УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОБРАЗАЦ – 4
ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: „Vajdasági magyar nők beszélt nyelvi élettörténetének szövegtani vizsgálata“ (Анализа животних прича мађарских жена из Војводине из аспекта текстуалне лингвистике). Кандидаткиња: Богларка Лаки
I
ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ
Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: 13. 6. 2014.
Састав комисије: 1.
2.
др Андрић Едита
редовни професор звање
Општа и мађарска лингвистика
презиме и име Филозофски факултет у Новом Саду установа у којој је запослен-а
ужа научна област председник функција у комисији
др Ланц Ирен
редовни професор звање
Општа и мађарска лингвистика
презиме и име Филозофски факултет у Новом Саду установа у којој је запослен-а
3. др Ева Вуков Рафаи презиме и име
ужа научна област ментор функција у комисији
доцент звање
установа у којој је запослен-а
Методика наставе мађарског језика и књижевности ужа научна област функција у комисији
4. презиме и име
звање
установа у којој је запослен-а
ужа научна област функција у комисији
5. презиме и име
звање
установа у којој је запослен-а
ужа научна област функција у комисији
6. презиме и име установа у којој је запослен-а
звање
ужа научна област функција у комисији
2 II
ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ
1. Име, име једног родитеља, презиме: Богларка (Геза) Лаки 2. Датум рођења: 27. 11. 1982.
Место и држава рођења: Бачка Топола, Република Србија
II.1 основне студије година уписа:
2001.
година завршетка: 2007.
просечна оцена током студија: 9,36
универзитет: у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Мађарски језик и књижевност звање: професор мађарског језика и књижевности
II.2 мастер или магистарске студије година уписа:
2007.
година завршетка: 2008.
просечна оцена током студија: 9,75
универзитет: у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Мађарски језик и књижевност звање: дипломирани филолог – хунгаролог - мастер научна област: мађарска и општа лингвистика наслов завршног рада: „Еlevek, stratégiák és megszorítások a nyelvhasználatban“ („Принципи, стратегије и ограничења у говорном језику“
II.3 докторске студије година уписа:
2008.
универзитет: у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм:
Језик и књижевност – језички модул
број ЕСПБ до сада остварених:
140
просечна оцена током студија:
9,92
3 II.4 приказ научних и стручних радова Р. бр.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија
М 52 Laki Boglárka (2004): A vajdasági magyar diáknyelv jellemzői egy pacséri kérdőíves vizsgálat alapján (Испитивање карактеристика мађарског 1. ђачког жаргона на основу анкетирања ученика у Пачиру). Tanulmányok, 37. 119–125. Рад проучава карактеристике, вокабулар и промене мађарског ученичког сленга. Истраживање је извршено у Основној школи „Моша Пијаде“ у Пачиру код ученика 4. и 8. разреда. За прикупљaњe података коришћен је упитник, који се односи на речи везане за школу, различите особе, одећу, разне људске особине. Подаци су упоређени са корпусом речника ђачког сленга (аутора Лајоша Матијевића) из 1972. године, а изучавано је и да ли има разликe између вокабулара ученикa 4. и 8. разреда и између вокабулара дечакa и девојчицa. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО
Р. бр.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија М 52
Laki Boglárka (2008): Elvek, stratégiák és megszorítások a nyelvhasználatban (Принципи, стратегије и ограничење у употреби језика). Tanulmányok, 1. 159–163. Рад садржи закључке мастер рада (Принципи, стратегије и ограничења у употреби језика). Приликом употребе језика, у разноврсним комуникационим ситуацијама служимо се разним принципима, а поред тога примењујемо стратегије и ограничења. Рад сагледава најважније теорије о принципима, стратегијама и ограничењима, а истовремено и проучава која теорија у којој мери је употребљива и да ли се реализује у употреби језика. Између рационалних и учтивих принципа постоји нека врста супротности. Комуникација постаје успешна кад примењујемо рационалне и учтиве принципе у одговарајућем односу, што зависи од ситуације, контекста. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 2.
Р. бр.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија
Laki Boglárka (2011): Vajdasági magyar nők beszélt nyelvi élettörténetének М 51 vizsgálata kognitív és funkcionális szempontok alapján (Анализа животних 3. прича мађарских жена у Војводини са когнитивних и функционалних аспеката). Hungarológiai Közlemények, 1. 155–169. Рад проучава животне приче мађарских жена у Војводини из когнитивних и функционалних аспеката: какав ментални процес ствара овакав тип текста и какве функције имају животне приче приликом комуникативне интеракције. Прича у ствари функционише као когнитивна шема. Шема представља оквир, коју увек можемо актуализирати, испунити са новим информацијама. Дакле свака животна прича има шему, приче имају неке елементе, који се увек понављају. Животне приче настају на основу реконструисаног сећања, свесног наративног поређења догађаја. Наратор прелиминарно презентује себе, своју личност, а такође добијамо информације о односу наратора са другим особама, затим и о друштвеном стању личности а притом животне приче имају и улогу одређивања и опстанка идентитета. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО
4 Р. бр.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија М 52
Laki Boglárka (2012): Beszélt nyelvi élettörténetek szövegtani vizsgálata (Текстуална анализа животних прича). Hungarológiai Közlemények, 1. 61–68. Рад проучава животна казивања мађарских жена у Војводини. Животна прича се интерпретира као динамичан процес, и изучава се како ће животна прича постати добро формирана. Наратор првенствено презентује себе, своју личност, а то се различито манифестује у самом тексту. Слика коју особа ствара о себи је резултат динамичног процеса и процеса који су узајамног дејства. Елементи, догађаји који чине једну животну причу су приказани из наративне перспективе која је структурална карактеристика животних прича. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 4.
Р. бр.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија
Laki Boglárka (2012): Önéletrajzi emlékezet és időszerkezet a beszélt nyelvi 5. élettörténetekben (Аутобиографско присећање и временска структура у животним причама). Hungarológiai Közlemények, 3. 42–62. Тема рада је проучавање аутобиографског присећања и временске структуре у животним причама. Између аутобиографског сећања и конструисања аутобиографске наративе постоји тесна повезаност. Mеханизам присећања одређује конструисање животне приче. Животне приче жена поред релативне хронологичности приказују тематско-асоцијативну конституцију. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО
Р. бр.
аутори, наслов, издавач, број страница
категорија М 52
Laki Boglárka (2014): Pacsér névadási szokásai a betelepítéstől napjainkig (Обичаји давања имена у Пачиру од насељавања до данашњих дана). Hungarológiai Közlemények, 1. Прихваћен за објављивање. Предмет овог рада је проучавање обичаја давања имена у Пачиру. Обичаји давања имена истражени су за период од насељавања села, тј. од краја 18. века до данашњих дана, а на основу података добијених из црквених матичних књига крштених, реформаторских и римокатоличких. Дошло се до сазнања о најчешћим мушким и женским именима, о разликама између обичаја давања имена код реформата и код католика, а проучено је и како су имена наслеђивана од родитеља и кумова у овом периоду, који обухвата више од двеста година. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 6.
5 III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Богларка Лаки је на докторским студијама положила 12 испита, са просечном оценом 9,92 (Текстуална лингвистика мађарског језика, Докторска дисертација-избор теме и преглед литературе, Лексикализације у савременом мађарском језику, Дијахрона фразеологија, Деривациони системи мађарског и српског језика, Израда пројекта истраживања и пријава дисертације, Сложене синтагме у савременом мађарском језику, Израда и објављивање првод научног рада, Интертекстуални аспекти новеле, учешће на научном скупу са рефератом, Доктроска дисертација – истраживање на теми, Верски и политички покрет народа Хабзбуршке монархије од Мохачке битке до средине 18. века). Тиме је стекла право да пријави тему за израду докторске дисертације. Објавила је шест научних радова у часописима који су вредновани са М 52, осим тога учествовала је на конференцијама са међународним учешћем (укупно 4) које организује Одсек за мађарски језик „Универзитетски лингвистички дани“, као и на научним конференцијама војвођанских мађарских студената, и научном скупу мађарских научника у Војводини. У својим радовима кандидаткиња се углавном бави текстуалном лингвистиком, социолингвистиком, као и прагматиком и ономастиком. Из поменутих лингвистичких аспеката се бави сегментима мађарског језика у Војводини, са послебним освртом на говорни језик. Радови Богларке Лаки указују на упућеност у теоретска питања али и посвећеност научно истраживачком раду, те поседује све услове и квалитете који су потребни за израду докторске дисертације на предложену тему.
III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Богларка Лаки је испунилу све услове за пријаву докторске дисертације и подобна је да обради тему коју је пријавила.
IV
ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА
IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Др Ирен Ланц је рођена 1952. године у Суботици, где је и завршила Учитељску школу. Дипломирала је на Катедри за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду 1975. године где је од 1976. године радила као асистент-приправник. Магистрирала је на Катедри за мађарски језик и књижевност 1981. године и те године је изабрана за асистента. Докторску дисертацију је одбранила 1987. године на Филозофском факултету у Новом Саду, и исте године је изабрана за доцента. Од 1992. године је ванредни, а од 1997. године редовни професор. Од 2006. до 2012. године је била шеф Одсека за хунгарологију. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: Р. бр.
1. 2.
аутори, наслов, издавач, број страница Láncz Irén (1994): Szó, szöveg, jelentés. Forum Könyvkiadó, Újvidék, 155 p.
категорија M42
Láncz Irén (2001): A hiedelemmondák szövegtani sajátságai. = Láncz I.: Csantavéri hiedelemmondák, Rubicon, Becse, 35–76.
M42
6 M44 3.
Láncz Irén (2005): Példák a másságra. Néhány vajdasági prózaszöveg stílussajátságai. Szarvas Gábor Nyelvművelő Napok, Ada, 35–52. Láncz Irén (2009): Időkijelölések a szövegben. Hungarológiai Közlemények, 3. sz. 118–128.
M51
4.
M51
5.
Láncz Irén (2011): A beszéd pragmatikai jellemzői. Hungarológiai Közlemények, 1. sz. 34–44.
IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Проф. др Ирен Ланц је 1997. године изабрана у звање редовног професора за област Општа и мађарска лингвистика а у оквиру које држи између осталог предмет Текстуална лингвистика на основним студијама као и предмет Лингвистика текста мађарског језика на докторским студијама. Др Ланц је била ментор за израду докторске дисертације Иштвана Шилинга (дисертација је одбрањена 1999. године) и пружила је потребну подршку кандидаткињи Богларки Лаки током њених докторских студија као и током израде нацрта истраживања ове тезе. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Др Ирен Ланц испуњава стручне и педагошке услове да као ментор прати истраживање Богларке Лаки и помаже кандидаткињи током њеног рада на теми докторске дисертације.
V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Vajdasági magyar nők beszélt nyelvi élettörténetének szövegtani vizsgálata (Анализа животних прича мађарских жена из Војводине из аспекта текстуалне лингвистике).
Наслов тезе је подобан?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.2 предмета (проблема) истраживања Анализа текстуалних лингвистичких карактеристика животних прича се врши у когнитивном и функционалном теоријском оквиру, приступајући разматраним питањима из динамичног схватања појма текста. Циљ анализе је истражити како се формирају животне приче, на основу какве когнитивне шеме се организују ови текстови и како на њихову структуру утичу ментални процеси који имају важну улогу у стварању овог типа текста. Предмет истраживања чине текстуалне лингвистичке карактеристике, анализа нараторске перспективе, временске и просторне структуре, стила, деиктичких, кореферентних и других елемената који обезбеђују кохезију и кохеренцију животних прича итд. Пошто се ове животне приче исказују у дијалогичкој комуникативној ситуацији откривању текстуалних лингвистичких карактеристика животних прича доприноси и истраживање функције животних прича у комуникативној интеракцији.
7 Предмет истраживања је подобан?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Когнитивна лингвистика која се почела развијати 80-их година прошлог века, после тзв. когнитивне револуције, једна је од дисциплина когнитивних наука. Сматра се да је језик део менталног когнитивног система који се састоји од система менталних структура и процедуре. Разумевање људског језика се крије у разумевању и моделирању процеса људске когниције. У центру теорије стоји однос између језика и ума, а језик се истражује као способност ума. Људски говор као један од продуката ума је истражен у процесу стварања и обрађивања, тако да су једна од најважнијих области интересовања когнитивне лингвистике су (говорни) дискурси. У когнитивној лингвистици постоје два правца. По модуларном (класичном) правцу, језичка и друга врста знања и операције се одвајају у аутономне модуле, док су по холистичком правцу језичке и нејезичке операције међусобно повезане и стварају јединствен систем. Когнитивна лингвистика је отворила нове перспективе у истраживању текста. Текст у репрезентацији ума је уједно конструкција и операција. Наука више не сматра стварање текста репродукцијом текста који се складишти у меморији, већ се сматра да је то свесна, конструктивна и стваралачка активност. У стварању свих врста текстова важну улогу имају ментални процеси. Текстови се формирају на основу когнитивних шема, у зависности од актуелног контекста и ситуације. Постоји више теорија у вези шема, нпр. модели Ван Дајка и Кинча, Шанка и Абелзона, наративни модел Лабова итд. Један од најважнијих резултата психолошких истраживања је откриће да су осим текстова успомене и знање такође структурисане у шеме, што игра важну улогу из аспеката животних прича. Одабрана литература: BEAUGRANDE, Robert de – DRESSLER, Wolfgang (2000): Bevezetés a szövegnyelvészetbe. Corvina, Bp. LANGACKER, Ronald W. (1987): Foundation of Cognitive Grammar. Volume I. Stanford, California. LANGACKER, Ronald W (2008): Cognitive Grammar. A Basic Introduction. University Press, Oxford. SÍKLAKI István (1980): Elbeszélő szövegekkel kapcsolatos kutatások. MRT Tömegkommunikációs Központ, Bp. TOLCSVAI NAGY Gábor (2001): A magyar nyelv szövegtana. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp. Списак литературе ALBERT Judit (2002): „Hogy kik is vagyunk, életünk történetéből derül ki…”. Élettörténeti hagyomány a pszichológiában. Helikon, 3. 336–343. ALBERTNÉ HERBSZT Mária (1992): A társalgás néhány jellemzője és szabálya. = Szemiotikai szövegtan 5. Szövegtani kutatás: témák, eredmények, feladatok. Szerk.: Petőfi S. János, Békési Imre, Vass László. JGYTF Kiadó, Szeged, 9−18. ANDÓ Éva (2003): Beszélt nyelvi narratívumok szerkezeti összetevőinek és beszédtempójának összefüggése. = Nyelvek és kultúrák találkozása. A XII. Magyar Alkalmazott Nyelvészeti Kongresszus előadásainak válogatott gyűjteménye. Szegedi Tudományegyetem, Juhász Gyula Tanárképző Főiskolai Kar, Alkalmazott Nyelvészeti Tanszék, Szeged, 96–103. ANDÓ Éva (2006): A beszélt nyelvi történetmondások elemzésének kognitív és funkcionális szempontjai. = Szöveg és típus. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 113–156. ANDÓ Éva (2010): A történetmondás kulturális szerepéről – „Mesélj arról, mi a szép, mi a baj…”. XXI. század. Tudományos Közlemények, 24. URL: http: //epa.oszk.hu/02000/02051/00014/pdf/EPA02051_Tudomanyos_Kozlemenyek_24_055-064.pdf ANDÓ Éva (2011): Szavak, szimbólumok, narratívák – manipulált kollektív emlékezet és emlékezéspolitika. XXI. század. Tudományos Közlemények, 25. URL: http: //epa.oszk.hu/02000/02051/00015/pdf/EPA02051_Tudomanyos_Kozlemenyek_25_105-114.pdf ASSMAN, Jan (1990): A kulturális emlékezet. Atlantisz Kiadó, Bp. AUSTIN, John L. (1962/2000): Tetten ért szavak. Akadémiai Kiadó, Bp. BADIS Róbert (2008): A vajdasági magyarság identitásstratégiái. = Bennünk élő múltjaink. Történelmi tudat – kulturális emlékezet. Szerk.: Papp Richárd – Szarka László,
8 Vajdasági Magyar Művelődési Intézet, Zenta. URL: http://www.idkm.org/tanulmanyok/ A_vajd_ magy_ ident.pdf BAHTYIN, Mihail (1986): A beszéd és a valóság. Gondolat, Bp. BALÁZS Géza (2007): Szövegantropológia. Szövegek többirányú megközelítése. BDF, Szombathely–Inter Kht., Bp. BALÁZS Géza (2008): Gondolkodási formák, gondolatalakzatok, szövegalaptípusok. A szövegtípusok antropológiai jellegű megközelítései. = Szöveg, szövegtípus, nyelvtan. Szerk.: Tátrai Szilárd – Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 79–88. BALÁZS János (1985): A szöveg. Gondolat Kiadó, Bp. BAŃCZEROWSKI Janusz (1994): A kommunikációs kompetencia összetevői. Magyar Nyelvőr, 118. 277–286. BAŃCZEROWSKI Janusz (1999): A kognitív nyelvészet alapelvei. Magyar Nyelvőr, 123. 78– 87. BÁNFALVY Attila (2009): A trauma mint kulturális narratíva. Disputa, 05. 10–15. URL: http://www.deol.hu/disputa/2009/Disputa_09-05.pdf BÁNRÉTI Zoltán (1979): Téma és anaforikus viszonyok a szövegben. Magyar Nyelv, 75. 406−415. BARÁT Erzsébet – SÁNDOR Klára, szerk. (2007): A nő helye a magyar nyelvhasználatban. JATE Press, Szeged. BARTHA Csilla – HÁMORI Ágnes (2010): Stílus a szociolingvisztikában, stílus a diskurzusban. Nyelvi variabilitás és társas jelentések konstruálása a szociolingvisztika „harmadik hullámában”. Magyar Nyelvőr, 134/3. 298–321. BARTLETT, Frederic (1985): Az emlékezés (kísérleti és szociálpszichológiai tanulmány). Gondolat, Bp. BAUMANN Tímea (2007): Női emlékezet a délszláv háborúról – egy élettörténet tanulságai. URL: www.antroport.hu/lapozo/tanulmanyok/tanulmanypdf/Baumann Timea Noi emlekezet a delszlav haborurol JAV.pdf BEAUGRANDE, Robert de – DRESSLER, Wolfgang (2000): Bevezetés a szövegnyelvészetbe. Corvina, Bp. BEDE Nóra (2008): Traumaelméletek és a kollektív trauma elbeszélhetősége –Traumatikus történetek empirikus vizsgálata. URL: http://pszichologia.pte.hu/files/tiny_mce/ File/tezisek/2008Bede%20Nora.pdf BÉKÉSI Imre (1994): A mondatnyelvészet és a szövegnyelvészet között: a tömbösödés. = Szövegtan és prózaelemzés. A rövidpróza kreatív-produktív megközelítéséhez. Szerk.: Petőfi S. János − Bácsi János − Békési Imre − Benkes Zsuzsa – Vass László. Trezor Kiadó, Bp., 23−40, 158−189. BENCZE Lóránt (1993): Deixis és referencia. Kisenciklopédia dióhéjban. = Emlékkönyv Fábián Pál 70. születésnapjára. Szerk.: Kozocsa Sándor Géza. ELTE, Bp., 41–49. BENCZE Lóránt (1996): Emlékezés, szövegalkotás, szövegtípus. = Mikor, miért, kinek, hogyan I. Stílus és értelmezés a nyelvi kommunikációban. Corvinus Kiadó, Bp., 319–350. BORONKAI Dóra (2006): A „genderlektusokról” egy szociolingvisztikai diskurzuselemzés tükrében. Szociológiai Szemle, 16. 41–59. URL: http://www.mtapti.hu/mszt /20064/004.pdf BORONKAI Dóra (2011): A dialógus szövegtani jellemzői drámai művek és beszélt nyelvi társalgások alapján. Doktori disszertáció, kézirat. URL: http://doktori.btk.elte.hu/ lingv/boronkaidora/diss.pdf BÓDOG Alexa (2008): A kommunikáció és az intencionalitás kapcsolata a pragmatikában. Argumentum, 4. 22–51. URL: http://argumentum.unideb.hu/2008-anyagok/ BodogA.pdf BODOR Péter (1997): A lélek mint diskurzus. Replika, 25. 135–140. BÓNA Judit (2010): Beszédtervezési folyamatok az idős korban. = Új módszerek az alkalmazott nyelvészeti kutatásban. Szerk.: Gecső Tamás – Sárdi Csilla. Kodolányi János Főiskola, Székesfehérvár, Tinta Könyvkiadó, Bp., 43–47. BÓNA Judit (2010): Beszédtervezési folyamatok az életkor és a beszédstílus függvényében. Magyar Nyelvőr, 134. URL: http://www.c3.hu/~nyelvor/period/1343/134306.pdf BUTLER, Judith (2006): Problémás nem. Feminizmus és az identitás felforgatása. Balassi Kiadó, Bp. CSEPELI György (2001): A szociálpszichológia vázlata. Jószöveg Műhely Kiadó, Bp. CSERESNYÉSI László (2004): Férfi nyelv, női nyelv (1+1=1). = Nyelvek és stratégiák avagy a
9 nyelv antropológiája. Szerk.: Cseresnyési László. Tinta Könyvkiadó, Bp., 78–88. DÁNIEL Ágnes (1990): Sző – szöveg – szer – szervez. A szöveg szerveződésének vizsgálata. Akadémiai Kiadó, Bp. DEME László (1983): A szövegség és szövegegység néhány jellemzője. = Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Szerk.: Rácz Endre – Szathmári István. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp., 31–60. DIJK, Teun van (1977/1982): Kontextus és megismerés. Tudáskeretek és beszédaktusmegértés. Tanulmányok, 15. Szövegelmélet. A Magyar Nyelv, Irodalom és Hungarológiai Kutatások Intézete, Újvidék, 63−81. DIJK, Teun van (1980): Macrostructures. An interdisciplinary Study of Global Structures in Discourse, Interaction, and Cognition. Lawrence Erlbaum, Hillsdale. DIJK, Teun van − KINTSCH, Walter (1985/1995): A stratégiai beszédfeldolgozás modellje felé. = A szóbeli befolyásolás alapjai. I. kötet. Szerk.: Síklaki István. Nemzeti Tankönyvkiadó, 14−34. DOBI Edit – PETŐFI S. János, szerk. (2000): Koreferáló elemek – koreferenciarelációk. (Magyar nyelvű szövegek elemzése. Diszkusszió). Officina Textologica 4. Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen. DOBI Edit, szerk. (2008): A forgatókönyv mint dinamikus szövegszervező erő. Officina Textologica 14. Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen. DOBI Edit, szerk. (2011): A szövegösszefüggés elméleti és gyakorlati megközelítési módjai. (Poliglott terminológiai és fogalmi áttekintés). Officina Textologica 16. Debreceni Egyetemi Kiadó, Debrecen. DOBI Edit, szerk. (2012): A szövegösszefüggés elméleti és gyakorlati megközelítési módjai. (Diszkusszió). Officina Textologica 17. Debreceni Egyetemi Kiadó, Debrecen. DOBOS Csilla (2006): A társadalmi nemek és a nyelvhasználat kapcsolatának vizsgálata a pragmatika és a diskurzuselemzés elméleti keretében. = Sokszínű nyelvészet. Alkalmazott nyelvészeti gender-kutatások. Szerk.: Kegyesné Szekeres Erika – Simigné Fenyő Sarolta. Miskolci Egyetem, Miskolc, 165–178. EHMANN Bea (2002): A szöveg mélyén: A pszichológiai tartalomelemzés. Új Mandátum Kiadó, Bp. EHMANN Bea (2003): Az egyén a történelem sodrában: a pszichikus időélmény egy típusa mint a kollektív élményuniverzum megteremtője. Magyar Tudomány, I. URL: www.matud.iif.hu/03jan/ehmann.html EHMANN Bea (2004): Elbeszélt élettörténeti epizódok időstruktúrája. = A reprezentáció szintjei. Szerk.: László János – Kállai János – Bereczkei Tamás. Gondolat, Bp., 357–372. ENKVIST, Nils Erik (1995): Stilisztika, szövegnyelvészet és kompzíció. Helikon, 3. 252–265. EŐRY Vilma (2006): A szöveg időszerkezete mint szövegtipológiai jellemző. = Szöveg és típus. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 233–257. EŐRY Vilma (2008): Az időgrammatika és a szövegidő: az idő-határozószók a szövegben. = Szöveg, szövegtípus, nyelvtan. Szerk.: Tátrai Szilárd, Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 185–191. ERŐS Ferenc – EHMANN Bea (1996): Az identitásfejlődés tükröződése az önéletrajzi elbeszélésben. = Azonosság és különbözőség. Tanulmányok az identitásról és az előítéletről. Szerk.: Erős Ferenc. Scientia Humana, Bp., 96–113. FEHÉR Erzsébet (1998): „A nézőpont“ a szövegben. = Nyelvi és kommunikációs kultúra az iskolában I. Szerk.: V. Raisz Rózsa – H. Varga Gyula. Magyar Nyelvtudományi Társaság, Bp., 165–172. FEHÉR Erzsébet (2000): A szövegkutatás megalapozása a magyar nyelvészetben. Nyelvtudományi Értekezések, 147. Akadémiai Kiadó, Bp. FEHÉR Erzsébet (2006): Szövegtipológia a retorikai hagyományban. = Szöveg és típus. Szövegtipológiai tanulmányok. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 27−63. FÓNAGY Iván (1990): Gondolatalakzatok, szövegszerkezet, gondolkodási formák. MTA Nyelvtudományi Intézete, Bp. FÜZI Izabella – TÖRÖK Ervin: Bevezetés az epikai szövegek és a narratív film elemzésébe. URL: http://szabadbolcseszet.elte.hu/mediatar/vir/tankonyv/tortenet/index02.html# GAL, Susan (2001): Beszéd és hallgatás között. A nyelv és társadalmi nem kutatásának kérdései. Replika, 45-46. 163–189. GOCSÁL Ákos (2001): Gyorsabban beszélnek-e a nők, mint a férfiak? Beszédkutatás, 9: 61–72. GOFFMAN, Erving (1967/1995): A homlokzatról. = A szóbeli befolyásolás alapjai II. Szerk.:
10 Síklaki István. ELTE Szociológiai Intézet. Tankönyvkiadó, Bp., 3–30. GÓSY Mária (1998): A beszédtervezés és a beszédkivitelezés paradoxona. Magyar Nyelvőr, 122. 3–15. GÓSY Mária (2002): A megakadásjelenségek eredete a beszédprodukció tervezési folyamatában. Magyar Nyelvőr, 126. 115–129. GÓSY Mária (2005): Beszédészlelés: folyamatok, stratégiák, modellek. Modern Nyelvoktatás, 11. 3–13. GÓSY Mária (2005): Pszicholingvisztika. Corvina, Bp. GRICE, H. Paul (1975/2001): A társalgás logikája. = Nyelv − Kommunikáció − Cselekvés. Szerk.: Pléh Csaba – Síklaki István – Terestyéni Tamás. Osiris Kiadó, Bp., 213–227. GYÁNI Gábor (2000): Emlékezés, emlékezet és a történelem elbeszélése. Napvilág Kiadó, Bp. GYÁNI Gábor (2008): Identitás, emlékezés, lokalitás. 2000., 6. URL: http://ketezer.hu/2008/06/identitas-emlekezes-lokalitas/ HALBWACHS, Maurice (1971): Az emlékezet társadalmi keretei. = A francia szociológia ma. Szerk.: Ferge Zsuzsa. Közgazdasági és Jogi Könyvkiadó, Bp., 124–132. HALBWACHS, Maurice (1980): Collective Memory. Harper, New York. HÁMORI Ágnes (2006): A társalgási műfajokról. = Szöveg és típus. Szövegtipológiai tanulmányok. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 157–181. HARRÉ, Rom (1997): Érzelem és emlékezet: a második kognitív forradalom. Replika, 25. 141– 152. HORVÁTH Viktória (2007): Vannak-e „női” és „férfi”megakadásjelenségek a spontán beszédben? Magyar nyelvőr, 131. 315–323. HÓZSA Éva (2010): Trauma és irodalom – A tékozlás tünetei? (A mai vajdasági magyar próza és a perem-trauma kultúrája). = Irodalom, nemzet, identitás. Szerk.: Jankovics József – Nyerges Judit. Nemzetközi Magyarságtudományi Társaság, Bp., 188–199. URL: http://mek.oszk.hu/08100/08170/08170.pdf HUSZÁR Ágnes, szerk. (2006): A családi nyaggatástól a munkahelyi nyelvhasználatig. Szociolingvisztikai olvasmányok magyar nyelven. Tinta Könyvkiadó, Bp. HUSZÁR Ágnes (2009): Bevezetés a gendernyelvészetbe. Miben különbözik és miben egyezik a férfiak és a nők nyelvhasználata és kommunikációja? Tinta Könyvkiadó, Bp. HYMES, Dell (1974/2001): A nyelv és a társadalmi élet kölcsönhatásának vizsgálata. = Nyelv – kommunikáció – cselekvés. Szerk.: Pléh Csaba –Terestyéni Tamás – Síklaki István. Osiris Kiadó, Bp., 458–495. HYMES, Dell (1977): Kommunikatív kompetencia. = Kommunikáció. Szerk.: Horányi Özséb. Közgazdasági és Jogi Könyvkiadó, Bp., 333–413. IVÁNYI Zsuzsanna (2000): A szókereső folyamatok szintaxisa. Konverzációelemzési kutatás. Modern Filológiai Közlemények, 1. 52–64. IVÁNYI Zsuzsanna (2001): A nyelvészeti konverzációelemzés. Magyar Nyelvőr, 125. 74–93. IVÁNYI Zsuzsanna (2002): A szókincs hiányosságainak problémája hétköznapi beszélgetésekben. Konverzációelemzési és kognitív nyelvészeti kutatások egybevetése. Nyelvtudományi Közlemények, 99. 281–304. URL: http://www.nytud.hu/nyk/99/ivanyi99.pdf IVASKÓ Lívia, szerk. (2004). A kommunikáció útjai. Gondolat, Bp. KÁROLY Krisztina (2011): Szöveg, koherencia, kohézió. Szövegtipológiai és retorikai tanulmányok. Tinta Könyvkiadó, Bp. KÁRPÁTI Eszter (2006): A szöveg fogalma. Typotex, Bp. KEGYESNÉ SZEKERES Erika (2003): Nemek, nyelvek és kultúrák. = Nyelvek és kultúrák találkozása. A XII. Magyar Alkalmazott Nyelvészeti Kongresszus előadásainak válogatott gyűjteménye. Szegedi Tudományegyetem, Juhász Gyula Tanárképző Főiskolai Kar, Alkalmazott Nyelvészeti Tanszék, Szeged, 61–65. KEGYESNÉ SZEKERES Erika (2006): Nyelvi szexizmus és szexista nyelvhasználat a magyar nyelvben. = Sokszínű nyelvészet. Alkalmazott nyelvészeti gender-kutatás. Szerk.: Simigné Fenyő Sarolta – Kegyesné Szekeres Erika. Miskolci Egyetem, Miskolc, 91–100. KERTÉSZ András (2000): A kognitív nyelvészet szkeptikus dilemmája. Magyar Nyelvőr, 124. 209−225. KESZLER Borbála (1983): Kötetlen beszélgetések mondat- és szövegtani vizsgálata. = Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Szerk.: Rácz Endre – Szathmáry István. Nemzeti
11 Tankönyvkiadó, Bp., 164–202. KIEFER Ferenc (1992): A szöveg időszerkezetéről. = Szemiotikai szövegtan 4. Szerk.: Petőfi S. János – Békési Imre. JGYTF Kiadó, Szeged, 40–55. KIEFER Ferenc (1994): A mondat időbeli szerkezete. Magyar Nyelv, 90/3. 264–275. KIMURA, Doreen (2004): Női agy és férfi agy. Kairosz Kiadó, Bp. KINTSCH, Walter – DIJK, Teun van (1978): Toward a model of text comprehension and production. Psyhological Review, 85. 363–394. KISS Jenő (1995): Társadalom és nyelvhasználat. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp. KOCSÁNY Piroska (2002): Szöveg, szövegtípus, jelentés: a mondás mint szövegtípus. Nyelvtudományi Értekezések 151. Akadémiai Kiadó, Bp. KONTRA Miklós, szerk. (1988): Beszélt nyelvi tanulmányok. MTA Nyelvtudományi Intézete, Bp. KÓNYA Anikó – TÖRŐ Tímea (1992): Emlékezés kiemelkedő személyes élményekre: az önéletrajzi emlékezet vaku pillanatai. Pszichológia, 12. 311–327. KÓNYA Anikó, szerk. (1994): Az elbeszélés és az önéletrajzi visszaemlékezés. Szöveggyűjtemény. Soros Foundation Higher Education Support Program, ELTE Kognitív Pszichológiai Programok, Bp. KÓNYA Anikó (1996): A „tiszta emlék”. Pszichológia, 16/4. 335–346. KÓNYA Anikó (1999): A személyes emlékek társas természete. = Kollektív, társas, társadalmi. Szerk.: Kónya Anikó – Király István – Bodor Péter – Pléh Csaba. Akadémiai Kiadó. Bp., 545– 558. KÓNYA Anikó (2001): Személyes múlt és történelem: memoárok. = Tanulás, kezdeményezés, alkotás. Szerk.: Pléh Csaba, László János, Oláh Attila. ELTE Eötvös Kiadó, Bp., 286–293. URL: www.emlekezem.hu KÓNYA Anikó (2002): Szubjektív történelem. = Emigráció és identitás. Szerk.: Kanyó Tamás. L’Harmattan, Bp., 149−162. KÓNYA Anikó (2004): Infantilis amnézia. Felnőttek gyermekkori emlékeinek eredete. = Az emberi megismerés kibontakozása. Szerk.: Győri Miklós. Gondolat Kiadói Kör, Bp., 172−190. KÓNYA Anikó (2005): Tapasztalati élmény és emlékezeti tudatosság. Az önéletrajzi emlékezet introspektív adatai. = Az ezerarcú elme. Tanulmányok Pléh Csaba 60. születésnapjára. Szerk.: Gervain Judit − Kovács Kristóf − Lukács Ágnes − Racsmány Mihály. Akadémiai Kiadó, Bp., 262–274. KOSTIĆ, Milena – STAMENKOVIĆ, Dušan (2010): Bograndovo viđenje tekstualne lingvistike na početku novog milenijuma. Riječ, 21−47. KOSTIĆ, Milena (2011): Bograndovo viđenje diskurzivnog i dekonstrukcijskog proučavanja jezika. Philologia Mediana, 319−334. KOVÁCS Éva (2006): Interjús módszerek és technikák. = Kvalitatív módszerek az empirikus társadalom- és kultúrakutatásban. Szerk.: Feischmidt Margit. URL: http://szabadbolcseszet.elte.hu/ index.php?option=com_tanelem&id_tanelem=835&tip=0 KOVÁCS Éva (2006): Narratív biográfiai elemzés. = Kvalitatív módszerek az empirikus társadalom- és kultúrakutatásban. Szerk.: Feischmidt Margit. URL: http://szabadbolcseszet.elte.hu/ index.php?option=com_tanelem&id_tanelem=840&tip=0 KOVÁCS Ilona – SZAMARASZ Vera Zoé, szerk. (2009): Látás, nyelv, emlékezet. Typotex, Bp. KÖVECSES Zoltán (2005): A metafora. Gyakorlati bevezetés a kognitív metaforaelméletbe. Typotex, Bp. LABOV, William – WALETZKY, J. (1967): Narrative Analyses. Oral versioins of Personal Experience. Essays on the verbal and visual arts. Szerk.: J. Helm, American Ethnological Society University of Washington press, 12–44. LABOV, William − FANSHEL, David (1977/1995): Átfogó beszédelemzés. = A szóbeli befolyásolás alapjai I. Szerk.: Síklaki István. Nemzeti Tankönyvkiadó, 35−76. LABOV William (1981): Speech actions and reactions in personal narrative. Analyzing Discourse: Text and Talk. Georgetown University Press, Washington DC. LACZKÓ Krisztina (2008): A mutató névmási deixisről. Tanulmányok a funkcionális nyelvészet köréből. Általános Nyelvészeti Tanulmányok XXII. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor – Ladányi Mária. Akadémiai Kiadó, Bp. 306–347. LAKIĆ, Igor (2009): Modeli analize diskursa novinskih članaka. Riječ, 2. 91−108. URL: http://www.ff.ucg.ac.me/dokumenta/Rijec%20II/Igor%20Lakic.pdf LAKIĆ, Igor (2010): Modeli analize u pisanom diskursu. Mi o jeziku, jezik o nama. Zbornik
12 radova sa druge konferencije Društva za prijimenjenu lingvistiku. Szerk.: Slavica Perović. Društvo za prijimenjenu lingvistiku Crne Gore, Podgorica, 23−36. URL: http://www.isj ucg.ac.me/Dokumenta/Zbornik%20-%20Mi%20o%20jeziku%20-%20jezik%20o%20nama.pdf LAKIĆ, Igor (2010): Analiza medijskog diskursa o ratu. Diskurs i diskursi. Szerk.: Vera Vasić. Filozofski Fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Ženske studije i istraživanja, Novi Sad, 269−282. URL: http://www.ff.uns.ac.rs/biblioteka/digitalna/izdanja_fakulteta/pdf/ZbornikSvenka Savic.pdf LANGACKER, Ronald W. (1987): Foundation of Cognitive Grammar. Volume I. Stanford, California. LANGACKER, Ronald W (2008): Cognitive Grammar. A Basic Introduction. University Press, Oxford. LÁSZLÓ János (1998): Szerep, forgatókönyv, narratívum. Scientia Humana, Bp. LÁSZLÓ János (1999): Társas tudás, elbeszélés, identitás. Scientia Humana/Kairosz, Bp. LÁSZLÓ János (2005): A történetek tudománya: bevezetés a narratív pszichológiába. ÚMK, Bp. LÁSZLÓ János – PÉLEY Bernadette (2005): Az identitásfejlődés vizsgálata élettörténeti epizódok narratív pszichológiai tartalomelemzésével. = Az ezerarcú elme. Tanulmányok Pléh Csaba 60. születésnapjára. Szerk.: Gervain Judit − Kovács Kristóf − Lukács Ágnes − Racsmány Mihály. Akadémiai Kiadó, Bp., 250−274. LEJEUNE, Philippe (2003): Önéletírás, élettörténet, napló. L’Harmattan, Bp. LOSONCZ Alpár (1998): Az emlékezés hermeneutikája. Forum, Újvidék MAÁR Judit (1995): A drámai és az elbeszélő szöveg szemantikai vizsgálata. Modern filológiai füzetek, 53. Akadémiai Kiadó, Bp. MEAD, George Herbert (1973): A pszichikum, az én és a társadalom. Gondolat, Bp. MENYHÉRT Anna (2008): Elmondani az elmondhatatlant. Trauma és irodalom. AnonymusRáció Kiadó, Bp. MURAI András − TÓTH ESZTER Zsófia (2011): Helyzetfüggő. A kontextus szerepe a személyes emlékezet társas szerveződésében. Médiakutató, 1. URL: http://www.mediakutato.hu /cikk/2011_01_tavasz/08_kontextus_szerepe MURVAI Olga (1999): Én-rejtő és én-feltáró szövegtípusok az iskolai kommunikációban. = Nyelvi és kommunikációs kultúra az iskolában I. Szerk.: V. Raisz Rózsa – H. Varga Gyula. Magyar Nyelvtudományi Társaság, Bp., 188−195. NAGY Ferenc – SZAKÁCSNÉ Farkas Judit – VÁGÓNÉ Miklós Ilona (1983): Nőies és férfias szövegsajátosságok. = Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Szerk.: Rácz Endre – Szathmáry István. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp., 239–248. NEISSER, Ulrich (1993): Pillanatfelvételek vagy magaslati pontok? = Az emlékezet ökológiai megközelítése. Szerk.: Kónya Anikó. Tankönyvkiadó, Bp., 449–456. NEMESI Attila László (1997): Miként viselkedünk a szavakkal? Benyomáskeltés és nyelvhasználat. Magyar Nyelvőr, 121. 490–496. NEMESI Attila László (2000): Benyomáskeltési stratégiák a társalgásban. Magyar Nyelv, 96/4., 418−436. NEMESI Attila László (2004): Udvariasság és racionalitás a nyelvhasználatban. = A kommunikáció útjai. Szerk.: IVASKÓ Lívia. Gondolat, Bp. NEMESI Attila László – SZOMBATHELYI Nóra (2009): Tudatosság a verbális énmegjelenítésben: kutatási módszerek, dilemmák. = Tudatosság a kommunikációban. Szerk.: H Varga Gyula. HungaroVox, Bp., 9–19. NÉMETH T. Enikő (2003): A kommunikatív nyelvhasználat elvei. = Általános Nyelvészeti Tanulmányok XX. Szerk.: Németh T. Enikő és Bibok Károly. Akadémiai Kiadó, Budapest, 221–254. NIGRO, Georgia – NEISSER, Ulrich (1993): A személyes emlékek nézőpontjai. = Az emlékezet ökológiai megközelítése. Szerk.: Kónya Anikó. Tankönyvkiadó, Bp., 483–502. NORA, Pierre (1999): Emlékezet és történelem között. Aetas, 3. 142−158. URL: http://www.aetas.hu/1999_3/99-3-10.htm OLÁH-BADI Melinda (2008): Az eseménytől a narratív reprezentációig. Egy élettörténet narratív szintaxisa, szemantikája és pragmatikája. URL: www.kmei.ro/site/joomla/images/ stories/.../KJ_OlahBadiMelinda.doc ORTHMAYR Imre (1997): Rom Harré diszkurzív pszichológiája. Replika, 25. 153–162. OZSVÁTH Imola (2009): „Engemet ez tartott életbe…” Egy mezőségi szövőasszony élettörténetének vizsgálata. URL: www.htmtop.mtaki.hu/palyamunka_pdf_2010/2009
13 PÁSZKA Imre (2007): Narratív történetformák. A megértő szociológia nézőpontjából. Belvedere, Szeged. PATAKI Ferenc (1997): Az önéletírás „dramaturgiája”: Az élettörténeti forgatókönyvek. Pszichológia,17., 339–389. PATAKI Ferenc (2001): Élettörténet és identitás. Osiris, Bp. PETE István (1993): Az időviszonyok szemantikai rendszere. Magyar Nyelv, 89/4. 385–401. PETŐFI S. János (1984): Szövegkompozíció makro és mikro szinten. Metodológiai megjegyzések a kompozíció kohezív szerkezetének elemzéséhez. Híd, 6. 856−873. PETŐFI S. János (1988): A szöveg mint interdiszciplináris kutatási objektum. Magyar Nyelvőr, 112. 219–229. PETŐFI S. János, szerk. (1998): Koreferáló elemek – koreferenciarelációk.Magyar nyelvű szövegek elemzése). Officina Textologica 2. Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen. PETŐFI S. János – SZIKSZAINÉ Nagy Irma, szerk. (2004): A szövegorganizáció elemzésének aspektusai. (Fogalmi sémák). Officina Textologica 10. Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen. PETŐFI S. János – SZIKSZAINÉ Nagy Irma, szerk. (2005): A korreferencialitás poliglott vizsgálata. Officina Textologica 12. Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen. PETŐFI S. János (2009): Egy poliglott szövegnyelvészeti-szövegtani kutatóprogram II. (Adalékok a verbális szövegek szövegösszefüggőség hordozóinak vizsgálatához). Debreceni Egyetem, Magyar Nyelvtudományi Tanszék. PLÉH Csaba – RADICS Katalin (1982): Beszédaktus-elmélet és kommunikációkutatás. Általános Nyelvészeti Tanulmányok XIV. Szerk.: Telegdi Zsigmond – Szépe György. Akadémiai Kiadó, Budapest, 87–108. PLÉH Csaba (1986): A történetszerkezet és az emlékezeti sémák. Akadémiai Kiadó, Bp. PLÉH Csaba (1996): A narratívumok mint a pszichológiai koherenciateremtés eszközei. Holmi, 8. 265–282. PÓLYA Tibor (2004): Miről informál az élettörténet narratív perspektívája? = A reprezentáció szintjei. Szerk.: László János − Kállai János − Bereczkei Tamás. Gondolat Kiadó, Bp., 341−355. RÁCZ Endre – SZATHMÁRI István, szerk. (1983): Tanulmányok a mai magyar nyelv szövegtana köréből. Tankönyvkiadó, Bp. RADA Roberta (2007): Szövegminták keveredése mindennapi szövegekben. = Szöveg, szövegtípus, nyelvtan. Szerk.: Tátrai Szilárd, Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 164–174. RADOVANOVIĆ, Milorad (2007): Stari i novi spisi: Ogledi o jeziku i umu. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sr. Karlovci – Novi Sad. RAJIĆ, Jelena (2004): Jezik i kontekst. Srpski jezik – studije srpske i slovenske, 1-2. 293–303. REBOUL, Anne – MOESCHLER, Jacques (1998/2000): A társalgás cselei. Bevezetés a pragmatikába. Osiris, Bp. RICOEUR, Paul (1999): Emlékezet – felejtés – történelem. = Narratívák 3. A kultúra narratívái. Szerk. és a szövegeket gondozta: Thomka Beáta. Kijárat Kiadó, Bp., 51–68. RICOEUR, Paul (1999): Az én és az elbeszélt azonosság. = Válogatott irodalomelméleti tanulmányok, Osiris, Bp., 373–413. SANDIG, Barbara (1995): A német nyelv stilisztikája. Helikon, 3. 306–333. SAVIĆ, Svenka (1993): Diskurs analiza. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Novi Sad. SCHLEICHER Nóra (2004): Férfi beszéd, női csevej? – Társadalmi nem és nyelvhasználat a munkahelyen. URL: www.gender.bkae.hu/eloadasok.php SEARLE, John R. (1969/2001): Az illokúciós aktusok szerkezete. = Nyelv – kommunikáció – cselekvés I. Szerk.: Pléh Csaba – Síklaki István – Terestyéni Tamás. Tankönyvkiadó. Bp., 43–62. SCHANK, R. C. – ABELSON, R. P. (1977): Scripts, plans, goals, and understanding. Hillsdale, Erlbaum. SÉLLEI Nóra (2001): Tükröm, tükröm: írónők önéletrajzai a 20. század elejéről. Kossuth Egyetemi Kiadó, Debrecen. SÉLLEI Nóra, szerk. (2007): A nő mint szubjektum, a női szubjektum. Debreceni Egyetem kiadója, Debrecen. SÍKLAKI István (1980): Elbeszélő szövegekkel kapcsolatos kutatások. MRT Tömegkommunikációs Központ, Bp. SÍKLAKI István (1985): Kognitív történet-modellek = Az elbeszélés értelmezésének stratégiái.
14 Studia Poetica 6. Szerk.: Bernáth Árpád – Csúri Károly. Szeged, 10–39. SÍKLAKI István, szerk. (1995): A szóbeli befolyásolás alapjai I–II. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp. SÍKLAKI István (1998): Én-prezentálás és narratívum egy terápiás interjúban. = Élettörténet és megismerés. Szerk.: László János, Csepeli György, Kovács Zoltán, Pataki Ferenc. Scientia Humana, Bp., 101−115. SZABÓ Zoltán (1988): Szövegnyelvészet és stilisztika. Tankönyvkiadó, Bp. SZABÓ Zoltán (1992): Az egyéni stílus mint a szöveg feletti struktúra. = Szöveg az egész világ. Szerk.: Andor József – Benkes Zsuzsa – Bókay Antal. Tinta Könyvkiadó, Bp. SZIKSZAINÉ NAGY Irma (1999): Leíró magyar szövegtan. Osiris Kiadó, Bp. SZIKSZAINÉ NAGY Irma, szerk. (2002): Szövegmondat-összetevők lehetséges lineáris elrendezéseinek elemzéséhez. (Magyar nyelvű szövegek elemzése. Diszkusszió). Officina Textologica 6. Debreceni Egyetem Kossuth Egyetemi Kiadója, Debrecen. SZILI Katalin (2004): Tetté vált szavak. Tinta Könyvkiadó, Bp. TASIĆ, Miloš – STAMENKOVIĆ, Dušan (2012): Odnos metafore i konteksta u kognitivnoj lingvistici. Filolog – časopis za jezik, književnost i kulturu, 5. 234–247. TÁTRAI Szilárd (1999): A történetmondás realisztikus motiváltságának nyelvi jelzéseiről. = Ember és nyelv. Tanulmánykötet Keszler Borbála tiszteletére. Szerk.: Kugler Nóra – Lengyel Klára. ELTE BTK Mai Magyar Nyelvi Tanszék, Bp., 308–312. TÁTRAI Szilárd (2002): Az ‘ÉN’ az elbeszélésben. A perszonális narráció szövegtani megközelítése. Argumentum Kiadó, Bp. TÁTRAI Szilárd (2003): Egy nem mindennapi elbeszélés. Magyar Nyelvőr, 127. 389–406. TÁTRAI Szilárd (2004): A kontextus fogalmáról. Magyar Nyelvőr, 128. 479–494. TÁTRAI Szilárd (2005): A nézőpont szerepe a narratív megértésben. = Általános Nyelvészeti Tanulmányok XXI. Tanulmányok a kognitív szemantika köréből. Szerk.: Kertész András – Pelyvás Péter. Akadémiai Kiadó, Bp., 207–229. TÁTRAI Szilárd (2006): A narratív diskurzusokról – pragmatikai nézőpontból. = Szöveg és típus. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 211–232. TÁTRAI Szilárd (2010): Áttekintés a deixisről (funkcionális kognitív kiindulópontból). Magyar Nyelvőr, 134. 211−233. TENGELYI László (1998): Élettörténet és sorsesemény, Atlantisz, Bp. TERESTYÉNI Tamás (1992): Szövegelméleti tézisek. Szemiotikai szövegtan 4. Szerk.: Petőfi S. János – Békési Imre. JGYTF Kiadó, Szeged, 22–31. TÓFALVY Tamás (2002): A múlt emlékezete és az emlékezet leírása avagy mit mondhatnak a kognitív tudományok az önéletrajzi kutatásoknak? Helikon, 3. 344–352. TÓFALVY Tamás (2008): Narrativitás és megismerés: A narrativitás kognitív és tudományelméleti értelmezése felé. = A láthatalan nyelv. Szerk.: Gervain Judit – Pléh Csaba. Gondolat, Bp., 61−75. TOLCSVAI NAGY Gábor (1996): A magyar nyelv stilisztikája. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp. TOLCSVAI NAGY Gábor (1999): Térjelölés a magyar nyelvben. Magyar Nyelv, 95. 154–166. URL: http://www.c3.hu/~magyarnyelv/99-2/tolcsvai.html TOLCSVAI NAGY Gábor (2000): A kognitív nyelvészet elméleti hozadéka a szövegtan számára. Magyar Nyelvőr, 124. 494–500. TOLCSVAI NAGY Gábor (2001): A magyar nyelv szövegtana. Nemzeti Tankönyvkiadó, Bp. TOLCSVAI NAGY Gábor (2003): Topikaktiválás és topikfolytonosság magyar nyelvű szövegekben. = Általános Nyelvészeti Tanulmányok XX. Tanulmányok a pragmatika köréből. Szerk.: Németh T. Enikő – Bibok Károly. Akadémiai Könyvkiadó, Bp., 295–325. TOLCSVAI NAGY Gábor (2006): Szövegtan. = Magyar nyelv. Szerk.: Kiefer Ferenc. Akadémiai Kiadó, Budapest, 149–174. TOLCSVAI NAGY Gábor (2006): A szövegtipológia megalapozása kognitív nyelvészeti keretben. = Szöveg és típus. Szövegtipológiai tanulmányok. Szerk.: Tolcsvai Nagy Gábor. Tinta Könyvkiadó, Bp., 64–90. VALLENT Brigitta (2005): A spontán beszéd ötven éve és ma (Esettanulmány). = Beszédkutatás. Szerk.: Gósy Mária. MTA Nyelvtudományi Intézet, Budapest, 99–111. VELIČIĆ, Milorad (1987): Uvod u lingvistiku teksta. Školska knjiga, Zagreb. WACHA Imre (1988): Élőnyelvi (spontán) szövegek megnyilatkozásainak szintaktikai vizsgálati szempontjaihoz (A gazdagréti kábeltelevízió élőnyelvi felvételei alapján). = Beszélt nyelvi tanulmányok.
15 Szerk.: Kontra Miklós. MTA Nyelvtudományi Intézete, Bp, 102–159.
Избор литературе је одговарајући?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.4 циљева истраживања Циљ истраживања је анализа текстуалнолингвистичких карактеристика животних прича мађарских жена у Војводини. Животне приче се исказују у облику дијалога у комуникативној ситуацији, a сврстава се у тип текста дијалогичне наративе. Текстуалнолингвистичка анализа ће бити извршена у когнитивном и функционалном теоријском оквиру, али ће се употребљавати и резултати истраживања анализе дискурса, психологије, социологије итд. Како је једна од најважнијих области истраживања когнитивне лингвистике веза између ума и језика, односно ментални процеси, тако је полазна тачка дисертације истраживање когнитивних процеса који имају улогу у стварању животних прича. По схватању когнитивне лингвистике иза текстова постоји тзв. шема која је усвојена приликом социјализације. Између аутобиографског присећања, које је такође учвршћено на основу шема, и конструисања животних прича постоји тесна повезаност. Циљ анализе је открити како механизам присећања и разне успомене конструишу животне приче. Важне текстуалнолингвистичке карактеристике представљају нараторска перспектива и временска и просторна структура. Да би животна прича постала кохезивна и кохерентна, важну улогу имају разноврсни језички (и нејезички) елементи, нпр. деиктички и кореферентни елементи, лексичко понављање итд. По претпоставци, на квалитет и кохерентност животних прича врше утицај тип и повезаност лексичког понављања. По хипотези, трауматичне успомене утичу на кохерентност животних прича, тј. она постаје слабија. Стилска анализа животних прича је комплексан задатак, а један од циљева дисертације је да укаже на то да животне приче као дијалогичне наративе поседују карактеристике конверзационог стила, а у зависности од стила појединаца, начина презентације личности и теме, конверзациони стил се додирује са другим стиловима. Да би што прецизније одредили текстуалнолингвистичке карактеристике животних прича неопходно је истражити текстове из функционалних аспеката, тј. какве улоге имају животне приче у комуникативној интеракцији. Пошто корпус истраживања чине животне приче жена, један аспекат истраживања ће бити контрастивна анализа животних прича жена и мушкараца, односно говорних и писаних животних прича.
Циљеви истраживања су одговарајући?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.5 очекиваних резултата (хипотезе) По хипотези иза животних прича такође се може открити когнитивна шема на основу која долази до формирања текста. У дисертацији се сагледавају важнији модели приче и шеме, и анализира се како се они реализују у животним причама, како утичу на конструисање ових текстова. По хипотези животне приче садрже универзалне елементе, а код неких животних прича постоји одступање од шеме. Између аутобиографског присећања, које је такође учвршћено на основу шема, и конструисања животних прича постоји тесна повезаност. По хипотези позиција приповедача је двојна: лична, прво лице једнине, а уједно и свезнајућа. По претпоставци наратор говори из ретроспективне наративне перспективе, а када је успомена испуњена осећањима приповедач понекад поново преживљава догађаје. По хипотези временска
16 структура животних прича није потпуно хронолошка, него можемо запазити тематскоасоцијативну структуру, а употребљавање садашњег времена указује на важан догађај у животу приповедача. По хипотези наратор прелиминарно презентује своју личност, и труди се да ствара позитивно лице о себи, а текстови имају и улогу стварања, одређивања и опстанка идентитета. По хипотези постоји разлика између животних прича жена и мушкараца и између говорних и писаних животних прича. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.6 план рада План рада се састоји од истраживања литературе и корпуса, затим од писања саме дисертације са следећим поглављима: 1. Увод (карактеристике когнитивне лингвистике, когнитивно-функционално схватање у лингвистици, когнитивнa текстуалнa лингвистикa, структура дисертације) 2. Животна прича, когнитивна шема и присећање (Когнитивни модели приче, аутобиографско присећање и формирање животних прича) 3. Нараторска перспектива 4. Временска и просторна структура 5. Кохезија и кохеренција 6. Стилска анализа 7. Функције животне приче у комуникативној интеракцији 8. Разлика између животних прича жена и мушкараца и говорних и писаних животних прича 9. Закључак План рада је одговарајући?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.7 метод и узорак истраживања Први корак представља анализа одговарајуће стручне литературе, потом следи детаљна анализа корпуса за дату појаву, затим упоређење добијених резултата са оним датим у стручној литератури, односно формулисање закључка. Рад не подразумева статистичку обраду података, премда током истраживања неких појава биће примењени по потреби квантитативна анализа и контрастивни метод. Анализа животне приче ће бити извршена на конкретном језичком материјалу. Корпус чине писани облици говорних животних прича жена објављених у књизи под називом Vajdasági magyar nők élettörténetei (Свенка Савић и Вероника Митро (ед, 2006): Животне приче мађарских жена у Војводини. Футура публикације, Женске студије и истраживања, Нови Сад). Књига садржи 15 животних прича мађарских жена из Војводине, која су забележена у дијалогичној комуникативној ситуацији. Животне приче су у ствари одговори већег обима (наративне карактеритике) на постављена питања, па због тога животне приче можемо сматрати дијалогичним наративама. Књига садржи животне приче жена разних старосних група и занимања, при чему добијамо увид у друштвену ситуацију жена током 20. и 21. века. Метод и узорак су одговарајући?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
17 V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Одсек за хунгарологију, Филозофског факултета у Новом Саду
Услови за експериментали рад су одговарајући?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Нису планиране статистичке обраде података.
Предложене методе су одговарајући?
ДА
НЕ
ДЕЛИМИЧНО
18 VI ЗАКЉУЧАК кандидат је подобан ментор је подобан тема је подобна
ДА ДА ДА
НЕ НЕ НЕ
ДЕЛИМИЧНО ДЕЛИМИЧНО ДЕЛИМИЧНО
На основу увида у формулацију наслова и образложења која поткрепљују значај истраживања, као и на основу избора предложене грађе, циљева и очекиваних резултата истраживања и избора литературе, на основу коректно сачињеног плана рада и избора метода чланови Комисије су сагласни да је тема подобна за израду докторске дисертације. Квалитет научних радова које је објавила кандидаткиња, успешно одбрањен мастер рад, досадашњи истраживачки рад такође наводе Комисију на закључак да Богларка Лаки поседује способности за самостални научноистраживачки рад. Имајући у виду све наведене чињенице, Комисија са задовољством предлаже да се кандидаткињи одобри израда докторске дисертације на тему: „Vajdasági magyar nők beszélt nyelvi élettörténetének szövegtani vizsgálata“ (Анализа животних прича мађарских жена из Војводине из аспекта текстуалне лингвистике), пошто поседује потребна знања и способности за израду научног рада предвиђеног обима.
датум: 31. 7. 2014. председник комисије
др Едита Андрић, редовни професор за ужу научну област Општа и мађарска лингвистика, Филозофски факултет у Новом Саду
члан 1
др Ирен Ланц, редовни професор за ужу научну област Општа и мађарска лингвистика, Филозофски факултет у Новом Саду
члан 2
др Ева Вуков Рафаи, доцент за ужу научну област Методика наставе мађарског језика и књижевности члан 3
19
