CBD STRATEGIES -HU-SRB/0901/213/013
Operativni program turizma
Készítette: HOMOKHÁT EUROINTEGRÁCIÓ Nonprofit Közhasznú Kft Mórahalom, 2011.08.15
Sadržaj Uvod 1.Pozadina regulisanja područnog turizma 2. Istraživanje sposobnosti područnog turizma 2.1. Raširenost programske teritorije 2.2. Termalne banje i banjski turizam 2.3. Vodeni i ribolovni turizam 2.4. Konjički i lovni turizam 2.5. Biciklistički turizam 2.6. Kulturni i kongresni turizam 2.7. Seoski i salašarski turizam 2.8. Turistička infrastruktura 2.8.1. Saobraćaj 2.8.2. Turističke usluge 2.8.3. Marketing delatnosti u turizmu 3. Glavni pravci razvoja operativnog programa 3.1. Projektni predlozi 3.2. Mogućnost naručivanja izvora za ostvarivanje projekata 3.2.1. Najvaţniji konkursni izvori 3.2.2. Stručni partneri 3.3. Horizontalni pogledi o razvoju turizma u regiji Rezime
Uvod Turizam je u svetskoj relaciji jedan od najvećih ogranaka, koji se najbrţe razvija. Prema prognozi svetskih organizacija ova grana stoji pred dinamičnim razvojem. Značaj, ujedno i specifičnost turizma je da istovremeno ubrzava privredni razvoj i poboljšava privrednu ravnoteţu čak i manje razvijenih područja. Pogranična regija ima povoljne uslove, jer raspolaţe sa značajnim turističkim karakteristikama koji odgovaraju najnovijim smernicama potraţnje. Oblasni turizam danas još ne uspeva u odgovarajućoj meri da iskoristi mogućnosti privrednog razvoja. Najglavniji razlog ne ekonomičnosti je nerazvijenost pozadinske infrastrukture. Turizam u regiji sezonski jako koncentrisan,vremenski ograničen na juli avgust. Iako u regiji ima puno turističkih zanimljivosti oni se ne nalaze još u ponudama, prospektima. Osnova za odrţivi razvoj turizma je jak unutrašnji turizam. Kao Srbija i Mađarska se okreće prema inostranim gostima čiji je prosek potrošnje veći. U svetskim razmerama 70% prometa je od unutrašnjeg prometa,dotle sa obe strane regije se kreće oko 40%. Inostrane turiste samo takva drţava moţe privlačiti u većem obimu gde je i unutrašnji turizam razvijen, koji donosi profit i u mrtvoj sezoni. U regiji treba se okrenuti prema kvalitetnom turizmu kako bi pozitivno uticalo na razvoj privrede. Najvaţniji trendovi i tendencije u turizmu su sledeća:
Povećava se zahtev prema udobnoj i bezbednoj opskrbi i putovanju
Povećava se interesovanje omladine prema putovanjima u srednje- istočne drţave Evrope.
Postaju karakteristične kraća putovanja.
Povećava se zahtev prema jeftinim avio putovanjima, tim se smanjuju putovanja autobusom. Ovo intenzivno deluje na iznajmljenje automobila, motocikla i bicikla.
Raste potreba prema kvalitetnim uslugama i dopunskim programima
Smanjuje se zainteresovanost prema seoskom turizmu sa lošim pristupom
Avantura turizam je u porastu
Profesionalni turizam: sve veći naglasak u turizmu dobijaju stručne konferencije, korporativni događaji,timski treninzi itd.
Eko turizam: sve više biraju “blag“ i “zeleni“ turizam
Svojstveni hobi, zimski i ostali sportovi
Raste potraţnja prema umetnosti, kulturi,istoriji srodnih proizvoda
Promocije zdravlja: više "Welnes" proizvoda, banja i fitnes centara u potraţnji.
Gastronomija i vinski turizam: upoznavanje lokalnih kulinarskih i vinarskih specijaliteta
Sve je vaţnija personalizacija npr. manji, autentični porodični hoteli i seoski smeštaj.
Raste pretencija prema bezbednosti od kriznih situacija
Raste odnos pojedinačno organizovana putovanja, tj. opada uloga turističkih organizacija
On-line operateri sve više se šire, ne samo za dobijanje informacija i za organizovanje putovanja kao i elektronska kupovina
1. Pozadina regulisanja područnog turizma U maju 2002. godine prvi put je prihvatio Evropski Savet rešenje, koji se bavi izrazito sa turizmom (200/C 135/01), sa nazivom “Za budućnost evropskog turizma“. Dokument izdignutu ulogu namenjuje: “Turisztikai Tanácsadó Testület – Advisory Commitee on Tourism“, kao i drţavama članica za produbljivanje turističke saradnje. Mađarska kao članica EU-a učestvuje na sastancima ovog tela. Osobenost teritorije evropske pravne usaglašenosti jeste zaštita potrošača. Smernice su: smernica o paketu putovanja 90/314/EGK, kao i smernica o higijenii prehrambenih artikala 93/43/EGK. Za zaštitu zdravlja potrošača koristi se sistem HACCP. U Mađarskoj regulisanje turizma upravlja se prema normativima Unija. U Mađarskoj velikoj meri tangira granu turizma regulacija zaštita potrošača. Obaveze vezane za zaštitu potrošača određuje Zakon o zaštiti potrošača (1997. god. CLV. tv), pored kontrole Generalnog inspektorata za zaštitu potrošača. Nacionalna strategija razvoja turizma ţeli da jača tri oblast: eko turizam, zdravstveno- i wellness turizam, kao i konferencijski turizam. Za planiranje turizma najniţi nivo su opštinske samouprave, gde zakon obavezuje osnivanje turist biroa. Na regionalnom nivou zaduţeni su sa planiranjem turizma, razvojem, promocijom Regionalna turistička komisija i Regionalna direkcija marketinga. Tourinform biroi na mesnom nivou igraju informativnu ulogu. Vlada Srbije prioritetno vrednuje razvoj turizma, povećanje prihoda iz turizma. Srpski Razvojni Plan Turizma obuhvata četri oblasti. Među ovima Vojvodinu izdiţe kao centar vodenog i avanturističkog turizma. Vojvođanska turistička marketing strategija označava iskorišćavanje mogućnosti Dunava i Palićkog jezera, kao i razvoj banjskog turizma i označavanje tematskih puteva. Ova studija je rađena s obzirom na označavanje ciljeve u: “A magyar-szerb határ menti térség turisztikai fejlesztésének stratégiai irányait magalapozó dokumentum“-u.
2. Istraživanje sposobnosti područnog turizma 2.1. Raširenost programske teritorije
U Srbiji u prošloj godini porastao je broj turista, izrazito iz inostranstva. U Vojvodini se javlja suprotna situacija, a ni regija juţne-nizije ne ostvaruje nade, koje su vezani za njega. Problem prouzrokuje dotok povremenog povećanja broja turista. Vaţno je planirati razvoj turizma tako, da iskorišćavanje prirodnih vrednosti ne ide na uštrb zaštite prirode.
2.2. Termalne banje i banjski turizam U regiji termalne i lekovite vode nalaza se u izobilju. Iskorišćavanje je različito. Na Mađarskoj strani na ispitivanoj teritoriji radi 7 banja, wellnes kupališta. Najznačajniji su u Segedinu, Kiškunmajši, kao i u Morahalomu. U Vojvodini jedan deo postojećih banja iako su u povoljnom okruţenju, ne ili samo delimično rade. Vredi razmišljati i o tome, da na malom prostoru kako će opstati relativno velik broj kupališnog kompleksa i ekonomično privređivati. Vaţna je specijalizacija, vaţne su različite usluge i servis planovi.
2.3. Vodeni i ribolovni turizam Veliki broj reka preseca regiju: to su Dunav, Tisa, Maroš, Kereš, Sava, Zlatica, Begej, Tamiš, Karaš, Nera. Ima i više jezera: ističe se u pogledu turizma Kunfeherto-, Kiškunhalas slano jezero, kao i Palićko i Ludoško jezero u Bačku. Ova jezera nisu upotrebljiva za kulturno kupanje. Ozbiljniji rečni saobraćaj se moţe postići sa razvojem luka. Mesta za kampovanje zahtevaju obnovu. Brojna mesta su pogodna za ribolov, koja su pogodna za odrţavanje prirode. Pored salaša, majura u Bačku i u Banatu ima lovišta na dva milijona hektara, 1700 km dugački vodeni resurs, pogodna za ribolov. Pored ovih postoje i drugi prirodni rezervati.
2.4. Konjički i lovni turizam Trenutno u regiji ne postoji takva organizacija, koja bi mogla delotvorno obuhvatiti konjanike, nema razvijenih takmičarskih staza. Konjički programi su teško dostupni turistima. Regija je bogata divljačima. Vojvodinu moţemo svrstati u najbogatiju lovnu regiju na teritoriji Srbije. U Vojvodini postoji 89 lovišta, koji rasprostren na pribliţno dvadeset hiljada km2. Najpoznatiji divljači za lov na ispitivanoj teritoriji su: jelen, divlja svinja, muflon, zec, fazan, divlja patka. Najvaţnija lovišta na Vojvođanskoj teritoriji su: Karađorđevo, Subotičke šume, Kamarište kod Sombora, Kozara, Apatinski rit, Plavna Bač, Ristovača, lovišta na breţuljcima Fruške Gore, divne Sremske šume. Na Mađarskoj strani skoro ceo oblast je pokriven lovačkim društvima. Potrebno je usaglasiti i pooštriti uslove lova.
2.5. Biciklistički turizam U naseljima oblasti biciklizam ima tradiciju, treba ga dalje razvijati. Vaţan zadatak je izgradnja i odrţavanje biciklističke staze unutar i među naselja. Ostvarivanjem biciklističke staze Baja-Segedin u juţnoj-mađarskoj treba spojiti naselja na severu Vojvodine (Sombor, Bajmok, Subotica, Kanjiţa). Biciklom relativno brzo se stiţe od kuće do kuće a i očuvamo prirodu. biciklističke staze dopunjuju nedostatke javnog prevoza. Biciklistički saobraćaj igra veliku ulogu i u aktivnom turizmu.
2.6. Kulturni-, kongresni turizam Skoro sve opštine u regiji imaju događaje koje imaju manje ili više vidljivost,ali nisu iskorisćene iz aspekta turizma. U regionu o pravim, sa tradicijama raspoloţivim, međunarodno priznatim velikim turističkim događajima jedva moţemo čuti. Na teritoriji ima značajnih građevinskih vrednosti, ali velik broj se ne moţe posećivati. Pokrajina Vojvodina raspolaţe potencijalom u pogledu spomenika, crkava, tvrđava (Petro varadin, Arač, tvrđava Bač),koje trebaju biti osnove turističkih ponuda.
2.7. Seoski i salašarski turizam
Jedan od naj uzbudljivih karakteristika regije je svet salaša, rasutih na velikoj teritoriji. Na mađarskoj strani u ispitivanom području ima 20000 salaša. Salaši su i u Vojvođaskoj kulturi zastupljeni. Posle drugog svetskog rata većinu su porušili i samo 25 je obnovljen tako da moţe primiti goste, ovi salaši u svako doba godine privlače turiste. Potrebno je za postojeće i buduće ugostitelje organizovati osnovnu obuku domaćina, predavanja marketing turizma, specijalna obučavanja kao kulinarske veštine, zanatlijske obuke, itd. Vaţna je saradnja, specijalizacija i upućivanje gostiju.
2.8. Turistička infrastruktura 2.8.1. Saobraćaj Pored obezbeđenja biciklističkih staza potrebno je i prisustvo specijalnih turističkih saobraćajnih i transportnih oruđa – mini vozovi, ţičare i ostalo – od kojih malo primera moţemo naći u regiji. Turistički sistem treba ravnomerno razmatrati turističko informativnom pogledu. Više jezični natpisi, ravnomerni, prepoznatljivi znaci, logičnije lokacije, tekuće odrţavanje pomaţe stanje. Ima velike potrebe za web site(ove), koji ravnomerno moţe prikazati turističku ponudu. Potreban je jedan aktivan sajt, preko kojeg moţe rezervisati stan i prilaz programskim mogućnostima, naručiti i planirati preko istog.
2.8.2. Turističke usluge Informativni turistički biroi u Mađarskoj funkcionišu samo u većim naseljima,postoji tradicionalni tourinform sistem A na Vojvođanskom delu ne postoji ravnomerni sistem. Za smeštaj gostiju samo bi trebalo obezbediti veću ponudu. Razvoj kvalitetnog smeštaja poţeljno je i na teritoriji Srbije. Prodaja suvenira je ozbiljni dopunski elemenat, ipak se ne uspeva kvalitetno iskoristiti, ove mogućnosti treba iskoristiti sa kvaklitetnom ponudom Zamena valute u Mađarskoj je rešen na odgovarajuću način samo i većim gradovima. U Srbiji zamena valute ima pouzdan sistem, ali bank automata ima relativno malo. Mesta za iznajmljivanje vozila jedva ima. Broj javnih toaleta je malo u obe drţave. Potrebno je razvijati poznavanje stranih jezika u usluţnoj privredi u obe zemlje.
2.8.3. Marketing delatnost u turizmu Gledajući turističke mogućnosti, izgled oblasti je mozaično: znamenitosti, mogućnosti su razbacani mozaično po teritoriji. Dakle oblast u pogledu privlačnosti ne obrazuje zajedničku sliku, ne moţe da prezentuje velike atrakcije, koje bi značile u ino drţavi. Nije vezano uz njega odgovarajući marketing delatnost. Značajan deo znamenitosti je zapušteno, nema tabli za informisanje, prospekti nedostaju. Turističko stvaranje proizvoda je od eventualnog karaktera. Oblast nema karakterističan image, profil. Nisu izvršena snimanja o karakteristikama posetilaca, gostiju.
3. Glavni pravci razvoja operativnog programa Uspeh turizma u datoj oblasti zavisi od toga, dali moţe uspešno upravljati stvaranje sistema turizma i odrţavanje delovanja istog. 1. Dali moţe uspešno ostvariti u oblasti takve društvene okvire, koji pomaţu saradnju zainteresovanih lica u razvoju turizma. Za ovo treba omogućiti dostupnost i svesnost instrumentima, koji već decenijama u Zapadnoj-Evropi funkcionišu uspešno na društvenom nivou saradnje (naseljni, oblasni, regijski, itd.) 2. Dali je moguće ostvariti baze informisanosti i znanja, koji je sposoban planirati i ostvariti elemente procesa. 3. Dali moţe za puni proces uspešno obezbediti izvore finansija, koji su potrebni za upravljanje Uzevši u obzir ove, moţemo obeleţiti sledeće pravce razvoja:
1. Razvoj turističke ponude
Stvaranje karakternih i trţišno sposobnih proizvoda
Stvaranje odgovarajućeg nivoa izbora mesta programa
Obezbediti saradnju lokalnih turističkih učesnika
Da bi obezbedili kretanje prema kvalitetnom turizmu potrebno je proizvesti trţišno vredne proizvode, koje je moguće prodati, koje ne veţu turiste samo za 1-1 dan. Kvalitet turizma određuje još i infrastruktura vezana za lokalitet. Saradnja učesnika vezane za oblasni turizam na raznim regijskim nivoima ili nivoima stručnosti je uslov za uspešan razvoj turizma.
2. Obezbeđenje turističke potražnje
Aktivni turistički marketing, povećanje turističke posećivanosti u oblasti
Povećanje broja noćenja
Izgradnja i odrţavanje funkcionalnog sistema rezervacija
Potrebna je specijalna onuda koja je karakteristična u regiji, koja privlači goste. Za dobro oblikovanje imidţa potrebno je moderan, odgovarajući po svakom pogledu tehnički prihvatljiv sistem rezervacija stanovanja. Onda će turisti rado izabrati regiju za svoju posetu.
3. Dugoročno održivi turizam
Svesno specijalizovano turističko planiranje, razvoj doslednog ulaganja u turizam
Stimulisanje raznih formi blagog turizma
Obrazovano, pripremljeno osoblje
Programske pakete treba graditi prvenstveno na blagi turizam (u zavisnosti od eko turizma, vodenim i obalnim sportovima), sekundarno na lekoviti-termal turizam. Opravdano je proširivanje mogućnosti kulturnog turizma. Zamku da sve-svugde razvijamo treba mimoići, jer još postoji mogućnost zaobilaţenja. Potrebna je teritorijska specializacija.
3.1. Projektski predlozi 1. Razvoj turističke ponude Projektni predlog: Izrada program paketa Cilj projekta Povećanje broja noćenja Opis projekta Sastavljanje paketa koji privlače turiste koristeći lokalnih privlačnih snaga. Vaţno je da programske pakete sa ciljno specifično, prema zahtevima ciljno orijentisanih gostiju treba odgovarajuće sastaviti. Treba planirati programe različite duţine, veliku paţnju posvetiti i van sezonskim programima. Ciljna grupa Turističke usluţne grane Konačišta, domaćini, gostionari Turistički marketing agencije Turisti Očekivani rezultati Porast broja turista Povećanje turističkih prihoda Porast broja gostinskih noćenja Produţenje sezona Mogući partneri Zainteresovani ugostitelji u turizmu Eksploatatori atrakcija Ugostiteljstvo Konačišta Kancelarije Tourinform-a Putničke agencije Samouprave Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Razvoj hotela i kvalitetnih smeštaja Cilj projekta Razvoj smeštaja visokog kvaliteta, da bi bili pogodni za dug boravak Opis projekta Srbija je moguća nova destinacija u Evropi. Za ovo je potrebno razvijati kapacitete hotela i povećati nivo usluga. U izdignutim turističkim destinacijama izrazito je vaţno osnivanje hotela sa 3 ili 4 zvezdica. Na mađarskoj strani nejpre treba postojeće kapacitete poboljšati. Cilj je proširivanje usluga. Ciljna grupa Preduzetnici, investitori Udruţenje hotela Očekivani rezultati Povećanje broja kvalitetnih konačišta Poboljšanje kvaliteta smeštaja Povećanje prihoda turizma Povećavanje broja gostinskih noćenja Mogući partneri Preduzetnici, investitori Udruţenje hotela Samouprave Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Razvoj konjaničke infrastrukture Cilj projekta Jačanje konjaničkog turizma Opis projekta Ima potrebe za izgradnju hipodroma za trke, mogućnost više funkcionalosti (škola jahanja, šetnja zapreţnim kolima, itd.), izgradnju pratećih objekata. Preporučljivo je razvoj locirati na postojeće staništa
ergela, na rasplodne stanice ili na tradicionalna mesta uzgajališta konja (npr. poljoprivredno gazdinstvo Zobnatica, stanište konja Hodmezovašarhelj). Vaţno je obezbediti potrebne uslove za konjičke programe u slobodnom vremenu i obuku, potpomagati zdravstvene terapije sa konjevima. Ovde planiranje treba bazirati na manje salaše sa konjarstvom, konjušnicima. Kao deo turističkog paketa ili kao samostalni paket moţe planirati: izgradnju logorišta sa konjima, nomadski logori, izrada konjskih staza, obezbediti školstvo sa i bez stanovanja, šetnja konjima, voţnja zapregama, zimi sankanje. Vaţan deo je i program sa ciljem terapijskog jahanja za čega postoji veliko interesovanje. Pored ovog treba obratiti paţnju za obezbeđenje pratećih objekata kao i za dopunske prateće elemente. Ciljna grupa Lica koja se bave uzgojom konja, obukom jahanja, drţanjem trkačkih takmičenja Turisti jahači Zdravstveno oštećeni, učesnici programa rehabilitacije ili terapije Deca Očekivani rezultati Kvalitetne priredbe sa konjima Proširenje mogućnosti jahanja Priširivanje izbora Iskorišćavanje korišćenja jahanju u zdravstvu Mogući partneri Lica koja se bave uzgojom konja obukom jahanja, drţanjem trkačkih konja Konjička udruţenja Škole Terapeuti u konjarstvu Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Otvoreni rekreacioni parkovi Cilj projekta Širenje ponude, stimulisanje aktivnih delatnosti u slobodnom vremenu Opis projekta Treba pruţiti mogućnost za odrţavanje svesnog,zdravog načina ţivota i fizičkog stanja za svaku generaciju. Potrebno je obezbediti porodična igrališta u hotelima, na javnim prostorijama, u parkovima,
plaţama, sportskim objektima, parkinzima kod autoputeva, benzinskim pumpama, u dvorištima obdaništa, škola i zdravstvenih ustanova. Ovo treba da bude besplatno dostupan svakom, da bi ljudi smanjili delovanje stresova, odrţali optimalna radna sposobnost u sadašnjem profit orientisanom svetu. Ovo se dešava na otvorenom: povoljno utiče na imunitet organizma, ubrzava cirkulaciju krvi, smanji napetost nestalih usled stres situacija, itd. Ciljna grupa Porodični turisti Aktivni turisti Stanovnici stambenih zajednica Očekivani rezultati Porast izbora Za svaki uzrast mogućnost zajedničkog programa Mogući partneri Institucije društvene sfere Samouprave Zaštita spomenika Građevinske uprave, organizacije Inţinjerska komora Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Razvoj lekovitih i termalnih banja Cilj projekta Razvojno proširenje zdravstvenog turizma Razvoj “wellness“ turizma Opis projekta “Wellness“ i zdravstveni turizam su jake vučne sile unutar turizma. Region je jako bogat kvalitetnom termal vodom i lekovitim vodama, izvorima. Od davnina ţele se iskoristiti ove mogućnosti, a u zadnjih nekoliko godina povećava se potraţnja prema ovakvim mogućnostima, i pojačao je glas onih, koji ţele pospešiti eksploataciju. U oblasti postoji mogućnost za razvoj termalnih bunara i u naseljima, gde se već koriste blagodeti
termalnih voda. Pored odgovarajućih uslova termalna voda je ekonomičan, cilj je kompleksno iskorišćavanje, koje moţe obezbediti kordinacijom između ogranaka (npr. leti kupanje, zimi grejanje stanova). Razvoj termalnoglekovitog odmaranaj moţe postići: proširivanjem, izgradnjom pokrivenih bazena, obrtanjem vode, kvalifikovanjem za lekovitu vodu i obezbeđenjem kompleksnih lekarskih usluga. Pored lečenja treba obezbediti proširenje i ostalih usluga: Fitnes-wellness, mogućnosti bavljenja sa sportovima. Vaţno je pripremiti paket programe u različitim veličinama cena. Ako termalno-lekovita banja ţeli dobro funkcionisati, mora da zadovoljava velik broj zahteva: ne samo zdravstveni turizam, nego i wellness-fitness programe. Vaţno je i okruţenje banje. Nije sretno ako je prenatrpan ili je lociran u centru gradova. Moţe vezati uz razvoj banje i flaširanje mineralne vode, vađenje zaštitne marke, balneološko obučavanje, obuku u plivanju, itd. Ciljna grupa Lekoviti i zdravstveni turisti Zdravstve ustanove Socialne ustanove Pencioneri Očekivani rezultati Kvalitetni kupališni obejkti Porast turističkog saobraćaja Porast prihoda iz turizma Mogući partneri Vojvođanski klaster zdravstvenog turizma Zdravstvene organizacije Socijalne organizacije Preduzetništvo Samouprave Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Proširivanje izbora seoskog i agroturizma Cilj projekta
Opis projekta U zadnjih deset godina seoski turizam je veoma ojačao. U nekim naseljima skoro je jedini izvor prihoda, dopunjujući snabdevanjem gostiju agrarnim proizvodima proizvedenih na licu mesta. Domaćini treba da dobiju stručnu pomoć, marketingsko ispomaganje od mesnog udrţenja seoskog turizma. Oblikovanje seoskog turizma treba pomagati u takvim naseljima, gde ovo još nije pokrenuto, iako podobnosti prirodnog i okolinskog okruţenja omogućuju nastanak. Vaspitanje okolinske svesti treba početi već kod najmlađe generacije, jer je to nacionalno strategijski cilj. Nuţno bi bilo pomaganje na drţavnom nivou. Ciljna grupa Očekivani rezultati Mogući partneri Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Stvaranje filijala regionalnog turističkog udruţenja Cilj projekta Potpomaganje saradnje turističkih radnika Razvijanje sposobnosti saradnje Opis projekta Ujedinjenje učesnika u oblasnom turizmu na raznim nivoima oblasti, kao i na nivoima stručnog ogranka je neizbeţno. U poslednjim decenijama regija – podudarno sa celom teritorijom istočne Evrope – doţivljava najveći deficit na organizovanosti zajedništva. Organički razvoj društava zapadne-Evrope odlikuje se kao uzorak za primer. Konkretni cilj je potpomaganje saradnje turizma u regiji na regionalnom i lokalnom nivou. Stalna koperacija između učesnika ostvaruje društvene okvire, koje na duţoj relaciji osiguraju saradnju između zainteresovanih i dotičnih ljudi. Sklonost ka saradnji vredi razvijati, načine zajedničkog rada treba učiti. Treba odrediti interese odnosa aktera i ostvariti sistem podsticaja koji će mobilisati i uvući u akciju skrivene mogućnosti okoline. Ciljna grupa Zainteresovani ugostitelji u turuzmu
Eksploatatori atrakcija Ugostiteljstvo Kancelarije Tourinform-a Putničke agencije Samouprave Očekivani rezultati Stvaranje raznolikog pijačno podobnih turističkih proizvoda Brţi protok informacija Brţe reakcije za promenu zahteva/okolnosti Spremnost za saradnju i rast sposobnosti Mogući partneri Zainteresovani ugostitelji u turuzmu Eksploatatori atrakcija Ugostiteljstvo Konačišta Kancelarije Tourinform-a Putničke agencije Samouprave Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Razvoj događaja, priredbi, kulturnih vrednosti u proizvod Cilj projekta Povećanje privlačnosti kulturnog turizma Opis projekta Muzeji, lokalne istorijske zbirke čuvaju velike vrednosti ali malo među njima stekao glas na drţavnom nivou. U pojedinim naseljima igraju veliku ulogu čuvari tradicija, lokalno istorijske-, umetničke-, muzičke-, sportske priredbe, vašari. Kulturne manifestacije, obrazovni programi, institucije rekreacije, proširuju mogući izbor ponude lokalnom stanovništvo u okviru turizma. Vezivanjem programa naselja i uvlačenjem programa pozadnskih naselja moguće je organizovati serije priredba, moţe doći na red i organizovanje festivala. Usaglašenim i predvidivim organizovanjem treba izraditi kalendar događaja, priredbi i zbivanja.
Ciljna grupa Turisti zainteresovani za kulturu i priredbe Domaćini programa Očekivani rezultati Porast turističke atrakcije Jačanje imidţa regije Proširenje ponude Mogući partneri Zainteresovani ugostitelji Eksploatatori atrakcija Organizatori programa, domaćini programa Ugostiteljstvo Gostionice Kancelarije Tourinforma-a Putničke agencije Samouprave Mogući izvori Vremenski plan
2. Obezbeđenje turističke potražnje Projektni predlog: Razvijanje centara posetilaca Cilj projekta Proširivanje turističke ponude, olakšani pristup informacijama Opis projekta Centri posetilaca vrše za određeni turiste i ciljni oblasti: posluţenje turiste, usmerivanje gostiju i informisanje istih. Treba ga locirati u turističkim i saobraćajnim habovima. Centar obezbeđuje: parkiranje, mogućnost odmaranja, turističke informacije, prospekte, autodidaktičkim sistemom prosleđivanje interaktivnih informacija, obrazovanje, prikazivanje, obezbeđenje turističkog vodića. Vrši ugostiteljske, higijenske funkcije, stvara mogućnost kupovanja poklona. Primer: centar posetilaca vezan uz Nacionalni park. Ciljna grupa
Svaki tip turista Očekivani rezultati Poboljšanje recenzije oblasti Snabdevanje turista široko okvirnim i temeljnim informacijama Popravka osećanja komforta Mogući partneri TDM organizacije Samouprave Vladine turističke organizacije Preduzetništvo Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Razvijanje jedinstvenog imidţa okoline Cilj projekta Jasno identifikovana turistička destinacija Jačanje mesnog identiteta Opis projekta Na svetskoj i evropskoj turističkoj pijaci došlo je značajnih promena u 90-tim godinama, koji i do danas određuju tokove, trendove u turizmu. Među ovima izdignut značaj imaju naselja, oblasti, predeli, kojima treba obezbediti zaštitnu marku. Pojava turističkog proizvoda na pijaci je obećanje avantura. U ovom smislu proizvod nije samo pojava izolovane brze usluge (npr. lekovita banja, hoteli, plaţe), nego označava naselja regije, koje obuhvataju sve pojedinačne usluge, kao pokazivači zajedničke ponude proizvoda. Ciljna grupa Turisti Putničke agencije, Mediji Očekivani rezultati Raste vidljivost i ugled regije Dobra identifikacija i kreiranje jakog imidţa
Mogući partneri Samouprave Nevladine organizacije Lokalni preduzetništvo Turistički marketinške organizacije Domaćini programa, upravljači atraktivnih znamenitosti Gostioničari Ugostitelji Izrađivači suvenira, ručnih radova Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Publikacije, prospekti, internet stranice Cilj projekta Predočavanje privlačne sile oblasti Opis projekta Izdaju se razne publikacije sa zadatkom prikazivanja oblasti, privlačnosti, preporukama programskih paketa. Treba uzeti u obzir u slučaju prospekata, publikacija, letaka, da svaki mora odgovarati sledećim zahtevima: Aktuelnost – prospekat radimo za priredbama
budućnost, ne diţemo spomenik prošlogodišnjim
Tačna vaţeća informacija – npr.: adesa, telefonski brojevi, imena, kordinati moraju biti ispisani bez greške i ne mogu da izgube vaţnost Preglednost – ne treba pre trpati sa grafičkim elementima. Treba obratiti paţnju i na veličinu slova. Ciljna grupa – specifična Svaka osnovna informacija treba da bude dobro uočljiva, pristupačna Korisni su ilustracije geografskih mapa Prema veličinu i stilu treba da se prilagodi prikazivanoj temi, da bude lako upotrebljiv Jezički korektne materije treba pripremiti Ovo se odnosi i na tematske i na rezimirane stranice na internetu, stim da ovde moţe tačnije i više informacije odlagati, još više treba paziti na logičnost traţenja i obnavljanje podataka.
Ciljna grupa Dodiruje svaku granu turista Kancelarije Tourinform-a Putničke agencije Očekivani rezultati Raste prepoznatljivost i ugled okoline Jača se imidţ oblasti Raste informisanost turista Mogući partneri Samouprave Nevladine organizacije Turističko marketingske organizacije Domaćini programa, upravljači atraktivnih znamenitosti Ugostitelji Gostioničari Izrađivači suvenira, ručnih radova Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Izgradnja sistema elektronične rezervacije Cilj projekta Širenje organizovanosti na brzim i modernim osnovama Bolje posluţivanje turista Opis projekta Veliki deo organizovanosti zadataka u turizmu prebačen je na stranice interneta. Tendencija u svakodnevnici da raste broj individualno organizovanih putovanja, značaj putničkih agencija je u povlačenju. Paralelno sa ovim raste značaj online-pijace, kao i elektronično kupovanje. Kao odgovor na ovaj trend, treba izgraditi programske mogućnosti oblasti, koji prezentiraju ugostitelje, itd., priprema elektroničnih sistema rezervacija, pomoću kojih turisti mogu lakše i brţe doneti odluku. Zahtevi prema sistemu: Brz, moderan, pregledan, brzo upotrebljiv
Pruţanje tačnog, detaljnog informisanja u tekstualnom i slikovnom dijapazonu Po mogućnosti, što veću teritoriju da pokriva odjednom Rezervacija stana, kupovina karata, rezervacija programa, ujavljivanje, turistički vodič, vodič ekskurzije, obezbeđenje tumača Elektronično plaćanje, prepaid rešenja Ovakav sistem mora da bude izrazito siguran i pouzdan. Ciljna grupa Obuhvata svaku granu turista Očekivani rezultati Informisaniji turisti Unapred izvršenje rezervacije, predinformiranje pomaţu organizovanost programa Bolje iskorišćenje smeštajnih kapaciteta Mogući partneri Samouprave Nevladine organizacije Lokalno preduzetništvo Turističke marketinške organizacije Programski domaćini, upravnici atrakcija Ugostitelji Gostioničari Izrađivači suvenira, ručnih radova Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Osnivanje organizacija turističko destinacioni menedţmenta Cilj projekta Jedinstveni teritorijalni turistički menedţment Bolja organizovanost turizma na teritoriji regije Opis projekta U oblikovanju kompleksne turističke ponude i menedţmenta imaju veoma veliku ulogu pojedinačne organizacije snabdevači turističke destinacije. Prvostepeni zadatak im je u planiranju, razvoju kvaliteta,
generisanju saradnje, obuci kao i učešće marketinskim delatnostima. Sistem “Térségi Desztinációs Menedzsment“ (Tourism Destination Menagement) je proširen u zapadnim zemljama i pruţa rešenja u teoretici i praksi. Da turizam u datoj oblasti u ekološkom i ekonomskom pogledu bude dugoročno odrţiv i uspešan, treba poloţiti osnove TDM sistema, koji u Zapadnoj-Evropi pruţa jedini postojeći mogućnost izdizanja na međunarodnom trţištu kao i na domaćem. Ciljna grupa Lokalna podeuzetništva Ugostitelji Programski domaćini Samouprave Škole Nevladine organizacije Lokalni učesnici u svim granama turizma Očekivani rezultati Usaglašena, dobro organizovana ponuda u oblasnom turizmu Oţivljavanje potraţnje Raste prepoznatljivost oblasti Mogući partneri Učesnici u lokalnom turizmu Regionalne turističke-marketinške organizacije Putničke agencije Ulazna povereništva Mogući izvori Vremenski plan
3. Dugoročno održiv turizam Projektni predlog: Obrazovne staze, prirodno zaštitni obrazovni centri,formiranje mesta za demonstracije Cilj projekta Razvoj ekoturizma
Opis projekta Oblikovanje izdignutog proizvoda prema interesima ekoturizma prvenstveno treba razvijati prirodno zaštitne teritorije sa mogućnošću posećivanja, razvoj nacionalnih parkova na bazi druţeljubovitosti, uz ovo osigurati povezani sistem informisanosti i obezbeđivanje ekoturističkih konačišta. Primeri za razvoj: ornitološke osmatračnice, tematske pešačke staze sa turističkim vodičom; ili bez njega. Interaktivna mesta demonstracija sa celodnevnim programom, prirodnjačke staze za konjanike, itd. Ciljna grupa Učenici Ekotursti, porodični turisti Škole, obrazovni centri Nevladine organizacije Očekivani rezultati Očuvanje vrednosti, stručno prezentiranje vrednosti Proširivanje ponude Mogući partneri Direkcije dotičnih nacionalnih parkova Inspektorati zaštite prirode, okoline, nadgeldnici voda Nevladine organizacije Samouprave Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Prodavnica lokalnih proizvoda Cilj projekta Izlazak lokalnih proizvođača na trţište Proširivanje ponude Pot pomaganje zdravijeg načina ţivota Opis projekta U malim gazdinstvima ili u prirodi pronalaţenih prerađenih produkata je veoma teško naći na pijaci. U salašarskim malim gazdinstvima moţe pronaći neverovatno ukusne, vredne namirnice. Svaku grupu turista privlači specifični, jedinstveni gastronomski doţivljaj, ovo vredi iskoristiti. Vaţno je
obezbediti pouzdani kvalitet. Prodavnica pored lokalnih namirnica treba da prodaje i zanatske proizvode, parfeme, domaće sapune, lokalno livene sveće, itd. Ciljna grupa Turisti Ekoturisti Porodični turisti Osobe, koji očekuju gastronomske doţivljaje Turisti ţeljni priredaba Mesni proizvođači Očekivani rezultati Raste poznavanje lokalnih proizvoda Rastu prihodi iz turizma Raste potraţnja prema zdravim namirnicama Raste turistička ponuda Mogući partneri Lokalni proizvođači, domaćinske zadruge Zanatlije Turističke marketing organizacije Nevladine organizacije usmerene ka: lokalni razvoj, zaštita sredine, odgovori za razvoj sela i poljoprivrede Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Putevi proizvoda Cilj projekta Bolje upoznavanje lokalnih proizvoda Proširenje izbora Povećanje broja tematskih staza Opis projekta Praćenje puta karakterističkog proizvoda od nastanka do raznovrstog upotrebljanja značajnog i prepoznatljivog za svaki oblast. Npr.: put kajsijevog cveta: proizvodnja kajsije, poseta gazdinstava, kuvanje pekmeza, kompota, izrada kolača od kajsije, degustacija kajsijevače, itd.
Put vina: već ima svoju tradiciju,ali treba Put jabuke: posećivanje gazdinstva, lokalno iskorišćavanje jabuke, upoznavanje lekovitog dejstva jabuke, degustacija namirnica i pića od jabuke. Ima potrebe za profesionalni turistički menedţment i za razvijanje proizvoda. Ciljna grupa Gastroturizam Porodični turizam Učesnici priredaba, letovališni gosti Očekivani rezultati Raste poznavanje lokalnih proizvoda Rastu turistički prihodi Raste zahtev prema zdravim namirnicama Raste turistička ponuda Mogući partneri Lokalni proizvođači, gazdinstva Zanatlije Turističke marketinške organizacije Nevladine organizacije sa ciljem: zaštita okoline, seski razvoj, razvoj poljoprivreda Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Razvoj atrakcija naselja Cilj projekta Potpomaganje lokalne, turistički interesantne inicijative Opis projekta Treba pomagati male, u sebi nesposobne ali organizovano u turistički paket značajne izvore doţivljaja, koji značajno potpomaţu proširenju programa, mogućnosti lokalnih programa i povećanju raznobojnosti. Preimeri: planinarski zid, muzički pavilon, zanatske radionice,specijalna igrališta,vidikovac, mesto za roštilj, itd. Značajno mesto zauzimanju specijalna transportna sredstva: mini voz, omnibus, rikša, itd. Ciljna grupa
Tangira svaku granu turista Lokalno preduzetništvo Stanovnici naselja Očekivani rezultati Proširenje izbora Povećanje vremena prisutnosti Povećanje razbojnosti programa Mogući partneri Samouprave Škole Nevladine organizacije Lokalno preduzetništvo Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Obrazovanje oblasnog turističkog vidiča/referenta Cilj projekta Poboljšanje stručnog znanja u lokalnom turizmu Opis projekta Veoma je vaţno, da na lokalnom nivou postoji human izvor, koji moţe da pomaţe u planiranju i organizovanju, skupljanju lokalnih izvora snaga, organizovanju lokalnog usluţne delatnosti, generisanje i odrţavanje saradnje partnera, korektore obaveštenja turista i praćenje pretenzija istih. Na osnovu ovoga, potrebno je pokrenuti obrazovne programe. Ciljna grupa Stručnjaci lokalnih samouprava Stručnjaci obrazovnih institucija, pedagozi Omladina ţeljna zapošljavanju na licu mesta Nevladine organizacije Očekivani rezultati Sposobnji lokalni human izvori snagu Raste efikasniji dostupnost informacijama
Jača se ţelja između turističkih snaga za saradnju Dobro sastavljena turistička ponuda Mogući partneri Samouprave Škole, obrazovni centri Agrarna komora Turističke-marketinške organzicije Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Programi šumske škole i ekološke škole Cilj projekta Oblikovanje okolinsko svesne odrţivog načina ţivota, sađenje ideje odgovornog turizma Opis projekta Treba pomagati oblikovanje šumskih škola i nomadskih logora, koji imaju izrazito vaţnu ulogu u okolinsko svesnom obrazovanju omladine. Programi šumskih škola mogu biti jedno ili višednevne, organizovani u školskom vremenu, dakle oni su vansezonski. U oblasti u pogledu ekoturizma paţnje vredan je osmatranje ptica i organizovanje ekoture i izvođenje. Uz programe šumskih škola vezujemo: sledeće turističke produkte: biciklistički, jahački, zapreţna, vodene turizme. Ciljna grupa Škole Očekivani rezultati Razvijanje odgovornog turističkog ponašanja kod deca Pojava atitude zaštite okoline Produţivanje sezona Mogući partneri Samouprave Škole, obrazovne ustanove Nevladine organizacije sa ciljem zaštite okoline
Mogući izvori Vremenski plan
Projektni predlog: Ugradnja upoznavanja lokalnih vrednosti u obrazovni program škola Cilj projekta Popravka poznavanja okoline učenika Oblikovanje odgovornog zahtevnosti turizma Opis projekta Među omladinom i na obrazovnom planu treba podsticati poznavanje sopstvene kulture, istorije, poznavanje tradicija, kao i prihvatanje tradicije stranih drţava, regija. Treba među njima probuditi radoznalost prema tuđoj kulturi. Sa sadašnjim instrumentima moţe dva pravca pomagati: Prvi su takmičenja vezani za obrazovni plan, ugrađene u školske časove, slobodno vremenske aktivnosti, sadrţajno vezani za lokalnu istoriju, kulturu, poznavanje okoline. Drugi su školski izleti, ture organizovani u okvirima škola. Takve programske pakete treba sastaviti za škole, koji zna za svaku generaciju preporučiti tematske staze. Organizovati svesna putovanja, koja potpomaţe privredni razvoj zaostale oblasti. U najzaostalijim regijama postoji ogromna količina uzbudljivih artefekata: nacionalni parkovi, crkva, raznoliki prirodni fenomeni, istorijski vinski oblasti, itd. Ciljna grupa Škole Grupe učenika Đačke zajednice Očekivani rezultati Rast pojimanja oblasnog identifiteta Rast tolerancije i prihvatanja Vaspitanje za svesnog, odgovornog turista Mogući partneri Škole Obrazovne institucije Šumske škole Nevladine organizacije: kulture, umetnosti, zaštite prirode Mogući izvori
Vremenski plan
3.2. Mogućnost naručivanja izvora za ostvarivanja projekata U interesu ostvarivanja projekata dostupne izvore iz konkursa potrebno je maksimalno iskorišćavati, kao i dopuniti iz izvora samodoprinosa. Glavni tipovi finansiranja programa sa prikazani u tabeli projektnog predloga.
3.2.1. Najvažniji konkursni izvori Program Evropske komisije “Intelligens Energia Európa“ (IEE) – zatupa deo programa “Versenyképességi és Innovációs Keretprogram“ (CIP) LIFE+ Program Evropske komisije Ima mogućnost prizivanja izvora od Norveškog Finansijskog mehanizma, ili od izvora Švajcarski Fond Sačuvanje kulturnih oblasti i menadţmentiranje – Melina Mercouri nagrada Fond „Szülőföld“ NKA – širenje informisanosti, konkurs kolegijuma okolinske kulture Prekogranične programi saradnje Mađarski “Nemzeti Fejlesztési Ügynökség“, kao i “Új Magyarország Fejlesztési Terv“ i “Új Széchenyi Terv“, kao i prekogranični (Mađarska-Srpska) IPA programi podrukuje turističke razvojne programe Zdravstveni program je u okviru “Új Széchenyi Terv Gyógyító Magyarország“. Ovaj program, kao i Razvojni Program Preduzeća pomaűe investicije za razvoj turizma, na teret Plana Turističkog Ciljeva ÚMVP – razvojni izvori turizma i mikropreduzetništva.
3.2.2. Stručni partneri Razvoj saobraćaja i turizma moţe ostvariti samo široko saradnjom zainteresovanih i dotičnih (drţavne direkcije, ostali stručni organi, preduzetništva, samouprave, nevladine organizacije, itd.). Najvaţnije institucije, organizacije koji se pojavljuju kao partneri prilikom ostvarivanja programa: Vojvođanski Pokrajinski Sekretarijat Banat Triplex Confinium, EGTC Vojvođanski Klaster Zdravstvenog turizma “Dél-alföldi termálgyűrű” Regionalne direkcije turističkog marketinga Menadţment-organizacije turističke destinacije Kancelarije Tourinform-a Turističke agencije “Alsó-Tisza Vidéki Környezetvédelmi, Természetvédelmi és Vízügyi Felügyelőség” Direkcija Nacionalnog Parka “Kiskunsági” “Országos Műemlékvédelmi Hivatal”
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Kancelarije okruga: “Növény- és Talajvédelmi Szolgálat, Megyei Közigazgatási Hivatal” Samouprave Saveti regionalnog razvoja Obrazovne institucije Nevladine organizacije Agrarna komora Poljoprivrednici Lokalni preduzetnici.
3.3. Horizontalni aspekti razvoja turizma u regionu Kod gore navedenih projekata, prilikom planiranja i ostvarivanja u svakom slučaju treba pratiti sledeće horizontalne aspekte:
Održivost Priredbe sa izrazito velikim turističkim opterećenjem, ili teritorije na granici podnošenja pritiska, uzeti u obzir kvalitetni razvoj. Pored okolinkse odrţivosti treba spomenuti društveni, privredni odrţivost. Ţivot ljudi u oblasti, preţivljavanje, uspešnost, turizam ne sme da onemugućava u većoj meri.
Jednake mogućnosti Kod programskih elementa, staništa, gostiona ili mesta atrakcija već u početnoj fazi planiranju treba uzeti u obzir zahtev za bezprekorni mogućnost dostupa. Ovo nije vaţno samo za osobe sa ograničenom pokretljivošću, osobama sa telesnim manama, nago i za porodice sa malom decom i za populaciju starijih generacija. Otklanjanja sprečnosti izvesti ne samo za fizičkom nivou, nego i na nivou info-komunikacija. Ovde spada i poboljšanje jezičkih sklonosti.
Poboljšanje kvaliteta života Turizam mora da potpomaţe kvalitet zivljenja stanovništva i posetilaca. Ovo moţe postići ostvarenjem kompleksne turističke ponude, ili razvojem doţivljaj-centričnih atrakcija.
Rezime Turizam u velikoj meri koristi, istovremeno kao potrošač ugroţava prirodne vrednosti. Vredi razmišljati o vezi očuvanja lokalnih vrednosti i o odnosu veze između turističkog iskorišćavanja. Treba truditi, da vrednosti prirode, usaglašenost prirode, ekološka raznoteţa, kao i lokalni vrednosti društva ne trpe trajna oštećenja. Prinosi ostvarivanja programa, kao i rezultati i delovanja su veoma kompleksni i obimni. Program produbljuje saradnju, koje moţemo smatrati tradicionalnim između oblasti, i ostvaruje novih poslovnih veza. Program građen na lokalnim sposobnostima, u kojem je uzet u obzir interes pograničnog stanovništva, omogućava razvoj, koji je u skladu sa zaštitom okoline, sa društvenim i privrednim aspektima, i poboljša kvalitet ţivota stanovništva regije.