ОДЛУКУ. Четвртак, 24. април БЕОГРАД БРОЈ 18 ГОД. XXV

•,СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј " излаза Ј • з д а њ у на с р п с к о х р в а т с к и односно х р в а т с к о с р п с к и , с л о в е н а ч к о » ! и маке» д о н с к о м Ј е з и к у — Огласи а о т а р и ф и — Ж и р о - р а ч у н *од С л у ж б е д р у ш т в е ног к њ и г о в о д с т в а за претплату, посебна и з д а њ а и о г л а с е I0S-3-291-2

Четвртак, 24. април 1969. БЕОГРАД БРОЈ 18

245. На основу члана 18. став 2. Закона о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СФРЈ", бр. 29/66), Савезно извршно веће доноси О Д Л У К У О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ДЕВИЗАМА КОЈЕ ОВЛАШЋЕНЕ БАНКЕ НЕ МОГУ АНГАЖОВАТИ КАД ПРЕУЗИМАЈУ ОБАВЕЗЕ ПО ИНОСТРАНИМ КРЕДИТИМА 1. У Одлуци о девизама које овлашћене банке не могу ангажовати кад преузимају обавезе по и ностраним кредитима („Службени лист СФРЈ", бр. 45/66 и 13/68), y тачки 2. одредба под 3. мења се и гласи: ,,З) на кредите које овлашћене, банке користе y иностранству по основу реесконта или ломбарда истраживања за извезене бродове и опрему на кредит код којих је плаћање уговорено y девизама од значаја за одржавање ликвидности y међу народним плаћањима, као и на гаранције које овлашћене банке дају по кредитима које радне организације користе y иностранству по истом основу;". 2. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ".

ГОД. XXV

Ц е н а о в о м б р о ј у ј е 2,5ft д и н а р а . — Пре т л а т а за IM9. годину износи О линара. — Редакција: Улица Ј о в а н а Р и с т и ћ а бр I Пошт ф а х 22f. — Телефони: ц е н т р а л а $0-931. 61-932, Ѕ«-»33 и 56-934: С л у ж б а п р е т п л а т е 11-731 С л у ж б а п р о д а ј е 11-ГП

бе сопствене производње и ради извршавања уговора о дугорочној кооперације као и уговора о пословно-техничкој сарадњи закљученог између производ них радних организација које су на основу таквог уговора повезане међусобним испорукама делова, склопова и подсклопова. Ако радна организација користи средства глобалне девизне квоте противно одредби става 1. ове тачке, Савезни секретаријат за спољну трговину ће радној организацији кориговати однос увоза према извозу односно умањити глобалну ' девизну квоту y висини која одговара двоструком износу средстава коришћених противно намени из тог става. Ако је износ коришћених средстава мањи од 20% од укупног износа утврђене глобалне девизне квоте, Савезни секретаријат за спољну трговину ће радној организацији умањити глобалну девизну квоту за 20% односно кориговати однос увоза према извозу који одговара смањењу глобалне девизне квоте за 20%." 2. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ". Р. п. бр. 73 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник, Мика Шпиљак, с. p.

Р. п. бр. 61 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник, Мика Шпиљак, с. p.

246. На основу члана 25. Закона о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 29/66, 54/67, 55/68 и 13/69), Савезно извршно веће доноси

ОДЛУКУ О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА КОЈЕ СИРОВИНЕ И ДРУГИ РЕПРОДУКЦИОНИ МАТЕРИЈАЛ, ЧИЈИ ЈЕ УВОЗ РЕГУЛИСАН, УВОЗЕ У ОДРЕЂЕНОМ ОДНОСУ ПРЕМА ОСТВАРЕНОМ ДЕВИЗНОМ ПРИЛИВУ ПО ИЗВОЗУ У 1969. ГОДИНИ 1. У Одлуци о радним организацијама које сировине и други репродукциони материјал, чији је увоз регулисан, увозе y одређеном односу према оствареном девизном приливу по извозу y 1969. години "Службени лист СФРЈ", бр. 43/68) после тачке 21. додаје се нова тачка 21а, која гласи: „21 а. Радне организације могу средствима глобалне девизне квоте плаћати сировине и други репродукциони материјал који увозе само за потре-

247. На основу чл. 20, 22. и 25. Закона о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 29/66, 54/67, 55/68 и 13/69) и члана 37. Закона о промету робе и услуга са иностранством („Службени лист ФНРЈ", бр. 27/62 и „Службени лист СФРЈ", бр. 14/65, 28/66 и 54/67), Савезно извршно веће доноси О Д Л У К У О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ И РАСПОДЕЛИ ГЛОБАЛНЕ ДЕВИЗНЕ КВОТЕ ЗА ПЛАЋАЊЕ УВОЗА СИРОВИНА И ДРУГОГ РЕПРОДУКЦИОНОГ ,МАТЕРИЈАЛА ЗА 1969. ГОДИНУ 1. У Одлуци о утврђивању и расподели глобалне девизне квоте за плаћање увоза сировина и другог репродукционог материјала за 1969. годину („Службени лист СФРЈ", бр. 43/68) после тачке 17. додаје се нова тачка 17а, која гласи: „17а. Радне организације могу средствима Глобалне девизне квоте плаћати сировине и други репродукциони материјал који увозе само за потребе сопствене производње и ради извршавања уговора о дугорочној кооперацији и уговора о пословно-техничкој сарадњи између производних радних организација које су на основу таквог уговора повезане међусобним испорукама делова, склопова и подсклопова.

Четвртак, 24. април 1969.

, СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

Страна 506 — Број 18

Ако радна организација користи средства глобалне девизне квоте противно одредби става 1. ове тачке, Савезни секретаријат за спољну трговину ће радној организацији умањити глобалну девизну квоту y висини двоструког износа средстава коришћених противно намени из тог става. Ако је износ коришћених средстава мањи од 20% од укупног износа утврђене глобалне девизне квоте, Савезни секретаријат за спољну трговину ће радној организацији умањити глобалну девизну квоту за 20% од укупног износа глобалне девизне квоте утврђеног за ту радну организацију." 2. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивање y „Службеном листу СФРЈ". Р. п. бр. 74 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник, Мика Шпиљак, с. p.

248.

рајућом документацијом, Савезном секретаријату за спољну трговину, који ће свакој радној организацији издати о томе решење y року од 15 дана од дана пријема извештаја. 6. Ако радне организације не постигну договор о расподели износа глобалне девизне квоте y смислу ове одлуке, расподелу ће извршити Савезни секретаријат за спољну трговину на предлог Савезне привредне коморе. 7. Расподела износа глобалне девизне квоте из ове одлуке може се извршити y групацији после извршења депоновања цена производа произвођача чарапа, са обавезом да се те цене неће повећавати. 8. Допунски износ девиза из тачке 1. ове одлуке не улази y основицу за утврђивање укупног износа девиза y смислу тачке 1. Одлуке о утврђивању и расподели глобалне девизне квоте за плаћање увоза сировина и другог репродукционог материјала за 1969. годину („Службени лист СФРЈ", бр. 43/68). 9. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ". Р. п. бр. 75 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће

На основу чл. 20. и 22. Закона о девизном пословању („Службени лист- СФРЈ", бр. 29/66, 54/67, 55/68 и 13/69), Савезно извршно веће доноси

Председник, Мика Шпиљак, с. p.

ОД Л У КУ О УТВРЂИВАЊУ ДОПУНСКОГ ИЗНОСА ГЛОБАЛНЕ ДЕВИЗНЕ КВОТЕ ЗА 1969. ГОДИНУ ПРОИЗВОДНИ])! ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИЗ ГРАНЕ 124 — ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА, ГРУПАЦИЈА ПРОИЗВОЂАЧА ЧАРАПА 1. Производним радним организацијама из гране 124 — Текстилна индустрија, групација произвођача чарапа, утврђује се за 1969. годину, поред износа глобалне девизне квоте на основу Одлуке о утврђивању и расподели допунске глобалне девизне квоте за 1969. годину за плаћање увоза сировина и другог репродукционог материјала за текстилну индустрију („Службени лист СФРЈ", бр. 11/69), допунски -износ глобалне девизне квоте y висини од 15,000.000 динара за увоз сировина и другог репродукционог материјала, са плаћањима y девизама које су од значаја за одржавање ликвидноста y међународним плаћањима. 2. Износ из тачке 1. ове одлуке распоређуј е договорно на поједине радне организације групација произвођача чарапа y оквиру Савезне привредне коморе. Радне организације дужне су најдоцније до 31. априла 1969. године извршити расподелу девиза y смислу става 1. ове тачке. 3. При расподели износа и врсте девиза из тачке 1. ове одлуке групација ће узети -као критеријум за расподелу девиза повећање извоза y 1969. години y односу на извршење извоза y 1967. и 1968. години на тржишта на којима се остварују девизе од значаја за одржавање ликвидноста y међународним плаћањима. 4. Сматра се да је договор о расподели износа глобалне девизне квоте y смислу тач. 2. и 3. ове одлуке постигнут ако су се све радне организације сагласиле са предложеном расподелом или ако је y договору о расподели постигнута већина предвиђена статутом Савезне привредне коморе за доношење закључака (члан 174. став 1. Статута). 5. По извршеној расподели износа глобалне девизне квоте на поједине радне организације y смислу тач. 2, 3. и 4. ове одлуке, Савезна привредна комора доставља извештај о расподели, са одгова-

249. На основу члана 5. Закона о кредитним пословима са иностранством („Службени лист СФРЈ", бр. 29/66), Савезно извршно веће доноси О Д Л У К У О ВИСИНИ ИЗНОСА ДО КОЈИХ ОВЛАШЋЕНЕ БАНКЕ МОГУ У 1969. ГОДИНИ КОРИСТИТИ КРЕДИТЕ У ИНОСТРАНСТВУ И БИТИ ГАРАНТИ ПО КРЕДИТНИМ ПОСЛОВИМА СА ИНОСТРАНСТВОМ 1. Овлашћене банке могу y 1969. години користити кредите y иностранству по члану 14. став 2. Закона о кредитним пословима са иностранством и бити гаранти по члану 17. тог закона по иностраним кредитима које користе радне организације и друге овлашћене банке — до износа утврђеног овом одлуком (у даљем тексту: девизни кредитно-гаранцијски потенцијал). 2. Девизни кредитно-гаранцијски потенцијал овлашћених банака за 1089. годину утврђује се према стању њихових кредитних фондова на. дан 31. децембра 1968. године, и то посебно за кредитне послове y девизама од значаја за одржавање ликвидности y међународним плаћањима, а посебно за кредитне послове y осталим девизама. 3. Девизни кредитно-гаранцијски потенцијал y девизама од значаја за одржавање ликвидност y међународним плаћањима, као и девизни кредитно-гаранцијски потенцијал y осталим девизама, утврђују се на тај начин што се износи девиза одговарајућег квалитета y кредитном фонду овлашћене банке са стањем на дан 31. децембра 1968. године множе: 1) фактором 3,5 — за део кредитног фонда y девизама чија је противувредност девиза одговарајућег квалитета на дан 31. децембра 1968. године износила до 125 милиона динара; 2) фактором 3 — за део кредитног фонда y девизама чија је противувредност девиза одговарајућег квалитета на дан 31. децембра 1968. године износила преко 125 до 250 милиона динара;


СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

3) фактором 2,5 — за део кредитног фонда y девизама чија је противувредност девиза одговарајућег квалитета на дан 31. децембра 1968. године износила преко 250 милиона динара. 4. Овлашћене банке могу y 1969. години вршити кредитне послове из тачке 1. ове одлуке y девизама које су од значаја за одржавање ликвидн о с т y међународним плаћањима највише до висине девизног кредитно-гаранцијског потенцијала y девизама од значаја за одржавање ликвидности y међународним плаћањима, утврђеног на начин из тачке 3. ове одлуке. Овлашћене банке могу y 1969. години вршити кредитне послове из тачке 1. ове одлуке y осталим девизама до висине свог девизно кредитно-гаранцијског потенцијала y осталим девизама, утврђеног на начин из тачке 3. ове одлуке, као и до висине неангажованог дела свог девизног кредитно-гаранцијског потенцијала y девизама од значаја за одржавање ликвидности y међу народним плаћањима. 5. При задуживању y иностранству и давању гаранција по кредитним пословима са иностранством, овлашћене банке су дужне придржавам се смерница које даје Народна банка Југославије, y сагласности са Савезним секретаријатом за финансије и Савезним секретаријатом за спољну трговину. 6. Изузетно од одредаба тачке 3. ове одлуке, овлашћене банке чији је девизни кредитно-гаранцијски потенцијал, утврђен на начин из тачке 3. ове одлуке, због промена фактора, мањи од њиховог девизног кредитно-гаранцијског потенцијала утврђеног по одредбама Одлуке о висини износа до којих овлашћене банке могу y 1968. години користити кредите y иностранству и бити гаранти по кредитним пословима са иностранством („Службени лист СФРЈ", бр. 14/68 и 44/68), могу вршити кредитне послове из тачке 1. ове одлуке до висина њиховог девизног кредитно-гаранцијског потенцијала утврђеног за 1968. годину. Овлашћеној банци која је на дан 31. децембра 1968. године имала мањи кредитни фонд y девизама одговарајућег квалитета од тог фонда на дан 31. децембра 1967. године, умањује се девизни кредитно-гаранцијски потенцијал утврђен по ставу 1. ове тачке за износ који одговара смањењу њеног кредитног фонда y девизама. 7. Овлашћена банка која y току 1969. године смањи износ девиза y свом кредитном фонду испод износа који је постојао на дан 31. децембра 1968. године, може кредитне послове из тачке 1. ове одлуке закључивати само до висине свог девизног кредитно-гаранцијског потенцијала y одговарајућем квалитету девиза, утврђеног на основу стварног износа девиза y кредитном фонду на дан закључења поменутих послова. 8. На пословну банку која y току 1969. године добије овлашћење за вршење кредитних послова са иностранством сходно се примењују одредбе ове одлуке, с тим што се фактори за утврђивање девизног кредитно-гаранцијског потенцијала из тачке 3. ове одлуке примењују на износе девиза одговарајућег квалитета y њеном кредитном фонду са стањем последњег дана y тромесечју које претходи тромесечју y коме је та банка добила овлашћење за вршење кредитних послова са иностранством. 9. Ако се две или више овлашћених банака y току 1969. године споје y једну овлашћену банку, девизни кредитно-гаранцијски потенцијал ове овлашћене банке чини збир девизних кредитно-гаранцијских потенцијала овлашћених банака које су се спојиле. 10. Одредба тачке 1. ове одлуке не односи се: 1) на иностране кредите које отплаћује феде^ рација или за које је федерација дала гаранцију; 2) на иностране кредите и гаранције по иностраним кредитима које овлашћене банке извр-

Број 18 — Страна .507

шавају по налогу и за рачун Народне банке Југославије; 3) на кредите које овлашћене банке користе y иностранству за финансирање домаћих радних организација за извођење инвестиционих радова y иностранству, нити на гаранције које овлашћене банке дају по кредитним пословима радних организација, закљученим y вези са извођењем инвестиционих радова y иностранству; 4) на кредите које овлашћене банке користе y иностранству, односио на гаранције које дају за рачун радних организација за увоз допунске опреме ради уграђивања y објекте и бродове који се извозе на кредит; 5) на кредите које овлашћене банке користе y иностранству за увоз опреме за објекте на подручју привредно недовољно развијених република и крајева, нити на гаранције које овлашћене банке дају по кредитним пословима са иностранством радних организација и других овлашћених банака за увоз опреме за те објекте; 6) на кредите које овлашћене банке користе y иностранству по основу реесконта или ломбарда потраживања за извезене бродове и опрему на кредит код којих је плаћање уговорено y девизама од значаја за одржавање ликвидноста y међународним плаћањима, као и на гаранције које овлашћене банке дају по кредитима које радне организације користе y иностранству по истом основу; 7) на чинидбене гаранције. 11. Народна банка Југославије утврђује које се гаранције сматрају чинидбеним гаранцијама. Народна банка Југославије даје техничка упутства за спровођење ове одлуке. 12. Даном ступања на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о продужењу важења y 1969. години Одлуке о висини износа до којих овлашћене банке могу y 1968. години користити кредите y иностранству и бити гаранти по кредитним пословима са иностранством („Службени лист СФРЈ", бр. 4/69). 13. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивање y „Службеном листу СФРЈ". Р. п. бр. 59 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник, Мика Шпиљак, с. p.

250. На основу члана 19. став 2. и чл. 20. и 22. став 3. Закона о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 29/66, 54/67, 55/68 и 13/69), Савезно извршно веће доноси О Д Л У К У О УТВРЂИВАЊУ И РАСПОДЕЛИ ГЛОБАЛНЕ ДЕВИЗНЕ КВОТЕ ЗА УВОЗ РОБЕ ЛИЧНЕ ПОТРОШЊЕ У 1969. ГОДИНИ 1. За увоз робе личне потрошње y 1969. години одређује се глобална девизна квота y девизама које су од значаја за одржавање ликвидности y међународним плаћањима y износу од 260,000.000 динара. 2. Од износа из тачке 1. ове одлуке издвајају се износи за посебне намене, и то: 1) износ од 15,000.000 динара — за плаћање робе личне потрошње коју увозе радне организације регистроване за малогранични и суседски прекоморски промет са Италијом и Аустријом;



2) износ од 25,000.000 динара — за куповину робе личне потрошње — експоната страних излагача на домаћим сајамским приредбама које одржавају радне организације регистроване за организована међународних сајмова; 3) износ од 37,500.000 динара — за плаћање ситне пољопривредне механизација коју увозе произвођачи ситне пољопривредне механизације и увозници те механизације; 4) износ од 12,500.000 динара — за плаћање филмова за приказивање које увозе радне организације регистроване за извоз и увоз филмова за приказивање. 3. Право на учешће y расподели глобалне девизне квоте из тачке 1. ове одлуке, умањене за износе из тачке 2. ове одлуке, имају трговинске радне организације које су y 1968. години извезле робу личне потрошње на подручја девиза које су од значаја за одржавање ликвидности y међународним плаћањима y износу од најмање 12,500.000 динара, или које су са свих валутних подручја y 1968. години увезле робе личне потрошње y износу од најмање 12,500.000 динара, непосредно или преко других радних организација регистрованих за вршење спољнотрговинског промета. Право на учешће y расподели глобалне девизне квоте из тачке 1. ове одлуке, умањене за износе из тачке 2. ове одлуке, имају и трговинске радне организације које појединачно не испуњавају услове из става 1. ове тачке, ако су међусобно или са другим трговинском радним организацијама закључиле уговор о заједничком извозу или увозу робе личне потрошње, ако су овластиле једну од тих организација да y име сауговарача буде корисник девиза и носилац увоза и ако сви сау товарачи заједно y погледу извоза или увоза робе личне потрошње испуњавају услове из става 1. ове тачке. 4. Расподелу глобалне девизне квоте из тачке 1. ове одлуке, умањене за износе из тачке 2. ове одлуке, на сродне групе производа врши Савет за трговину Савезне привредне коморе, y сагласности са Савезним секретаријатом за привреду и Савезним заводом за цене. По утврђивању износа девиза за сродне групе производа, расподела девиза на поједине радне организације y границама износа утврђених за сваку групу производа, врши се договорно y оквиру Савезне привредне коморе. 5. При договарању о расподели девиза из тачке 4. ове одлуке и као саставни део тог договарања, радне организације су дужне да се договоре и о заједничком иступању на појединим иностраним тржиштима, о усклађивању увоза односне робе по подручјима и земљама, о условљавању увоза робе личне потрошње извозом домаће робе личне потрошње y економски оправданим случајевима, као и о усклађивању увоза односне робе са домаћом производњом! такве робе. 6. По подигнутом договору о расподели глобалне девизне квоте на поједине радне организације и о условима увоза из тачке 5. ове одлуке, Савезна привредна комора доставља извештај о извршеној расподели и условима увоза, са одговарајућом документацијом, Савезном секретари јату за привреду. 7. Ако радне организације из тачке 3. ове одлуке не постигну договор о расподели глобалне девизне квоте и о условима увоза из тачке 5. ове одлуке, Савезна привредна комора доставиће записник, са одговарајућом документацијом, Савезном секретаријату за привреду ради расподеле глобалне девизне квоте на радне организације. У случају из става 1. ове тачке, савезни секретар за привреду извршиће расподелу глобалне девизне квоте на трговинске радне организације које испуњавају услове из тачке 3. ове одлуке. 8. Савезни секретаријат за привреду издаће свакој радној организацији која по одредбама ове


одлуке учествује y расподели средстава глобалне девизне квоте решење о висини девизне квоте која јој припада и о условима коришћења девизне квоте y смислу тачке 5. ове одлуке. 9. Износе из тачке 2. под 1 до 3 ове одлуке расподелиће радне организације договорно y оквиру Савезне привредне коморе. Износ из тачке 2. под 4 ове одлуке расподелиће Координациони одбор за увоз филмова, сагласно одредби члана 18. став 2. Основног закона о фил.му (.,Службени лист ФНРЈ", бр. 30/62 и .,Службени лист СФГЈ", бр. 11/65). 10. Ако радне организације из тачке 2. под 1 до 3 ове одлуке не постигну договор о расподели девиза из те тачке, Савезна привредна комора доставиће записник са одговарајућом документацијом Савезном секретаријату за привреду ради расподеле односне глобалне девизне квоте на радне организације. Савезни секретаријат за привреду извршиће расподелу износа девиза из тачке 2. под 1 до 3 ове одлуке, и то: 1) износ из тачке 2. под 1 ове одлуке — на радне организације сразмерно њиховом извозу y малограничиом промету y 1968. години; 2) износ из тачке 2. под 2 ове одлуке — на радне организације сразмерно искоришћеним средствима за куповину робе личне потрошње — експоната страних излагача на домаћим сајамским приредбама y 1968. години; 3) 50% од износа из тачке 2. под 3 ове одлуке — на радне организације које ситну пољопривредну механизацију производе на бази кооперације са иностраним произвођачима, а 5096 — на радне организације регистроване за спољнотрговински промет ситне пољопривредне механизације. Координациони одбор за увоз филмова расподелиће износ девиза из тачке 2. под 4 ове одлуке — на радне организације регистроване за извоз и увоз филмова за приказивање сразмерно учешћу њиховог извоза односио увоза филмова за приказивање y 1968. години y укупном њиховом извозу односно увозу тих филмова y тој години. 11. Ако се радна организација при коришћењу девиза не придржава начина коришћења девиза одређеног y решењу издатом по тачки 8. ове одлуке, овлашћена банка дужна је о томе известити Савезни секретаријат за привреду односно Координациони одбор за увоз филмова ако се ради о девизама из тачке 2. под 4 ове одлуке. У случају из става 1. ове тачке Савезни секретаријат за привреду односно Координациони одбор за увоз филмова ако се ради о девизама из тачке 2. под 4 ове одлуке ускратиће односној радној организацији даље коришћење средстава глобалне девизне квоте. 12. Неискоришћене девизе глобалне девизне квоте за увоз робе личне потрошње y 1969. години могу се користити и y наредној години. 13. Средства из тачке 1. ове одлуке не могу се употребити за плаћање увоза путничких аутомобила и резервних делова за путничке аутомобиле. 14. Народна банка Југославије ставиће на располагање за плаћање увоза y смислу тачке 1. ове одлуке првенствено девизе којима располаже по основу иностраних кредита. О износима девиза из става 1. ове тачке Народна банка Југославије ће, пре почетка договарања из тач. 4. и 5. ове одлуке, известити Савезни секретаријат за спољну трговину, Савезни секретаријат за привреду, Координациони одбор за увоз филмова и Савезну привредну комору. 15. Нерасподељена средства из тачке 1. под 2 Одлуке о утврђивању и расподели глобалне девизне квоте за увоз робе личне потрошње y 1968 години („Службени лист СФРЈ", бр. 16/68) не могу се расдодељивати нити користити y 1969. години.



Изузетно од одредбе става 1. ове тачке, неискоришћене девизе из тачке 2. под 1 Одлуке о утврђивању и расподели глобалне девизне квоте за увоз робе личне потрошње y 1968. години (интервентна квота) могу се користити и y 1969. години по решењима савезног секретара за привреду донесеним сагласно одредбама тачке 11. те одлуке. 16. Савезни секретар за привреду доноси, по потреби, ближе прописе о начину доказивања права на учешће о расподели глобалне девизне квоте по тачки 3. ове одлуке, о начину договарања по тачки 5. ове одлуке, као и о подацима и документации из тач. 6, 7. и 10. ове одлуке. 17. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ".


1969. године, пошто врше не постоји потреба за вршењем делатности ради које је основано. 2. Редовна ликвидација Природног лечилишта y Звечеву спровешће се по прописима који важе за спровођење редовне ликвидације за предузећа, y смислу члана 111. Основног закона о установама. 3, Ово решење ступа на снагу осмог дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ". Р. п. бр. 62 2. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник Мика Шпиљак, с. p.

Р. п. бр. 76 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник, Мика Шпиљак, с. p.

251.

253. На основу члана 54. став 3. Закона о посади бродова Југословенске трговачке морнарице („Службени лист СФРЈ" бр. 8/65), савезни секретар за привреду прописује

ПРАВИЛНИК

На основу члана 8. став 1. Закона о прелажењу државне границе и кретању y граничном појасу („Службени лист СФРЈ", бр. 13/65 и 12/67), Савезно извршно веће доноси

О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О ЗВАЊИМА, СТРУЧНОЈ СПРЕМИ И ОВЛАШЋЕЊИМА ЧЛАНОВА ПОСАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТРГОВАЧКЕ МОРНАРИЦЕ

РЕШЕЊЕ

Члан 1. У Правилнику о звањима, стручној спреми и овлашћењима чланова посаде Југословенско трговачке морнарице (,,Службени лист СФРЈ", бр. 30/66) y члану 3. y тексту под а) после тачке 2. додаје се нова тачка 2а, која гласи: ,,2а) кормилар за рибарски брод,". После тачке 3. додаје се нова тачка За, која гласи: ,,За) бродовођа за рибарски брод,". У тексту под б) после тачке 2. додаје се нова тачка 2а, која гласи: ,,2а) моторист за рибарски брод,".

О ОДРЕЂИВАЊУ СЕЗОНСКИХ ГРАНИЧНИХ ПРЕЛАЗА ЗА МЕЂУНАРОДНИ САОБРАЋАЈ 1. За прелажење државне границе одређују се следећи сезонски гранични прелази за међународни саобраћај : 1) поморски гранични прелази: Пиран, Пореч, Опатија, Раб, Котор, Тиват, Будва и Улцињ; 2) аеродромски гранични прелази: Гробничко Поље — Ријека, Бутмир — Сарајево и Мостар. 2. Гранични прелази из тачке 1. овог решења одређују се за прелажење државне границе од 1. маја до 31. октобра 1969. године. 3. Ово решење ступа на снагу наредног дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ". Р. п. бр. 58 16. априла 1969. године Београд Савезно извршно веће Председник, Мика Шпиљак, с. p.

Члан 2. У члану 4. став 2. тачка 2. y другом реду одозго речи: „(бродостројарски одсек)" замењују се речима: „(бродостројарски или бродограђевински одсек)". Члан 3. У члану 5. додаје се нови став 2, који гласи: ,.Изузетно од одредбе става 1. овог члана, лице које се укрцава на рибарски брод y својству морнара-рибара мора најмање да има завршена четири разреда основне школе."

О ПРЕСТАНКУ РАДА ПРИРОДНОГ ЛЕЧИЛИШТА У ЗВЕЧЕВУ

Члан 4. Члан 6. мења се и гласи: „Звање морнара-моториста стиче: 1) поморац који y својству морнара или чистача строја има најмање једну годину пловидбеног стажа на бродовима трговачке или ратне морнарице и положени стручни испит за звање морнара-моторпста; 2) водитељ чамца који y том својству има најмање три године искуства y пловидби на чамцу и положени стручни испит за звање морнара-моториста."

1. Природно лечилиште y Звечеву, основано Одлуком о оснивању здравствених установа за лечење ратних војних инвалида („Службени лист ФНРЈ", бр. 25/59) престаје са радом дана 31. марта

Члан 5. У члану 7. y тачки 2. на крају тачка се замењује тачком и зарезом и после тога додају се две нове тачке, које гласе:

252. На основу члана 104. став 1, y вези са чланом 106. став 3. Основног закона о установама (,,Службени лист СФРЈ", бр. 5/65 и 50 68), Савезно извршно веће доноси Р Е Ш Е Њ Е



,.З) поморац y звању кормилара за рибарски брод који има најмање једну годину пловидбеног стажа y својству морнара и завршену осмогодишн о школу; 4) поморац који има завршена два разреда поморске школе (наутички смер), најмање две године пловидбеног стажа y својству морнара и положени стручни испит за звање кормилара." Члан 6. После члана 7. додаје се нови члан Та, који гласи: ,.Звање кормилара за рибарски брод стиче поморац који y својству морнара-рибара има најмање четири године пловидбеног стажа на рибарским бродовима односно најмање три године пловидбеног стажа на рибарским бродовима ако има завршену осмогодишно школу, као и положени стручни испит за звање кормилара за рибарски брод.". Члан 7. У члану 8 тачка 2. речи: „три године" замењују се речима: ,.две године". После тачке 2. додаје се нова тачка З, која гласи: ,,З) поморац y звању бродовође за рибарски брод који је завршио осмогодишњу школу и има y својству кормилара на трговачком броду најмање једну годину пловидбеног стажа;". Досадашња тачка 3. постаје тачка 4. Члан 8. После члана 8. додаје се нови члан 8а, који гласи: ,,Звање бродовође за рибарски брод стиче: 1) поморац који y звању кормилара за рибарски брод има најмање три године пловидбеног стажа на рибарским бродовима односно најмање две године пловидбеног стажа на рибарским бродовима ако има завршену осмогодишно школу, као и положени стручни испит за звање бродовође за рибарски брод; 2) поморац који по завршеној рибарској школи има најмање две године пловидбеног стажа y својству морнара-рибара и положени стручни испит за звање бродовође за рибарски брод.". Члан 9. У члану 10. тачка 3. речи: ,,и једну годину пловидбеног стажа y дугој пловидби" бришу се. Члан 10. Члан 13. мења се и гласи: ,.Звање бродског моториста стиче: 1) поморац y звању бродског ложача-мазача односно квалификовани радник металне струке који има најмање једну годину пловидбеног стажа на пословима y бродском стројном комплексу — распоређивањем на радно место бродског моториста; 2) поморац који y својству чистача строја има најмање четири године пловидбеног стажа на пословима y бродском строј ном комплексу и положени стручни испит за звање бродског моториста; 3) поморац који y звању морнара-моториста има најмање две године пловидбеног стажа и положени стручни испит за звање бродског моториста; 4) поморац који има завршена два разреда поморске школе (бродостројарски смер) и најмање две године пловидбеног стажа на пословима y бродском стројном комплексу — распоређивањем на радно место бродског моториста; 5) поморац y звању моториста за рибарски брод који има завршену осмогодишњу школу — распоређивањем на радно место бродског моториста; 6) поморац који је y Југословенској ратној морнарици завршио основни стројарски односно мо-

торни курс и има најмање једну годину пловидбеног стажа на пословима y бродском стројном комплексу на бродовима Југословенско трговачке морнарице и положени стручни испит за звање бродског моториста.". Члан 11. После члана 13. додаје се нови члан 13s, који гласи: „Звање моториста за рибарски брод стиче: 1) поморац који y својству морнара-рибара има најмање четири године пловидбеног стажа на рибарским бродовима и положени стручни испит за звање моториста за рибарски брод; 2) поморац који по завршеној рибарској школи (стројарски смер) има најмање једну годину пловидбеног стажа на пословима y бродском строј ном комплексу — распоређивањем на радно место моториста за рибарски брод; 3) квалификовани радник металне струке који има најмање једну годину пловидбеног стажа на рибарским бродовима — распоређивањем на радно место моториста за рибарски брод.". Члан 12. У члану 14. y тачки 2, на крају тачка се замењује тачком и зарезом и после тога додају се четири пове тачке, које гласе: ,.З) бродски механичар који y том својству има најмање три године пловидбеног стажа и положени стручни испит за звање бродског стројовође; 4) поморац који по завршеној рибарској школи (стројарски смер) има најмање три године пловидбеног стажа на пословима y бродском строј ном комплексу, од чега најмање једну годину пловидбеног стажа на пословима y бродском строј ном комплексу преко ЗОО IKS, и положени стручни испит за звање бродског стројовође; 5) поморац који има завршена два разреда поморске школе (бродостројарски смер) и најмање три године пловидбеног стажа на пословима y бродском стројном комплексу, од чега најмање једну годину пловидбеног стажа на бродовима са бродским стројним комплексом преко ЗОО IKS, и положени стручни испит за звање бродског стројовође; 6) поморац који има завршен једногодишњи подофицирски курс стројарског смера y Југос л ©венској ратној морнарици и најмање четири године пловидбеног стажа на бродовима Југословениве ратне морнарице на пословима y бродском стројном комплексу преко 500 IKS, и положени стручни испит за звање бродског стројовође.". Члан 13. У члану 15. тачка 2. речи: „ЗОО IKS" замењују се речима: .,500 IKS". У тачки 3. реч: „стројовођа" замењује се речима: ,.бродски стројовођа". Члан 14. У члану 16. тачка 1. после речи: ,,у том звању" додају се зарез и речи: „од чега најмање једну годину пловидбеног стажа y бродском строј ном комплексу преко 2000 IKS". У тачки 2. речи: „1000 IKS" замењују се речима: „2000 I K S " .

У тачки 3. речи: „преко 1000 IKS" замењују се речима: „од чега најмање једну годину пловидбеног стажа y бродском стројном комплексу преко 2000 IKS,". Члан 15. У члану 17. тачка 1. речи: „положени испит радио-телеграфиста, најмање шест месеци" замењују се речима: „најмање две године".



Члан 16. После члана 18. додаје се нови члан 18а, који гласи: „Поморац који је стекао неко од звања из члана 3. овог правилника може полагати посебни испит за вршење послова радио-телефоније y служби везе на броду.". Члан 17. У члану 19. речи: ,,и положени стручни испит за звање бродског кувара" бришу се. Члан 18. У члану 22. речи: „18 месеци" замењују се речима: „две године". Члан 19. Члан 24. мења се и гласи: ,,У пловидбени стаж проведен на бродовима Југословенско ратне морнарице y самосталном вршењу дужности официра палубне страже под свим условима признаје се само оно време које је проведено y вршењу дужности команданта и начелника штаба пловне јединице брода y опреми и команданта брода y опреми. Осталим бродским официрима признаје се y овај пловидбени стаж време проведено на броду y опреми од дана добивања оцене о оспособљености за вршењ,е самосталне палубне страже под свим условима.". Члан 20. После члана 24. додаје се нови члан 24а, који гласи: „Пловидбени стаж одређен као услов за стицање или признавање звања при преласку из Југословенов ратне морнарице y Југословенску трговачку морнарицу, који није y целини извршен на бродовима Југословенске ратне морнарице, може се заменити накнадно стеченим пловидбеним стажом y вршењу одговарајућих послова свог звања на броду Југословенско трговачке морнарице.". Члан 21. У члану 26. тачка 2. после речи: „за звање кормилара" додају се речи: ,,и звање кормилара за рибарски брод". У тачки 3. после речи: „за звање бродовође" додају се речи: ,,и звање бродовође за рибарски брод". У тачки 4. реч: „стројарство," брише се. После тачке 6. додаје се нова тачка 6а, која гласи: ,,оа) за звање бродског моториста и звање моториста за рибарски брод: — бродске моторе, — бродске помоћне строј еве, — горива и мазива, — основе електротехнике, — техничке прописе, — мере заштите на раду" 1 . У тачки 11. на крају тачка и зарез се замењују тачком. Тачка 12. брише се. Додаје се нови став 2, који гласи: ,,Градиво за програм стручног испита за стицање звања кормилара за рибарски брод обухвата и радиофонију.". Члан 22. После члана 28. додаје се нови члан 25а, који гласи: „Градиво за програм посебног испита за вршење послова радио-телефоније y служби везе на броду обухвата прописе о радио-саобраћају који се


односе на радио-телефонију и практично руковање радио-телефонским уређајима.". Члан 23. У члану 27. став 2. прва реченица мења се и гласи: „Поправни део стручног испита може се полагати само једанпут, и то највише из два предмета.". Члан 24. У члану 32. на крају речи: ,,и једну годину пловидбеног стажа y дугој пловидби y својству официра палубе" бришу се. Члан 25. Члан 35. мења се и гласи: „Звање бродског стројовође признаје се: 1) поморцу који је y унутрашњој пловидби стекао звање бродског стројовође; 2) поморцу који има завршен једнотодишњи подофицирски курс стројарског смера y Југословено в ратној морнарици и најмање шест година пловидбеног стажа на бродовима Југословенске ратне морнарице на пословима y бродском строј ном комплексу преко 1000 IKS.". Члан 26. У члану 39. после става 1. додаје се нови ста» 2, који гласи: „Поред овлашћења из става 1. овог члана, поморцу из члана 18а. овог правилника издаће се и овлашћење за вршење послова радио-телефоније y служби везе на броду." Досадашњи став 2. постаје став 3. Члан 27. У члану 43. y тексту под а) тачка 1. мења се и гласи: ,Д) морнар-моторист: послове заповедника теретног брода до 20 BRT; управља бродовима са средње тешким бродским моторима до 50 IKS и лаганим брзоходним моторима до 100 IKS, као и чамцима са ванбродским мотором без обзира на снагу мотора;" После тачке 2. додаје се нова тачка 2а, која гласи: ,,2а) кормилар за рибарски брод: кормилари рибарским бродом под надзором; послове заповедника рибарског брода до 100 BRT y границама мале обалне пловидбе унутар Јадранског мора, и врши послове радиофоније y служби везе д-а, броду;" Тачка 3. мења се и гласи: ,,З) бродовођа: послове официра палубе на путничким бродовима до 500 BRT, а на осталим бродовима без обзира на тонажу y границама мале обалне пловидбе; послове официра палубе на бродовима до 400 BRT y границама велике обалне пловидбе, ако има пет година пловидбеног стажа y звању бродовође; послове другог официра палубе на бродовима до 800 BRT y границама велике обалне пловидбе, ако има десет година пловидбеног стажа y звању бродовође; послове заповедника путничког брода до 200 BRT, теретног брода до 400 BRT, реморкера са погонском снагом бродског строја до 1000 IKS односно техничког пловног објекта без обзира на тонажу y границама мале обалне пловидбе;" После тачке 3. додаје се нова тачка За, која гласи: „За) бродовођа за рибарски брод: послове официра палубе на рибарским бродовима; послове заповедника рибарског брода y границама мале обалне пловидбе унутар Јадранског мора;" Тачка 4. мења се и гласи: „4) поручник трговачке морнарице: послове трећег официра палубе, а после једне године пло-

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ видбеног стажа послове другог официра палубе на свим бродовима без обзира на тонажу и границе пловидбе односно послове првог официра палубе на рибарским бродовима — који врше риболов y дугој пловидби; послове првог официра палубе на теретним бродовима велике обалне пловидбе и путничким бродовима мале обалне пловидбе, ако има најмање две године пловидбеног стажа y својству трећег или другог официра палубе; послове првог официра палубе на бродовима дуге пловидбе, ако има најмање две године пловидбеног стажа на пословима другог официра палубе на бродовима дуге пловидбе; послове заповедника путничког брода до 400 BRT, теретног брода до 800 BRT односно техничког пловног објекта y границама мале обалне пловидбе; послове заповедника путничког брода до 2000 ВИТ y великој овалној пловидби односио теретног брода до 4000 ВИТ y великој обалној пловидби, ако има најмање две године пловидбеног стажа на пословима првог официра палубе y великој обалној пловидби односно дугој пловидби или заповедника путничког брода до 400 BRT односно теретног брода до 800 ВИТ; послове заповедника рибарског брода који врши риболов y дугој пловидби, ако има најмање четири године пловидбеног стажа од чега две године пловидбеног стажа на пословима првог официра палубе y другој половини." У тексту под б) тачка 2. мења се и гласи: „2) бродски моторист — послове официра строја на бродовима са бродским строј ним комплексом до 600 IKS; управља бродским строј ним комплексом до ЗОО IKS;" После тачке 2. додаје се нова тачка 2а, која гласи: ,,2а) моторист за рибарски брод: управља бродским строј ним комплексом на рибарским бродовима до 400 IKS;" Тачка 3. мења се и гласи: ,,З) бродски стројовођа: послове официра строја на бродовима са бродским строј ним комплексом до 1500 IKS; управља бродским строј ним комплексом до 1000 IKS, ако има пет година пловидбеног стажа y звању бродског стројоеође;" У тачки 4. y шестом реду одоздо после речи: ,,у својству другог официра строја;" додају се речи: „управља бродским строј ним комплексом до 1000 IKS после положеног испита за звање бродског стројара;", а речи: ,.управља бродским стројним комплексом до 4000 IKS, ако има најмање четири године пловидбеног стажа y својству официра строја" замењују се речима: „управља бродским стројним комплексом до 5000 IKS, ако има најмање пет година пловидбеног стажа y својству официра строја;".

254. На основу члана 6. став 1. y вези са чланом 4. Закона о техничким мерама („Службени лист СФРЈ", бр, 12/65) и члана 89. став 1. Основног закона о изградњи инвестиционих објеката („Службени лист СФРЈ", бр. 20/67, 24/67 и 30/68), савезни секретар за привреду прописује

ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ МЕРАМА ЗА УПОТРЕБУ BI-ЧЕЛИКА У АРМИРАНОБЕТОНСКИМ КОНСТРУКЦИЈАМА Члан 1. При употреби bi-челика y армиранобетонским конструкцијама примењују се Прописи о техничким мерама за употребу bi-челика y армиранобетонским конструкцијама, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део. Члан 2. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивање y „Службеном листу СФРЈ". Бр. 15-4509/1 9. априла 1969. године Београд Заменик савезног секретара за привреду, Владо Јуричић, с. р

ПРОПИСИ О ТЕХНИЧКИМ МЕРАМА ЗА

УПОТРЕБУ В1-ЧЕЛИКА У АРМИРАНОБЕТОНСКИМ КОНСТРУКЦИЈАМА

1

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

1.1

Bi-челик се y армиранобетонски! конструкцијама употребљава према одредбама ових прописа. Bi-челик је обликован челик који се састоји од две уздужне шипке међусобно спојене попречним шипкама (пречке). Bi-челик се означава словима „bi" и бројем који означава пречник уздужних шипки изражен y десетинама милиметара (слика 1).

Члан 28. У члану 48 ст. 1. и 2. речи: „Савезни секретаријат за саобраћај и везе" замењују се речима: „Савезни секретаријат за привреду". Члан 29. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ". Бр. 1761/2 11. априла 1969. године Београд

Слика 1 1.2

1.3

Савезни секретар за привреду, др Боривоје Јелић, с. p.


При употреби bi-челика y армиранобетонским конструкцијама, као и при употреби бетона, примењују се прописи за бетон и армирани бетон, ако овим прописима није друкчије одређено. Употреба bi-челика дозвољава се само y армиранобетонским конструкцијата које су оптерећене претежно статичким оптерећењем, ако овим прописима није друкчије одређено. Претежно статичко оптерећење је оно оптерећење при чијем се прорачунавању, по важећим прописима, не узима y обзир динамички коефицијент.


Четвртак, 24. април 1969. 1.4

Код армиранобетонских елемената армираних bi-челиком, конструктивна арматура и узенгије чија се употреба не доказује статичким рачуном могу се израђивати и од других врста челика. Ако се узенгије, чија се употреба доказује статичким рачуном, израђују од више врста челика, за допуштени напон свих узенгија узима се напон оне врсте употребљеног челика која има најмањи допуштени напон. Није допуштена употреба bi-челика y монтажним и полумонтажним елементима y које се арматура утврђује y припремљене жлебове и залива цементним малтером.

1.5

2.4

2.5


Осовине уздужних шипки и пречки bi-челика су y истој равни. Мере пречника уздужних шипки и висине и ширине пречки појединих типова bi-челика морају одговарати односима израженим y таблици 2 из тачке 2.2 ових прописа. Bi-челик мора без напрслина на месту вара издржати савијање од 180° око ваљка чији је пречник шест пута већи од пречника уздужне шипке bi-челика који се савија. Чврстоћа вара на месту спајања уздужне шипке и пречке испитује се напрезањем пречке на торзију (слика 2) до наступања лома. I

2

КВАЛИТЕТ И ДИМЕНЗИЈЕ ВI-ЧЕЛИКА

2.1

Уздужне шипке bi-челика производе се од хладно вученог челика који има механичке особине предвиђене y следећој таблици 1:

Таблица 1 — Механичке особине хладно вученог челика за bi-челик Ознака шипке

Пречник шипке y 1/10 mm

min а 0,22 y кр /ст

31<0<113

Bi

min о m2 y kp/cm

6800

8000

min o 5 min Ojo 8,0%

5,0%

Пречке bi-челика производе се од обичног меког челика квалитета најмање 4-36 који се може заваривати. Bi-челик се производи y девет типова. Мере појединих типова bi-челика предвиђене су y следећој таблици 2:

2.2

2.6

Таблица 2 — Мере bi-челика Пречке

Уздужне шипке Тип bi-•челика

Bi Bi Bi Bi Bi

Bi Bi Bi Bi

31 36 40 56 69 80 89 98 ПЗ

Унутрашњи Пречник размак mm mm (d) (е) 20 20 20 20 20 20 20 20 23

3,1 3,6 4,0 5,6 6,9 8,0 8,9 9,8

п,з

Повр- Размак шина осовина Висина Ширина cm 2 mm mm mm (S) (с) (v) (f) 0,15 0,20 0,25 0,50 0,75 1,00 1,25 1,50 2,00

95 95 95 95 95 95 95 95 95

3,0 3,5 4,0 5,5 7,0 8,0 9,0 10,0 12,0

2,5 2,5 3,0 3,5 3,5 4,0 4,5 5,0 6,0

Одступања од мера предвиђених y таблици из става 2. ове тачке допуштена су: — за називни пречник уздужних шипки према таблици 3; — за унутрашњи размак уздужних шипки — од — 1 mm до + 3 mm; — за размак између осовина пречник (с) до + 5 mm.

Слика 3

2. — (е) —

Таблица 3 — Дозвољена одступања од називног пречника уздужних шипки Називни пречник y 1/10 mm

Слика 2 Ако се при испитивању напрезањем пречке на торзију појави лом на месту вара, такав вар не испуњава услове прописане за квалитет bi-челика. Чврстоћа на затезање уздужних шипки испитује се на узорку уздужне шипке који је исечен из bi-челика (слика 3).

Дозвољено одступање y mm

2.7

Ако се испитивањем чврстоће из става 1. ове тачке утврди да уздужне шипке bi-челика немају прописане особине, такав bi-челик не испуњава услове прописане за квалитет bi-челика. Допуштени напони за bi-челик предвиђени су y следећој таблици 4:

Таблица 4 — Допуштени напони за bi-челик Марка бетона МВ МВ

31 < 0 < 80 80 < 0 < 113

± 0,08

12

3800

д

12

4000

ЗОО

д

12

4000

450

д

12

4000

и МВ

2.3

д

± 0,06 МВ

Уздужне шипке и пречке спајају се заваривањем тако да се на месту вара не смањују механичке особине шипки.

Допуштени напон за bi-челик kp/cm 2

220

160 и

Висина бетонског пресека y cm

Ако се при прорачуну армиранобетонских конструкција узима y обзир и дејство проме-




не температуре, допуштени напони предвиђени y таблици 4. из става 1. ове тачке могу се повећати за 100 kp/cm2. Ако се при прорачуну армиранобетонских конструкција, осим дејства промене температуре. узимају y обзир и скупљање бетона и слична дејства, допуштени напони предвиђени y таблици 4. из става 1. ове тачке могу се повећати за 200 kp/cm2. 2.8

За изградњу армиранобетонских склоништа може се употреби™ bi-челик типа bi-69 или више под условом да се допуштени напон bî-челика смањи ка 3.60U kp/cm2, ац,о прописима за изградњу склоништа није друкчије одређено.

3

БЕТОН

3.1

Најнижа марка бетона армираног узенгијама од bi-челика које имају статичкпм рачуном захтевану функцију ношења је МВ 220.

4

КОНСТРУКТИВНЕ ПОЈЕДИНОСТИ

4.1

Максимални размак између шипки подеоне арматуре при употреби ^ bi-челика мора бити мањи од 25 с т и мора испуњавати следећи услов: t < За, где је ,,а" осовински размак bi-челика, a ,Д" осовински размак подеоне арматуре (слика 4).

Слика 8

Слика 9 Слика 4

4.2

Без размака могу се поставити један изнад другог највише два bi-челика (слика 10).

Распоред и размак bi-челика y армиранобетонским пресецима одређују се према мерама тих пресека и према величини највећег зрна агрегата за бетон (слике 5 до 9).

Слика 10 4.3

Слика 5

Углови и чворови оквирних армиранобетонских конструкција армирају се bi-челиком тако да се омогући мимоилажење односно преклапање профила y угловима или y чворовима (слике 11 и 12)




4.6

Настављање bi-челика y армиранобетонским елементима није допуштено. 4.7 Највећи пречник bi-челика који се може употребити за узенгије је bi-69. 4.8 Допуштени напон за узенгије од bi-челика износи 3.600 kp/cm*. 4.9 Осовински размак узенгија од bi-челика којима је статичким рачуном поверено ношење не сме бити већи од 23 с т . 4.10 У армиранобетонским елементима могу се употребљавати узенгије од bi-челика које имају облике предвиђене y следећој слици 14:

Слика 14 Дужина ,Л" износи најмање два размака пречки. У армиранобетонским стубовима употребљавају се узенгије од bi-челика које имају облик приказан под а на слици 14 из става 1. ове тачке. У армиранобетонским елементима напрегнутим на торзију употребљавају се узенгије од bi-челика које имају облик приказан под е на слици 14 из става 1. ове тачке.

Слика 11

5

КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА

5.1

Контролу квалитета bi-челика врше стручне радне организације регистроване за обављање тих послова. Контрола квалитета bi-челика обухвата: — контролу квалитета уздужне шипке после заваривања; — контролу квалитета bi-челика на торзију и савијање; — контролу мера bi-челика. Контрола квалитета bi-челика из тачке 5.2 ових прописа врши се на узорцима који се секу на сваких 1000 m дужине произведеног bi-челика.

5.2

5.3 Слика 12 4.4

Пречник ваљка око кога се bi-челик савија ради уграђивања износи најмање 20 пречника уздужне шипке bi-челика (слика 13).

6 " ИСПОРУКА 6.1

Слика 13 4.5

Bi-челик се уграђује без кука, али се мора продужити најмање за: 1) три пречке или 25 с т преко унутрашње ивице ослонца; 2) четири пречке преко места до кога је статички потребан, ако се bi-челик налази y доњој зони армиранобетонског пресека; 3) пет пречки преко места до кога је статички потребан, ако се bi-челик налази y горњој зони армиранобетонског пресека.

6.2

И ОЗНАЧАВАЊЕ

В1-ЧЕЛИКА

Bi-челик се ставља y промет y правим шипкама или y котуровима. Ако се bi-челик ставља y промет y котуровима, пречник котура челика bi-31 до bi-56 мора износити најмање 180 с т , а пречник котура челика bi-69 до bi-113 — најмање 240 с т . Ознака мера уздужне шипке bi-челика ставља се на металну плочицу која је причвршћена на сваком котуру односно снопу шипки bi-челика.

7

ИЗДАВАЊЕ АТЕСТА

7.1

Свака испоручена количина bi-челика бити снабдевена атестом.

мора



255. На основу тачке 9. Одлуке о давању регреса при продаји вештачког ђубрива y 1969. години за потребе пољопривреде и шумарства („Службени лист СФРЈ", бр. 16/69), y споразуму са савезним секретаром за финансије, савезни секретар за привреду издаје

НАРЕДБУ О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РЕГРЕСА ПО ОДЛУЦИ О ДАВАЊУ РЕГРЕСА ПРИ ПРОДАЈИ ВЕШТАЧКОГ ЂУБРИВА У 1969. ГОДИНИ ЗА ПОТРЕБЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА 1. Привредне организације које производе или увозе вештачка ђубрива (у даљем тексту: корисници регреса) остварују регрес за вештачка ђубрива из тач. 2. и 4. Одлуке о давању регреса при продаји вештачког ђубрива y 1969. години за потребе пољопривреде и шумарства (у даљем тексту: Одлука), на основу захтева за регрес поднесеног Служби друштвеног књиговодства код које корисник регреса има жиро-рачун. 2. Одређивање активне хранљиве материје азота (N), као и активне хранљиве материје фосфора (Р2О5), y јединачним, мешаним и комплексним ђубривима врши се према Правилнику о минималним и максима л ним састојцима и о другим особинама појединих врста вештачких ђубрива и о начину испитивања вештачког ђубрива („Службени лист СФРЈ", бр. 35/64 и 4/67). 3. Корисницима регреса одобрава се регрес за вештачко ђубриво продато непосредно индивидуалним пољопривредним произвођачима, под условом да образују продајне цене вештачког ђубрива по одредбама Одлуке о маржама y промету вештачког ђубрива („Службени лист СФРЈ", бр. 7/69). Произвођачка односно увозничка организација удруженог рада y саставу привредне организације која производи односно увози вештачко ђубриво, може зарачунати вештачко ђубриво организацији удруженог рада која продаје то ђубриво, а која је y саставу исте радне организације, највише по цени по којој продаје то ђубриво другим радним организацијама (нето фактурна цена). Организација удруженог рада која продаје вештачко ђубриво образује цену по којој продаје вештачко ђубриво индивидуалним пољопривредним произвођачима на тај начин што нето фактурну цену умањује за износ регреса а увећава за зависне трошкове, па на добивени износ зарачунава маржу до прописаног износа. 4. Захтеву за регрес за вештачко ђубриво из домаће производње корисник регреса прилаже: 1) фактуру односно копију фактуре о продаји вештачког ђубрива y којој, поред осталог, мора бити наведена продајна цена ђубрива по једној тони, умањена за износ регреса за укупну количину, посебно за сваку врсту ђубрива, и назначено да је ђубриво домаће производње и да се продаје по ценама које су y складу са прописима о ценама и маржама y промету вештачких ђубрива; 2) доказ о испоруци (товарни лист, отпремница, докуменат о преузимању и сл.). Ако се као доказ прилажу отпремница или докуменат о преузимању, они морају да садрже назив купца, количину и врсту ђубрива, y тонама, потпис овлашћеног лица примаоца, са бројем његове личне карте и регист а р с к и м бројем превозног средства којим је ђубриво превезено ако је ђубриво превезено, и печат и потпис овлашћеног лица корисника регреса; 3) препис декларације по члану 8. Правилника о регистру вештачких ђубрива и" о декларисању вештачких ђубрива („Службени лист СФРЈ", бр. 36/64) за испоручена вештачка ђубрива;


4) обрачун из кога се види износ регреса по 1 kg активне хранљиве материје и за укупну количину, посебно за сваку врсту активне хранљиве материје. Под железничком станицом произвођача ђубрива из тачке 3. став 2. Одлуке подразумева се и место утовара y вагон y фабрици односно њеном погону. 5. Захтеву за регрес за вештачко ђубриво из увоза корисник регреса прилаже: 1) документацију из тачке 4. став 1. под 1. до 3. ове наредбе; 2) документацију са обрачуном трошкова из тачке 6. ове наредбе. Служба друштвеног књиговодства код које корисник регреса има жиро-рачун обрачунава разлику y ценама и регрес из тачке 4. ст. 2. и 3. Одлуке. Обрачунавање регреса за вештачко ђубриво из увоза код јединачних ђубрива, азотних и фосфорних, вршиће се на бази негативне разлике између набавне цене по јединици активне хранљиве материје, увећане за све трошкове из тачке 6. ове наредбе, и продајне цене по јединици активне хранљиве материје таквог или сличног ђубрива из домаће производње, умањене за износ регреса — која за азот (N) износи 1,80 динара а за фосфорну компоненту (Р2О5) — 1,20 динара по 1 kg. Код мешаних и комплексних ђубрива из увоза висина регреса одређује се као и код јединачних ђубрива, с тим што се могу додати трошкови мешања и комплексирања, сагласно одредби тачке 2. Одлуке о начину образовања цена мешаних и комп л е т н и х вештачких ђубрива („Службени лист СФРЈ", бр. 7/69 — y даљем тексту: Одлука о образовању цена). Основа за обрачунавање је продајна цена јединице активне хранљиве материје јединачних вештачких ђубрива домаће производње из тачке 1. Одлуке о образовању цена, умањена за износ регреса из тачке 2. Одлуке и увећана највише за износ из тачке 2. Одлуке о образовању цена. 6. При обрачунавању разлике између набавних цена ђубрива из увоза и продајних цена истог или сличног ђубрива из домаће производње умањених за износ регреса, за образовање набавних цена Служба друштвеног књиговодства признаће кориснику регреса: а) трошкове до југословенска границе, и то: 1) вредност робе по фактури иностраног добављача; 2) осигурање робе, према полиси; 3) возарину до југословенске луке, односно до првог места после преласка југословенско границе y коме се налази царинарница; 4) ефективне трошкове утовара, истовара и претовара до југословенске границе или луке; 5) провизију иностране банке; б) трошкове y Југославији, и то: 1) провизију банке; 2) редовну камату на кредите на вредност робе франко југословенска граница, за раздобље коришћења кредита, а највише до 90 дана од дана почетка коришћења кредита; 3) трошкове предузећа лука и пристаништа — по важећој тарифи; 4) шпедитерске трошкове, до 1,20 динара по 1 тони робе, без обзира на врсту превоза (сувоземни или водени). У ове трошкове укључени су трошкови шпедитера око прихватања, депонирања и отпремања вештачких ђубрива купцима; 5) трговински рабат, који се признаје до висине рабата који даје домаћа индустрија ђубрива за истоветна ђубрива. За ђубрива која не производи домаћа индустрија рабат се признаје y истој висини: као за слична ђубрива домаће производње; 6) маржу по одредбама Одлуке о маржама y промету вештачког ђубрива;



7) трошкове ускладиштења, до 35 динара по 1 тони робе, ако је за то y складиштење увезених количина вештачког ђубрива претходно прибављена писмена сагласност Савезног секретаријата за привреду; 8) царину, према Закону о Царинској тарифи („Службени лист СФРЈ", бр. 34/65, 49/66, 5/67, 54/67, 9/68, 22/68, 30/68 и 17/69), као и трошкове за таксе y вези са царињењем, према Основном закону о административним таксама („Службени лист СФРЈ", бр. 14/65, 11/66, 54/67 и 51/68), ако су плаћени; 9) трошкове за паковање, до 35 динара по 1 тони робе, за непаковано вештачко ђубриво; 10) ефективне трошкове за истовар и поновни утовар претега, са спецификацијом вагона којим је извршен претовар; 11) накнаду коју Служба друштвеног књиговодства наплати на име трошкова за обрачунаеање разлике y ценама и регреса; 12) осигурање робе y Југославије према полиси. 7. Кад Служба друштвеног књиговодства утврди да су захтеви за регрес за вештачка ђубрива из домаће производње и увоза y погледу обрачунавања и потпуности документације исправни, одобрава износ регреса y корист жиро-рачуна корисника регреса, и то: 1) за вештачка ђубрива из домаће производње — на терет рачуна бр. 608-630/1-1-1/68 — Регрес за вештачка ђубрива домаће производње; 2) за вештачка ђубрива из увоза — на терет рачуна бр. 608-630/1-1-1/68-01 — Регрес за вештачка ђубрива из увоза. 8. Ако се захтеву за регрес прилажу преписи изворних исправа (фактура и др.), они морају бити потписани од овлашћених лица и на њима мора бити утиснут печат корисника регреса, а изворне исправе подносе се на увид. Служба друштвеног књиговодства дужна је на свакој изворној исправи назначити да је регрес исплаћен. 9. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања y „Службеном листу СФРЈ". Бр. 9-4961/1 16. априла 1969. године Београд Савезни секретар за привреду, др Боривоје Јелић, с. p.

256. 'На основу тачке 8. Одлуке о одређивању премија за кравље и овчије млеко y 1969. години („Службени лист СФРЈ", бр. 10/69), y споразуму са савезним секретаром за финансије, савезни секретар за привреду издаје

НАРЕДБУ О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРЕМИЈА ПО ОДЛУЦИ О ОДРЕЂИВАЊУ ПРЕМИЈА ЗА КРАВЉЕ И ОВЧИЈЕ МЛЕКО У 1969. ГОДИНИ 1. Радне организације и самосталне организације — правна лица y саставу радних организација, које производе кравље и овчје млеко саме или y кооперацији са индивидуалним пољопривредним про извођачима (у даљем тексту: корисници премија) остварују премије из тачке 1. Одлуке о одређивању премија за кравље и овчје млеко y 1969. години (у даљем тексту: Одлука) на основу захтева за премију поднесеног Служби друштвеног књиговодства код које имају жиро-рачун.


Под крављим и овчијим млеком сопствене производње (тачка 1. под 1. Одлуке) подразумева се кравље и овчје млеко које корисник премија производи y сопственој режији. Под крављим и овчијим млеком произведеним y кооперацији са индивидуалним пољопривредним произвођачима (тачка 1. под 2 Одлуке) подразумева се кравље и овчје млеко произведено на основу претходно закљученог уговора о кооперације 2. Матично књиговодство и селекцију и контролу продуктивности музних крава и оваца (тачка 3. Одлуке) корисник премија води по стручном упутству Југословенског пољопривредно-шумарског центра y Београду. 3. Време обезбеђивања метиленског плавила y млеку утврђује се методом Orli-Jensena, при чему је концентрација метиленског плавила 7,5 гама на 1 милилитар млека. Време обезбојавања метил епског плавила y млеку може се утврдити и помоћу таблета BDH по британском стандарду или по поступку Млекарског института — Oranienburg (DDR). Ако се млеко продаје и испоручује другој организацији, методе из става 2. ове тачке могу се применити само по споразуму купца и корисника премија — продавца. 4. Захтеву за премије корисник премија прилаже: 1) фактуру о извршеној продаји крављег и овчијег млека или потврду корисника премија о преради односно продаји млека y сопственом погону односно преко своје продавнице. У овој фактури односно потврди мора бити назначен и процент млечне масти; 2) доказ о испоруци продатог млека (товарни лист, отпремница и сл.), са датумом испоруке; 3) потврду потписану од органа одређеног општим актом корисника премија, y којој је назначено које количине крављег односно овчијег млека за које се тражи премија, потичу из сопствене производње а које из ,производна y кооперацији са индивидуа л ним пољопривредним произвођачима; 4) обрачун премије, y који се уносе подаци о продатим и испорученим стварним 'и прерачунатим количинама крављег и овчијег млека, израженим y литрима; 5) препис потврде о увођењу и уредном вођењу матичног књиговодства, селекције и контроле продуктивности музних крава, издате од установе која се бави матичним књиговодством и селекцијом стоке, одређене од стране републичког односно покр а ј ниског надлежног органа, — ако се премија траж и за кравље млеко; 6) потврду издату од органа одређеног општим актом корисника премија — за млеко произведено y кооперацији, да је са индивидуа л ним пољопривредним произвођачима закључен уговор о производњи млека, y којој морају бити наведени бројеви под којима су уговори заведени код корисника премија, као и датуми закључења уговора; 7) потврду издату од органа одређеног општим актом корисника премија да је испоручено млеко садржавало најмање, и то: кравље 3,2%, а овчије 4% млечне масти. Поред исправа из става 1. ове тачке, за млеко продато и испоручено односно прерађено од 1. јула до 31. децембра 1969. године захтеву за премије корисник премија прилаже и: 1) потврду купца, а за млеко које корисник премија сам преради или прода непосредним потрошачима — потврду издату од органа одређеног општим актом корисника премија, да је млеко при испоруци односно преради било расхлађено од 10® др 12°С, и да време обезбо јавања метил епског плавила y млеку није износило мање од 1 часа;



2) препис потврде о увођењу и уредном вођењу матичног књиговодства, селекције и контроле продуктивности музних оваца, издате од установе наведене y одредби под 5. тачка 4. ове наредбе, ако се премија тражи за овчије млеко. Ова потврда и потврда из одредбе под 5 тачке 4. ове наредбе могу се користити за остваривање премије ако од дана њеног издавања није протекло више од 6 месеци. Поред исправа из ст. 1. и 2. ове тачке кори-сник премија дужан је накнадно поднети и доказ из тачке 6. Одлуке да је остварио премију сагласно републичком пропису. 5. Кад Служба друштвеног књиговодства утврди да је захтев за премију y погледу обрачунавања и документације исправан, одобрава износ премије за кравље млеко y корист жиро-рачуна корисника премија, а на терет рачуна бр. 608-630/1-1-1/70-03 — Савезна премија за кравље млеко сопствене производње, или на терет рачуна бр. 608-630/1-1-1/70-02 — Савезна премија за кравље млеко из кооперације, а за овчије млеко — на терет рачуна бр.608-630/1-1-1/70-04 — Савезна премија за овчије млеко сопствене производње, или на терет рачуна бр 608-630/1-1-1/70-05 — Савезна премија за овчије млеко из кооперације. 6. Ако се захтеву за премију прилажу преписи изворних исправа (фактура, товарни лист и др.), они морају бити потписани од овлашћених лица и на њима мора бити утиснут печат корисника премија, а изворне исправе подносе се на увид. Служба друштвеног књиговодства дужна је на свакој изворној исправи из става 1. ове тачке која се подноси на увид назначити да је премија исплаћена. 7. Ова наредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивање y „Службеном листу СФРЈ", Бр. 9-4963/1 16. априла 1969. године Београд Савезни секретар за привреду, др Боривоје Јелић, с. p.

257. На основу члана 205. Закона о ваздушној пловидби („Службени лист СФРЈ", бр. 12/65), y вези са чланом 33. Закона о савезним органима управе, савезним саветима и савезним организацијама („Службени лист СФРЈ", бр. 21/67), директор Савезне управе за цивилну ваздушну пловидбу прописује

ПРАВИЛНИК О СТРУЧНОЈ СПРЕМИ, СТРУЧНИМ ИСПИТИМА И НАЧИНУ ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛА ЗА РАД ВАЗДУХОПЛОВНО-ТЕХНИЧКОГ ОСОБЉА, КОЈЕ ОДРЖАВА И ПОПРАВЉА ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА И УРЕЂАЈЕ КОЈИ СЛУЖЕ ВОЂЕЊУ ВАЗДУХОПЛОВА И КОНТРОЛИ ВАЗДУШНЕ ПЛОВИДБЕ I. Опште одредбе Члан 1. Овим правилником прописују се стручна спрема, стручни испити и други услови које мора да испуњава ваздухопловно-техничко особље које врши послове одржавања и поправљања техничких сред-


става и уређаја који служе вођењу ваздухоплова и контроли ваздушне пловидбе; начин издавања дозвола за рад тог особља и послови које то особље може да врши. Члан 2. Под одржавањем и поправљањем техничких средстава и уређаја који служе вођењу ваздухоплова и контроли ваздушне пловидбе (у даљем тексту: техничка средства и уређаји) подразумевају се послови: одржавања, калибраже, оправки, ревизије и модификације техничких средстава и уређаја. Послови одржавања техничких средстава и уређаја су послови периодичних прегледа и мерења тих средстава и уређаја према прописаним техничким упутствима. Калибража су послови периодичних мерења техничких средстава и уређаја, који се врше ради провераван^ да ли техничко средство односно уређај одговара прописаним оперативним и техничким стандардима. Калибража се може вршити на земљи (земаљска калибража) или из ваздуха, према томе да ли се мерења врше помоћу уређаја на земљи или се мерења врше помоћу посебних уређаја y ваздухоплову. Оправке су послови којима се техничка средства и уређаји односно целокупан систем тих средстава и уређаја, после неисправности, оштећења или прекида рада услед квара, доводи y исправно стање. Оправке се врше и на оним деловима техничких средстава и уређаја односно њихових система који, према прописаним техничким упутствима, захтевају поновну калибражу из ваздуха. Ревизија техничких средстава и уређаја обухвата, по истеку одређеног рока употребе, преглед, испитивање и замену појединих делова и сл., а према прописаним техничким упутствима. Модификација је измена првобитног система техничких средстава или уређаја односно измена начина рада техничких средстава или уређаја. Члан 3. Послове одржавања и поправљања техничких средстава и уређаја, према врсти односно типу техничког средства и уређаја и према сложености одређених послова, може вршити радник који има 'стручне квалификације за одређено занимање односно завршени одговарајући факултет, који испуњава друге услове прописане овим правилником, који положи стручни испит и који добије дозволу за рад. Члан 4. Раднику који положи стручни испит за вршење одређених послова одржавања и поправљања техничких средстава и уређаја издаје се дозвола за рад за самостално вршење оних послова на одређеној врсти односно одређеном типу техничког средства и уређаја за које је положио стручни испит. Члан 5. Радник који се оспособљава за вршење одређених послова из овог правилника може вршити те послове само под надзором лица које има важећу дозволу за рад. II. Стручна спрема Члан 6. Послове одржавања и поправљања техничких средстава и уређаја, према врсти односно типу техничког средства и уређаја и према сложености одређених послова, могу вршити висококвалификовани механичари, техничари и дипломирани инжењери, и то;



1) висококвалификовани радио-механичар — послове одржавања, оправки и ревизије радио-телекомуникационих средстава и уређаја (радио-прсдајника, радио-пријемника и магнетофони) и радио-навигационих средстава и уређаја (NDB, VOR, ILS, VDF, DME, PAR, SRE и SSR), ако има стручну квалификацију висококвалификоваког радио-механичара, ако је на 'пословима висококвалификоЕаног радио-механичара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање, специјализацију) за рад на неком од радио-телекомуникационих или радио-навигационих средстава и уређаја за који се оспособљавао и ако има положен стручни испит за вршење послова на таквом средству односно уређају, 2) висококвалификовани телеграфско-телефонски механичар — послове одржавања, оправки и ревизије телеграфско-телефонских средстава и уређаја који се користе y цивилном ваздухопловству, ако има стручну квалификацију висококвалификованог тт механичара, ако је на пословима висококвалификованог тт механичара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање, специјализацију) за рад на неком од телеграфско-телефонских средстава и уређаја за који се оспособљавао и ако има положен стручни испит за вршење послова на таквом средству односно уређају; 3) висококвалификовани електромеханичар — послове одржавања, оправки и ревизије средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова (ноћних стартова, светлосних фарова и ВАСИ-уређаја) и уређаја за напајање електричном енергијом, ако има стручну квалифнкацију висококвалификованог електромеханичара, ако је на пословима висококвалификованог елекгромеханичара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање, специјализацију) за рад на неком од средстава и уређаја за визуелно во.ђење ваздухоплова или уређаја за напајање електричном енергијом за који се оспособљавао и ако има положен стручни испит за вршење послова на таквом средству односио уређају; 4) висококвалификовани машински механичар — послове одржавања, оправки и ревизије мотора и агрегата за погон техничких средстава и уређаја, ако има стручну квалификацију висококвалификованог машинског ме паничара, ако је на пословима висококвалификованог машинског механичара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање, специјализпцију) за рад на неком од тих мотора и агрегата за који се оспособљавао и ако им*а положете стручни испит за вршење послова на таквом мотору односно агрегату; 5) радио-техиичар — послове одржавања, оправки, ревизије и земаљске калибраже радио-телекомуникационих средстава и уређаја (радио-предајника, радио-пријемника и магнетофона) и радио-навигационих средстава и уређаја (NDB, VOR, ILS, VDF, DME, PAR, SRE и SSR), ако има стручну квалификацију радио-техничара, ако је на пословима радио-техничара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање специјализација') за рад на неком од радио-телекомуникационих или радио-навигационих средстава и уређаја за који се оспособљавао и ако има положен стручни испит за вршење послова на таквом средству односно уређају; 6) телеграфско-телефонски техничар — послове одржавања, оправки, ревизије и калибраже телеграфско-телефонских средстава и уређаја који се користе y цивилном ваздухопловству, ако има стручну квалификацију тт техничара, ако је на пословима тт техничара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање, специјализацију) за рад на неком од телеграфско-телефонских средстава и уређаја за који се оспособљавао и ако има положен стручни испит за вршење послова на таквом средству односно уређају;


I 7) електротехничар — послове одржавања, оправки и ревизије средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова (ноћних стартова, светлосних фарова и ВАСИ-уређаја) и уређаја за напајање електричном енергијом, ако има стручну квалификацију електротехничара, ако је на пословима елехтротехничара провео најмање једну годину и завршио обуку (школовање, специјализацију) за рад па неком од средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова или уређаја за напајање електричном енергијом за који се оспособљавао и ако има положен стручни испит за вршење послова на таквом средству односно уређају; 8) машински техничар — послове одржавања, оправки и ревизије мотора и агрегата за погон техничких средстава и уређаја, ако има стручну квалификацију машинског аехничара, ако је на пословима машинског техничара провео најмање једну годину и завршио обзтку (школовање, специјализацију) за рад на неком од тих мотора и агрегата за који се оспособљавао и ако имо положен стручни испит за вршење послова на таквом мотору односно агрегату; 9) дипломирани инжењер електротехничког ф а култета: а) послове y вези са одржавањем, оправкама, калибражом, ревизијом и модификации ом радио,-телекомуникационих средстава и уређаја (радио-предај ника, радио-пријемника и магнетофона) и радио-навигационих средстава и уређаја (NDB, VOR, ILS, VDF, DME, PAR, SRE и SSR), ако је завршио електротехнички факултет — одсек за телекомуникације, ако је провео на тим пословима најмање једну годину и завршио специјализацију за рад на неком од радио-телекомуникационих или радио-навигационих средстава и уређаја и ако има положен стручни испит за рад на таквом средству односно уређају; б) послове y вези са одржавањем, оправкама, калибражом, ревизијом и модификацијом средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова (ноћних стартова, светлосних фарова и ВАСИ-уређаја) и уређаја за напајање електричном енергијом, ако је завршио електротехнички факултет — енергетски одсек, ако је провео на тим пословима најмање једну годину и завршио специјализацију за рад на неком од средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова или уређаја за напајање електричном енергијом и ако има положен стручни испит за рад на таквом средству односно уређају; 10) дипломирани инжењер машинског факултета — послове y вези са одржавањем, оправкама, калибражом, ревизијом и модификацијом мотора и агрегата за погон техничких средстава и уређаја, ако је завршио машински факултет, ако је провео на тим пословима најмање једну годину и завршио специјализацију за рад на неком од мотора и агрегата за погон техничких средстава и, уређаја и ако има положен стручни испит за рад на таквом мотору односно агрегату. III. Стручни испити Члан 7. Стручни испит који је по одредбама овог .правилника предвиђен за вршење послова висококвалификованог механичара, техничара и дипломираног инжењера, може полагати радник који испуњава остале услове из члана 6. овог правилника. Стручни испит се полаже посебно за послове одржавања и поправљања на оној врсти и оном типу техничког средства и уређаја за које се кандидат оспособљавао. Члан 8. Стручни испит састоји се из теоријског и прак- тичног дела.



Теоријски део стручног испита кандидат полаже писмено и усмено, и то по програму утврђеном y члану 10. овог правилника. Практични део стручног испита састоји се y примени стеченог знања y практичном раду на оној Брсти и оном типу техничког средства и уређаја за које кандидат полаже стручни испит. Члан 9, Тему писменог задатка за полагање теоријског дела стручног испита саставља члан испитне комисије односно испитивач одређен од стране комисије и предлаже комисији ради усвајања. Тему писменог задатка треба саставити тако да се из обраде задатка може оценити y којој је мери кандидат овладао знањима потребним за самостално вршење послова висококвалификованог механичара, техничара или дипломираног инжењера. Члан 10. Градиво за програм теоријског дела стручног испита за вршење послова висококвалификованог механичара и техничара обухвата: 1) основне оперативне и техничке стандарде за исправан рад техничког средства или уређаја: 2) принципе и начин рада техничког средства или уређаја (струјна кола, електричне и механичке склопове) ; 3) техничка упутства за одржавање техничких средстава и уређаја (периодичне прегледе и мерења); 4) прописе из области цивилног ваздухопловства, који се односе на рад техничке службе. Градиво за програм теоријског дела стручног испита за вршење послова дипломираног инжењера обухвата: 1) међународно оперативне и техничке стандарде за исправан рад техничког средства - односно уређаја; 2) начин рада техничког средства или уређаја односно њихових појединих делова; 3) техничка упутства за одржавање и калибражу техничких средстава и уређаја; 4) основне прописе за вођење ваздухоплова и контролу ваздушне пловидбе; 5) прописе из области цивилног ваздухопловетва, који се односе на рад техничке службе; 6) знање једног признатог светског језика. На практичном делу стручног испита за вршење послова висококвалификованог механичара и техничара, кандидат мора практичним радом на одговарајућој врсти и одговарајућем типу техничког средства и уређаја показати да познаје начин подешавања режима рада техничког средства односно уређаја, мерења карактеристика рада и отклањања кварова на техничком средству односно уређају. На практичном делу стручног испита за вршење послова дипломира ног инжењера, кандидат мора практичним радом на одговарајућој врсти и одговарајућем типу техничког средства и уређаја показати да познаје послове калибраже, поступак калибраже и анализу резултата који добија при калибражи. Члан И Стручни испит полаже се пред испитном комисијом коју образује савезни орган управе надлежан за послове безбедности ваздушне пловидбе. Решењем о образовању испитне комисије именују се председник и два члана, који су y исто време и испитивачи. Комисија се може, по потреби, допунити потребним бројем испитивача који имају положај чланова комисије кад се одлучују о успеху кандидата из оне материје коју су они испитивали. Овим решењем одређују се и заменици председника и чланова, као и записничар.


За председника и члана, односно заменика председника или ч,лана испитне комисије, не може бити именовано лице које има стручну спрему ниже врсте од стручне спреме кандидата који полаже стручни испит. Члан 12. Испитна комисија ради y седницама. О седницама испитна комисије и о испитима води се записник. Записник потписују председник, чланови испитне комисије и записничар. Члан 13. Стручни испит се полаже y редовним и ванредним испитним роковима, које одређује испитна комисија. Редовни испитни рокови одређују се најмање двапут годишње, y размацима од шест месеци. Ванредни испитни рокови могу се одредити, ако се испитној комисији пријаве три или више кандидата за полагање стручног испита односно ако се укаже нарочита потреба. Члан 14. Писмену пријаву за полагање стручног испита кандидат подноси испитнрј комисији. Пријави за полагање стручног испита кандидат прилаже доказе о испуњавању услова из члана 6. овог правилника. Члан 15. Испитна комисија по пријему пријаве одлучује да ли кандидат може полагати стручни испит и обавештава га о томе- најдоцније y року од 30 дана од дана пријема пријаве. Кандидату, коме је одобрила полагање стручног испита, комисија доставља позив за испит, y коме се одређују и дан и место полагања испита, с тим што дан полагања испита не може бити одређен y року краћем од 15 дана од дана пријема позива за испит, осим ако кандидат жели да полаже испит пре тог рока. Кандидата који не испуњава услове за полагање стручног испита комисија о томе обавештава писменим решењем. Против овог решења кандидат има право приговора старешини савезног органа управе надлежног за послове безбедности ваздушне пловидбе y року од 8 дана од дана пријема решења, преко испитне комисије. Члан 16. Стручни испит почиње писменим полагањем теоријског дела стручног испита. Пре почетка писменог полагања теоријског дела стручног испита, испитна комисија отвара коверат са темама, саопштава кандидатима теме задатака и даје им упутства потребна за израду задатака. Испитна комисија одређује којим се помоћним средствима кандидат може служити приликом израде писменог задатка. Кандидат ради писмени задатак под надзором испитне комисије. Члан 17. Усменом теоријском делу стручног испита приступа се после израде писменог задатка. На усменом теоријском делу стручног испита кандидат се испитује из предмета y оквиру програма прописаног за одговарајући стручни испит. Усмени теоријски део стручног испита може се полагати и путем извлачења испитних листића.



Питања дата на сваком испитном листићу треба да обухватају материју из целокупног градива предвиђеног за стручни испит који кандидат полаже. Број испитних листића мора бити за пет већи од броја кандидата приЈављених за односни испитни рок. Ако испитивач нађе за потребно, усмени теоријски део стручног испита може се полагати и према посебно припремљеним тестовима. Кандидат који на усменом теоријском делу стручног испита није положио Један или два предмета, може полагати поправни испит из тих предмета y року који одреди испитна комисија, а који не може бити краћи сд месец дана нити дужи од шест месеци од дана саопштења оцена из предмета које није положио. Кандидат који је из овог дела стручног испита оцењен оценом „није положио", сматра се да теоријски део стручног испита није положио. Члан 18. После положеног теоријског дела стручног испита (писменог и усменог), кандидат полаже практични део стручног испита на месту које одреди испитна комисија. Практични део стручног испита кандидат полаже према утврђеном програму, а под надзором испитне комисије. По завршеном полагању практичног дела стручног испита, испитна комисија оцењује успех кандидата само из тог дела испита. Кандидат који не положи практични део стручног испита, сматра се да стручни испит није положио. Члан 19. Целокупан успех кандидата показан приликом полагања стручног испита испитна комисија оцењује оценом „положио" или „није положио". Кандидат који није положио ни теоријски ни практични део стручног испита може поново полагати стручни испит по истеку рока од шест месеци. Члан 20. Кандидату који је положио стручни испит издаје се уверење о положеном испиту. Уверење о положеном стручном испиту издаје савезни орган управе надлежан за послове безбедности ваздушне пловидбе, а потписују га председник и чланови испитне комисије. IV. Дозвола за рад Члан 21. Раднику који је положио стручни испит за вршење послова из члана 6. овог правилника савезни орган управе надлежан за послове безбедности ваздушне пловидбе издаје дозволу за рад на основу које он може самостално вршити одређене стручне послове на оној врсти и оном типу техничког средства и уређаја за које је положио стручни испит. Члан 22. Дозвола за рад из члана 21. овог правилника издаје се са роком важења од две године. Овај рок може се продужити на захтев имаоца дозволе под условом да се захтев поднесе y року од шест месеци од дана истека важења дозволе. Пре сваког продужавања рока важења дозволе за рад, врши се проверавање стручне способности радника полагањем практичног дела стручног испита y оквиру градива прописаног за ону врсту и онај тип техничког средства и уређаја на којима радник ради.


Ако радник који врши послове из члана 6. овог правилника није y року од шест месеци од дана истека важења дозволе за рад продужио рок важења дозволе може дозволу за рад обновити тек кад поново положи стручни испит прописан за вршење одређених послова по градиву и по поступку који су предвиђени овим правилником. Члан 23. Дозвола за рад из члана 21. овог правилника садржи: државни грб, назив органа управе који издаје дозволу, назив дозволе, регистарски број, име и презиме и адресу и држављанство имаоца дозволе, место за фотографију и потпис имаоца дозволе, датум издавања дозволе и потпис овлашћеног лица које је издало дозволу. У дозволи за рад постоји и место за уписивање продужаван^ рока важења дозволе, место за уписивање посебних овлашћења ако ималац дозволе таквих овлашћења има и место за уписивање евентуалних примедаба или ограничења y погледу вршења неких послова. Члан 24. На основу издате дозволе за рад могу самостално вршити следеће послове, и то: 1) висококвалификовани радио-механичар — послове одржавања, оправки и ревизије радио-телекомуникационих и радио-навигационих средстава и уређаја, и то само на оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 2) висококвалификовани телеграфско-телефонски механичар — послове одржавања, оправки и ревизије телеграфско-телефонских средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 3) висококвалификовани електромеханичар — послове одржавања, оправки и ревизије средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова и уређаја за напајање елекричном енергијом, и то само на оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 4) висококвалификовани машински механичар — послове одржавања, оправки и ревизије мотора и агрегата за погон техничких средстава и уређаја, и то само на оној врсти и оном типу тих мотора или агрегата за које је положио стручни испит; 5) радио-техничар — послове одржавања, оправки, ревизије и земаљске калибраже радио-телекомуникационих и радио-навигационих средстава и уређаја, и то само на оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 6) телеграфско-телефонски техничар — послове одржавања, оправки, ревизије и калибраже телеграфско-телефонских средстава и уређаја који се користе y цивилном ваздухопловству, и то само на оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 7) електротехничар — послове одржавања, оправки и ревизије средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова и уређаја за напајање електричном енергијом, и то само на оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 8) машински техничар — послове одржавања, оправки и ревизије мотора и агрегата за погон техничких средстава и уређаја, и то само на оној врсти и оном типу тих мотора и агрегата за које је положио стручни испит; 9) дипломирани инжењер електротехничког ф а култета — одсека телекомуникације — послове y вези са одржавањем, оправкама, калибражом, ревизијом и модификацијом радио-телекомуникационих и радио-навигационих средстава и уређаја, и то само па оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит;



10) дипломирани инжењер електротехничког факултета — енергетског одсека — послове y вези са одржавањем, оправкама, калибражом, ревизијом и модификацијом средстава и уређаја за визуелно вођење ваздухоплова и уређаја за напајање електричном енергијом, и то само на оној врсти и оном типу тих средстава и уређаја за које је положио стручни испит; 11) дипломирани инжењер машинског факултета — послове y вези са одржавањем, оправкама, калибражом, ревизијом и модификацијом мотора и агрегата за погон техничких средстава и уређаја, и то само на оној врсти и оном типу тих мотора и агрегата за које је положио стручни испит. Члан 25. Ако је радник положио стручни испит за вршење послова одржавања и поправљања више различитих врста и типова техничких средстава и уређаја, може такве послове вршити само ако добије дозволу за рад на свакој посебној врсти односно сваком посебном типу тих средстава и уређаја. V

Прелазна и завршна одредба

Члан 26. Радницима који су иа дан ступања на снагу овог правилника затечени на вршењу одређених послова одржавања и поправљања техничких средстава и уређаја, а који имају стручне квалификације односно стручну спрему прописану овим правилником, издаће се, и без полагања одговарајућег стручног испита прописаног овим правилником, дозвола за рад за вршење оних послова одржавања и поправљања техничких средстава и уређаја на којима су провели последњу годину. Радници из става 1. овог члана који немају стручне квалификације односно стручну спрему прописану овим правилником, дужни су да y року од шест месеци од дана ступања на снагу овог правилника положе стручни испит прописан овим правилником. Члан 27. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивање y „Службеном листу СФРЈ". Бр. 09-1020/1 2. априла 1969. године Београд Директор Савезне управе за цивилну ваздушну пловидбу, Батрић Јовановић, с. p.


душни саобраћај („Службени лист СФРЈ", бр. y тачки 1. y табели на крају додаје се нови који гласи: „Иванград 08.00 14.00 07.00 Задар 06.00 18.00 05.00

21/68) текст 13.00 21.00".

2. Тачка 2. мења се и гласи: „2. Ваздухопловна пристаништа која се користе за полетање и слетање ваздухоплова само y току летњих месеци морају бити отворена за јавни ваздушни саобраћај, и то: Ваздухопловно пристаниште Охрид Жабљак Ријека

У времену од до 1. јула 1. јула 1. маја

15. септембра 15. септембра 31. октобра

Од До часова 10.00 15.00 07.00 14.00 05.30 17.00

Ваздухопловна пристаништа која се користе за полетања и слетања ваздухоплова само y одређене дане током целе године морају бити отворена за јавни ваздушни саобраћај, и то: Ваздухопловно пристаниште Пула: — сваке суботе од 00.00 до понедељка до 14.00 часова; — сваког уторка од 01.00 до 14.00 часова; — сваке среде од 01.00 до 14.00 часова; — сваког петка од 01.00 до 22.00 часова." 3. Ова наредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивање y „Службеном листу СФРЈ". Бр. 09-2173/1 2. априла 1969. године Београд

Директор Савезне управе за цивилну ваздушну пловидбу, Батрић Јовановић, с. p.

259. На основу тачке 2. Одлуке о мерама и начину за утврђивање посебне дажбине при увозу појединих пољопривредних и прехрамбених производа („Службени лист СФРЈ", бр. 16/68 и 40/68), y сагласности са савезним секретаром за привреду и савезним секретаром за спољну трговину, директор Савезног завода за цене издаје

НАРЕДБУ 258. На основу члана 142. тачка 1. Закона о ваздушној пловидби („Службени лист СФРЈ", бр 12/65), y вези са чланом 33. Закона о савезним органима управе, савезним саветима и савезним организацијама („Службени лист СФРЈ", бр. 21/67), по претходно прибављеном мишљењу предузећа за аеродромско услуге, директор Савезне управе за цивилну ваздушну пловидбу доноси

НАРЕДБУ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ НАРЕДБЕ О ВРЕМЕНУ У КОЈЕ ВАЗДУХОПЛОВНА ПРИСТАНИШТА МОРАЈУ БИТИ ОТВОРЕНА ЗА ЈАВНИ ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ 1. У Наредби о времену y које ваздухопловна пристаништа морају бити отворена за јавни ваз-

О ИЗМЕНИ НАРЕДБЕ О ВИСИНИ ПОСЕБНЕ ДАЖБИНЕ ПРИ УВОЗУ ПОЈЕДИНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ И ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА 1. У Наредби о висини посебне дажбине при увозу појединих пољопривредних и прехрамбених производа („Службени лист СФРЈ", бр. 18/68, 20/68, 21/68, 22/68, 24/68, 25/68, 29/68, 31/68, 33/68, 35/68, 41/68, 45/68, 48/68, 49/68, 55/68, 1/69, 3/69, 10/69, 11/69 и 14/69) y тачки 1. одредба под 36. брише се. 2. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања y „Слул^беном листу СФРЈ". Бр. 17-127/1 10. априла 1969. године Београд

Директор Савезног завода за цене, Никола Филиповић, с. p.



260. Иа основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закопа о југословенскиим стандардима (..Службени лист ФНРЈ", бр. 16.60 и 30/62), директор Југословенског завода за стандардизације^ доноси Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКОНО СТАНДАРДУ ЗА ЛЕПАК ЗА ОБУЋУ 1. У издању Југословепског завода за стандардизацију доноси се југословенски стандард: Лепак за обућу. Једнокомпонентни лепак на бази природног каучука JUS Н.К2.103 2. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења објављен је y посебном издању Југословенског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења. 3. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења примењује се од 1. јула 1969. године. Бр. 24-2143/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизацију, Славољуб Виторовић, с. p. 261. На основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закона о југословенским стандардима (.,Службени лист ФНРЈ", бр. 16/00 и 30 62), директор Југословелског завода за стандардизацију доноси

РЕШЕЊЕ О ЈУГОСЛОВЕНСКИ СТАНДАРДУ ЗА ГУМЕНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ПОТРЕБЕ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА 1. У издању Југословенског завода за стандардизацију доноси се југословенски стандард: Гумени заптивни прстен за прстенасто опруге шинских возила. Технички услови за израду и испоруку JUS Р.ЕЗ.056 2. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења објављен је y посебном издању Југоел©венског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења. 3. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења обавезан је и ступа на снагу 1. јула 1969. године.

Амбалажа од пластичне масе. Носиљке за стаклене боце за пиво од 0,5 1. JUS G.E4.210 2. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења објављен је y посебном издању Југословенског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења. 3. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења обавезан је и ступа на снагу 1. јула 1969. године. Бр. '24-2146/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизацију, Славољуб Виторовић, с. p.

263. На основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закона о југословенским стандардима („Службени лист ФНРЈ", бр. 16/60 и 30/62), директор Југословенског завода за стандардизацију доноси

РЕШЕЊЕ О ЈУГОСЛОВЕНСКИМ СТАНДАРДИМА ЗА ГИМН А С Т И К Е СПРАВЕ 1. У издању Југословенског завода за стандард дизацију доносе се следећи југословенски стандарди: Гимнастичке справе: Мали разбој — — — — — — JUS Z.D1.026 Сандук — — — — — — — JUS Z.D1.055 Мали сандук — — — — — JUS Z.D1.056 Клупа са гредом — — — — JUS Z.D1.060 Ниска греда — — — — — — JUS Z.D1.065 2. Југословенски стандарди из тачке 1. овог решен,а објављени су y посебном издању Југословенског завода за етандардизацију, које чини саставни део овог решења. 3. Југословенски стандарди из тачке 1. овог решења обавезни су и ступају на снагу 1. јула 1969. године. Бр. 06-2149/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизације% Славољуб Виторовић, с. p.

Бр. 24-2141/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизацију, Славољуб Виторовић, с. p. 262. На основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закона о југословенским стандардима („Службени лист ФНРЈ", бр. 16/60 и 30/62), директор Југословенског завода за стандардизацију доноси Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СТАНДАРДУ ЗА АМБАЛАЖУ ОД ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ 1. У издању Југословенског завода за стандардизацију доноси се југословенски стандард:


264. На основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закона о југословенским стандардима („Службени лист ФНРЈ", бр. 16/60 и 30/62), директор Југословенског завода за стандардизацију доноси

РЕШЕЊЕ О ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СТАНДАРДУ ЗА ИСПИТИВАЊЕ КВАЛИТЕТА ЖИТАРИЦА 1. У издању Југословенска завода за стандардизацију доноси се југословенски стандард: Испитивање квалитета житарица. Узимање узорака — — — — — JUS Е.В1.235 2. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења објављен је y посебном издању Југословен-



ског завода за стандардмзацију, које чини саставни део овог решења. 3. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења примењује се од 1. јула 1969. године. Бр. 07-2150/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизацију, Славољуб Виторовић, с p.

265. На основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закона о југословенским стандардима („Службени лист ФНРЈ", бр. 16/60 и 30/62), директор Југословенс к а завода за стандардизацију доноси

РЕШЕЊЕ О ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СТАНДАРДУ ИЗ ОБЛАСТИ ИСПИТИВАЊА ГУМЕ 1. У уздању Југословенског завода за стандардизацију доноси се југословенски стандард: Физикална испитивања гуме. Одређивање трајне деформацијо дејством одређеног оптерећења — — — — JUS G.S2.134 2. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења објављен је y посебном издању Југослозонског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења. 3. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења обавезан је и ступа на снагу 1. јула 1969. * године.


3. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења обавезан је и ступа на снагу 1. јула 1969. године. Бр. 07-2151/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизацију, Славољуб Виторовић, с. p. По извршеном сравњењу са изворним текстом утврђено је да се y тексту Уредбе о изменама и допунама Уредбе о функцијама, ознакама функције и уноформи милиције, објављеном y „Службеном листу СФРЈ", бр. 15/69, поткрала ниже наведена грешка, те се даје

ИСПРАВКА УРЕДБЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА УРЕДБЕ О ФУНКЦИЈАМА, ОЗНАКАМА ФУНКЦИЈЕ И УНИФОРМИ МИЛИЦИЈЕ У члану 16. y тачки 3. Уредбе о функцијама, ознакама функције и униформи милиције („Службени лист СФРЈ", бр. 3/67), која је допуњена чланом 9. измењене и допуњене уредбе, уместо речи: „жутозелене" треба да стоји: „жутозлатне". Из Савезног извршног већа, Београд, 9. априла 1969. године.

По извршеном сравњењу са изворним текстом утврђено је да су се y тексту Правилника о начину испитивања контаминације радиоактивним материјама ваздуха, воде и земљишта, објављеном y „Службеном листу СФРЈ", бр. 31/68, поткрала ниже наведене грешке, те се даје

ИСПРАВКА ПРАВИЛНИКА О НАЧИНУ ИСПИТИВАЊА КОНТАМИНАЦИЈЕ Р АДИО АКТИВНИМ МАТЕРИЈАМА ВАЗДУХА, ВОДЕ И ЗЕМЉИШТА

Бр. 24-2145/1 9. априла 1969. године Београд Директор Југословенског завода за стандардизацију, Славољуб Виторовић, с. р

266. На основу члана 4. став 1. и члана 25. став 4. Закона о југословенским стандардима („Службени лист ФНРЈ", бр. 16/60 и 30/62), директор Југословенског завода за стандардизацију доноси Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕКСКОМ СТАНДАРДУ ЗА ИСПИТИВАЊЕ КВАЛИТЕТА УЉАРИЦА 1. У издању Југословенског завода за стандард диза цију доноси се југословенски стандард: Испитивање квалитета уљарица. Узимање узорака — — — — — JUS Е.В 1.237 2. Југословенски стандард из тачке 1. овог решења објављен је y посебном издању Југословенс к а завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

У члану 5. уместо речи: „Новом Месту" треба да стоји: „Љубљани". У члану 10. y ставу 1. уместо речи: „Новом Месту" треба да стоји: „Кобариду", a y ставу 5. уместо речи: „Новом Месту" треба да стоји: „Сенчуру". Из Савезног савета за здравство и социјалну политику, Београд, 20. јануара 1969. године.

У К А З И Председник Републике, на основу члана 217. став 1. тачка 3. Устава, на предлог државног секретара за иностране послове, доноси У К А З О ОПОЗИВУ СА ДУЖНОСТИ ИЗВАНРЕДНОГ ПОСЛАНИКА И ОПУНОМОЋЕНОГ МИНИСТРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ ХОНДУРАСУ И О ПОСТАВЉЕЊУ ИЗВАНРЕДНОГ ПОСЛАНИКА И ОПУНОМОЋЕНОГ МИНИСТРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ ХОНДУРАСУ I Опозива се Далибор Солдатић са дужности изванредног посланика и опуномоћеног министра Социјалистич-



ке Федеративне Републике Југославије y Републици Хондурасу. II Поставља се Војислав Чоловић, изванредни и опуномоћепи амбасадор Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Сједињеним Државама Мексика, за изванредног посланика и опуномоћеног министра Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Републици Хондурасу, са седиштем y Мексику. III Државни секретар за иностране послове извршиће овај указ. IV Овај указ ступа на снагу одмах. У. бр. 47 8. априла 1969. године Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

Председник Републике, на основу члана 217. став 1. тачка 3. Устава, на предлог државног секретара за иностране послове, доноси У К А З О ОПОЗИВУ СА ДУЖНОСТИ ИЗВАНРЕДНОГ ПОСЛАНИКА И ОПУНОМОЋЕНОГ МИНИСТРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ ПАНАМИ И О ПОСТАВЉЕЊУ ИЗВАНРЕДНОГ И ОПУНОМОЋЕНОГ АМБАСАДОРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ ПАНАМИ


Председник Републике, на основу члана 217. став ј, тачка 3. Устава, на предлог државног секретара за иностране послове, доноси У К А З О ОПОЗИВУ СА ДУЖНОСТИ ИЗВАНРЕДНОГ ПОСЛАНИКА И ОПУНОМОТхЕНОГ МИНИСТРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ КОСТАРИКИ И О ПОСТАВЉЕЊУ ИЗВАНРЕДИОГ ПОСЛАНИКА И ОПУНОМОЋЕНОГ МИНИСТРА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ КОСТАРИКИ I Опозива се Далибор Солдатић са дужности изванредног посланика и опуномоћеног министра Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Републици Костарики. II Поставља се Војислав Чоловић, изванредни и опуномоћени амбасадор Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Сједињеним Државама Мексика, за изванредног посланика и опуномоћеног министра Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Републици Костарики, са седиштем y Мексику. III Државни секретар за иностране послове извршиће овај указ. IV Овај указ ступа на снагу одмах. У. бр. 49 8. априла 1969. године Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

I Опозива се Далибор Солдатић са дужности изванредног посланика и опуномоћеног министра Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Републици Панами. II Поставља се Војислав Чоловић, изванредни и опуномоћени амбасадор Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Сједињеним Државама Мексика, за изванредног и опуномоћеног амбасадора Социјалистичке Федеративне Републике Југославије y Републици Панами, са седиштем y Мексику. III Државни секретар за иностране послове извршиће овај указ. IV Овај указ ступа на снагу одмах.

На основу члана 34. Закона о народној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 8/69), на предлог Извршног већа Социјалистичке Републике Босне и Херцегових, Председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије доноси Р Е Ш Е Њ Е О ИМЕНОВАЊУ КОМАНДАНТА ГЛАВНОГ ШТАБА НАРОДНЕ ОДБРАНЕ Именује се за команданта Главног штаба народне одбране Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине генерал-пуковник Фрањо Херљевић. Р. бр. 252/2 31. марта 1969. године Београд

У. бр. 48 8. априла 1969. године Београд \

РЕШЕЊА

Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. pu

Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. р



На основу члана 34. Закона о народној одбрани („Службени лист СФРЈ" бр. 8/69), на предлог Извршног већа Социјалистичке Републике Црне Горе, Председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије доноси

РЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ КОМАНДАНТА ГЛАВНОГ ШТАБА НАРОДНЕ ОДБРАНЕ Именује се за команданта Главног штаба народне одбране Социјалистичке Републике Црне Горе Вељко Милатовић, председник Скупштине Социјалистичке Републике Црне Горе. Р. бр. 236/2 26. марта 1969. године Београд


ОДЛИКОВАЊА ПРЕДСЕДНИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ на основу члана 217. тачке 4. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и члана 4. Закона о одликовањима одлучује да се за примерне заслуге и умешност y раду на развијању сталног полета ради остваривања постављених задатака y јединицама којима руководе, као и за стварање услова за постизање изузетно добрих успеха y својим јединицама и установама одликују ОРДЕНОМ ЗА ВОЈНЕ ЗАСЛУГЕ СА СРЕБРНИМ МАЧЕВИМА

Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

На основу члана 34. Закона о народној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 8/69), на предлог Извршног већа Социјалистичке Републике Хрватске, Председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије доноси

РЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ КОМАНДАНТА ГЛАВНОГ ШТАБА НАРОДНЕ ОДБРАНЕ Именује се за команданта Главног штаба народне одбране Социјалистичке Републике Хрватске генерал-пуковник Срећко Манола. Р. бр. 235/2 26. марта 1969. године Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

На основу члана 34. Закона о народној одбрани („Службени лист СФРЈ", бр. 8/69), на предлог Извршног већа Социјалистичке Републике Словеније, Председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије доноси

РЕШЕЊЕ О ИМЕНОВАЊУ КОМАНДАНТА РЕПУБЛИЧКОГ ШТАБА НАРОДНЕ ОДБРАНЕ Именује се за команданта Републичког штаба народне одбране Социјалистичке Републике Словеније Бојан Полак, начелник Штаба општенародне одбране Социјалистичке Републике Словеније. Р. бр. 261/2 3. априла 1969. године Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

заставници административне службе: Алексић Голуба Влајко, Антонијевић Гојка Десимир, Блажић Живка Драгомир, Богић Димитрија Павле, Богојевски Темељка Павле, Брчић-Костић Јосипа Јосип, Чимбур Глише Стево, Дакић Боривоја Јован, Ђурковић Стевана Крстивоје, Глишић Владимира Драгомир, Илић Светислава Радован, Имеровски Михајла Климент, Јанков Пере Бранислав, Јевтић Сретена Миладин, Кириџић Михајла Милош, Костић Спасе Илија, Ковачевић Димитрија Славко, Крајц Шимуна Јосип, Крпам Петра Мартин, Марковић Милосава Драгољуб, Мирковић Драгована Милољуб, Мишчевић Јована Милош, Нешовски Кате Иван, Петровић Милорада Миленко, Поповић Крсте Васо, Радовић Радисава Војислав, Рајковић Драгољуба Радослав, Спасојевић Трифуна Цветин, Станисављевић Радисава Драгиша, Стефановић Будимира Душан, Стојановић Тиосава Милутин, Суруџић Јована Станимир, Владић Станка Душан, Вујчић Бранка Марко, Ж у ж и ћ Петра Стеван; ваздухопловнотехнички заставници: Анђелковић Николе Влајко, Беаковић Стефана Петар, Бодирога Саве Бранко, Борић Ивана Звонимир, Боројевић Илије Душан, Црнадак Јове Борко, Црнадак Јове Пајо, Цветковић Вукашина Љубомир, Чукељ Јосипа Иван, Денчић Боривоја Драгољуб, Димчић Живојина Александар, Дуковски Ефре Славко, Ђоковић Драгића Радош, Ђорђевић Младена Божидар, Ђорђевић Ђорђа Војислав, Фелдин Јож е ф а Јоже, Филиповић Богољуба Живко, Гавриловић Живојина Михајло, Глоговац Ђуре Јанко, Игњатовић Михајла Чедомир, Илић Милисава Тодор, Ивковић Филипа Вукадин, Јанковић Миладина Благоје, Јовановић Милана Данило, Којић Милана Тодор, Кумар Ивана Иван, Мадић Јордана Љубомир, М а л б а ш и ћ Алексе Тривко, Манојловић Милана Бранко, Марић Чедомира Ђорђе, Матејић Донка Ђорђе, Михајловић Тихомира Данило, Милекић Данила Ђуро, Милошевић Живојина Миодраг, Милошевић Милана Слободан, Милошковић Јована Спасоје, Миловановић Веселина Велимир, Мрђа Николе Петар, Пагаци Михаила Марко, Пајић Ибре Мумин, Патриковски Михајла Стојан, Перковић Николе Војислав, Петровић Стојана Добривоје, Петровић Косте Душан, Планчак Мишка Јоаким, Радић Саве Мирко, Радојевић Радоја Василије, Радуловић Новака Душан, Ренар Ивана Алојз, Ристић Величка Драгољуб, Ристић Владимира Петар, Ркман Саве Саво, Сајовић Карла Драго, Сарк Ивана Слободан, Симић Ђерасима Владимир, Старчевић Максима Сава, Стефановић Стојана Тихомир, Сутон Стојана Едуард, Томовић Николе Драго, Тричковић Милорада Ваца, Вељковић Јордана Мирко, Видановић Стевана Никола, Вучичевић Вучића Стаменко, Вукић Љубомира Јован, Зенг Јована Илија, Златић Ђуре Емил, Живановић Славка Миленко;



заставник финансијске службе: Арсић Ристе Драгослав; технички заставници: Бачлија Марка Томо, Б а јац Јована Милан, Црвени Ивана Јован, Чапкуновић Павла Миомир, Драшковић Ђорђа Мирко, Главчић Драгиње Милош, Јовић Трифуна Радован, Либрењак Боже Фрањо, Ширца Антона Алојз, Веселић Петра Данило; заставници саобраћајне службе: Банковић Русина Велимир, Јовановић Светозара Часлав, Милин Александра Александар, Ристић Милорада Душан; интендантски заставници: Бркић Милана Милутин, Денковски Милоша Јане. Димовски Божина Ристо, Калегарић Антона Бруно, Митић Богдана Будимир, Панић Николе Миодраг, Паовић Андрије Крсто, Роботић Стјепана Винко, Станковић Алексе Владимир, Стојановић Живојина Ратко, Такач Ивана Лазо, Зарић Бошка Драгољуб; санитетски заставници: Чекеревац Вукомана Боривоје, Искра Јожефа Јоже, Коцић Благоја Стеван; инжењеријски заставници: Делибашић Милана Бошко, Јордановски Крум а Јордан, Рајић Владе Живко, Ваљак Јеронима Фрањо, Вељковић Аксенти ја Љубомир; заставници авијације: Џелебџић Добросава Драгомир, Гвозденовић Станислава Срећко, Лакићевић Нешка Велимир, Наумовски Крсте Бошко, Плеше Матије Станислав, Шкунца Шиме Антон; пешадијски заставници: Ковачевић Тихомира Миломир, Мурџевски Илије Илија, Радовић Милорада Јован; заставници везе: Лазаревић Петра Сретен, Минић Владимира Ђорђе, Николић Недељка Војислав, Радојковић Вукадина Тихомир, Шешлија Марка Светозар; ваздухопловнотехнички старији водници I кл.: Антић Тодора Саво, Бугарски Миливоја Радомир, Буквић Дике Драган, ЋуЈић Душана Илија, Ђорђевић Добривоја Сава, Грујић Живка Драгољуб* Хрушкар Стјепана Фрањо, Игњатовић Триве Стеван, Јовановић Владимира Драгослав, Јукић Марка Иван, Лајић Миле Живко, Николић Николе Војислав, Ојстершек Јоже Јоже, Пауновић Веселина Душан, Перић Андрије Радосав, Раковић Радмила Миливоје, Рашета Петра Стево, Ражњатовић Јована Љубомир, Самац Марка Иван, Смрке Лудвиха Франц, Спасеновић Милоша Драгиша, Срдић Павла Саво, Теноди Мије Вјекослав, Томић Николе Душан, Томшић Бруна Бруно, Трифуновић Драгутина Радивоје, Вукотић Бранка Урош; старији водник I кл. финансијске службе: Баковић Боже Јаков; старији водници I кл. везе: Бојовић Вујице Богосав, Борисављевић Тихомира Милија, Никетић Живојина Добросав, Смрк Андрије Алојз, Вучетић Николе Бранко; . технички старији водници I кл.: Денић Благоја Тодор, Гојковић Тихомира Милован, Јамбровић Антона Станислав, Нешевски Ђорђа Владимир, Жупан Луке Дане; старији водници I кл. административне службе: Дрезгић Марка Славко, Јовановић Владимира Бошко, Буцо Марка Недељко, Живић Михаила Владимир ; интендантски старији водник I кл.: Грбић Илије Милорад; артиљеријски старији водник I кл.: Ковачевић Његована Мирослав; старији водник I кл. саобраћајне службе: Мајетић Јосе Дане;


ваздухопловнотехнички старији водници: Б а кић Стевана Јово, Дукић Шпире Петар, Кричковић Беле Стипан, Кртолица Наума Ђоко, Лешко Јанка Алојз, Михајловски Јована Никола, Михић Мирка Чедомир, Микелић Мартина Виборг, Милојичић Јована Радојица, Митровић Новице Глиша, Осилић Крсте Слободан. Петровић Матије Живојин, Саратлић Ђуре Ненад. Стојановић Живка Војислав, Шкрбић Саве Илија, Војчић Радована Бранко, Милинковић Милана Милош, Тршовац Франца Бранко; старији водници везе: Гојковић Велимира Велисав, Голеш Николе Јанко, Кнежевић Боже Радомир, Митовски Стојана Ђорђе, Митровић Симе Звонимир, Пушоњић Тодора Чедомир, Тољић Михајла Божидар; старији водници административне службе: Јовић Стојадина Михајло, Маринковић Бартола Иван, Тодоровић Драге Радоје; технички старији водници: Јововић Љуба Светозар, Милошевић Остоје Мирко, Пејић Луке Митар, Зајц Алојза Алојз; инжењеријски старији водник: Микић Саве Миливоје; старији водници саобраћајне службе: Обрадовић Новице Миливоје, Станић Радомира Витомир; старији водници авијације: Томић Милутина Обрад, Голубовић Војислава Милутин, Миладиновић Милутина Миломир. Бр. 174 22. децембра 1967. године Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

ПРЕДСЕДНИК СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ на основу члана 217. тачка 4. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и члана 4. Закона о одлтровањима одлучује да се за нарочите заслуге y изградњи и јачању оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и за нарочите успехе y руковођењу војним јединицама, y њиховом учвршћивању и оспособљавању за одбрану независности Социјалистичке Федеративне Републике Југославије одликују ОРДЕНОМ НАРОДНЕ АРМИЈЕ СА ЗЛАТНОМ ЗВЕЗДОМ технички пуковници: Ал иво ј водић Крсте Младен, Јандрлић Милана Јосип, Јеринић Јовице Милоје, Краина Мије Руди, Кркељаш Миле Божо, Шкерл Ивана Божидар, Шпегар Боже Слободан, Вајс Штефана Александар, Зупан Антона Звонимир; пуковник саобраћајне службе: Беговић Јоце Радован; пуковници везе: Цветковић Благоја Тихомир, Маричић Николе Ловро; пуковници АБХ одбране: Добовшек Франца Франц, Маревић Прокопа Милан, Милојевић Јове Слободан, Остојић Лазара Стево; пешадијски пуковници: Форлић Илије Бранко, Гаћиновић Новака Обрад, Глигоријевић Михајла Иван, Ковачевић Милана Михајло, Крстовић Крсте Љубомир, Николић Бошка Драго, Родић Лазара Божидар, Степанчић Винка Мирослав, Стевић Васе Светозар, Шварц Фердинанда Божо, Тасовац Недељка Милорад, Живковић Томе Миљенко;


,


пуковник авијације: Фућак Драге Данко; пуковници оклопних јединица: Гостовић Дмитра Ђуро, Ковачић Антона Милан; артиљеријски пуковници: Грбић Дане Душан, Карановић Симе Ђуро, Матијевић Мане Раде, Матјановски Ламбе Александар, Мићевић Јована Стево; поковник финансијске службе: Лазић Јанка Ђуро; пуковник правне службе: Пирих Стјепана Алдо; ваздухопловнотехнички пуковник: Поповић Глигорија Јован; инжењеријски пуковници: Тимченко Ивана Владимир, Вигњевић Јове Милутин; инжењеријски потпуковници: Андoновски Манојла Стамат, Бедалов Ивана Иван; технички потпуковници: Босиљчић Илије Милан, Ћирић Славка Станимир, Франчина Стјепана Валент, Мрђен Рада Недељко, Скочић Крсте Ратко, Томпак Рудолфа Инослав, Вукобрат Лазе Милан; потпуковници везе: Божић Станка Мирко, Глоговац Цветка Саво; пешадијски потпуковници: Брозовић Јурја Звонимир, Цветковић Бранка Здравко, Ковачевић Вељка Милан, Радовановић Милоја Данило; потпуковник АБХ одбране: Остојић Бернарда Мате; ОРДЕНОМ

НАРОДНЕ АРМИЈЕ ЗВЕЗДОМ

СА

СРЕБРНОМ

ветеринарски пуковник: Твор ић ^[ате Станко; пешадијски потпуковници: Алавања Трифуна Павле, Голубовић Радомира Војислав, Кнежевић Радосава Богдан, Коломбо Петра Карло, Коштан Мариа Мирко, Кукић Јована Мићо, Купусинац •Срете Стеван, Марковић Драгомира Јоца, Новак Мирка Мирко, Петковић Андрије Радомир, Прусац Миле Петар, Рад о ловић Петра Данило, Шодан Ивана Јере, Вучевић Вукајла Перо, Вујадиновић Радована Обрен, Вујовић Јефтонија Дејан, Зечевић Миливоја Вукадин, Ж и ж и ћ Мате Маринко. Бр. 178 22. децембар 1967. године Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. p.

САДРЖАЈ: Страна 245. Одлука о допуни Одлуке о девизама које овлашћене банке не могу ангажовати кад преузимају обавезе по иностраним кредитима — — — — — -т- — — — 503 246. Одлука о допуни Одлуке о радним организацијама које сировине и други репродукциони материјал, чији је увоз регулисан, увозе y одређеном односу према оствареном девизном приливу по извозу y 1969. години — — — — — — — — 505 247. Одлука о допуни Одлуке о утврђивању и расподели глобалне девизне квоте за плаћање увоза сировина и другог репродукционог материјала за 1969. годину — 505


Страна 248. Одлука о утврђивању допунског износа глобалне девизне квоте за 1989. годину производним организацијама из гране 124 — Текстилна индустрија, групација произвођача чарапа — — — — — — — 508 219. Одлука о висини износа до којих овлашћене банке могу y 1869. години користити кредите y иностранству и бити гаранти по кредитним пословима са иностранствсм 506 2R0 Одлука о утврђивању и расподели глобалне девизне квоте за УЕОЗ робе личне потрошње y 1969. години — — — — 507 251. Решење о одређивању сезонских граничних прелаза за међународни саобраћај — 509 252. Решење о престанку рада-Природног лечилишта y Звечеву — — — — — — 509 253. Правилник о изменама и допунама Правилника о звањима, стручној спреми и овлашћењима чланова посаде Југословено в трговачке морнарице — — — — 509 254. Правилник о техничким мерама за употребу bi-челика y армиранобетонским кон етру кциј ама — — — — — — — 512 255. Наредба о начину и поступку за остваривање регреса по Одлуци о давању регреса при продаји вештачког ђубрива y 1969. години за потребе пољопривреде и шумарства — — — — — — — — — 516 256. Наредба о начину и поступку за остваривање премија по Одлуци о одређивању премија за кравље и овчије млеко y 1969. години — — — — _ _ _ _ _ _ _ 517 257. Правилник о стручној спреми, стручним испитима и начину издавања дозвола за рад ваздухопловнотехничког особља, које одржава и поправља техничка средства и уређаје који служе .,вођењу ваздухоплова и контроли ваздушне пловидбе — 518 258. Наредба о измени и допуни' Наредбе о времену y које ваздухопловаа пристаништа морају бити отворена за јавни ваздушни саобраћај — — — — — — 522 259. Наредба о измени Наредбе о висини посебне дажбине при увозу појединих пољопривредних и прехрамбених производа 522 260. Решење о југословенском стандарду за лепак за обућу — — — — — — — 523 261. Решење о југословенском стандарду за гумени материјал за потребе железничког саобраћаја — — — — — — — — 523 262. Решење о југословенском стандарду за амбалажу од пластичне масе — — — 523 263. Решење о југословенским стандардима за гимнастике справе — — — — — 523 264. Решење о југословенском стандарду за испитивање квалитета житарица — — 523 265. Решена о југословенском стандарду из области испитивања гуме — — — — 524 266. Решење о југословенском стандарду за испитивање квалитета уљарица — — — 524 Исправка Уредбе о изменама и допунама Уредбе о функцијама, ознакама функције и униформи милиције — — — — — 524 Исправка Правилника о начину испитивања контаминације радиоактивни! материјама ваздуха, воде и земљишта — — — 524

Издавач: Новинска установа Службени лист СФРЈ, Београд, Јована Ристића 1. Пошт. фах 226. — Директор и главни и одговорни уредник Исо Барух, Улица Јована Ристића бр. 1 — Штампа Београдски графички завод, Београд, Булевар војводе Мишића бр. 17

ОДЛУКУ. Четвртак, 24. април БЕОГРАД БРОЈ 18 ГОД. XXV

Recommend Documents