lovl][e / l}bla[e ПП6), али и понеке грешке, својствене само овом препису, које ремете метричку структуру или нарушавају граматичку риму (103б an'na samMilEva m(o)l(i)tvo} ste;e s(Q)na / an'na samMila m(o)l(i)tvo} ste;e ПБ17; 103б avimeleh%q& wt%q& sna vxstavq / vxsta ПБ17; 104а p%o&dobnQ byhM svinJamq / svinJamq byhM ПБ17). Намеће се закључак да ниједан од ових преписа није послужио осталима као непосредни предложак, те да ниједан никако не може бити аутограф, па се стога може претпоставити да је рукописна традиција ове песме знатно богатија. Зорица Витић

25 Као и осталим сачуваним преписима, недостају му три стиха са суђења која једини бележи рукопис НББ173 (в. напомену 18).

154


[102a]

povystq Zylo polaz'na1

azq d(q)n(q)sq oumira} prqstJ} se pokriva}. wblykoh%q& se vx bez'grqlnM} wde/dM. na dryvena kon] ]/dM. vx inM stranM wt%q&ho/dM. *k tomM kx vamq ne priho/dM. bez pozor'ca mi | [102б] domq sxzida[e. grydi vx nEmq sydi ry[e. rad%o&ui se ro/denJ} pla;i se wt%q&ho/denJ}. ridai ro/dq[Ja. rad%o&ui se prJem'[Ja. m(a)ti oubo me ra/daetq. zeml] /e me pro/dirajtq. dihanJem%q& kx vamq pridoh%q&. bez dihanJa izidoh%q&. azq oubo w drMzi wt%q&ho/dM. *k tomM kx vamq ne priho/dM. w/idah%q& sxstareti se i sx vami poradovati se. nx smrqtq ne zrit' ni{Jih%q&. ni w/idaet' starosti. tx10 bo dari ne prJemlEt'. *ni pakQ komM gryhi wt%q&jtq11. ne zritq c(a)re *c(a)r(q)stva radi12. ni bogatQh%q& bogatqstva radi. tq13 ml%a&d%y&nci ne {editq. nx vxsym%q& sr%q&d%q&ca vryditq. ibo ni{Jih%q& ne m(i)lMetq. i prqstJ} ПП6 z'grlnM} ПП6 нема ПП6 prozorca ПП6 rad%o&uite se ПП6 pla;ite se ПП6 po/dirajtq ПП6 vq ino mestw ПП6 milosti ПП6 10 ta ПП6 ПБ17 11 wtEmlEt%q& ПП6 ni;Je \e gryhi wtjtq ПБ17 12 c(a)r(q)stvovati ПП6 13 ta ПП6 ПБ17


nx vxsyh%q& nasilMet%q&. b(og)q adama wt%q& vy{i sxstavi. nx smrqt' ga pakQ sx d(ou)[e} rastavi. dva brata byhM nastali. ona ihq /iti ne ostavi. nx oboih%q& rastavi. | [103a] siTq wbytovanJem' se rodi. nx ona mM vryme ougodi. enosq grad' sxzQdova[e. smrqt' ga kx sebe pritrqzova[e. kaina ne oubi[e don'de/e toi samq14 ne ry[e. enohq ne prystavi se. don'de/e to}15 ne sastavi se. mat'TMsalq pisme pisa[e. smrqt' ga16 kx grobM posila[e. noe vxsq mirq na tri ;esti razdyl][e. *smrqtq tomM d(ou)[M istrqga[e17. sVÉmq o(tq);}18 nagotM zakri19. smrqt' ga paki prqstJ} pokri. avraamq gostol}bivq by[e. smrqt' se wt%q& nEgo ne stide[e. Iakovq sx agg(e)lom(q) boriv' se20. nx sxmrqt' ga oumori. IwsJfq jgVÉpqt'skoj c(a)r(q)stvo prJetq. nx smrqt' mM /ivotq wt%q&jtq. moVÉsi b(o)govid'cq by[e. smrqt' se wt%q& nEgo ne stide[e21. aaronq b(og)M slM/a[e. ona ga vel'mi lovl][e22. IsMsq navJinq sl(q)n(q)cM | [103б] zapryti. smrqt' ga vx zeml} vxzvrati. s(Q)nove is(rai)lEvi sx23 n(e)b(e)se man'nM ]do[e. нема ПП6 sq nE} ПП6 16 нема ПП6 17 sqmrqt%q& ga sq d(ou)[e} rastal][e ПП6 18 wcou ПП6 19 pokriva[e ПП6 20 bori ПП6 ПБ17 21 sramla[e ПП6 22 l}bla[e ПП6 23 овде се прекида препис ПП6 14 15

155

156


smrqtJ} vx pMstinQ iz'mry[e. *an'na samMilEva m(o)l(i)tvo} ste;e s(Q)na24. nx smrqt' ga kx seby privle;e. d(a)v(i)dq Pal'tirq sxstavi. nx smrqt' ga paki sx d(ou)[e} ras'tavi. solomonq vasa izmMdri. nx smrqt' ga kopJemq oudari. elisei sMgMbo bl%a&g%o&d%y&tq prJetq. nx smrqt mM dari wt%q&jtq. isaJa proro;qstvova[e. jzekilq mrqtvJe kosti sxstavi. nx wna mM sxstavi ras'tavi. Iwna iz' ;ryva kVÉtova izide. nx smrqt' ga vx bezvod'nQh%q& mystyh%q& svyde. b(og)q manasJi lyta prilo/i. nx wna mM ihx paki smrqtq wt%q&lo/i. IjremJ} kamenq zastMpi. don'de/e smrqtq pristMpi. avimeleh%q& wt%q& sna vxstavq25. nx k toi prista. danJilq lxvomq | [104a] ousta zagradi. nx smrqt' ga prqstJ} wgradi. tri wtrokQ wg'nq ne sx/e/e. nx ihq26 po/e. Iwanq hlybq ny ]de. nx smrqt' ga s%q&nyd%e&. h(risto)s(q) narodi ou;a[e smrqt ga na kr(q)sty mM;a[e. h(risto)s(q) mrqtqv'ce vxskrysi. wna ga vx groby vxseli. petrq /e h(rist)a wt%q&vrq/e se. nx kx toi se privrq/e. pav'lq se vx ko['nici svysi. nx kx toi se privysi. se izbran'nQh%q& slovo. a{e tQ tolici i takovi ;l(ovy)ci. tolika ;}desa sxtvori[e. i wt%q& smrqti takovaa postr%a&da[e. i ne oustide se ihq smrqtq. an'na samMila m(o)l(i)tvo} ste;e ПБ17 vxsta ПБ17 26 wna ih ПБ17 24 25


oneh%q& izbrannQh%q& b(o)/Jih(q). d(q)n(q)sq oubo kx mny prJide. po sxstaveh%q& me obQde. vxse mi /ili sxse;e a27 oudovyh%q& raz'se;e z'globi mi ras'tavi kx sebe me pristavi. jgda me oumrq[a vidy. togda ji radostq prJide. agg(e)li sxnido[e. mnogJe l}dJi | [104б] sxbra[e. i wt%q& vxsyh%q& mene iz'bra[e. sx sobo} me wt%q&vydo[e. kx vl%a&d%Q&cy me privydo[e. dobroto} kras'nq by[e. pa;e sl(q)nca sJa[e. bysi /e sxbra[e s(e) mnogaa zla ry[e. sMdJa pravo sMde[e. i wt%q& tMdM me izvydo[e. kx kotoromM me privedo[e. ;rqnomM me mMrinM prydado[e. wn' se w mny radova[e. rMko} me prJetq. vxmysto me hlyba wbqjtq. wt%q& krasnih%q& me raz'stavi. sx mra;nih%q& me pristavi. o;ima me wb'zira[e oustnama me pro/dira[e. dovol'no me pomM;i. vx tar'tar' me zakl};i. tamo nyci sydyhM. p%o&dobnQ byhM svinJamq285

27 28

написано ra svinJamq byhM ПБ17

157

158


Зборник светоотачких текстова, Матица српска Pp I 29, л. 102а


Зборник светоотачких текстова, Матица српска Pp I 29, л. 104б

159

PKJIF V УДК 27-36

Recommend Documents