kolovoza godine. Година XVIII Понедјељак, 11. августа годинe

Година XVIII Понедјељак, 11. августа 2014. годинe

Број/Broj

62

Godina XVIII Ponedjeljak, 11. augusta/kolovoza 2014. godine ISSN 1512-7508 - српски језик ISSN 1512-7486 - босански језик ISSN 1512-7494 - хрватски језик

САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1006

На основу члана 17. Закона о Савјету министра Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 9. став (4) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 88. сједници одржаној 19. марта 2014. године, донио је

ОДЛУКУ

О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ФОРМИРАЊУ КОМИСИЈЕ ЗА КУПОВИНУ ОБЈЕКАТА ЗА СМЈЕШТАЈ ДИПЛОМАТСКО КОНЗУЛАРНИХ ПРЕДСТАВНИШТАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У БЕОГРАДУ И ЗАГРЕБУ Члан 1. У Одлуци о формирању Комисије за куповину објеката за смјештај дипломатско конзуларних представништава Босне и Херцеговине у Београду и Загребу ("Службени гласник БиХ", број 55/13), у члану 3. став (1) тачка д) мијења се и гласи: "Тања Цицовић, Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине." Члан 2. Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 114/14 19. марта 2014. године Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 9. stav (4) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 88. sjednici održanoj 19. marta 2014. godine, donijelo je

ODLUKU

O IZMJENI ODLUKE O FORMIRANJU KOMISIJE ZA KUPOVINU OBJEKATA ZA SMJEŠTAJ DIPLOMATSKO- KONZULARNIH PREDSTAVNIŠTAVA BOSNE I HERCEGOVINE U BEOGRADU I ZAGREBU Član 1. U Odluci o formiranju Komisije za kupovinu objekata za smještaj diplomatsko konzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine u Beogradu i Zagrebu ("Službeni glasnik BiH", broj 55/13), u članu 3. stav (1) tačka d) mijenja se i glasi: "Tanja Cicović, Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine." Član 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Predsjedavajući VM broj 114/14 Vijeća ministara BiH 19. marta 2014. godine Vjekoslav Bevanda, s. r. Sarajevo Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministra Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi s člankom 9. stavak (4) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2013. godinu

Број 62 - Страна 2

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ

("Službeni glasnik BiH", broj 100/12), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 88. sjednici održanoj 19. ožujka 2014. godine, donijelo je

a)

ODLUKU

O IZMJENI ODLUKE O FORMIRANJU POVJERENSTVA ZA KUPOVINU OBJEKATA ZA SMJEŠTAJ DIPLOMATSKO KONZULARNIH PREDSTAVNIŠTAVA BOSNE I HERCEGOVINE U BEOGRADU I ZAGREBU Članak 1. U Odluci o formiranju Povjerenstva za kupovinu objekata za smještaj diplomatsko konzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine u Beogradu i Zagrebu ("Službeni glasnik BiH", broj 55/13), u članku 3. stavak (1) točka d) mijenja se i glasi: "Tanja Cicović, Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine." Članak 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 114/14 Predsjedatelj 19. ožujka 2014. godine Vijeća ministara BiH Sarajevo Vjekoslav Bevanda, v. r.

б)

ц)

1007

На основу чл. 17, 27а, 27б. и 29. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 5а. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), на приједлог Министарства финансија и трезора Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 105. сједници одржаној 23. јула 2014. године, донио је

д)

ОДЛУКУ

О ПОСТУПКУ СРЕДЊОРОЧНОГ ПЛАНИРАЊА, ПРАЋЕЊА И ИЗВЈЕШТАВАЊА У ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ДИО ПРВИ – ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет и циљ) (1) Овом одлуком прописује се поступак средњорочног планирања, праћења и извјештавања у институцијама Босне и Херцеговине у складу са надлежностима Савјета министара Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Савјет министара) и институција Босне и Херцеговине утврђених Уставом, законима и другим прописима Босне и Херцеговине. (2) Општи циљ доношења одлуке је обезбјеђење планске основе за квалитетно управљање развојем у складу са надлежностима Савјета министара и институција Босне и Херцеговине. (3) Посебни циљеви доношења одлуке су хармонизација и координација процеса планирања у Савјету министара и институцијама Босне и Херцеговине, оптимална алокација ресурса на приоритетне задатке и пројекте, као и унапређење процеса праћења програма и планова и извјештавања о реализацији. Члан 2. (Дефиниције) (1) Изрази употријебљени у овој одлуци имају слиједећа значења:

е) ф)

г)

х)

и)

Понедјељак, 11. 8. 2014.

Стратешки оквир обухвата све документе стратешке важности на основу којих институције Босне и Херцеговине припремају своје програме или планове, а у које спадају: средњорочни и дугорочни плански документи, међународне обавезе, као и обавезе везане за интеграцију Босне и Херцеговине у Европску унију, политике утврђене од стране Савјета министара, смјернице, ставови или други документи за израду политике које доноси Предсједништво Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Предсједништво) и Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Парламентарна скупштина); Средњорочни циљ је опис стања које се очекује у некој области економије или друштва за период од три године за чије остварење је одговоран Савјет министара у цјелини, заједно са свим другим учесницима који су укључени у провођење тог циља; Средњорочни програм рада Савјета министара је скуп свих средњорочних циљева, а тиме и показатеља ефективности које Савјет министара остварује у периоду од три године, а на основу Стратешког оквира који садржи оквирне рокове, расподјелу улога и одговорности између институција Босне и Херцеговине и других учесника; Средњорочни план рада институције Босне и Херцеговине је скуп свих средњорочних циљева за чије је остварење одговорна појединачна институција Босне и Херцеговине у периоду од три године, који произилази из Средњорочног програма рада Савјета министара, односно релевантног Стратешког оквира, па је тиме и усклађен са Стратешким оквиром, а у њега је укључен оквирни план активности организационих јединица институције Босне и Херцеговине, са индикаторима ефективности, роковима, утврђеним улогама и одговорностима, као и инструментима за провођење и праћење провођења; Програм је скуп повезаних пројеката које заједно доприносе реализацији циљева плана. Програм се може састојати од једног или више пројеката; Пројекат је скуп повезаних активности које заједно доприносе реализацији циљева плана. Пројекат се може састојати од једне или више активности; Програм у Документу оквирног буџета (ДОБ) је група буџетских трошкова и прихода за период од три године који су потребни за остварење једног или више конкретних средњорочних циљева Савјета министара; PIMIS је Информациони систем за управљање јавним/развојним инвестицијама који омогућава свим буџетским корисницима - институцијама Босне и Херцеговине мрежни приступ за планирање и праћење свих пројеката/програма који су дефинисани Стратешким оквиром и средњорочним и годишњим плановима и доприносе реализацији развојних циљева; BPMIS је Информациони систем за планирање и управљање буџетом који омогућава свим буџетским корисницима - институцијама Босне и Херцеговине мрежни приступ за припрему буџета;

Понедјељак, 11. 8. 2014. ј)

(1)

(2)


Годишњи програм рада Савјета министара је скуп годишњих резултата које Савјет министара планира реализовати у периоду од годину дана, а на основу свог Средњорочног програма рада; к) Годишњи програм рада институције Босне и Херцеговине је скуп годишњих резултата за које је задужена институција Босне и Херцеговине на период од годину дана, а на основу свог Средњорочног плана рада и Годишњег програма рада Савјета министара; л) Праћење је поступак којим се контролише провођење програма и планова на основу степена њиховог остварења и користи се као основа за увођење корективних мјера, односно активности којима се мијења распоред или садржај појединих активности без значајније промјене самог плана; м) Евалуација је поступак којим се анализира остваривање циља, а тиме и његове ефикасности и оправданости; н) Консултације су поступак усаглашавања ставова, мишљења, надзора, потреба, приоритета и циљева, којима се помаже поступак доношења одлука и обезбјеђује њихова легитимност. Члан 3. (Носиоци активности) Основни носиоци активности у средњорочном планирању, праћењу и извјештавању су: a) Савјет министара: 1) Координира припрему свих планских докумената и извјештаја прописаних овом одлуком путем сталних и повремених механизама и једнообразних поступака; 2) Одређује приоритете политика на средњорочној основи у оквиру својих надлежности; 3) Разматра и доноси Средњорочни програм рада Савјета министара. б) Институције Босне и Херцеговине: 1) Припремају и доносе свој Средњорочни план рада у складу са Средњорочним програмом рада Савјета министара; 2) Институције Босне и Херцеговине, чији се стратешки план не усклађује са Средњорочним програмом рада Савјета министара, свој Средњорочни план рада усклађују са релевантним Стратешким оквиром; 3) Прате провођење и обављају евалуацију Средњорочног плана рада своје Институције; Основним носиоцима активности подршку пружају слиједеће институције Босне и Херцеговине: а) Министарство финансија и трезора: 1) Стручна подршка институцијама Босне и Херцеговине на изради њиховог Средњорочног плана рада и усаглашавању са Средњорочним програмом рада Савјета министара; 2) Израда процјене расположивости извора финансирања за Средњорочни програм рада Савјета министара; 3) Стручна подршка за идентификацију, пријаву и праћење пројеката/програма у PIMIS, у складу са Методологијом за управљање јавним/развојним инвестицијама.

б)


Дирекција за економско планирање: 1) Припрема Нацрта средњорочног програма рада Савјета министара у складу са документима из Стратешког оквира; 2) Праћење провођења Средњорочног програма рада Савјета министара; 3) Израда годишњих извјештаја о провођењу Средњорочног програма рада Савјета министара. ц) Дирекција за европске интеграције: 1) Усаглашавање Средњорочног програма рада Савјета министара и средњорочних планова рада институција Босне и Херцеговине са обавезама и приоритетима у процесу интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију те обавезама и приоритетима у вези са кориштењем Инструмената претприступне помоћи Европске уније дефинисаним у међународним споразумима и осталим релевантним документима. д) Канцеларија координатора за реформу јавне управе: 1) Усаглашавање Средњорочног програма рада Савјета министара и средњорочних планова рада институција Босне и Херцеговине са Стратегијом реформе јавне управе и одговарајућим акционим планом. ДИО ДРУГИ – СРЕДЊОРОЧНО ПЛАНИРАЊЕ Члан 4. (Средњорочни програм рада Савјета министара) (1) Средњорочни програм рада Савјета министара је основа за припрему Документа оквирног буџета (ДОБ); (2) Средњорочни програм рада Савјета министара представља основу за припрему средњорочних планова рада институција Босне и Херцеговине; (3) Упутство за припрему Средњорочног програма рада Савјета министара биће прописано Методологијом о поступку планирања, праћења и извјештавања у институцијама Босне и Херцеговине из члана 9. ове Одлуке (у даљем тексту: Методологија); (4) Средњорочни програм рада Савјета министара припрема се сваке године за наредне три године; (5) Средњорочни програм рада Савјета министара проводи се путем годишњих програма рада Савјета министара и институција Босне и Херцеговине; (6) Праћење и извјештавање о реализацији Средњорочног програма рада Савјета министара обавља се једном годишње по завршетку једног средњорочног периода; (7) Евалуација Средњорочног програма рада Савјета министара обавља се једном у три године; (8) Приликом припреме Средњорочног програма рада Савјета министара за наредни период, узимају се у обзир резултати евалуације Средњорочног програма рада из претходног периода, у складу са Методологијом. Члан 5. (Поступак и рокови за припрему Средњорочног програма рада Савјета министара) (1) Припрему Средњорочног програма рада Савјета министара покреће Дирекција за економско планирање достављањем Инструкције за израду Средњорочног програма рада Савјета министара институцијама Босне и Херцеговине, најкасније до 31. јануара текуће године;

Број 62 - Страна 4 (2)


Инструкција из става (1) овог члана, која је саставни дио Методологије, минимално садржи сљедеће: a) Приједлог средњорочних циљева који ће бити укључени у Средњорочни план рада институције Босне и Херцеговине из оквира своје надлежности, са приједлогом индикатора за праћење и евалуацију, очекиваним периодом провођења, као и очекиваним резултатима за сваку годину; б) Приједлог законских и других прописа планираних за припрему у средњорочном периоду из оквира своје надлежности, са очекиваним роком за припрему; ц) Путем PIMIS-а све планиране јавне/развојне инвестиционе пројекте/програме који доприносе реализацији циљева. (3) На основу Инструкције из става (1) овог члана, институције Босне и Херцеговине ће доставити Дирекцији за економско планирање елементе за припрему Средњорочног програма рада Савјета министара, најкасније до 15. марта текуће године; (4) Министарство финансија и трезора ће доставити Дирекцији за економско планирање податке о Финансијском оквиру за провођење Средњорочног програма рада Савјета министара у складу са важећим ДОБ-ом и процјеном расположивости осталих извора финансирања, најкасније до 15. марта текуће године; (5) Нацрт средњорочног програма рада Савјета министара обухвата: a) Средњорочни програм рада по стратешким циљевима, који се изводе из Стратешког оквира; б) Очекиване резултате по стратешким циљевима за сваку годину имплементације; ц) Индикаторе за праћење извршења Средњорочног програма рада. (6) Детаљне инструкције за израду Средњорочног програма рада Савјета министара биће прописане Методологијом; (7) На основу елемената из ст. (3) и (4) овог члана, Дирекција за економско планирање припрема Нацрт средњорочног програма рада Савјета министара, најкасније до 30. априла текуће године и исти објављује на својој интернет страници; (8) Нацрт средњорочног програма рада Савјета министара Дирекција за економско планирање доставља Савјету министара на усвајање, најкасније до 31. маја текуће године; (9) Савјет министара усваја Средњорочни програм рада Савјета министара најкасније до 30. јуна текуће године и исти објављује на својој интернет страници. Члан 6. (Средњорочни план рада институције Босне и Херцеговине) (1) Средњорочни план рада институције Босне и Херцеговине заснива се на Средњорочном програму рада Савјета министара, односно релевантим Стратешким оквиром; (2) Елементи и формати израде Средњорочног плана рада институције Босне и Херцеговине биће прописани Методологијом; (3) За дефинисање и праћење реализације програма и пројеката Средњорочног плана рада институције Босне и Херцеговине користиће се информациони системи PIMIS и BPMIS; (4) Стручну подршку за припрему средњорочних планова рада институцијама Босне и Херцеговине пружаће Министарство финансија и трезора у складу са Методологијом;

(5)


Средњорочни план рада институције Босне и Херцеговине припрема се сваке године за наредне три године; (6) Средњорочни план рада институције Босне и Херцеговине проводи се путем годишњих програма рада институције Босне и Херцеговине; (7) Редовно праћење и извјештавање о реализацији средњорочних планова рада институција Босне и Херцеговине обавља се годишње; (8) Институција Босне и Херцеговине може правити промјене у свом средњорочном плану рада и мијењати средњорочне циљеве за које је она задужена, само уколико су већ одобрене измјене и допуне Средњорочног програма рада Савјета министара. Члан 7. (Поступак и рокови за припрему Средњорочног плана рада институције Босне и Херцеговине) (1) Институција Босне и Херцеговине разрађује дијелове Средњорочног програма рада Савјета министара који се односе на њен мандат; (2) У том поступку институција Босне и Херцеговине дужна је поставити Нацрт средњорочног плана рада институције на своју интернет страницу и по потреби организовати консултације са свим партнерима чије се учествовање очекује у остварењу плана; (3) Након завршених консултација и прибављања мишљења од Министарства финансија и трезора, руководилац институције Босне и Херцеговине доноси Средњорочни план рада институције најкасније до 30. септембра текуће године и исти објављује на својој интернет страници. ДИО ТРЕЋИ - ИНСТРУМЕНТИ И ПРИНЦИПИ МЕЂУИНСТИТУЦИОНАЛНЕ КООРДИНАЦИЈЕ И КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА ПОСТУПКА Члан 8. (Основни инструменти и принципи међуинституционалне координације) (1) Основни инструменти и принципи међуинституционалне координације за потребе израде и праћења провођења Средњорочног програма рада Савјета министара и средњорочних планова рада институција Босне и Херцеговине: а) Планирање, праћење и извјештавање координира се по средњорочним циљевима и областима који се усаглашавају са буџетским програмима; б) Институција Босне и Херцеговине, која је по усвојеном Средњорочном програму рада Савјета министара доминантни носилац програмских задатака из одређeне области, обавезна је да обезбједи усаглашавање са другим институцијама и партнерима који су укључени у ту област, а по потреби и организује консултативне састанке; ц) Министарство финансија и трезора, Дирекција за економско планирање, Дирекција за европске интеграције и Канцеларија координатора за реформу јавне управе, у складу са својим улогама из члана 3. ове одлуке, у поступцима планирања, праћења, извјештавања и обезбјеђења стручне подршке по потреби организују консултације са представницима надлежних институција Босне и Херцеговине, као и другим заинтересованим партнерима.



ДИО ЧЕТВРТИ - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 9. (Доношење проведбених прописа) За потребе провођења ове одлуке, Министарство финансија и трезора ће, у сарадњи са Дирекцијом за економско планирање, у року од 90 дана од ступања на снагу ове одлуке, припремити Методологију о поступку планирања, праћења и извјештавања у институцијама Босне и Херцеговине и доставити Савјету министара на усвајање. Члан 10. (Израда и усвајање планских докумената) Средњорочни програм рада Савјета министара и средњорочни планови рада институција Босне и Херцеговине израђују се у складу са овом Одлуком и усвојеном Методологијом од стране Савјета министара, почев од 01.01.2015. године за период 2016 -2018. године. Члан 11. (Праћење и оцјена провођења одлуке) Праћење и оцјену провођења ове Одлуке врши Савјет министара, на основу трогодишње анализе примјене одлуке, коју ће припремити Министарство финансија и трезора у сарадњи са Дирекцијом за економско планирање, и другим институцијама Босне и Херцеговине и упутити је Савјету министара. Члан 12. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 118/14 Предсједавајући 23. јула 2014. године Савјета министара Сарајево Вјекослав Беванда, с. р. Na osnovu čl. 17, 27a, 27b. i 29. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 5a. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), na prijedlog Ministarstva finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 105. sjednici održanoj 23. jula 2014. godine, donijelo je

ОDLUKU

О POSTUPKU SREDNJOROČNOG PLАNIRАNJА, PRAĆENJA I IZVЈЕŠТАVАNJА U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE DIO PRVI - OSNOVNE ODREDBE Član 1. (Predmet i cilj) (1) Ovom odlukom propisuje se postupak srednjoročnog planiranja, praćenja i izvještavanja u institucijama Bosne i Hercegovine u skladu sa nadležnostima Vijeća ministara Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Vijeće ministara) i institucija Bosne i Hercegovine utvrđenih Ustavom, zakonima i drugim propisima Bosne i Hercegovine. (2) Opšti cilj donošenja odluke je osiguranje planske osnove za kvalitetno upravljanje razvojem u skladu sa nadležnostima Vijeća ministara i institucija Bosne i Hercegovine. (3) Posebni ciljevi donošenja odluke su harmonizacija i koordinacija procesa planiranja u Vijeću ministara i institucijama Bosne i Hercegovine, optimalna alokacija resursa na prioritetne zadatke i projekte, kao i unapređenje procesa praćenja programa i planova i izvještavanja o realizaciji.

(1)


Član 2. (Definicije) Izrazi upotrijebljeni u ovoj odluci imaju slijedeća značenja: a) Strateški okvir obuhvata sve dokumente strateške važnosti na osnovu kojih institucije Bosne i Hercegovine pripremaju svoje programe ili planove, a u koje spadaju: srednjoročni i dugoročni planski dokumenti, međunarodne obaveze, kao i obaveze vezane za integraciju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju, politike utvrđene od strane Vijeća ministara, smjernice, stavovi ili drugi dokumenti za izradu politike koje donosi Predsjedništvo Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Predsjedništvo) i Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Parlamentarna skupština); b) Srednjoročni cilj je opis stanja koje se očekuje u nekoj oblasti ekonomije ili društva za period od tri godine za čije ostvarenje je odgovorno Vijeće ministara u cjelini, zajedno sa svim drugim učesnicima koji su uključeni u provođenje tog cilja; c) Srednjoročni program rada Vijeća ministara je skup svih srednjoročnih ciljeva, a time i pokazatelja efektivnosti koje Vijeće ministara ostvaruje u periodu od tri godine, a na osnovu Strateškog okvira koji sadrži okvirne rokove, raspodjelu uloga i odgovornosti između institucija Bosne i Hercegovine i drugih učesnika; d) Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine je skup svih srednjoročnih ciljeva za čije je ostvarenje odgovorna pojedinačna institucija Bosne i Hercegovine u periodu od tri godine, koji proizilazi iz Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara, odnosno relevantnog Strateškog okvira, pa je time i usklađen sa Strateškim okvirom, a u njega je uključen okvirni plan aktivnosti organizacionih jedinica institucije Bosne i Hercegovine, sa indikatorima efektivnosti, rokovima, utvrđenim ulogama i odgovornostima, kao i instrumentima za provođenje i praćenje provođenja; e) Program je skup povezanih projekata koji zajedno doprinose realizaciji ciljeva plana. Program se može sastojati od jednog ili više projekata; f) Projekat je skup povezanih aktivnosti koje zajedno doprinose realizaciji ciljeva plana. Projekat se može sastojati od jedne ili više aktivnosti; g) Program u Dokumentu okvirnog budžeta (DOB) je grupa budžetskih troškova i prihoda za period od tri godine koji su potrebni za ostvarenje jednog ili više konkretnih srednjoročnih ciljeva Vijeća ministara; h) PIMIS je Informacioni sistem za upravljanje javnim/razvojnim investicijama koji omogućava svim budžetskim korisnicima - institucijama Bosne i Hercegovine mrežni pristup za planiranje i praćenje svih projekata/programa koji su definisani Strateškim okvirom i srednjoročnim i godišnjim planovima i doprinose realizaciji razvojnih ciljeva; i) BPMIS je Informacioni sistem za planiranje i upravljanje budžetom koji omogućava svim budžetskim korisnicima - institucijama Bosne i Hercegovine mrežni pristup za pripremu budžeta; j) Godišnji program rada Vijeća ministara je skup godišnjih rezultata koje Vijeće ministara planira realizovati u periodu od godinu dana, a na osnovu svog Srednjoročnog programa rada; k) Godišnji program rada institucije Bosne i Hercegovine je skup godišnjih rezultata za koje je


(1)

(2)


zadužena institucija Bosne i Hercegovine na period od godinu dana, a na osnovu svog Srednjoročnog plana rada i Godišnjeg programa rada Vijeća ministara; l) Praćenje je postupak kojim se kontroliše provođenje programa i planova na osnovu stepena njihovog ostvarenja i koristi se kao osnova za uvođenje korektivnih mjera, odnosno aktivnosti kojima se mijenja raspored ili sadržaj pojedinih aktivnosti bez značajnije promjene samog plana; m) Evaluacija je postupak kojim se analizira ostvarivanje cilja, a time i njegove efikasnosti i opravdanosti; n) Konsultacije su postupak usaglašavanja stavova, mišljenja, nadzora, potreba, prioriteta i ciljeva, kojima se pomaže postupak donošenja odluka i osigurava njihova legitimnost. Član 3. (Nosioci aktivnosti) Osnovni nosioci aktivnosti u srednjoročnom planiranju, praćenju i izvještavanju su: a) Vijeće ministara: 1) Koordinira pripremu svih planskih dokumenata i izvještaja propisanih ovom odlukom putem stalnih i povremenih mehanizama i jednoobraznih postupaka; 2) Određuje prioritete politika na srednjoročnoj osnovi u okviru svojih nadležnosti; 3) Razmatra i donosi Srednjoročni program rada Vijeća ministara. b) Institucije Bosne i Hercegovine: 1) Pripremaju i donose svoj Srednjoročni plan rada u skladu sa Srednjoročnim programom rada Vijeća ministara; 2) Institucije Bosne i Hercegovine, čiji se strateški plan ne usklađuje sa Srednjoročnim programom rada Vijeća ministara, svoj Srednjoročni plan rada usklađuju sa relevantnim Strateškim okvirom; 3) Prate provođenje i obavljaju evaluaciju Srednjoročnog plana rada svoje Institucije; Osnovnim nosiocima aktivnosti podršku pružaju sljedeće institucije Bosne i Hercegovine: a) Ministarstvo finansija i trezora: 1) Stručna podrška institucijama Bosne i Hercegovine na izradi njihovog Srednjoročnog plana rada i usaglašavanju sa Srednjoročnim programom rada Vijeća ministara; 2) Izrada procjene raspoloživosti izvora finansiranja za srednjoročni program rada Vijeća ministara; 3) Stručna podrška za identifikaciju, prijavu i praćenje projekata/programa u PIMIS, u skladu sa Metodologijom za upravljanje javnim/razvojnim investicijama. b) Direkcija za ekonomsko planiranje: 1) Priprema Nacrta srednjoročnog programa rada Vijeća ministara u skladu sa dokumentima iz Strateškog okvira; 2) Praćenje provođenja Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara; 3) Izrada godišnjih izvještaja o provođenju Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara. c) Direkcija za evropske integracije: 1) Usaglašavanje Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine sa obavezama i prioritetima u procesu integracije Bosne i


Hercegovine u Evropsku uniju te obavezama i prioritetima u vezi sa korištenjem Instrumenata pretpristupne pomoći Evropske unije definisanim u međunarodnim sporazumima i ostalim relevantnim dokumentima. d) Ured koordinatora za reformu javne uprave: 1) Usaglašavanje Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine sa Strategijom reforme javne uprave i odgovarajućim akcionim planom. DIO DRUGI - SREDNJOROČNO PLANIRANJE Član 4. (Srednjoročni program rada Vijeća ministara) (1) Srednjoročni program rada Vijeća ministara je osnova za pripremu Dokumenta okvirnog budžeta (DOB); (2) Srednjoročni program rada Vijeća ministara predstavlja osnovu za pripremu srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine; (3) Uputstvo za pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara biće propisano Metodologijom o postupku planiranja, praćenja i izvještavanja u institucijama Bosne i Hercegovine iz člana 9. ove Odluke (u daljem tekstu: Metodologija); (4) Srednjoročni program rada Vijeća ministara priprema se svake godine za naredne tri godine; (5) Srednjoročni program rada Vijeća ministara provodi se putem godišnjih programa rada Vijeća ministara i institucija Bosne i Hercegovine; (6) Praćenje i izvještavanje o realizaciji Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara obavlja se jednom godišnje po završetku jednog srednjoročnog perioda; (7) Evaluacija Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara obavlja se jednom u tri godine; (8) Prilikom pripreme Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara za naredni period, uzimaju se u obzir rezultati evaluacije Srednjoročnog programa rada iz prethodnog perioda, u skladu sa Metodologijom. Član 5. (Postupak i rokovi za pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara) (1) Pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara pokreće Direkcija za ekonomsko planiranje dostavljanjem Instrukcije za izradu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara institucijama Bosne i Hercegovine, najkasnije do 31. januara tekuće godine; (2) Instrukcija iz stava (1) ovog člana, koja je sastavni dio Metodologije, minimalno sadrži sljedeće: a) Prijedlog srednjoročnih ciljeva koji će biti uključeni u Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine iz okvira svoje nadležnosti, sa prijedlogom indikatora za praćenje i evaluaciju, očekivanim periodom provođenja, kao i očekivanim rezultatima za svaku godinu; b) Prijedlog zakonskih i drugih propisa planiranih za pripremu u srednjoročnom periodu iz okvira svoje nadležnosti, sa očekivanim rokom za pripremu; c) Putem PIMIS-a sve planirane javne/razvojne investicione projekte/programe koji doprinose realizaciji ciljeva. (3) Na osnovu Instrukcije iz stava (1) ovog člana, institucije Bosne i Hercegovine će dostaviti Direkciji za ekonomsko planiranje elemente za pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara, najkasnije do 15. marta tekuće godine;

Понедјељак, 11. 8. 2014. (4)

(5)

(6) (7)

(8)

(9)

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)

(1) (2)


Ministarstvo finansija i trezora će dostaviti Direkciji za ekonomsko planiranje podatke o Finansijskom okviru za provođenje Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara u skladu sa važećim DOB-om i procjenom raspoloživosti ostalih izvora finansiranja, najkasnije do 15. marta tekuće godine; Nacrt srednjoročnog programa rada Vijeća ministara obuhvata: a) Srednjoročni program rada po strateškim ciljevima, koji se izvode iz Strateškog okvira; b) Očekivane rezultate po strateškim ciljevima za svaku godinu implementacije; c) Indikatore za praćenje izvršenja Srednjoročnog programa rada. Detaljne instrukcije za izradu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara biće propisane Metodologijom; Na osnovu elemenata iz st. (3) i (4) ovog člana, Direkcija za ekonomsko planiranje priprema Nacrt srednjoročnog programa rada Vijeća ministara, najkasnije do 30. aprila tekuće godine i isti objavljuje na svojoj internet stranici; Nacrt srednjoročnog programa rada Vijeća ministara Direkcija za ekonomsko planiranje dostavlja Vijeću ministara na usvajanje, najkasnije do 31. maja tekuće godine; Vijeće ministara usvaja Srednjoročni program rada Vijeća ministara najkasnije do 30. juna tekuće godine i isti objavljuje na svojoj internet stranici. Član 6. (Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine) Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine zasniva se na Srednjoročnom programu rada Vijeća ministara, odnosno relevantim Strateškim okvirom; Elementi i formati izrade Srednjoročnog plana rada institucije Bosne i Hercegovine biće propisani Metodologijom; Za definisanje i praćenje realizacije programa i projekata Srednjoročnog plana rada institucije Bosne i Hercegovine koristiće se informacioni sistemi PIMIS i BPMIS; Stručnu podršku za pripremu srednjoročnih planova rada institucijama Bosne i Hercegovine pružaće Ministarstvo finansija i trezora u skladu sa Metodologijom; Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine priprema se svake godine za naredne tri godine; Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine provodi se putem godišnjih programa rada institucije Bosne i Hercegovine; Redovno praćenje i izvještavanje o realizaciji srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine obavlja se godišnje; Institucija Bosne i Hercegovine može praviti promjene u svom srednjoročnom planu rada i mijenjati srednjoročne ciljeve za koje je ona zadužena, samo ukoliko su već odobrene izmjene i dopune Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara. Član 7. (Postupak i rokovi za pripremu Srednjoročnog plana rada institucije Bosne i Hercegovine) Institucija Bosne i Hercegovine razrađuje dijelove Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara koji se odnose na njen mandat; U tom postupku institucija Bosne i Hercegovine dužna je postaviti Nacrt srednjoročnog plana rada institucije na svoju internet stranicu i po potrebi organizovati konsultacije sa svim partnerima čije se učestvovanje očekuje u ostvarenju plana;

(3)


Nakon završenih konsultacija i pribavljanja mišljenja od Ministarstva finansija i trezora, rukovodilac institucije Bosne i Hercegovine donosi Srednjoročni plan rada institucije najkasnije do 30. septembra tekuće godine i isti objavljuje na svojoj internet stranici. DIO TREĆI - INSTRUMENTI I PRINCIPI MEĐUINSTITUCIONALNE KOORDINACIJE I KONTROLE KVALITETA POSTUPKA Član 8. (Osnovni instrumenti i principi međuinstitucionalne koordinacije) (1) Osnovni instrumenti i principi međuinstitucionalne koordinacije za potrebe izrade i praćenja provođenja Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine: a) Planiranje, praćenje i izvještavanje koordinira se po srednjoročnim ciljevima i oblastima koji se usaglašavaju sa budžetskim programima; b) Institucija Bosne i Hercegovine, koja je po usvojenom Srednjoročnom programu rada Vijeća ministara dominantni nosilac programskih zadataka iz određene oblasti, obavezna je da osigura usaglašavanje sa drugim institucijama i partnerima koji su uključeni u tu oblast, a po potrebi i organizuje konsultativne sastanke; c) Ministarstvo finansija i trezora, Direkcija za ekonomsko planiranje, Direkcija za evropske integracije i Ured koordinatora za reformu javne uprave, u skladu sa svojim ulogama iz člana 3. ove odluke, u postupcima planiranja, praćenja, izvještavanja i osiguranja stručne podrške po potrebi organizuju konsultacije sa predstavnicima nadležnih institucija Bosne i Hercegovine, kao i drugim zainteresovanim partnerima. DIO ČETVRTI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 9. (Donošenje provedbenih propisa) Za potrebe provođenja ove odluke, Ministarstvo finansija i trezora će, u saradnji sa Direkcijom za ekonomsko planiranje, u roku od 90 dana od stupanja na snagu ove odluke, pripremiti Metodologiju o postupku planiranja, praćenja i izvještavanja u institucijama Bosne i Hercegovine i dostaviti Vijeću ministara na usvajanje. Član 10. (Izrada i usvajanje planskih dokumenata) Srednjoročni program rada Vijeća ministara i srednjoročni planovi rada institucija Bosne i Hercegovine izrađuju se u skladu sa ovom Odlukom i usvojenom Metodologijom od strane Vijeća ministara, počevši od 01.01.2015. godine za period 2016-2018. godine. Član 11. (Praćenje i ocjena provođenja odluke) Praćenje i ocjenu provođenja ove Odluke vrši Vijeće ministara, na osnovu trogodišnje analize primjene odluke, koju će pripremiti Ministarstvo finansija i trezora u saradnji sa Direkcijom za ekonomsko planiranje, i drugim institucijama Bosne i Hercegovine i uputiti je Vijeću ministara. Član 12. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Predsjedavajući VM broj 118/14 Vijeća ministara 23. jula 2014. godine Vjekoslav Bevanda, s. r. Sarajevo



Na osnovu čl. 17, 27a, 27b. i 29. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 5a. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), na prijedlog Ministarstva financija i trezora Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 105. sjednici održanoj 23. srpnja 2014. godine, donijelo je

ОDLUKU

О POSTUPKU SREDNJOROČNOG PLАNIRАNJА, PRAĆENJA I IZVЈЕŠĆIVАNJА U INSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE DIO PRVI – TEMELJNE ODREDBE Članak 1. (Predmet i cilj) (1) Ovom odlukom propisuje se postupak srednjoročnog planiranja, praćenja i izvješćivanja u institucijama Bosne i Hercegovine sukladno nadležnostima Vijeća ministara Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Vijeće ministara) i institucija Bosne i Hercegovine utvrđenih Ustavom, zakonima i drugim propisima Bosne i Hercegovine. (2) Opći cilj donošenja odluke je osiguranje planskog temelja za kvalitetno upravljanje razvojem sukladno nadležnostima Vijeća ministara i institucija Bosne i Hercegovine. (3) Posebni ciljevi donošenja odluke su harmonizacija i koordinacija procesa planiranja u Vijeću ministara i institucijama Bosne i Hercegovine, optimalna alokacija resursa na prioritetne zadatke i projekte, kao i unapređenje procesa praćenja programa i planova i izvješćivanja o realizaciji. Članak 2. (Definicije) (1) Izrazi uporabljeni u ovoj odluci imaju slijedeća značenja: a) Strateški okvir obuhvaća sve dokumente strateške važnosti na temelju kojih institucije Bosne i Hercegovine pripremaju svoje programe ili planove, a u koje spadaju: srednjoročni i dugoročni planski dokumenti, međunarodne obveze, kao i obveze vezane za integraciju Bosne i Hercegovine u Europsku uniju, politike utvrđene od strane Vijeća ministara, smjernice, stavovi ili drugi dokumenti za izradu politike koje donosi Predsjedništvo Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Predsjedništvo) i Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Parlamentarna skupština); b) Srednjoročni cilj je opis stanja koje se očekuje u nekoj oblasti ekonomije ili društva za razdoblje od tri godine za čije ostvarenje je odgovorno Vijeće ministara u cjelini, zajedno sa svim drugim sudionicima koji su uključeni u provedbu tog cilja; c) Srednjoročni program rada Vijeća ministara je skup svih srednjoročnih ciljeva, a time i pokazatelja učinkovitosti koje Vijeće ministara ostvaruje u razdoblju od tri godine, a na temelju Strateškog okvira koji sadrži okvirne rokove, raspodjelu uloga i odgovornosti između institucija Bosne i Hercegovine i drugih sudionika; d) Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine je skup svih srednjoročnih ciljeva za čije je ostvarenje odgovorna pojedinačna institucija Bosne i Hercegovine u razdoblju od tri godine, koji proizilazi iz Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara, odnosno relevantnog Strateškog okvira, pa je time i

(1)


usklađen sa Strateškim okvirom, a u njega je uključen okvirni plan aktivnosti organizacijskih jedinica institucije Bosne i Hercegovine, sa indikatorima učinkovitosti, rokovima, utvrđenim ulogama i odgovornostima, kao i instrumentima za provedbu i praćenje provedbe; e) Program je skup povezanih projekata koji zajedno doprinose realizaciji ciljeva plana. Program se može sastojati od jednog ili više projekata; f) Projekt je skup povezanih aktivnosti koje zajedno doprinose realizaciji ciljeva plana. Projekt se može sastojati od jedne ili više aktivnosti; g) Program u Dokumentu okvirnog proračuna (DOP) je skupina proračunskih troškova i prihoda za razdoblje od tri godine koji su potrebni za ostvarenje jednog ili više konkretnih srednjoročnih ciljeva Vijeće ministara; h) PIMIS je Informacijski sustav za upravljanje javnim/razvojnim investicijama koji omogućava svim proračunskim korisnicima - institucijama Bosne i Hercegovine mrežni pristup za planiranje i praćenje svih projekata/programa koji su definirani Strateškim okvirom i srednjoročnim i godišnjim planovima i doprinose realizaciji razvojnih ciljeva; i) BPMIS je Informacijski sustav za planiranje i upravljanje proračunom koji omogućava svim proračunskim korisnicima - institucijama Bosne i Hercegovine mrežni pristup za pripremu proračuna; j) Godišnji program rada Vijeće ministara je skup godišnjih rezultata koje Vijeće ministara planira realizirati u razdoblju od godinu dana, a na temelju svog Srednjoročnog programa rada; k) Godišnji program rada institucije Bosne i Hercegovine je skup godišnjih rezultata za koje je zadužena institucija Bosne i Hercegovine na razdoblje od godinu dana, a na temelju svog Srednjoročnog plana rada i Godišnjeg programa rada Vijeća ministara; l) Praćenje je postupak kojim se kontrolira provedba programa i planova na temelju stupnja njihovog ostvarenja i koristi se kao temelj za uvođenje korektivnih mjera, odnosno aktivnosti kojima se mijenja raspored ili sadržaj pojedinih aktivnosti bez značajnije promjene samog plana; m) Evaluacija je postupak kojim se analizira ostvarivanje cilja, a time i njegove učinkovitosti i opravdanosti; n) Konzultacije su postupak usuglašavanja stavova, mišljenja, nadzora, potreba, prioriteta i ciljeva, kojima se pomaže postupak donošenja odluka i osigurava njihova legitimnost. Članak 3. (Nositelji aktivnosti) Osnovni nositelji aktivnosti u srednjoročnom planiranju, praćenju i izvješćivanju su: a) Vijeće ministara: 1) Koordinira pripremu svih planskih dokumenata i izvješća propisanih ovom odlukom putem stalnih i povremenih mehanizama i jednoobraznih postupaka; 2) Određuje prioritete politika na srednjoročnoj osnovi u sklopu svojih nadležnosti; 3) Razmatra i donosi Srednjoročni program rada Vijeća ministara.

Понедјељак, 11. 8. 2014. b)


Institucije Bosne i Hercegovine: 1) Pripremaju i donose svoj Srednjoročni plan rada sukladno Srednjoročnom programu rada Vijeća ministara; 2) Institucije Bosne i Hercegovine, čiji se strateški plan ne usklađuje sa Srednjoročnim programom rada Vijeća ministara, svoj Srednjoročni plan rada usklađuju sa relevantnim Strateškim okvirom; 3) Prate provedbu i obavljaju evaluaciju Srednjoročnog plana rada svoje Institucije; (2) Osnovnim nositeljima aktivnosti potporu pružaju sljedeće institucije Bosne i Hercegovine: a) Ministarstvo financija i trezora: 1) Stručna potpora institucijama Bosne i Hercegovine na izradi njihovog Srednjoročnog plana rada i usuglašavanju sa Srednjoročnim programom rada Vijeća ministara; 2) Izrada procjene raspoloživosti izvora financiranja za Srednjoročni program rada Vijeća ministara; 3) Stručna potpora za identifikaciju, prijavu i praćenje projekata/programa u PIMIS, sukladno Metodologiji za upravljanje javnim/razvojnim investicijama. b) Direkcija za ekonomsko planiranje: 1) Priprema Nacrta srednjoročnog programa rada Vijeća ministara sukladno dokumentima iz Strateškog okvira; 2) Praćenje provedbe Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara; 3) Izrada godišnjih izvješća o provedbi Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara. c) Direkcija za europske integracije: 1) Usuglašavanje Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine sa obvezama i prioritetima u procesu integracije Bosne i Hercegovine u Europsku uniju te obvezama i prioritetima u svezi sa korištenjem Instrumenata pretpristupne pomoći Europske unije definiranim u međunarodnim sporazumima i ostalim relevantnim dokumentima. d) Ured koordinatora za reformu javne uprave: 1) Usuglašavanje Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine sa Strategijom reforme javne uprave i odgovarajućim akcijskim planom. DIO DRUGI – SREDNJOROČNO PLANIRANJE Članak 4. (Srednjoročni program rada Vijeća ministara) (1) Srednjoročni program rada Vijeća ministara je temelj za pripremu Dokumenta okvirnog proračuna (DOP); (2) Srednjoročni program rada Vijeća ministara predstavlja temelj za pripremu srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine; (3) Uputstvo za pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara bit će propisano Metodologijom o postupku planiranja, praćenja i izvješćivanja u institucijama Bosne i Hercegovine iz članka 9. ove Odluke (u daljnjem tekstu: Metodologija); (4) Srednjoročni program rada Vijeća ministara priprema se svake godine za naredne tri godine;

(5)


Srednjoročni program rada Vijeća ministara provodi se putem godišnjih programa rada Vijeća ministara i institucija Bosne i Hercegovine; (6) Praćenje i izvješćivanje o realizaciji Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara obavlja se jednom godišnje po završetku jednog srednjoročnog razdoblja; (7) Evaluacija Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara obavlja se jednom u tri godine; (8) Prilikom pripreme Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara za naredno razdoblje, uzimaju se u obzir rezultati evaluacije Srednjoročnog programa rada iz prethodnog razdoblja, sukladno Metodologiji. Članak 5. (Postupak i rokovi za pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara) (1) Pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara pokreće Direkcija za ekonomsko planiranje dostavljanjem Instrukcije za izradu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara institucijama Bosne i Hercegovine, najkasnije do 31. siječnja tekuće godine; (2) Instrukcija iz stava (1) ovog članka, koja je sastavni dio Metodologije, minimalno sadrži sljedeće: a) Prijedlog srednjoročnih ciljeva koji će biti uključeni u Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine iz sklopa svoje nadležnosti, sa prijedlogom indikatora za praćenje i evaluaciju, očekivanim razdobljem provedbe, kao i očekivanim rezultatima za svaku godinu; b) Prijedlog zakonskih i drugih propisa planiranih za pripremu u srednjoročnom razdoblju iz sklopa svoje nadležnosti, sa očekivanim rokom za pripremu; c) Putem PIMIS-a sve planirane javne/razvojne investicijske projekte/programe koji doprinose realizaciji ciljeva. (3) Na osnovu Instrukcije iz stavka (1) ovog članka, institucije Bosne i Hercegovine će dostaviti Direkciji za ekonomsko planiranje elemente za pripremu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara, najkasnije do 15. ožujka tekuće godine; (4) Ministarstvo financija i trezora će dostaviti Direkciji za ekonomsko planiranje podatke o Financijskom okviru za provedbu Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara sukladno važećim DOP-om i procjenom raspoloživosti ostalih izvora financiranja, najkasnije do 15. ožujka tekuće godine; (5) Nacrt srednjoročnog programa rada Vijeća ministara obuhvaća: a) Srednjoročni program rada po strateškim ciljevima, koji se izvode iz Strateškog okvira; b) Očekivane rezultate po strateškim ciljevima za svaku godinu implementacije; c) Indikatore za praćenje izvršenja Srednjoročnog programa rada. (6) Detaljne instrukcije za izradu Srednjoročnog programa rada Vijeće ministara bit će propisane Metodologijom; (7) Na temelju elemenata iz st. (3) i (4) ovog članka, Direkcija za ekonomsko planiranje priprema Nacrt srednjoročnog programa rada Vijeća ministara, najkasnije do 30. travnja tekuće godine i isti objavljuje na svojoj internet stranici; (8) Nacrt srednjoročnog programa rada Vijeće ministara Direkcija za ekonomsko planiranje dostavlja Vijeću ministara na usvajanje, najkasnije do 31. svibnja tekuće godine; (9) Vijeće ministara usvaja Srednjoročni program rada Vijeća ministara najkasnije do 30. lipnja tekuće godine i isti objavljuje na svojoj internet stranici.



Članak 6. (Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine) (1) Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine temelji se na Srednjoročnom programu rada Vijeća ministara, odnosno relevantim Strateškim okvirom; (2) Elementi i formati izrade Srednjoročnog plana rada institucije Bosne i Hercegovine bit će propisani Metodologijom; (3) Za definiranje i praćenje realizacije programa i projekata Srednjoročnog plana rada institucije Bosne i Hercegovine koristit će se informacijski sustavi PIMIS i BPMIS; (4) Stručnu potporu za pripremu srednjoročnih planova rada institucijama Bosne i Hercegovine pružat će Ministarstvo financija i trezora sukladno Metodologiji; (5) Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine priprema se svake godine za naredne tri godine; (6) Srednjoročni plan rada institucije Bosne i Hercegovine provodi se putem godišnjih programa rada institucije Bosne i Hercegovine; (7) Redovito praćenje i izvješćivanje o realizaciji srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine obavlja se godišnje; (8) Institucija Bosne i Hercegovine može praviti promjene u svom srednjoročnom planu rada i mijenjati srednjoročne ciljeve za koje je ona zadužena, samo ukoliko su već odobrene izmjene i dopune Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara. Članak 7. (Postupak i rokovi za pripremu Srednjoročnog plana rada institucije Bosne i Hercegovine) (1) Institucija Bosne i Hercegovine razrađuje dijelove Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara koji se odnose na njen mandat; (2) U tom postupku institucija Bosne i Hercegovine dužna je postaviti Nacrt srednjoročnog plana rada institucije na svoju internet stranicu i po potrebi organizirati konzultacije sa svim partnerima čije se sudjelovanje očekuje u ostvarenju plana; (3) Nakon završenih konzultacija i pribavljanja mišljenja od Ministarstva financija i trezora, rukovoditelj institucije Bosne i Hercegovine donosi Srednjoročni plan rada institucije najkasnije do 30. rujna tekuće godine i isti objavljuje na svojoj internet stranici. DIO TREĆI - INSTRUMENTI I NAČELA MEĐUINSTITUCIJSKE KOORDINACIJE I KONTROLE KVALITETA POSTUPKA Članak 8. (Temeljni instrumenti i načela međuinstitucijske koordinacije) (1) Temeljni instrumenti i načela međuinstitucijske koordinacije za potrebe izrade i praćenja provedbe Srednjoročnog programa rada Vijeća ministara i srednjoročnih planova rada institucija Bosne i Hercegovine: a) Planiranje, praćenje i izvješćivanje koordinira se po srednjoročnim ciljevima i oblastima koji se usuglašavaju sa proračunskim programima; b) Institucija Bosne i Hercegovine, koja je po usvojenom Srednjoročnom programu rada Vijeća ministara dominantni nositelj programskih zadataka iz određene oblasti, obvezna je da osigura usuglašavanje sa drugim institucijama i partnerima koji su uključeni u tu oblast, a po potrebi i organizira konzultativne sastanke; c) Ministarstvo financija i trezora, Direkcija za ekonomsko planiranje, Direkcija za europske integracije i Ured koordinatora za reformu javne


uprave, sukladno svojim ulogama iz članka 3. ove odluke, u postupcima planiranja, praćenja, izvješćivanja i osiguranja stručne potpore po potrebi organiziraju konzultacije sa predstavnicima nadležnih institucija Bosne i Hercegovine, kao i drugim zainteresiranim partnerima. DIO ČETVRTI - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Članak 9. (Donošenje provedbenih propisa) Za potrebe provedbe ove odluke, Ministarstvo financija i trezora će, u suradnji sa Direkcijom za ekonomsko planiranje, u roku od 90 dana od stupanja na snagu ove odluke, pripremiti Metodologiju o postupku planiranja, praćenja i izvješćivanja u institucijama Bosne i Hercegovine i dostaviti Vijeću ministara na usvajanje. Članak 10. (Izrada i usvajanje planskih dokumenata) Srednjoročni program rada Vijeća ministara i srednjoročni planovi rada institucija Bosne i Hercegovine izrađuju se sukladno ovoj Odluci i usvojenom Metodologijom od strane Vijeća ministara, počevši od 01.01.2015. godine za razdoblje 2016.2018. godine. Članak 11. (Praćenje i ocjena provedbe odluke) Praćenje i ocjenu provedbe ove Odluke vrši Vijeće ministara, na temelju trogodišnje analize primjene odluke, koju će pripremiti Ministarstvo financija i trezora u suradnji sa Direkcijom za ekonomsko planiranje, i drugim institucijama Bosne i Hercegovine i uputiti je Vijeću ministara. Članak 12. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". VM broj 118/14 23. srpnja 2014. godine Sarajevo

Predsjedatelj Vijeća ministara Vjekoslav Bevanda, v. r.

1008

На основу члана 10. став (1) тачка б) Закона о царинској тарифи ("Службени гласник БиХ", број 58/12), и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 105. сједници одржаној 23. јула 2014. године, донио је

ОДЛУКУ

О ПОНАВЉАЊУ КОЛИЧИНА ТАРИФНИХ КВОТА У 2014. ГОДИНИ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА УВОЗ СИРОВОГ ШЕЋЕРА ОД ШЕЋЕРНЕ ТРСКЕ ЗА РАФИНИСАЊЕ Члан 1. (Предмет Одлуке) Овом Одлуком понављају се количине тарифних квота у 2014. години које се односе на увоз сировог шећера од шећерне трске за рафинисање, које су утврђене у Закону о царинској тарифи ("Спужбени гласник БиХ", број 58/12), односно у Царинској тарифи БиХ која је саставни дио Одлуке о утврђивању Царинске тарифе за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", број 102/13).



(1)

Члан 2. (Износ количине тарифне квоте) Количине тарифних квота утврђене у Царинској тарифи БиХ из члана 1. ове Одлуке понављају се за износ како слиједи:

Рб

Тарифна ознака

Количина Стопа квоте царине

Назив

Шећер од шећерне трске у чарстом стању, сирови 1701 13 10 00 1. шећер без 1701 14 10 00 додатих арома и материјала за бојење, за рафинисање

50 000 тона

0

Остали услови Унезени шећер ће бити кориштен за прераду на капацитетима инсталисаним у Босни и Херцеговини. Роба која се ставља у слободан промет уз кориштење увозних квота подлијеже царинском надзору крајње употребе.

(2)

Кориштење тарифних квота из става (1) овог члана може се вршити до 31.12.2014. године. Члан 3. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Предсједавајући СМ број 119/14 Савјета министара БиХ 23. јула 2014. године Вјекослав Беванда, с. р. Сарајево Na osnovu člana 10. stav (1) tačka b) Zakona o carinskoј tarifi ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12), i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 105. sjednici održanoj 23. jula 2014. godine, donijelo je

ODLUKU

Rb Tarifna oznaka

Naziv

Količina Stopa kvote carine

Šećer od šećerne trske u čvrstom stanju, sirovi 1701 13 10 00 šećer bez 50 000 1. 1701 14 10 00 dodatih aroma i tona materijala za bojenje, za rafiniranje

(2)

Član 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 119/14 Predsjedavajući 23. jula 2014. godine Vijeća ministara BiH Sarajevo Vjekoslav Bevanda, s. r. Temeljem članka 10. stavka (1) točkom b) Zakona o carinskoj tarifi ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 105. sjednici održanoj 23. srpnja 2014. godine, donijelo je

ODLUKU

O PONAVLJANJU KOLIČINA TARIFNIH KVOTA U 2014. GODINI KOJE SE ODNOSE NA UVOZ SIROVOG ŠEĆERA OD ŠEĆERNE TRSKE ZA RAFINIRANJE Članak 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom ponavljaju se količine tarifnih kvota u 2014. godini koje se odnose na uvoz sirovog šećera od šećerne trske za rafiniranje, koje su utvrđene u Zakonu o carinskoj tarifi ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12), odnosno u Carinskoj tarifi BiH koja je sastavni dio Odluke o utvrđivanju Carinske tarife za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 102/13). Članak 2. (Iznos količine tarifne kvote) (1) Količine tarifnih kvota utvrđene u Carinskoj tarifi BiH iz članka 1. ove Odluke ponavljaju se za iznos kako slijedi: Rb

O PONAVLJANJU KOLIČINA TARIFNIH KVOTA U 2014. GODINI KOJE SE ODNOSE NA UVOZ SIROVOG ŠEĆERA OD ŠEĆERNE TRSKE ZA RAFINIRANJE Član 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom ponavljaju se količine tarifnih kvota u 2014. godini koje se odnose na uvoz sirovog šećera od šećerne trske za rafiniranje, koje su utvrđene u Zakonu o carinskoj tarifi ("Službeni glasnik BiH", broj 58/12), odnosno u Carinskoj tarifi BiH koja je sastavni dio Odluke o utvrđivanju Carinske tarife za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 102/13). Član 2. (Iznos količine tarifne kvote) (1) Količine tarifnih kvota utvrđene u Carinskoj tarifi BiH iz člana 1. ove Odluke ponavljaju se za iznos kako slijedi:

0

Ostali uslovi Uvezeni šećer će biti korišten za preradu na kapacitetima instaliranim u Bosni i Hercegovini. Roba koja se stavlja u slobodan promet uz korištenje uvoznih kvota podliježe carinskom nadzoru krajnje upotrebe.

Korištenje tarifnih kvota iz stava (1) ovog člana može se vršiti do 31.12.2014. godine.


Tarifna oznaka

Naziv

Količina Stopa kvote carine

Šećer od šećerne trske u krutom stanju, sirovi šećer 1701 13 10 00 50 000 1. bez dodatih aroma i 1701 14 10 00 tona materijala za bojenje, za rafiniranje

0

Ostali uvjeti Uvezeni šećer će biti korišten za preradu na kapacitetima instaliranim u Bosni i Hercegovini. Roba koja se stavlja u slobodan promet uz korištenje uvoznih kvota podliježe carinskom nadzoru krajnje uporabe.

(2)

Korištenje tarifnih kvota iz stavka (1) ovog članka može se vršiti do 31.12. 2014. godine. Članak 3. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 119/14 Predsjedatelj 23. srpnja 2014. godine Vijeća ministara BiH Sarajevo Vjekoslav Bevanda, v. r.

1009

На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 14. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину ("Службени гласник БиХ", број 104/13), Одлуке о преносу овлашћења предсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине за интервентно коришћење



буџетске резерве ("Службени гласник БиХ", број 12/14) и Одлуке о утврђивању критеријума за коришћење средстава из интервентне буџетске резерве број 01-02-1-1778-1/14 од 17.02.2014. године, замјеник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине донио је

ОДЛУКУ

О ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ Члан 1. (Предмет Одлуке) Одобравају се средства за интервентно коришћење текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2014. годину, у износу од 2000 КМ у сврху једнократне помоћи за Стану Пајчин, социјално угроженој повратници у Федерацију Босне и Херцеговине. Члан 2. (Надлежност за реализацију) За реализацију ове Одлуке задужено је Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, а уплату ће извршити на текући рачун Стане Пајчин. Члан 3. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Број 01-50-2-6042-1/14 Замјеник предсједавајућег 29. јула 2014. године Савјета министара БиХ Сарајево Др Никола Шпирић, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 14. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13), Odluke o prijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne budžetske rezerve broj 01-02-1-1778-1/14 od 17.02.2014. godine, zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine donio je

ODLUKU

O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE Član 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu, u iznosu od 2000 KM u svrhu jednokratne pomoći za Stanu Pajčin, socijalno ugroženoj povratnici u Federaciju Bosne i Hercegovine. Član 2. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Stane Pajčin.


Član 3. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Broj 01-50-2-6042-1/14 Zamjenik predsjedavajućeg 29. jula 2014. godine Vijeća ministara BiH Sarajevo Dr. Nikola Špirić, s. r. Temeljem članka 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 14. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 104/13), Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju i zamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za interventno korištenje proračunske pričuve ("Službeni glasnik BiH", broj 12/14) i Odluke o utvrđivanju kriterija za korištenje sredstava iz interventne proračunske pričuve broj 01-02-1-17781/14 od 17.02.2014. godine, zamjenik predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, donio je

ODLUKU

O INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVA TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE Članak 1. (Predmet Odluke) Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekuće proračunske pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za 2014. godinu, u iznosu od 2000 KM u svrhu jednokratne potpore za Stanu Pajčin, socijalno ugroženoj povratnici u Federaciju Bosne i Hercegovine. Članak 2. (Mjerodavnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine, a uplatu će izvršiti na tekući račun Stane Pajčin. Članak 3. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Zamjenik predsjedatelja Broj 01-50-2-6042-1/14 Vijeća ministara BiH 29. srpnja 2014. godine Dr. Nikola Špirić, v. r. Sarajevo

1010

На основу члана 17. став 2. и члана 72. Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, у сарадњи с надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 104. сједници одржаној 8. јула 2014. године, донио је

ПРАВИЛНИК

О ИЗМЈЕНАМА ПРАВИЛНИКА О ОСВЈЕЖАВАЈУЋИМ БЕЗАЛКОХОЛНИМ ПИЋИМА И СЛИЧНИМ ПРОИЗВОДИМА Члан 1. У Правилнику о освјежавајућим безалкохолним пићима и сличним производима ("Службени гласник БиХ", бр. 85/08



и 54/11), у члану 4. став (6) ријечи: "осим ароматизованих освјежавајућих безалкохолних пића и сода-воде" бришу се. У ставу (7) ријечи: "укупној количини суве материје у процентима (%)," бришу се. Члан 2. У члану 20. став (1) тачка а) мијења се и гласи: "а) "Не препоручује се дјеци, трудницама и дојиљама нити се смије конзумирати с алкохолом".". Члан 3. У члану 23. став (1) тачка ц) проценат "45%" замјењује се процентом "40%". Члан 4. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". Предсједавајући СМ број 115/14 Савјета министара БиХ 8. јула 2014. године Вјекослав Беванда, с. р. Сарајево Na osnovu člana 17. stav 2. i člana 72. Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 104. sjednici, održanoj 8. jula 2014. godine, donijelo je

PRAVILNIK

O IZMJENAMA PRAVILNIKA O OSVJEŽAVAJUĆIM BEZALKOHOLNIM PIĆIMA I SLIČNIM PROIZVODIMA Član 1. U Pravilniku o osvježavajućim bezalkoholnim pićima i sličnim proizvodima ("Službeni glasnik BiH", br. 85/08 i 54/11), u članu 4. stav (6) riječi: "osim aromatiziranih osvježavajućih bezalkoholnih pića i soda-vode" brišu se. U stavu (7) riječi: "ukupnoj količini suhe materije u postocima (%)," brišu se. Član 2. U članu 20. stav (1) tačka a) mijenja se i glasi: "a) "Ne preporučuje se djeci, trudnicama i dojiljama niti se smije konzumirati s alkoholom"." Član 3. U članu 23. stav (1) tačka c) postotak "45%" zamjenjuje se postotkom "40%". Član 4. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Predsjedavajući VM broj 115/14 Vijeća ministara BiH 8. jula 2014. godine Vjekoslav Bevanda, s. r. Sarajevo Na temelju članka 17. stavak 2. i članka 72. Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 104. sjednici održanoj 8. srpnja 2014. godine, donijelo je


PRAVILNIK

O IZMJENAMA PRAVILNIKA O OSVJEŽAVAJUĆIM BEZALKOHOLNIM PIĆIMA I SLIČNIM PROIZVODIMA Članak 1. U Pravilniku o osvježavajućim bezalkoholnim pićima i sličnim proizvodima ("Službeni glasnik BiH", br. 85/08 i 54/11), u članku 4. stavak (6) riječi: "osim aromatiziranih osvježavajućih bezalkoholnih pića i soda-vode" brišu se. U stavku (7) riječi: "ukupnoj količini suhe tvari u postotcima (%)," brišu se. Članak 2. U članku 20. stavak (1) točka a) mijenja se i glasi: "a) "Ne preporuča se djeci, trudnicama i dojiljama niti se smije konzumirati s alkoholom".". Članak 3. U članku 23. stavak (1) točka c) postotak "45%" zamjenjuje se postotkom "40%". Članak 4. Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Predsjedatelj VM broj 115/14 Vijeća ministara BiH 8. srpnja 2014. godine Vjekoslav Bevanda, v. r. Sarajevo

1011

На основу члана 17. став 2. и члана 72. Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 104. сједници одржаној 8. јула 2014. године, донио је

ПРАВИЛНИК

О ИЗМЈЕНАМА ПРАВИЛНИКА О СТАНДАРДИМА ЗА СТАВЉАЊЕ ЈАЈА НА ТРЖИШТЕ Члан 1. У Правилнику о стандардима за стављање јаја на тржиште ("Службени гласник БиХ", број 25/10), у члану 2. став (1) тач. п) и т) мијењају се и гласе: "п) производно мјесто је објекат за држање кокоши носиља регистровано у складу с Правилником о условима које морају задовољавати фарме и условима за заштиту животиња на фармама ("Службени гласник БиХ" бр. 46/10 и 12/13), т) ознака произвођача је разликовни број мјеста производње у складу са чланом 59. Правилника о условима које морају задовољавати фарме и условима за заштиту животиња на фармама." Члан 2. У члану 7. став (5) мијења се и гласи: "(5) Надлежни орган додијелиће центру за паковање ознаку центра за паковање са почетном ознаком БА за државу Босну и Херцеговину. Ознаку центра за паковање додјељује надлежни орган приликом одобравања објекта у складу са чланом 59. Правилника о условима које морају задовољавати фарме и условима за заштиту животиња на фармама." Члан 3. У члану 13. став (1) мијења се и гласи:



"(1) Ознака произвођача састоји се од шифре и слова у складу са чланом 59. Правилника о условима које морају задовољавати фарме и условима за заштиту животиња на фармама." Члан 4. Назив члана 20. мијења се и гласи: "(Назнака о начину храњења кокоши носиља)". Члан 5. Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 116/14 Предсједавајући 8. јула 2014. године Савјета министара БиХ Сарајево Вјекослав Беванда, с. р. Na osnovu člana 17. stav 2. i člana 72. Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 104. sjednici, održanoj 8. jula 2014. godine, donijelo je

PRAVILNIK

O IZMJENAMA PRAVILNIKA O STANDARDIMA ZA STAVLJANJE JAJA NA TRŽIŠTE Član 1. U Pravilniku o standardima za stavljanje jaja na tržište ("Službeni glasnik BiH", broj 25/10), u članu 2. stav (1) tač. p) i t) mijenjaju se i glase: "p) proizvodno mjesto je objekat za držanje kokoši nosilica registrirano u skladu s Pravilnikom o uslovima koje moraju zadovoljavati farme i uslovima za zaštitu životinja na farmama ("Službeni glasnik BiH", br. 46/10 i 12/13); "t) oznaka proizvođača je razlikovni broj mjesta proizvodnje u skladu s članom 59. Pravilnika o uslovima koje moraju zadovoljavati farme i uslovima za zaštitu životinja na farmama." Član 2. U članu 7. stav (5) mijenja se i glasi: "(5) Nadležni organ dodijelit će centru za pakiranje oznaku centra za pakiranje s početnom oznakom BA za državu Bosnu i Hercegovinu. Oznaku centra za pakiranje dodjeljuje nadležni organ prilikom odobravanja objekta u skladu s članom 59. Pravilnika o uslovima koje moraju zadovoljavati farme i uslovima za zaštitu životinja na farmama." Član 3. U članu 13. stav (1) mijenja se i glasi: "(1) Oznaka proizvođača sastoji se od šifre i slova u skladu s članom 59. Pravilnika o uslovima koje moraju zadovoljavati farme i uslovima za zaštitu životinja na farmama." Član 4. Naziv člana 20. mijenja se i glasi: "(Naznaka o načinu hranjenja kokoši nosilica)". Član 5. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". Predsjedavajući VM broj 116/14 Vijeća ministara BiH 8. jula 2014. godine Vjekoslav Bevanda, s. r. Sarajevo


Na temelju članka 17. stavak 2. i članka 72. Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 104. sjednici održanoj 8. srpnja 2014. godine, donijelo je

PRAVILNIK

O IZMJENAMA PRAVILNIKA O STANDARDIMA ZA STAVLJANJE JAJA NA TRŽIŠTE Članak 1. U Pravilniku o standardima za stavljanje jaja na tržište ("Službeni glasnik BiH", broj 25/10), u članku 2. stavak (1) toč. p) i t) mijenjaju se i glase: "p) proizvodno mjesto je objekt za držanje kokoši nesilica registrirano sukladno Pravilniku o uvjetima koje moraju ispunjavati farme i uvjetima za zaštitu životinja na farmama ("Službeni glasnik BiH", br. 46/10 i 12/13); t) oznaka proizvođača je razlikovni broj mjesta proizvodnje u skladu s člankom 59. Pravilnika o uvjetima koje moraju ispunjavati farme i uvjetima za zaštitu životinja na farmama." Članak 2. U članku 7. stavak (5) mijenja se i glasi: "(5) Nadležno tijelo dodijelit će pakirnom centru oznaku pakirnog centra s početnom oznakom BA za državu Bosnu i Hercegovinu. Oznaku pakirnog centra dodjeljuje nadležno tijelo prilikom odobravanja objekta u skladu s člankom 59. Pravilnika o uvjetima koje moraju ispunjavati farme i uvjetima za zaštitu životinja na farmama." Članak 3. U članku 13. stavak (1) mijenja se i glasi: "(1) Oznaka proizvođača sastoji se od šifre i slova u skladu s člankom 59. Pravilnika o uvjetima koje moraju ispunjavati farme i uvjetima za zaštitu životinja na farmama." Članak 4. Naziv članka 20. mijenja se i glasi: "(Naznaka o načinu hranjenja kokoši nesilica)". Članak 5. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Službenom glasniku BiH". Predsjedatelj VM broj 116/14 Vijeća ministara BiH 8. srpnja 2014. godine Vjekoslav Bevanda, v. r. Sarajevo

1012

На основу члана 17. став 2. и члана 72. Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине, у сарадњи с надлежним органима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, на 104. сједници одржаној 8. јула 2014. године, донио је



ПРАВИЛНИК

О ИЗМЈЕНАМА ПРАВИЛНИКА О СИРОВОМ МЛИЈЕКУ Члан 1. У Правилнику о сировом млијеку ("Службени гласник БиХ", број 21/11) члан 9. мијења се и гласи: "Члан 9. (Примјена критеријума за сирово млијеко) Критеријуми у погледу укупног броја микроорганизама и соматских ћелија сировог млијека, наведених у Табели 1. и Табели 2. члана 8. овог правилника, примјењују се: а) за производе који се извозе од дана ступања на снагу овог правилника, б) за производе који се не извозе почињу се примјењивати од 01.01.2015. године." Члан 2. Члан 13. мијења се и гласи: "Члан 13. (Класирање сировог млијека) На основу резултата лабораторијског испитивања сирово млијеко се разврстава у класе млијека, како је наведено у Табели 3. овог члана: Табела 3. Врста млијека

Сирово кравље млијеко

Овчје и козје сирово млијеко

Класа млиjека

Број соматских ћелија (у 1 мл)

Е

≤ 300.000

Број микроорганизама (у 1 мл) ≤ 80.000

Број микроорганизама (у 1 мл) ≤ 1.000.000

I

≤ 400.000

80.001 - 100.000

≤ 1.500.000

II

≤ 400.000

100.001 - 200.000

1.500.001 - 2.000.000

III

≤ 400.000

200.001 - 400.000

2.000.001 - 3.000.000

" Члан 3. Члан 14. мијења се и гласи: "Члан 14. (Прелазни период примјене и достизања критеријума за сирово млијеко) (1) Утврђује се прелазни период примјене и достизања прописаних критеријума за сирово млијеко, у погледу укупног броја микроорганизама и соматских ћелија у једном милилитру крављег, овчјег и козјег млијека, како је наведено у члану 13. Табели 3. овог правилника. (2) Прелазни период за примјену критеријума за млијеко разврстано у класе II и III наведене у члану 13. Табели 3. овог правилника је до 31.12.2014. године." Члан 4. Овај правилник ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". Предсједавајући СМ број 117/14 Савјета министара БиХ 8. јула 2014. године Вјекослав Беванда, с. р. Сарајево Na osnovu člana 17. stav 2. i člana 72. Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine i Ureda za veterinarstvo Bosne i Hercegovine, u saradnji s nadležnim organima entiteta i


Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 104. sjednici, održanoj 8. jula 2014. godine, donijelo je

PRAVILNIK

O IZMJENAMA PRAVILNIKA O SIROVOM MLIJEKU Član 1. U Pravilniku o sirovom mlijeku ("Službeni glasnik BiH", broj 21/11) član 9. mijenja se i glasi: "Član 9. (Primjena kriterija za sirovo mlijeko) Kriteriji u pogledu ukupnog broja mikroorganizama i somatskih ćelija sirovog mlijeka, navedenih u Tabeli 1. i Tabeli 2. člana 8. ovog pravilnika, primjenjuju se: a) za proizvode koji se izvoze od dana stupanja na snagu ovog pravilnika, b) za proizvode koji se ne izvoze počinju se primjenjivati od 1.1.2015. godine." Član 2. Član 13. mijenja se i glasi: "Član 13. (Klasiranje sirovog mlijeka) Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja sirovo mlijeko razvrstava se u klase mlijeka, kako je navedeno u Tabeli 3. ovog člana: Tabela 3. Vrsta mlijeka Klasa mlijeka

Broj somatskih ćelija (u 1 ml)

E

≤ 300.000

≤ 80.000

≤ 1.000.000

I

≤ 400.000

80.001 - 100.000

≤ 1.500.000

II

≤ 400.000

100.001 -200.000

1.500.001 - 2.000.000

≤ 400.000

200.001 - 400.000

2.000.001 - 3.000.000

III

Ovčije i kozije sirovo mlijeko Broj mikroorganizama Broj mikroorganizama (u 1 ml) (u 1 ml)

Sirovo kravlje mlijeko

" Član 3. Član 14. mijenja se i glasi: "Član 14. (Prijelazni period primjene i dostizanja kriterija za sirovo mlijeko) (1) Utvrđuje se prijelazni period primjene i dostizanja propisanih kriterija za sirovo mlijeko, u pogledu ukupnog broja mikroorganizama i somatskih ćelija u jednom mililitru kravljeg, ovčijeg i kozijeg mlijeka, kako je navedeno u članu 13. Tabela 3. ovog pravilnika. (2) Prijelazni period za primjenu kriterija za mlijeko razvrstano u klase II. i III. navedene u članu 13. Tabela 3. ovog pravilnika je do 31.12.2014. godine." Član 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 117/14 Predsjedavajući 8. jula 2014. godine Vijeća ministara BiH Sarajevo Vjekoslav Bevanda, s. r. Na temelju članka 17. stavak 2. i članka 72. Zakona o hrani ("Službeni glasnik BiH", broj 50/04) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Agencije za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine i Ureda za veterinarstvo



Bosne i Hercegovine, u suradnji s nadležnim tijelima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, na 104. sjednici održanoj 8. srpnja 2014. godine, donijelo je

PRAVILNIK

O IZMJENAMA PRAVILNIKA O SIROVOM MLIJEKU Članak 1. U Pravilniku o sirovom mlijeku ("Službeni glasnik BiH", broj 21/11) članak 9. mijenja se i glasi: "Članak 9. (Primjena kriterija za sirovo mlijeko) Kriteriji u pogledu ukupnoga broja mikroorganizama i somatskih stanica sirovoga mlijeka, navedenih u Tablici 1. i Tablici 2. članka 8. ovoga Pravilnika, primjenjuju se: a) za proizvode koji se izvoze od dana stupanja na snagu ovoga pravilnika, b) za proizvode koji se ne izvoze počinju se primjenjivati od 1.1.2015. godine." Članak 2. Članak 13. mijenja se i glasi: "Članak 13. (Klasiranje sirovog mlijeka) Na osnovi rezultata laboratorijskog ispitivanja sirovo mlijeko razvrstava se u klase mlijeka, kako je navedeno u Tablici 3. ovoga članka: Tablica 3. Vrsta mlijeka Klasa mlijeka

Ovčje i kozje sirovo mlijeko Broj somatskih Broj mikroorganizama Broj mikroorganizama stanica (u 1 ml) (u 1 ml) (u 1 ml) Sirovo kravlje mlijeko

E

≤ 300.000

≤ 80.000

≤1.000.000

I.

≤ 400.000

80.001 - 100.000

≤1.500.000

II.

≤400.000

100.001 -200.000

1.500.001 - 2.000.000

III

≤400.000

200.001 - 400.000

2.000.001 - 3.000.000

" Članak 3. Članak 14. mijenja se i glasi: "Članak 14. (Prijelazno razdoblje primjene i dosezanja kriterija za sirovo mlijeko) (1) Utvrđuje se prijelazno razdoblje primjene i dosezanja propisanih kriterija za sirovo mlijeko u pogledu ukupnoga broja mikroorganizama i somatskih stanica u jednom mililitru kravljeg, ovčjeg i kozjeg mlijeka, kako je navedeno u članku 13. Tablici 3. ovoga pravilnika. (2) Prijelazno razdoblje za primjenu kriterija za mlijeko razvrstano u klase II. i III. navedene u članku 13. Tablici 3. ovoga pravilnika je do 31. 12. 2014. godine." Članak 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". Predsjedatelj VM broj 117/14 Vijeća ministara BiH 8. srpnja 2014. godine Vjekoslav Bevanda, v. r. Sarajevo


МИНИСТАРСТВО БЕЗБЈЕДНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1013

На основу члана 104. у вези са чланом 103. Закона о кретању и боравку странаца и азилу ("Службени гласник БиХ", бр. 36/08 и 87/12), члана 4. и 14. став (1) алинеја 8) Закона о министарствима и другим органима управе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 и 6/13), члана 15. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08) и члана 16. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр. 32/02 и 102/09), Министарство безбједности доноси

ПРАВИЛНИК

О РЕГИСТРОВАЊУ БИОМЕТРИЈСКИХ КАРАКТЕРИСТИКА СТРАНАЦА ПОГЛАВЉЕ I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. (Предмет Правилника) Овим правилником утврђује се начин и садржај узимања, као и рокови чувања биометријских карактеристика странаца. Члан 2. (Узимање биометријских података) Под узимањем биометријских података, у смислу овог правилника, подразумијева се узимање фотографије, отисака прстију и отисака дланова, као и потписа помоћу одговарајућих техничких средстава. Члан 3. (Узимање биометријских података од стране надлежних органа) (1) Министарство спољних послова Босне и Херцеговине (у даљем тексту: МСП) надлежно је за узимање биометријских података у поступку издавања визе у дипломатско-конзуларном представништву Босне и Херцеговине (у даљем тексту: ДКП БиХ) и у поступку подношења захтјева за одобрење боравка у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: БиХ) путем ДКП БиХ. (2) Гранична полиција Босне и Херцеговине (у даљем тексту: ГП БиХ) надлежна је за узимање биометријских података у поступку издавања визе на граници и поништења визе на граници. (3) Служба за послове са странцима (у даљем тексту: Служба) надлежна је за узимање биометријских података од странца: који је прихваћен по основу међународног споразума о сарадњи у предаји и прихвату лица чији је боравак незаконит, странца којем је виза поништена или отказан боравак или му је изречена мјера протјеривања из БиХ, који је стављен под надзор, као и од странца у поступку одобрења боравка у БиХ. (4) Министарство безбједности - Сектор за азил (у даљем тексту: Сектор за азил) надлежан је за узимање биометријских података у поступку по захтјеву за међународну заштиту (азил) у БиХ. ПОГЛАВЉЕ II - НАЧИН И САДРЖАЈ УЗИМАЊА БИОМЕТРИЈСКИХ ПОДАТАКА Члан 4. (Узимање фотографије) (1) Узимање фотографије врши се снимањем дигиталном камером у моменту подношења захтјева или


(2)

(1) (2)

(3)

(4)

(5)

(6) (7)

(1)


подузимања одређених мјера из члана 3. овог правилника. Фотографија мора испуњавати сљедеће услове: a) ширина 35-40 мм, b) веома близу главе и врха рамена тако да лице заузима 70-80% фотографије, c) изоштрена и јасна са минималном резолуцијом 800x600 пиксела, d) приказује лице које директно гледа у камеру и јасно приказује обје ивице лица, e) приказује природне тонове коже, f) има одговарајућу јачину свјетлости и контраст, g) неутрална на боје, h) приказује отворене и јасно видљиве очи без косе преко њих, i) снимљена са равно и свијетло обојеном позадином, j) снимљена при универзалном освјетљењу без сјенки или одбљеска блица на лицу и без црвених очију, k) снимак мора приказати очи јасно, без одсјаја блица на наочалама и без обојених сочива (ако је могуће избјегавати тешке оквире - наочале са лакшим оквиром), l) провјерити да оквири наочала не покривају нити један дио очију, m) без покривала за главу, осим када се носе из религиозних или медицинских разлога, али карактеристике лица од почетка браде до врха чела, као и обје ивице лица морају бити јасно приказане. Члан 5. (Узимање отисака прстију) Узимање отисака прстију врши се помоћу одговарајућих техничких средстава. Ако лице нема прста или је врх прста повријеђен, узима се отисак наредног прста и то овим редосљедом: палац, кажипрст, средњи прст, домали, мали, а ако нема једне руке узима се отисак другог прста друге руке. За сваку руку, уколико је прст повријеђен или недостаје, узима се отисак другог прста исте руке. Ако сви прсти једне руке дају отисак лошег квалитета, узет ће се отисак прста са најбољим резултатом. Отисци прстију се не узимају од лица, ако то због медицинских разлога који нису привремени није могуће, или од лица од којих се физички не могу узети отисци прстију. У случајевима из ст. (2), (3) и (4) овог члана, на полеђини захтјева или обрасца, службено лице уписује податак са којих прстију су узети отисци, односно да узимање отиска није могуће са кратким образложењем, што својим потписом потврђује. У случају привремене немогућности давања отисака прстију, странац је дужан отиске прстију дати у првом наредном поступку. Отисци прстију од малољетника узимају се у присуству родитеља или старатеља. Члан 6. (Узимање потписа) Узимање потписа се врши помоћу табле за дигитализацију потписа. Потпис мора бити оригиналан, својеручан, треба минимално садржавати пуно име или пуно презиме странца. Под појмом оригиналан потпис подразумијева се потпис који странац користи или има намјеру користити у правном промету.

(2)


Ако је странац неписмен или узимање потписа није могуће из других објективних разлога, на обрасцу на мјесту предвиђеном за потпис уписује се ознака XX, а службено лице на полеђини захтјева наводи разлоге немогућности узимања потписа и то потврђује својим потписом. Члан 7. (Биометријски подаци који се узимају у поступку издавања визе) (1) Странац који подноси захтјев за визу дужан је ДКП-у и/или ГП БиХ омогућити узимање фотографије, отисака десет прстију који се узимају с равно положених прстију, те потписа. (2) Ако су биометријски подаци већ узети као дио претходног захтјева за издавање визе који је вођен прије мање од 59 мјесеци, исти се копирају у оквиру форми актуелног поступка, осим ако постоји оправдана сумња у идентитет странца или ако раније узети биометријски подаци нису узети у складу са прописаним условима. (3) Ако се у актуелном поступку не може одмах утврдити да су биометријски подаци узети у раздобљу мањем од 59 мјесеци од датума покретања новог поступка, од странца ће се захтијевати поновно давање његових биометријских података. (4) Отисци прстију се не узимају од: a) дјеце која су млађа од 12 година, b) челника државе и владе и чланова владе и брачних другова у њиховој пратњи, чланова њихових службених делегација ако их је БиХ или међународна организација позвала у службену посјету, c) владара или других високих чланова краљевске породице, ако их је БиХ или међународна организација позвала у службену посјету. Члан 8. (Биометријски подаци који се узимају у поступку одобрења боравка) (1) Странац који подноси захтјев за боравак у БиХ, дужан је ДКП БиХ или Служби омогућити узимање фотографије и отисака два прста, те потписа. (2) Отисци прстију и потпис не узимају се од дјеце која су млађа од шест година. Члан 9. (Биометријски подаци који се узимају у поступку изрицања мјера према странцима) (1) Странац који је прихваћен по основу међународног споразума о сарадњи у предаји и прихвату лица чији је боравак незаконит, којем је виза поништена у земљи или отказан боравак или му је изречена мјера протјеривања из БиХ, или који је стављен под надзор, дужан је омогућити Служби узимање фотографије, отисака 10 прстију, те потписа. (2) Странац којем је виза поништена на граници, дужан је ГП БиХ омогућити узимање фотографије, отисака 10 равно положених прстију, те потписа. (3) Отисци прстију и потпис не узимају се од дјеце која су млађа од 14 година. (4) Ако су биометријски подаци већ узети у неком претходном поступку који је вођен прије мање од 59 мјесеци, исти се копирају у оквиру форми актуелног поступка, осим ако постоји оправдана сумња у идентитет странца или ако раније узети биометријски подаци нису узети у складу са прописаним условима.



Ако се у актуелном поступку не може одмах утврдити да су биометријски подаци узети у раздобљу мањем од 59 мјесеци од датума покретања новог поступка, од странца ће се захтијевати поновно давање његових биометријских података. Члан 10. (Биометријски подаци тражиоца међународне заштите (азила) у БиХ) (1) Странац који подноси захтјев за међународну заштиту (азил) у БиХ дужан је Сектору за азил омогућити узимање фотографије, отисака десет прстију који се узимају ролањем и дланова, те потписа. (2) Отисци прстију, дланова и потпис не узимају се од дјеце млађе од 14 година. Члан 11. (Обрасци) (1) Отисци прстију из чл. 7., 8. и 9. овог правилника могу се приказати на Обрасцу 1. (2) Отисци прстију из члана 10. овог правилника могу се приказати на Обрасцу 2. ПОГЛАВЉЕ III - РОКОВИ ЧУВАЊА Члан 12. (Рокови чувања биометријских података у поступку издавања и поништења визе) (1) Биометријски подаци узети у поступку по захтјеву за издавање визе, чувају се пет година. (2) Рок чувања биометријских података из става (1) овог члана рачуна се од датума истека рока важења визе. (3) Биометријски подаци узети у поступку поништења визе, чувају се 10 година. (4) Рок чувања биометријских података из става (3) овог члана рачуна се од датума доношења одлуке којом је виза поништена. Члан 13. (Рокови чувања биометријских података у поступку по захтјеву за одобрење боравка) (1) Биометријски подаци узети у поступку по захтјеву за одобрење привременог боравка ако је привремени боравак одобрен, чувају се трајно. (2) Биометријски подаци узети у поступку по захтјеву за одобрење сталног боравка ако је стални боравак одобрен, чувају се трајно. (3) Биометријски подаци узети у поступку по захтјеву за одобрење привременог боравка ако је привремени боравак одбијен, чувају се пет година. (4) Биометријски подаци узети у поступку по захтјеву за одобрење сталног боравка ако је стални боравак одбијен, чувају се пет година. (5) Рок чувања биометријских података из ст. (3) и (4) овог члана рачуна се од датума доношења одлуке којом је захтјев за одобрење боравка одбијен.


Члан 14. (Рокови чувања биометријских података у поступцима изрицања мјера) Биометријски подаци узети у поступку отказа боравка, протјеривања или стављања странца под надзор, чувају се трајно. Члан 15. (Рокови чувања биометријских података у поступцима када је странац прихваћен по основу међународног споразума о сарадњи у предаји и прихвату лица чији је боравак незаконит) (1) Биометријски подаци узети у случају када је странац прихваћен по основу међународног споразума о сарадњи у предаји и прихвату лица чији је боравак незаконит, чувају се 10 година. (2) Рок чувања биометријских података из става (1) овог члана рачуна се од датума узимања биометријских података. Члан 16. (Рокови чувања биометријских података у поступку међународне заштите) (1) Биометријски подаци узети у поступку међународне заштите, чувају се 10 година. (2) Рок чувања биометријских података из става (1) овог члана рачуна се од датума доношења одлуке по захтјеву за међународну заштиту. Члан 17. (Промјена, раније брисање и блокирање података) (1) Биометријски подаци узети у складу са овим правилником, евидентирају се у Централној бази података о странцима и у правилу се не мијењају до истека рокова чувања, осим ако су у међувремену наступиле трајне физичке промјене које захтијевају њихову измјену. (2) У случају да странац прије истека рока из члана 13. овог правилника, стекне држављанство БиХ, биометријски подаци који се односе на њега бришу се без одлагања. (3) У случају да се странцу из члана 10. овог правилника призна статус избјеглице у БиХ биометријски подаци у Централној бази података о странцима који се односе на њега се блокирају и прије истека рока из члана 16. овог правилника. ПОГЛАВЉЕ IV - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 18. (Ступање на снагу и примјена) Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ", а примјењиваће се по стицању услова из члана 158. став (8) Закона о кретању и боравку странаца и азилу. Број 02-02-2-5182/14 25. јула 2014. године Замјеник министра Сарајево Младен Ћавар, с. р.











СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ d)

Na osnovu člana 104. u vezi sa članom 103. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08 i 87/12), člana 4. i 14. stav (1) alineja 8) Zakona o ministarstvima i drugim organima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13), člana 15. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i člana 16. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Ministarstvo sigurnosti donosi

PRAVILNIK

O REGISTROVANJU BIOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA STRANACA POGLAVLJE I - OPĆE ODREDBE Član 1. (Predmet Pravilnika) Ovim pravilnikom utvrđuje se način i sadržaj uzimanja, kao i rokovi čuvanja biometrijskih karakteristika stranaca. Član 2. (Uzimanje biometrijskih podataka) Pod uzimanjem biometrijskih podataka, u smislu ovog pravilnika, podrazumijeva se uzimanje fotografije, otisaka prstiju i otisaka dlanova, kao i potpisa pomoću odgovarajućih tehničkih sredstava. Član 3. (Uzimanje biometrijskih podataka od strane nadležnih organa) (1) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: MVP) nadležno je za uzimanje biometrijskih podataka u postupku izdavanja vize u diplomatskokonzularnom predstavništvu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: DKP BiH) i u postupku podnošenja zahtjeva za odobrenje boravka u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: BiH) putem DKP BiH. (2) Granična policija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: GP BiH) nadležna je za uzimanje biometrijskih podataka u postupku izdavanja vize na granici i poništenja vize na granici. (3) Služba za poslove sa strancima (u daljem tekstu: Služba) nadležna je za uzimanje biometrijskih podataka od stranca: koji je prihvaćen po osnovu međunarodnog sporazuma o saradnji u predaji i prihvatu lica čiji je boravak nezakonit, stranca kojem je viza poništena ili otkazan boravak ili mu je izrečena mjera protjerivanja iz BiH, koji je stavljen pod nadzor, kao i od stranca u postupku odobrenja boravka u BiH. (4) Ministarstvo sigurnosti - Sektor za azil (u daljem tekstu: Sektor za azil) nadležan je za uzimanje biometrijskih podataka u postupku po zahtjevu za međunarodnu zaštitu (azil) u BiH. POGLAVLJE II - NAČIN I SADRŽAJ UZIMANJA BIOMETRIJSKIH PODATAKA Član 4. (Uzimanje fotografije) (1) Uzimanje fotografije vrši se snimanjem digitalnom kamerom u momentu podnošenja zahtjeva ili poduzimanja određenih mjera iz člana 3. ovog pravilnika. (2) Fotografija mora ispunjavati sljedeće uslove: a) širina 35-40 mm, b) veoma blizu glave i vrha ramena tako da lice zauzima 70-80% fotografije, c) izoštrena i jasna sa minimalnom rezolucijom 800x600 piksela,


prikazuje lice koje direktno gleda u kameru i jasno prikazuje obje ivice lica, e) prikazuje prirodne tonove kože, f) ima odgovarajuću jačinu svjetlosti i kontrast, g) neutralna na boje, h) prikazuje otvorene i jasno vidljive oči bez kose preko njih, i) snimljena sa ravno i svijetlo obojenom pozadinom, j) snimljena pri univerzalnom osvjetljenju bez sjenki ili odbljeska blica na licu i bez crvenih očiju, k) snimak mora prikazati oči jasno, bez odsjaja blica na naočalama i bez obojenih sočiva (ako je moguće izbjegavati teške okvire - naočale sa lakšim okvirom), l) provjeriti da okviri naočala ne pokrivaju niti jedan dio očiju, m) bez pokrivala za glavu, osim kada se nose iz religioznih ili medicinskih razloga, ali karakteristike lica od početka brade do vrha čela, kao i obje ivice lica moraju biti jasno prikazane. Član 5. (Uzimanje otisaka prstiju) (1) Uzimanje otisaka prstiju vrši se pomoću odgovarajućih tehničkih sredstava. (2) Ako lice nema prsta ili je vrh prsta povrijeđen, uzima se otisak narednog prsta i to ovim redosljedom: palac, kažiprst, srednji prst, domali, mali, a ako nema jedne ruke uzima se otisak drugog prsta druge ruke. (3) Za svaku ruku, ukoliko je prst povrijeđen ili nedostaje, uzima se otisak drugog prsta iste ruke. Ako svi prsti jedne ruke daju otisak lošeg kvaliteta, uzet će se otisak prsta sa najboljim rezultatom. (4) Otisci prstiju se ne uzimaju od lica, ako to zbog medicinskih razloga koji nisu privremeni nije moguće, ili od lica od kojih se fizički ne mogu uzeti otisci prstiju. (5) U slučajevima iz st. (2), (3) i (4) ovog člana, na poleđini zahtjeva ili obrasca, službeno lice upisuje podatak sa kojih prstiju su uzeti otisci, odnosno da uzimanje otiska nije moguće sa kratkim obrazloženjem, što svojim potpisom potvrđuje. (6) U slučaju privremene nemogućnosti davanja otisaka prstiju, stranac je dužan otiske prstiju dati u prvom narednom postupku. (7) Otisci prstiju od maloljetnika uzimaju se u prisustvu roditelja ili staratelja. Član 6. (Uzimanje potpisa) (1) Uzimanje potpisa se vrši pomoću table za digitalizaciju potpisa. Potpis mora biti originalan, svojeručan, treba minimalno sadržavati puno ime ili puno prezime stranca. Pod pojmom originalan potpis podrazumijeva se potpis koji stranac koristi ili ima namjeru koristiti u pravnom prometu. (2) Ako je stranac nepismen ili uzimanje potpisa nije moguće iz drugih objektivnih razloga, na obrascu na mjestu predviđenom za potpis upisuje se oznaka XX, a službeno lice na poleđini zahtjeva navodi razloge nemogućnosti uzimanja potpisa i to potvrđuje svojim potpisom. Član 7. (Biometrijski podaci koji se uzimaju u postupku izdavanja vize) (1) Stranac koji podnosi zahtjev za vizu dužan je DKP-u i/ili GP BiH omogućiti uzimanje fotografije, otisaka deset prstiju koji se uzimaju s ravno položenih prstiju, te potpisa. (2) Ako su biometrijski podaci već uzeti kao dio prethodnog zahtjeva za izdavanje vize koji je vođen prije manje od 59 mjeseci, isti se kopiraju u okviru formi aktuelnog postupka, osim ako postoji opravdana sumnja u identitet stranca ili



ako ranije uzeti biometrijski podaci nisu uzeti u skladu sa propisanim uslovima. (3) Ako se u aktuelnom postupku ne može odmah utvrditi da su biometrijski podaci uzeti u razdoblju manjem od 59 mjeseci od datuma pokretanja novog postupka, od stranca će se zahtijevati ponovno davanje njegovih biometrijskih podataka. (4) Otisci prstiju se ne uzimaju od: a) djece koja su mlađa od 12 godina, b) čelnika države i vlade i članova vlade i bračnih drugova u njihovoj pratnji, članova njihovih službenih delegacija ako ih je BiH ili međunarodna organizacija pozvala u službenu posjetu, c) vladara ili drugih visokih članova kraljevske porodice, ako ih je BiH ili međunarodna organizacija pozvala u službenu posjetu. Član 8. (Biometrijski podaci koji se uzimaju u postupku odobrenja boravka) (1) Stranac koji podnosi zahtjev za boravak u BiH, dužan je DKP BiH ili Službi omogućiti uzimanje fotografije i otisaka dva prsta, te potpisa. (2) Otisci prstiju i potpis ne uzimaju se od djece koja su mlađa od šest godina. Član 9. (Biometrijski podaci koji se uzimaju u postupku izricanja mjera prema strancima) (1) Stranac koji je prihvaćen po osnovu međunarodnog sporazuma o saradnji u predaji i prihvatu lica čiji je boravak nezakonit, kojem je viza poništena u zemlji ili otkazan boravak ili mu je izrečena mjera protjerivanja iz BiH, ili koji je stavljen pod nadzor, dužan je omogućiti Službi uzimanje fotografije, otisaka 10 prstiju, te potpisa. (2) Stranac kojem je viza poništena na granici, dužan je GP BiH omogućiti uzimanje fotografije, otisaka 10 ravno položenih prstiju, te potpisa. (3) Otisci prstiju i potpis ne uzimaju se od djece koja su mlađa od 14 godina. (4) Ako su biometrijski podaci već uzeti u nekom prethodnom postupku koji je vođen prije manje od 59 mjeseci, isti se kopiraju u okviru formi aktuelnog postupka, osim ako postoji opravdana sumnja u identitet stranca ili ako ranije uzeti biometrijski podaci nisu uzeti u skladu sa propisanim uslovima. (5) Ako se u aktuelnom postupku ne može odmah utvrditi da su biometrijski podaci uzeti u razdoblju manjem od 59 mjeseci od datuma pokretanja novog postupka, od stranca će se zahtijevati ponovno davanje njegovih biometrijskih podataka. Član 10. (Biometrijski podaci tražitelja međunarodne zaštite (azila) u BiH) (1) Stranac koji podnosi zahtjev za međunarodnu zaštitu (azil) u BiH dužan je Sektoru za azil omogućiti uzimanje fotografije, otisaka deset prstiju koji se uzimaju rolanjem i dlanova, te potpisa. (2) Otisci prstiju, dlanova i potpis ne uzimaju se od djece mlađe od 14 godina. Član 11. (Obrasci) (1) Otisci prstiju iz čl. 7., 8. i 9. ovog pravilnika mogu se prikazati na Obrascu 1. (2) Otisci prstiju iz člana 10. ovog pravilnika mogu se prikazati na Obrascu 2.


POGLAVLJE III - ROKOVI ČUVANJA Član 12. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupku izdavanja i poništenja vize) (1) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za izdavanje vize, čuvaju se pet godina. (2) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stava (1) ovog člana računa se od datuma isteka roka važenja vize. (3) Biometrijski podaci uzeti u postupku poništenja vize, čuvaju se 10 godina. (4) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stava (3) ovog člana računa se od datuma donošenja odluke kojom je viza poništena. Član 13. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupku po zahtjevu za odobrenje boravka) (1) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje privremenog boravka ako je privremeni boravak odobren, čuvaju se trajno. (2) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje stalnog boravka ako je stalni boravak odobren, čuvaju se trajno. (3) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje privremenog boravka ako je privremeni boravak odbijen, čuvaju se pet godina. (4) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje stalnog boravka ako je stalni boravak odbijen, čuvaju se pet godina. (5) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz st. (3) i (4) ovog člana računa se od datuma donošenja odluke kojom je zahtjev za odobrenje boravka odbijen. Član 14. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupcima izricanja mjera) Biometrijski podaci uzeti u postupku otkaza boravka, protjerivanja ili stavljanja stranca pod nadzor, čuvaju se trajno. Član 15. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupcima kada je stranac prihvaćen po osnovu međunarodnog sporazuma o saradnji u predaji i prihvatu lica čiji je boravak nezakonit) (1) Biometrijski podaci uzeti u slučaju kada je stranac prihvaćen po osnovu međunarodnog sporazuma o saradnji u predaji i prihvatu lica čiji je boravak nezakonit, čuvaju se 10 godina. (2) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stava (1) ovog člana računa se od datuma uzimanja biometrijskih podataka. Član 16. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupku međunarodne zaštite) (1) Biometrijski podaci uzeti u postupku međunarodne zaštite, čuvaju se 10 godina. (2) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stava (1) ovog člana računa se od datuma donošenja odluke po zahtjevu za međunarodnu zaštitu. Član 17. (Promjena, ranije brisanje i blokiranje podataka) (1) Biometrijski podaci uzeti u skladu sa ovim pravilnikom, evidentiraju se u Centralnoj bazi podataka o strancima i u pravilu se ne mijenjaju do isteka rokova čuvanja, osim ako su u međuvremenu nastupile trajne fizičke promjene koje zahtijevaju njihovu izmjenu. (2) U slučaju da stranac prije isteka roka iz člana 13. ovog pravilnika, stekne državljanstvo BiH, biometrijski podaci koji se odnose na njega brišu se bez odlaganja.



U slučaju da se strancu iz člana 10. ovog pravilnika prizna status izbjeglice u BiH biometrijski podaci u Centralnoj bazi podataka o strancima koji se odnose na njega se blokiraju i prije isteka roka iz člana 16. ovog pravilnika. POGLAVLJE IV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 18. (Stupanje na snagu i primjena) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivaće se po


sticanju uslova iz člana 158. stav (8) Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu. Broj 02-02-2-5182/14 Zamjenik ministra 25. jula 2014. godine Mladen Ćavar, s. r. Sarajevo








СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК БиХ d)

Na temelju članka 104., u vezi sa člankom 103. Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu ("Službeni glasnik BiH", br. 36/08 i 87/12), članka 4. i 14. stavak (1) alineja 8) Zakona o ministarstvima i drugim tijelima uprave Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 5/03, 42/03, 26/04, 42/04, 45/06, 88/07, 35/09, 59/09, 103/09, 87/12 i 6/13), članka 15. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08) i članka 16. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Ministarstvo sigurnosti donosi

PRAVILNIK

O REGISTRIRANJU BIOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA STRANACA POGLAVLJE I - OPĆE ODREDBE Članak 1. (Predmet Pravilnika) Ovim pravilnikom utvrđuje se način i sadržaj uzimanja, kao i rokovi čuvanja biometrijskih karakteristika stranaca. Članak 2. (Uzimanje biometrijskih podataka) Pod uzimanjem biometrijskih podataka, u smislu ovog pravilnika, podrazumijeva se uzimanje fotografije, otisaka prstiju i otisaka dlanova, kao i potpisa pomoću odgovarajućih tehničkih sredstava. Članak 3. (Uzimanje biometrijskih podataka od strane nadležnih tijela) (1) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: MVP) nadležno je za uzimanje biometrijskih podataka u postupku izdavanja vize u diplomatskokonzularnom predstavništvu Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: DKP BiH) i u postupku podnošenja zahtjeva za odobrenje boravka u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: BiH) putem DKP BiH. (2) Granična policija Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: GP BiH) nadležna je za uzimanje biometrijskih podataka u postupku izdavanja vize na granici i poništenja vize na granici. (3) Služba za poslove sa strancima (u daljem tekstu: Služba) nadležna je za uzimanje biometrijskih podataka od stranca: koji je prihvaćen na temelju međunarodnog sporazuma o suradnji u predaji i prihvatu osoba čiji je boravak nezakonit, stranca kojem je viza poništena ili otkazan boravak ili mu je izrečena mjera protjerivanja iz BiH, koji je stavljen pod nadzor, kao i od stranca u postupku odobrenja boravka u BiH. (4) Ministarstvo sigurnosti - Sektor za azil (u daljem tekstu: Sektor za azil) nadležan je za uzimanje biometrijskih podataka u postupku po zahtjevu za međunarodnu zaštitu (azil) u BiH. POGLAVLJE II - NAČIN I SADRŽAJ UZIMANJA BIOMETRIJSKIH PODATAKA Članak 4. (Uzimanje fotografije) (1) Uzimanje fotografije vrši se snimanjem digitalnom kamerom u trenutku podnošenja zahtjeva ili poduzimanja određenih mjera iz članka 3. ovog pravilnika. (2) Fotografija mora ispunjavati sljedeće uvjete: a) širina 35-40 mm, b) veoma blizu glave i vrha ramena tako da lice zauzima 70-80% fotografije, c) izoštrena i jasna sa minimalnom rezolucijom 800x600 piksela,


prikazuje lice koje direktno gleda u kameru i jasno prikazuje obje ivice lica, e) prikazuje prirodne tonove kože, f) ima odgovarajuću jačinu svjetlosti i kontrast, g) neutralna na boje, h) prikazuje otvorene i jasno vidljive oči bez kose preko njih, i) snimljena sa ravno i svijetlo obojenom pozadinom, j) snimljena pri univerzalnom osvjetljenju bez sjenki ili odbljeska bljeskalice na licu i bez crvenih očiju, k) snimak mora prikazati oči jasno, bez odsjaja bljeskalice na naočalama i bez obojenih leća (ako je moguće izbjegavati teške okvire - naočale sa lakšim okvirom), l) provjeriti da okviri naočala ne pokrivaju niti jedan dio očiju, m) bez pokrivala za glavu, osim kada se nose iz religijskih ili medicinskih razloga, ali karakteristike lica od početka brade do vrha čela, kao i obje ivice lica moraju biti jasno prikazane. Članak 5. (Uzimanje otisaka prstiju) (1) Uzimanje otisaka prstiju vrši se pomoću odgovarajućih tehničkih sredstava. (2) Ako osoba nema prsta ili je vrh prsta povrijeđen, uzima se otisak narednog prsta i to ovim redosljedom: palac, kažiprst, srednji prst, domali, mali, a ako nema jedne ruke uzima se otisak drugog prsta druge ruke. (3) Za svaku ruku, ukoliko je prst povrijeđen ili nedostaje, uzima se otisak drugog prsta iste ruke. Ako svi prsti jedne ruke daju otisak lošeg kvaliteta, uzet će se otisak prsta sa najboljim rezultatom. (4) Otisci prstiju se ne uzimaju od osoba, ako to zbog medicinskih razloga koji nisu privremeni nije moguće, ili od osoba od kojih se fizički ne mogu uzeti otisci prstiju. (5) U slučajevima iz st. (2), (3) i (4) ovog članka, na poleđini zahtjeva ili obrasca, službena osoba upisuje podatak sa kojih prstiju su uzeti otisci, odnosno da uzimanje otiska nije moguće sa kratkim obrazloženjem, što svojim potpisom potvrđuje. (6) U slučaju privremene nemogućnosti davanja otisaka prstiju, stranac je dužan otiske prstiju dati u prvom narednom postupku. (7) Otisci prstiju od maloljetnika uzimaju se u prisustvu roditelja ili staratelja. Članak 6. (Uzimanje potpisa) (1) Uzimanje potpisa se vrši pomoću table za digitaliziranje potpisa. Potpis mora biti originalan, vlastoručan, treba minimalno sadržavati puno ime ili puno prezime stranca. Pod pojmom originalan potpis podrazumijeva se potpis koji stranac koristi ili ima namjeru koristiti u pravnom prometu. (2) Ako je stranac nepismen ili uzimanje potpisa nije moguće iz drugih objektivnih razloga, na obrascu na mjestu predviđenom za potpis upisuje se oznaka XX, a službena osoba na poleđini zahtjeva navodi razloge nemogućnosti uzimanja potpisa i to potvrđuje svojim potpisom. Članak 7. (Biometrijski podaci koji se uzimaju u postupku izdavanja vize) (1) Stranac koji podnosi zahtjev za vizu dužan je DKP-u i/ili GP BiH omogućiti uzimanje fotografije, otisaka deset prstiju koji se uzimaju s ravno položenih prstiju, te potpisa. (2) Ako su biometrijski podaci već uzeti kao dio prethodnog zahtjeva za izdavanje vize koji je vođen prije manje od 59 mjeseci, isti se kopiraju u okviru formi aktualnog postupka,



osim ako postoji opravdana sumnja u identitet stranca ili ako ranije uzeti biometrijski podaci nisu uzeti u skladu sa propisanim uvjetima. (3) Ako se u aktualnom postupku ne može odmah utvrditi da su biometrijski podaci uzeti u razdoblju manjem od 59 mjeseci od datuma pokretanja novog postupka, od stranca će se zahtijevati ponovno davanje njegovih biometrijskih podataka. (4) Otisci prstiju se ne uzimaju od: a) djece koja su mlađa od 12 godina, b) čelnika države i vlade i članova vlade i bračnih drugova u njihovoj pratnji, članova njihovih službenih delegacija ako ih je BiH ili međunarodna organizacija pozvala u službeni posjet, c) vladara ili drugih visokih članova kraljevske obitelji, ako ih je BiH ili međunarodna organizacija pozvala u službeni posjet. Članak 8. (Biometrijski podaci koji se uzimaju u postupku odobrenja boravka) (1) Stranac koji podnosi zahtjev za boravak u BiH, dužan je DKP BiH ili Službi omogućiti uzimanje fotografije i otisaka dva prsta, te potpisa. (2) Otisci prstiju i potpis ne uzimaju se od djece koja su mlađa od šest godina. Članak 9. (Biometrijski podaci koji se uzimaju u postupku izricanja mjera prema strancima) (1) Stranac koji je prihvaćen na temelju međunarodnog sporazuma o suradnji u predaji i prihvatu osoba čiji je boravak nezakonit, kojem je viza poništena u zemlji ili otkazan boravak ili mu je izrečena mjera protjerivanja iz BiH, ili koji je stavljen pod nadzor, dužan je omogućiti Službi uzimanje fotografije, otisaka 10 prstiju, te potpisa. (2) Stranac kojem je viza poništena na granici, dužan je GP BiH omogućiti uzimanje fotografije, otisaka 10 ravno položenih prstiju, te potpisa. (3) Otisci prstiju i potpis ne uzimaju se od djece koja su mlađa od 14 godina. (4) Ako su biometrijski podaci već uzeti u nekom prethodnom postupku koji je vođen prije manje od 59 mjeseci, isti se kopiraju u okviru formi aktualnog postupka, izuzev ako postoji opravdana sumnja u identitet stranca ili ako ranije uzeti biometrijski podaci nisu uzeti u skladu sa propisanim uvjetima. (5) Ako se u aktualnom postupku ne može odmah utvrditi da su biometrijski podaci uzeti u razdoblju manjem od 59 mjeseci od datuma pokretanja novog postupka, od stranca će se zahtijevati ponovno davanje njegovih biometrijskih podataka. Članak 10. (Biometrijski podaci tražitelja međunarodne zaštite (azila) u BiH) (1) Stranac koji podnosi zahtjev za međunarodnu zaštitu (azil) u BiH dužan je Sektoru za azil omogućiti uzimanje fotografije, otisaka deset prstiju koji se uzimaju rolanjem i dlanova, te potpisa. (2) Otisci prstiju, dlanova i potpis ne uzimaju se od djece mlađe od 14 godina. Članak 11. (Obrasci) (1) Otisci prstiju iz čl. 7., 8. i 9. ovog pravilnika mogu se prikazati na Obrascu 1. (2) Otisci prstiju iz članka 10. ovog pravilnika mogu se prikazati na Obrascu 2.


POGLAVLJE III - ROKOVI ČUVANJA Članak 12. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupku izdavanja i poništenja vize) (1) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za izdavanje vize, čuvaju se pet godina. (2) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stavka (1) ovog članka računa se od datuma isteka roka važnosti vize. (3) Biometrijski podaci uzeti u postupku poništenja vize, čuvaju se 10 godina. (4) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stavka (3) ovog članka računa se od datuma donošenja odluke kojom je viza poništena. Članak 13. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupku po zahtjevu za odobrenje boravka) (1) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje privremenog boravka ako je privremeni boravak odobren, čuvaju se trajno. (2) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje stalnog boravka ako je stalni boravak odobren, čuvaju se trajno. (3) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje privremenog boravka ako je privremeni boravak odbijen, čuvaju se pet godina. (4) Biometrijski podaci uzeti u postupku po zahtjevu za odobrenje stalnog boravka ako je stalni boravak odbijen, čuvaju se pet godina. (5) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz st. (3) i (4) ovog članka računa se od datuma donošenja odluke kojom je zahtjev za odobrenje boravka odbijen. Članak 14. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupcima izricanja mjera) Biometrijski podaci uzeti u postupku otkaza boravka, protjerivanja ili stavljanja stranca pod nadzor, čuvaju se trajno. Članak 15. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupcima kada je stranac prihvaćen na temelju međunarodnog sporazuma o suradnji u predaji i prihvatu osoba čiji je boravak nezakonit) (1) Biometrijski podaci uzeti u slučaju kada je stranac prihvaćen na temelju međunarodnog sporazuma o suradnji u predaji i prihvatu osoba čiji je boravak nezakonit, čuvaju se 10 godina. (2) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stavka (1) ovog članka računa se od datuma uzimanja biometrijskih podataka. Članak 16. (Rokovi čuvanja biometrijskih podataka u postupku međunarodne zaštite) (1) Biometrijski podaci uzeti u postupku međunarodne zaštite, čuvaju se 10 godina. (2) Rok čuvanja biometrijskih podataka iz stavka (1) ovog članka računa se od datuma donošenja odluke po zahtjevu za međunarodnu zaštitu. Članak 17. (Promjena, ranije brisanje i blokiranje podataka) (1) Biometrijski podaci uzeti sukladno ovom pravilniku, evidentiraju se u Centralnoj bazi podataka o strancima i u pravilu se ne mijenjaju do isteka rokova čuvanja, osim ako su u međuvremenu nastupile trajne fizičke promjene koje zahtijevaju njihovu izmjenu. (2) U slučaju da stranac prije isteka roka iz članka 13. ovog pravilnika, stekne državljanstvo BiH, biometrijski podaci koji se odnose na njega brišu se bez odlaganja.

Понедјељак, 11. 8. 2014. (3)


U slučaju da se strancu iz članka 10. ovog pravilnika prizna status izbjeglice u BiH, biometrijski podaci u Centralnoj bazi podataka o strancima koji se odnose na njega se blokiraju i prije isteka roka iz članka 16. ovog pravilnika. POGLAVLJE IV - PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Članak 18. (Stupanje na snagu i primjena) Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH", a primjenjivat će se


po sticanju uvjeta iz članka 158. stavak (8) Zakona o kretanju i boravku stranaca i azilu. Broj 02-02-2-5182/14 Zamjenik ministra 25. srpnja 2014. godine Mladen Ćavar, v. r. Sarajevo









ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1014

Нa oснoву члaнa 10. стaв (7) Зaкoнa o финaнсирaњу пoлитичких пaртиja ("Службeни глaсник БиХ", брoj 95/12), Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe издaje

СAOПШТEЊE

O ИЗВРШEНOM ПРEГЛEДУ И РEВИЗИJИ ФИНAНСИJСКИХ ИЗВJEШTAJA ПOЛИTИЧКИХ ПAРТИJA ЗA 2012. ГOДИНУ Цeнтрaлнa избoрнa кoмисиja Бoснe и Хeрцeгoвинe извршилa je прeглeд и рeвизиjу финaнсиjских извjeштaja зa 2012. гoдину сљeдeћих пoлитичких пaртиja: 1. Бихaћкa грaђaнскa aлтeрнaтивa 2. Бoсaнскoхeрцeгoвaчкa нaрoднa стрaнкa 3. Бoсaнскoхeрцeгoвaчкa пaтриoтскa стрaнкa - Сeфeр Хaлилoвић 4. Бoсaнскoхeрцeгoвaчкa хрвaтскa чистa стрaнкa прaвa 5. БOСС Бoсaнскa стрaнкa - Mирнeс Ajaнoвић 6. Бoшњaчкa сeљaчкa стрaнкa 7. БХ слoбoдни дeмoкрaти 8. Визиoнaрскo дeмoкрaтскa стрaнкa 9. Грaђaнскa дeмoкрaтскa стрaнкa БиХ 10. Дeмoкрaти БиХ 11. Дeмoкрaтскa нaрoднa зajeдницa БиХ 12. Демократскa партијa - Драган Чавић 13. Дeмoкрaтскa стрaнкa 14. Дeмoкрaтскa стрaнкa инвaлидa БиХ 15. Дeмoкрaтскa стрaнкa фeдeрaлистa 16. Демократски народни савез 17. Eкoлoшкa дeмoкрaтскa стрaнкa 18. Eкoлoшкa пaртиja Рeпубликe Српскe 19. Зaвичajни сoциjaлдeмoкрaти - Mилe Maрчeтa 20. Клaдушкa стрaнкa приврeднoг прoспeритeтa 21. Кoмунистичкa пaртиja 22. Кoнгрeснa нaрoднa стрaнкa зaштитe прaвa бoрaцa и грaђaнa - прaвдe и мoрaлa БиХ 23. Либeрaлнo дeмoкрaтскa стрaнкa БиХ 24. Листa зa Бугojнo 25. Нaпрeднa дeмoкрaтскa стрaнкa 26. Нaрoднa дeмoкрaтскa стрaнкa 27. Нaроднa странкa Нови град 28. Нaрoднa стрaнкa - Пoкрeт зa Брoд 29. Нaрoднa стрaнкa Рaдoм зa бoљитaк 30. Нaшa стрaнкa 31. Нeзaвиснa дeмoкрaтскa стрaнкa 32. Нeзaвиснa стрaнкa - др. Mихajлo Toвирaц 33. Нeoвиснa листa "Зa Купрeс" 34. Нoвa грaђaнскa инициjaтивa - Кoзaрaц 35. Нoвa дeмoкрaтиja 36. Нoвa сoциjaлистичкa пaртиja 37. Нoви дeмoкрaтски пoкрeт 38. Нoви пoкрeт Бoснe и Хeрцeгoвинe 39. Пaртиja дeмoкрaтскoг прoгрeсa 40. Пaртиja прaвoг путa 41. Пaртиja приврeднoг прoгрeсa БиХ 42. Пaртиja сoциjaлнe прaвдe 43. Пaртиja уjeдињeних пeнзиoнeрa 44. Пoкрeт зa нaш грaд 45. Пoкрeт зa Прњaвoр 46. Пoкрeт зa Сeмбeриjу 47. Покрет за Tребиње 48. Пoлитичкa oргaнизaциja грaђaнa "Снaгa Бoснe"


49. Пoлитичкa oргaнизaциja Нeзaвиснa листa – зa мoj грaд 50. Пoлитичкa стрaнкa Глaс нeзaдoвoљних грaђaнa БиХ 51. Пoсaвскa стрaнкa 52. Приврeдни нaрoдни пoкрeт БиХ 53. Рaдничкa пaртиja 54. Рaдничкo кoмунистичкa пaртиja БиХ 55. Рeфoрмскa стрaнкa из Звoрникa 56. Сaвeз нeзaвисних сoциjaлдeмoкрaтa - СНСДMилoрaд Дoдик 57. Сaвeз рeдa и прaвдe 58. Сaвeз зa бoљу будућнoст БиХ 59. Сeљaчкa стрaнкa 60. Сoциjaлдeмoкрaтскa пaртиja БиХ 61. Сoциjaлдeмoкрaтска униjа БиХ 62. Сoциjaлистичкa пaртиja 63. Српскa дeмoкрaтскa стрaнкa 64. Српска напредна стрaнкa 65. Српскa нaрoднa стрaнкa 66. Српска радикална странка - др Војислав Шешељ 67. Српска радикална странка Рeпубликe Српскe 68. Стрaнкa дeвизних штeдишa Рeпубликe Српскe 69. Стрaнкa дeмoкрaтскe aктивнoсти 70. Стрaнкa дeмoкрaтскe aкциje 71. Стрaнкa диjaспoрe БиХ 72. Стрaнкa зa Бoсну и Хeрцeгoвину 73. Стрaнкa зa Eврoпскo Сaрajeвo 74. Странкa за младост, развој и будућност 75. Стрaнкa зa нaрoд БиХ 76. Стрaнкa зa Oпћину Oлoвo 77. Стрaнкa зa Срeдњe 78. Стрaнкa млaдих зa прoмjeнe 79. Стрaнкa пeнзиoнeрa - умирoвљeникa БиХ 80. Стрaнкa прaвдe и рaзвoja БиХ 81. Стрaнкa рeгиje Ливнo 82. Стрaнкa сoциjaлнe сигурнoсти српских бoрaцa 83. Стрaнкa СПAС 84. Стрaнкa удружeних нeзaвисних дeмoкрaтa БиХ 85. Tвoja и мoja стрaнкa у БиХ 86. Уjeдињeнa хрвaтскa стрaнкa прaвa БиХ 87. Хрвaтскa дeмoкрaтскa зajeдницa БиХ 88. Хрвaтскa дeмoкрaтскa зajeдницa 1990 89. Хрвaтскa дeмoкрaтскa униja БиХ 90. Хрвaтскa кршћaнскa дeмoкрaтскa униja БиХ 91. Хрвaтскa нaрoднa зajeдницa 92. Хрвaтскa нaрoднa зajeдницa 1908 93. Хрвaтскa сeљaчкa стрaнкa 94. Хрвaтскa сeљaчкa стрaнкa Стjeпaн Рaдић 95. Хрвaтскa стрaнкa прaвa 96. Хрвaтскa стрaнкa прaвa БиХ 97. Хрвaтскa стрaнкa прaвa - др. Aнтe Стaрчeвић 98. Хрвaтскa стрaнкa прaвa Хeрцeг-Бoснe 99. Хрвaтскa чистa стрaнкa прaвa БиХ 100. Хрвaтски прaвaшки блoк 101. ХСС-НХИ 102. Чистa сoциjaлдeмoкрaтскa пaртиja БиХ Пojeдинaчни извjeштajи o прeглeду и извjeштajи o рeвизиjи oбjaвљeни су нa web стрaници Цeнтрaлнe избoрнe кoмисиje Бoснe и Хeрцeгoвинe www.izbori.ba. Брoj 03-07-6-731-1/14 24. jулa 2014. гoдинe Сaрajeвo

Прeдсjeдник Стjeпaн Mикић, с. р.



Na osnovu člana 10. stav (7) Zakona o finansiranju političkih stranaka ("Službeni glasnik BiH", broj 95/12), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine izdaje

SAOPĆENJE

O IZVRŠENOM PREGLEDU I REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA POLITIČKIH STRANAKA ZA 2012. GODINU Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine izvršila je pregled i reviziju finansijskih izvještaja za 2012. godinu sljedećih političkih stranaka: 1. BH slobodni demokrati 2. Bihaćka građanska alternativa 3. Bosanskohercegovačka hrvatska čista stranka prava 4. Bosanskohercegovačka narodna stranka 5. Bosanskohercegovačka patriotska stranka - Sefer Halilović 6. BOSS Bosanska stranka - Mirnes Ajanović 7. Bošnjačka seljačka stranka 8. Čista socijaldemokratska partija BiH 9. Demokrati BiH 10. Demokratska narodna zajednica BiH 11. Demokratska stranka 12. Demokratska stranka federalista 13. Demokratska stranka invalida BiH 14. Dеmоkrаtska pаrtiјa - Drаgаn Čаvić 15. Dеmоkrаtski nаrоdni sаvеz 16. Ekološka demokratska stranka 17. Ekološka partija Republike Srpske 18. Građanska demokratska stranka BiH 19. Hrvatska čista stranka prava BiH 20. Hrvatska demokratska unija BiH 21. Hrvatska demokratska zajednica BiH 22. Hrvatska demokratska zajednica 1990 23. Hrvatska kršćanska demokratska unija BiH 24. Hrvatska narodna zajednica 25. Hrvatska narodna zajednica 1908 26. Hrvatska seljačka stranka 27. Hrvatska seljačka stranka Stjepan Radić 28. Hrvatska stranka prava 29. Hrvatska stranka prava BiH 30. Hrvatska stranka prava - dr. Ante Starčević 31. Hrvatska stranka prava Herceg-Bosne 32. Hrvatski pravaški blok 33. HSS-NHI 34. Kladuška stranka privrednog prosperiteta 35. Komunistička partija 36. Kongresna narodna stranka zaštite prava boraca i građana - pravde i morala BiH 37. Liberalno demokratska stranka BiH 38. Lista za Bugojno 39. Napredna demokratska stranka 40. Narodna demokratska stranka 41. Narоdna strаnka Nоvi grаd 42. Narodna stranka - Pokret za Brod 43. Narodna stranka Radom za boljitak 44. Naša stranka 45. Neovisna lista "Za Kupres" 46. Nezavisna demokratska stranka 47. Nezavisna stranka - dr. Mihajlo Tovirac 48. Nova demokratija 49. Nova građanska inicijativa - Kozarac 50. Nova socijalistička partija 51. Novi demokratski pokret 52. Novi pokret Bosne i Hercegovine


53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

Partija demokratskog progresa Partija pravog puta Partija privrednog progresa BiH Partija socijalne pravde Partija ujedinjenih penzionera Pokret za naš grad Pokret za Prnjavor Pokret za Semberiju Pоkrеt zа Trеbinjе Politička organizacija građana "Snaga Bosne" Politička organizacija Nezavisna lista – za moj grad Politička stranka Glas nezadovoljnih građana BiH Posavska stranka Privredni narodni pokret BiH Radnička partija Radničko komunistička partija BiH Reformska stranka iz Zvornika Savez nezavisnih socijaldemokrata - SNSD-Milorad Dodik 71. Savez reda i pravde 72. Savez za bolju budućnost BiH 73. Seljačka stranka 74. Socijaldemokratska partija BiH 75. Socijaldemokratskа unijа BiH 76. Socijalistička partija 77. Srpska demokratska stranka 78. Stranka mladih za promjene 79. Srpskа nаprеdnа stranka 80. Srpska narodna stranka 81. Srpskа rаdikаlnа strаnkа - dr. Vојislаv Šеšеlj 82. Srpskа rаdikаlnа strаnkа Republike Srpske 83. Stranka demokratske akcije 84. Stranka demokratske aktivnosti 85. Stranka deviznih štediša Republike Srpske 86. Stranka dijaspore BiH 87. Stranka penzionera - umirovljenika BiH 88. Stranka pravde i razvoja BiH 89. Stranka regije Livno 90. Stranka socijalne sigurnosti srpskih boraca 91. Stranka SPAS 92. Stranka udruženih nezavisnih demokrata BiH 93. Stranka za Bosnu i Hercegovinu 94. Stranka za Evropsko Sarajevo 95. Strаnka zа mlаdоst, rаzvој i budućnоst 96. Stranka za narod BiH 97. Stranka za Općinu Olovo 98. Stranka za Srednje 99. Tvoja i moja stranka u BiH 100. Ujedinjena hrvatska stranka prava BiH 101. Vizionarsko demokratska stranka 102. Zavičajni socijaldemokrati - Mile Marčeta Pojedinačni izvještaji o pregledu i izvještaji o reviziji objavljeni su na web stranici Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine www.izbori.ba. Broj 03-07-6-731-1/14 24. jula 2014. godine Sarajevo

Predsjednik Stjepan Mikić, s. r.

Na temelju članka 10. stavak (7) Zakona o financiranju političkih stranaka ("Službeni glasnik BiH", broj 95/12), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine izdaje



PRIOPĆENJE

O IZVRŠENOM PREGLEDU I REVIZIJI FINANCIJSKIH IZVJEŠĆA POLITIČKIH STRANAKA ZA 2012. GODINU Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine izvršilo je pregled i reviziju financijskih izvješća za 2012. godinu sljedećih političkih stranaka: 1. BH slobodni demokrati 2. Bihaćka građanska alternativa 3. Bosanskohercegovačka hrvatska čista stranka prava 4. Bosanskohercegovačka narodna stranka 5. Bosanskohercegovačka patriotska stranka - Sefer Halilović 6. BOSS Bosanska stranka - Mirnes Ajanović 7. Bošnjačka seljačka stranka 8. Čista socijaldemokratska partija BiH 9. Demokrati BiH 10. Demokratska narodna zajednica BiH 11. Demokratska stranka 12. Demokratska stranka federalista 13. Demokratska stranka invalida BiH 14. Dеmоkrаtska pаrtiјa - Drаgаn Čаvić 15. Dеmоkrаtski nаrоdni sаvеz 16. Ekološka demokratska stranka 17. Ekološka partija Republike Srpske 18. Građanska demokratska stranka BiH 19. Hrvatska čista stranka prava BiH 20. Hrvatska demokratska unija BiH 21. Hrvatska demokratska zajednica BiH 22. Hrvatska demokratska zajednica 1990 23. Hrvatska kršćanska demokratska unija BiH 24. Hrvatska narodna zajednica 25. Hrvatska narodna zajednica 1908 26. Hrvatska seljačka stranka 27. Hrvatska seljačka stranka Stjepan Radić 28. Hrvatska stranka prava 29. Hrvatska stranka prava BiH 30. Hrvatska stranka prava - dr. Ante Starčević 31. Hrvatska stranka prava Herceg-Bosne 32. Hrvatski pravaški blok 33. HSS-NHI 34. Kladuška stranka privrednog prosperiteta 35. Komunistička partija 36. Kongresna narodna stranka zaštite prava boraca i građana - pravde i morala BiH 37. Liberalno demokratska stranka BiH 38. Lista za Bugojno 39. Napredna demokratska stranka 40. Narodna demokratska stranka 41. Narоdna strаnka Nоvi grаd 42. Narodna stranka - Pokret za Brod 43. Narodna stranka Radom za boljitak 44. Naša stranka 45. Neovisna lista "Za Kupres" 46. Nezavisna demokratska stranka 47. Nezavisna stranka - dr. Mihajlo Tovirac 48. Nova demokratija 49. Nova građanska inicijativa - Kozarac 50. Nova socijalistička partija 51. Novi demokratski pokret 52. Novi pokret Bosne i Hercegovine 53. Partija demokratskog progresa 54. Partija pravog puta 55. Partija privrednog progresa BiH 56. Partija socijalne pravde 57. Partija ujedinjenih penzionera 58. Pokret za naš grad


59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70.

Pokret za Prnjavor Pokret za Semberiju Pоkrеt zа Trеbinjе Politička organizacija građana "Snaga Bosne" Politička organizacija Nezavisna lista – za moj grad Politička stranka Glas nezadovoljnih građana BiH Posavska stranka Privredni narodni pokret BiH Radnička partija Radničko komunistička partija BiH Reformska stranka iz Zvornika Savez nezavisnih socijaldemokrata - SNSD-Milorad Dodik 71. Savez reda i pravde 72. Savez za bolju budućnost BiH 73. Seljačka stranka 74. Socijaldemokratska partija BiH 75. Socijaldemokratskа unijа BiH 76. Socijalistička partija 77. Srpska demokratska stranka 78. Stranka mladih za promjene 79. Srpskа nаprеdnа stranka 80. Srpska narodna stranka 81. Srpskа rаdikаlnа strаnkа - dr. Vојislаv Šеšеlj 82. Srpskа rаdikаlnа strаnkа Republike Srpske 83. Stranka demokratske akcije 84. Stranka demokratske aktivnosti 85. Stranka deviznih štediša Republike Srpske 86. Stranka dijaspore BiH 87. Stranka penzionera - umirovljenika BiH 88. Stranka pravde i razvoja BiH 89. Stranka regije Livno 90. Stranka socijalne sigurnosti srpskih boraca 91. Stranka SPAS 92. Stranka udruženih nezavisnih demokrata BiH 93. Stranka za Bosnu i Hercegovinu 94. Stranka za Evropsko Sarajevo 95. Strаnka zа mlаdоst, rаzvој i budućnоst 96. Stranka za narod BiH 97. Stranka za Općinu Olovo 98. Stranka za Srednje 99. Tvoja i moja stranka u BiH 100. Ujedinjena hrvatska stranka prava BiH 101. Vizionarsko demokratska stranka 102. Zavičajni socijaldemokrati - Mile Marčeta Pojedinačna izvješća o pregledu i izvješća o reviziji objavljena su na web stranici Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine www.izbori.ba. Broj 03-07-6-731-1/14 24. srpnja 2014. godine Sarajevo

Predsjednik Stjepan Mikić, v. r.

ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ - ДЕРК 1015

На основу члана 4.2. Закона о преносу, регулатору и оператору система електричне енергије у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 7/02, 13/03, 76/09 и 1/11), Државна регулаторна комисија за електричну енергију, на сједници одржаној 23. јула 2014. године, донијела је



ОДЛУКУ

О ОДОБРЕЊУ ИЗМЈЕНА И ДОПУНА ОПШТИХ УСЛОВА ЗА ИСПОРУКУ И СНАБДИЈЕВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОМ ЕНЕРГИЈОМ БРЧКО ДИСТРИКТА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ I Овом одлуком одобравају се измјене и допуне Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, утврђене актом Јавног предузећа за комуналне дјелатности "Комунално Брчко" д.о.о. Брчко Дистрикт БиХ, број 02.07/1-03-KC-004 од 20. јуна 2014. године. II Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објавиће се у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласилима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Број 05-14-2-229-4/14 23. jула 2014. године Предсједавајући Комисије Тузла Никола Пејић, с. р. Na osnovu člana 4.2. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sistema električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici održanoj 23. jula 2014. godine, donijela je

ODLUKU

O ODOBRENJU IZMJENA I DOPUNA OPĆIH UVJETA ZA ISPORUKU I SNABDIJEVANJE ELEKTRIČNOM ENERGIJOM BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE I Ovom odlukom odobravaju se izmjene i dopune Općih uvjeta za isporuku i snabdijevanje električnom energijom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, utvrđene aktom Javnog preduzeća


za komunalne djelatnosti "Komunalno Brčko" d.o.o. Brčko Distrikt BiH, broj 02.07/1-03-KC-004 od 20. juna 2014. godine. II Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Broj 05-14-2-229-4/14 23. jula 2014. godine Predsjedavajući Komisije Tuzla Nikola Pejić, s. r. Na temelju članka 4.2. Zakona o prijenosu, regulatoru i operatoru sustava električne energije u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 7/02, 13/03, 76/09 i 1/11), Državna regulatorna komisija za električnu energiju, na sjednici održanoj 23. srpnja 2014. godine, donijela je

ODLUKU

O ODOBRENJU IZMJENA I DOPUNA OPĆIH UVJETA ZA ISPORUKU I OPSKRBU ELEKTRIČNOM ENERGIJOM BRČKO DISTRIKTA BOSNE I HERCEGOVINE I Ovom odlukom odobravaju se izmjene i dopune Općih uvjeta za isporuku i opskrbu električnom energijom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine, utvrđene aktom Javnog poduzeća za komunalne djelatnosti "Komunalno Brčko" d.o.o. Brčko Distrikt BiH, broj 02.07/1-03-KC-004 od 20. lipnja 2014. godine. II Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Broj 05-14-2-229-4/14 23. srpnja 2014. godine Predsjedatelj Komisije Tuzla Nikola Pejić, v. r.

АГЕНЦИЈА ЗА ЛИЈЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА СРЕДСТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1016

На основу члана 122, а у складу са чланом 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", број 58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављује

СПИСАК

МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА КОЈА СЕ УКИДАЈУ ИЛИ ПОНИШТАВАЈУ ИЗ РЕГИСТРА МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА У периоду од 1. јула 2014. до 24. јула 2014. године из Регистра медицинских средстава БиХ трајно je укинутa потврдa o упису за сљедећа медицинска средства: Ред.бр.

1.

Назив медицинског средства (генеричко име) - Coagulation reagents Reagensi za određivanje faktora koagulacije - Coagulation instruments Instrumenti za određivanje faktora koagulacije Coagulation controls Kontrole za određivanje faktora koagulacije Napomena: Svi zaštićeni nazivi i kataloški brojevi su navedeni u tabeli u prilogu ove potvrde.

Број 10-02.3-113/14 25. јула 2014. године Бања Лука

Класа

Број потврде

Lista D

06-07.27-52641/13

Датум потврде

Произвођач

Носилац дозволе

23.01.2014.

"Аnalyticon Biotechnologies" AG, Am Muhlenberg 10,35104 Lichtenfels, Njemaиka

"Medichem" d.o.o, Bugojanska 12 Sarajevo

Директор Наташа Грубиша, с. р.




Na osnovu člana 122, a u skladu sa članom 77. Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08), Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje

SPISAK

MEDICINSKIH SREDSTAVA KOJA SE UKIDAJU ILI PONIŠTAVAJU IZ REGISTRA MEDICINSKIH SREDSTAVA U periodu od 1. jula 2014. do 24. jula 2014. godine iz Registra medicinskih sredstava BiH trajno je ukinuta potvrda o upisu za sljedeća medicinska sredstva: Red. br.

1.

Naziv medicinskog sredstva (generičko ime) - Coagulation reagents Reagensi za određivanje faktora koagulacije - Coagulation instruments Instrumenti za određivanje faktora koagulacije - Coagulation controls Kontrole za određivanje faktora koagulacije Napomena: Svi zaštićeni nazivi i kataloški brojevi su navedeni u tabeli u prilogu ove potvrde.

Klasa

Broj potvrde

Datum potvrde

Lista D

06-07.27-5264-1/13

23.01.2014.

Broj 10-02.3-113/14 25. jula 2014. godine Banja Luka

Proizvođač

Nosilac dozvole

"Analyticon "Medichem" d.o.o. Biotechnologies"AG, Am Bugojanska 12 Muhlenberg 10,35104 Sarajevo Lichtenfels, Njemačka

Direktor Nataša Grubiša, s. r.

Na temelju članka 122, a sukladno članku 77. Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08), Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje

POPIS

MEDICINSKIH SREDSTAVA KOJA SE UKIDAJU ILI PONIŠTAVAJU IZ REGISTRA MEDICINSKIH SREDSTAVA U razdoblju od 1. srpnja 2014. do 24. srpnja 2014. godine iz Registra medicinskih sredstava BiH trajno je ukinuta potvrda o upisu za sljedeća medicinska sredstva: Red. br.

1.

Naziv medicinskog sredstva (generičko ime) - Coagulation reagents Reagensi za određivanje faktora koagulacije - Coagulation instruments Instrumenti za određivanje faktora koagulacije - Coagulation controls Kontrole za određivanje faktora koagulacije Napomena: Svi zaštićeni nazivi i kataloški brojevi su navedeni u tablici u prilogu ove potvrde.

Klasa

Broj potvrde

Datum potvrde

Lista D

06-07.27-5264-1/13

23.01.2014.

Broj 10-02.3-113/14 25. srpnja 2014. godine Banja Luka

УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1017

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број У 13/14, рјешавајући захтјев тридесет четири (34) посланика Народне скупштине Републике Српске, на основу члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став 2б) и ц), члана 61 ст. 2 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 22/14), у саставу: Валерија Галић, предсједница Миодраг Симовић, потпредсједник Tudor Pantiru, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, судија Мирсад Ћеман, судија

Proizvođač

Nositelj dozvole

"Analyticon "Medichem" d.o.o. Biotechnologies"AG, Am Bugojanska 12 Muhlenberg 10,35104 Sarajevo Lichtenfels, Njemačka

Ravnatelj Nataša Grubiša, v. r. Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 4. јула 2014. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Усваја се захтјев тридесет четири (34) посланика Народне скупштине Републике Српске. Утврђује се да Закон о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14) није у складу са чланом III/2ц) и III/3б) Устава Босне и Херцеговине. Укида се Закон о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14), у складу са чланом 61 став 2 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине. Укинути Закон о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и



Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14) престаје да важи наредног дана од дана објављивања ове одлуке у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", у складу са чланом 61 став 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине". ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод 1. Тридесет четири (34) посланика Народне скупштине Републике Српске (у даљњем тексту: подносилац захтјева) поднијела су 20. маја 2014. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену уставности Закона о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14, у даљњем тексту: оспорени закон). 2. Подносилац захтјева затражио је доношење привремене мјере забране примјене оспореног закона до окончања поступка оцјене уставности пред Уставним судом. II. Поступак пред Уставним судом 3. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Парламента Федерације Босне и Херцеговине, Представничког дома и Дома народа затражено је 23. маја 2014. године да доставе одговоре на захтјев. 4. Представнички дом је доставио 10. јуна 2014. године Изјашњење на предмет број У 13/14 са напоменом да ће Уставна комисија Представничког дома Парламента Федерације БиХ заузети коначан став о овом предмету који ће одмах бити прослијеђен Уставном суду. Међутим, до тренутка доношења ове одлуке, а како је наведено, коначан став није достављен. 5. Дом народа је доставио одговор на захтјев 12. јуна 2014. године. Дом народа је допунио одговор 19. јуна 2014. године. III. Захтјев а) Наводи из захтјева 6. Подносилац захтјева сматра да је Федерација Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ФБиХ) доношењем Закона о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14), и то од чл. 1 до 20 (у даљњем тексту: оспорени закон), прекршила члан III/2ц) и III/3б) Устава Босне и Херцеговине. Осим тога, подносилац захтјева тврди да се оспореним законом мијењају статус и дефиниција појма повратника садржани у свим релевантним прописима како на територији Републике Српске (у даљњем тексту: РС), тако и на територији Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ФБиХ), те у Приједлогу закона о избјеглицама из Босне и Херцеговине, расељеним лицима и повратницима који је у процедури усвајања у Парламентарној скупштини БиХ. 7. Подносилац захтјева указује да је у члану 3 Закона о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републику Српску (у даљњем тексту: Закон о повратницима РС) регулисано да РС прописује начин и услове за утврђивање статуса наведених категорија лица и да се стара о остваривању њихових права у складу са Конвенцијом о статусу избјеглица из 1951. године и Протоколом о статусу избјеглица из 1967. године, другим међународним документима из области хуманитарног права и обезбјеђује


пуну правну заштиту ових лица у складу са Анексом VI (Споразум о људским правима) и Анексом VII (Споразум о избјеглицама и прогнаницима) Општег оквирног споразума за мир. С тим у вези, указано је да и Приједлог закона о избјеглицама из БиХ прописује да су за спровођење овог закона надлежни органи ентитета, Дистрикта Брчко (у даљњем тексту: ДБ), кантона, градова и општина, те да се статус расељеног лица и повратника уређује у складу са ентитетским законима и другим прописима ентитета и кантона на основу овог закона. 8. Подносилац захтјева указује да се одредбама оспореног закона над повратницима који су у надлежности РС задржава надлежност ФБиХ у погледу (само) неких статусних права, а што као посљедицу има не само задирање у надлежност ентитета РС него се цијепа и статусна цјелина права повратника на права која остварују у једном и права која остварују у другом ентитету. Према ставу подносиоца захтјева, на овај начин су нарушене не само одредбе о подјели надлежности већ се ствара и хаотично стање у погледу статусних права ове категорије лица, те, најзад, производи стање правне несигурности противно принципу владавине права као једном од основних принципа према ком функционише и држава БиХ. 9. Даље, подносилац захтјева је у прилог својим тврдњама изричито указао и на поједина законска рјешења из оспореног закона. 10. Подносилац захтјева сматра да рјешењем из члана 1 оспореног закона према ком се овим законом "уређују услови, начин и поступак за остваривање и коришћење права стечених на основу федералних закона и прописа повратника у ентитет РС и ДБ из области социјалне заштите и заштите породице са дјецом, бранилачко-инвалидске заштите, здравствене заштите и права из области пореза на доходак" очито покушавају створити услови за важење федералних закона и прописа на територији РС и ДБ а што је супротно уставним одредбама о подјели надлежности. 11. Подносилац захтјева сматра да се рјешењем из члана 2 став 1 оспореног закона који дефинише термин "повратник" на начин да је то "лице које је остварило или ће остварити повратак из ФБиХ у ентитет РС или ДБ, уз обавезну пријаву мјеста пребивалишта у мјесто повратка, без ограничења у погледу датума пријаве пребивалишта у мјесту ранијег пребивалишта" уводи паралелизам у погледу остваривања већ постојећих права повратничке популације предвиђених системом заштите важећим на подручју РС, а чиме се, такође, не поштују уставне одредбе о подјели надлежности. У прилог наведеном, подносилац захтјева указује да је, према важећем Закону о повратницима РС, регулисано да "РС уређује систем заштите расељених лица, избјеглица и повратника, прописује начин и услове за утврђивање статуса ове категорије лица и стара се о остваривању њихових права". 12. Подносилац захтјева указује да се рјешењем из члана 3 став 3 оспореног закона према ком права према овом закону имају лица која су "прије ступања на снагу овог закона имала боравиште, односно пребивалиште у ФБиХ, под условом да та права не остварују према прописима РС и ДБ" ствара реална могућност за манипулације и злоупотребе у виду двоструког коришћења права, правни хаос и несигурност а што је неприхватљиво са аспекта принципа правне сигурности. У прилог овој тврдњи указано је да, с обзиром на то да је регулисање права повратника надлежност ентитета, не постоје јединствене евиденције о коришћењу права повратника, па да се, у вези са овим чланом, поставља питање који орган би контролисао да ли



појединац користи односна права на подручју једног или оба ентитета. 13. Подносилац захтјева указује да се рјешењем из члана 4 став 4 оспореног закона према ком се успостављају порезне олакшице за повратнике са пријављеним мјестом пребивалишта на подручју РС или ДБ у погледу "дохотка од несамосталне дјелатности код послодавца на подручју Федерације" задире не само у одредбе о правима повратника већ и у привредно-правне и финансијске прописе, који су поново у надлежности ентитета. У вези с тим је указано да је овакво рјешење, правно посматрано, ирационално, јер је и фактички, а и правно немогуће да једно лице има пребивалиште, тј. да је трајно настањено на подручју једног, а да порезне олакшице у вези са дохотком који стјиче остварује на подручју другог ентитета. 14. Подносилац захтјева указује да су рјешења из члана 8 став 2 оспореног закона којим је регулисано да повратници из ФБиХ у РС и ДБ право на примарну и специјалистичку консултативну здравствену заштиту могу остваривати у општини посљедњег пребивалишта, односно боравишта у ФБиХ, односно по свом избору у другој општини која им је комуникацијски најближа мјесту повратка, те из става 3 истог члана да "право на болничку заштиту остварују према мјесту задњег пребивалишта, односно боравишта прије повратка у РС или ДБ" лишена правног резона, јер не стимулишу повратак у смислу олакшавања живота овој популацији, већ да креирају додатни терет и трошкове живљења у смислу живљења на територији једног, а лијечења на територији другог ентитета. У прилог наведеном указано је, примјера ради, да би повратник у Требиње, у случају болничког лијечења, морао да иде у, нпр., Бихаћ ако му је то посљедње мјесто пребивалишта, односно боравишта у ФБиХ прије повратка, да је нејасно да ли би, у случају да повратнику буде пружена здравствена заштита у било ком виду у РС, за Фонд здравственог осигурања ФБиХ, односно кантона настала обавеза рефундирања средстава, те, најзад, да је нејасно на који начин би све ово уопште било могуће с обзиром на то да је прописима РС регулисано да повратници остварују право на здравствену заштиту на исти начин као и остатак становништва на подручју РС. 15. Најзад, подносилац захтјева, према његовом мишљењу, као најочитији примјер повреде уставних одредаба о подјели надлежности указује на члан 16 оспореног закона којим је одређено да надзор над његовом примјеном врше појединачно побројана федерална министарства у оквиру својих надлежности, односно да инспекцијски надзор врше федералне ресорне инспекције. Оваква рјешења, према тврдњама подносиоца захтјева, становништво РС стављају под надзор институција другог ентитета за шта не постоји правни основ у Уставу БиХ, а чиме се вријеђају уставне одредбе о подјели надлежности. У прилог наведеном указано је и да, примјера ради, уколико би неко лице одлучило да користи права на здравствену заштиту у оба ентитета, не постоји могућност надзора или кажњавања од било ког ентитета, већ је, напротив, дата могућност фраудулозног понашања у смислу двоструког коришћења права из исте области, чиме би се ова лица довела у незаконит и правно неприхватљив повлашћени положај. 16. Подносилац захтјева посебно наглашава да је Уставом БиХ утврђено да се уставно уређење БиХ темељи на гарантовању и заштити људских права и слобода у складу са међународним стандардима, а један од тих стандарда је и појам повратника, те обавези територијално надлежне власти у односу на мјесто повратка да му обезбиједи права гарантована међународним нормама на начин утврђен


Уставом. С обзиром на то да је за неометано функционисање система заштите основних људских права повратничке популације предвиђено регулисање њиховог статуса од ентитета на чију територију су се вратили, подносилац захтјева сматра да је недопустиво прекорачење подјеле надлежности установљене чланом III/2ц) и III/3б) Устава БиХ, на начин како је то учинио федерални законодавац, који је, излазећи материјалноправно из оквира своје надлежности, донио оспорени закон, те тако неосновано и неуставно ушао у област личних права повратника у РС која је у њеној потпуној надлежности. 17. Подносилац захтјева, даље, указује да се оспореним законом одређена питања из области заштите повратника у РС и ДБ преносе на ниво институција другог ентитета, док се на питања која се тичу конституисања других обавеза у односу на ову популацију имају примјењивати законски прописи РС и ДБ. На овај начин, према мишљењу подносиоца захтјева, не само да се дерогирају одредбе Устава БиХ о подјели надлежности већ се и на правно неприхватљив начин задире у надлежност органа власти у РС. С тим у вези је указано и да се остваривање права из личног статуса појединца у свим државама веже за мјесто пребивалишта без обзира на то да ли се претходно и садашње мјесто пребивалишта могу разликовати у рјешењима у погледу вршења статусних права појединца. Даље, указано је да законодавство РС не садржи нити једну одредбу којом би повратници били доведени у дискриминаторски положај у односу на остатак популације, па да је "наводна брига" федералног законодавца да на овај начин "стимулирше повратак у РС и ДБ" политичка импровизација којој нема мјеста у правном поретку БиХ. 18. Најзад, у прилог својим наводима, подносилац захтјева је указао на став Европског суда у предмету Carson и остали против Уједињеног Краљевства, према ком су системи пензијских и социјалних бенефиција неодвојиво везани за мјесто живљења, односно пребивалишта појединца, те да су лична права примарно регулисана тако да "удовоље животним потребама појединца у односу на њихово мјесто живљења" и "у складу са животним стандардом окружења". Према његовом мишљењу, оспореним законом у потпуности се потиру наведени принципи из пресуде Европског суда, чије поштивање је, свакако, један од стандарда међународно признатих људских права и слобода у смислу члана II/4 Устава БиХ, које у цјелини мора поштивати и сам Уставни суд. 19. Подносилац захтјева је затражио да оспорени закон у цијелости буде проглашен неуставним и стављен ван снаге. 20. Најзад, подносилац захтјева је затражио и доношење привремене мјере забране примјене оспореног закона до окончања поступка оцјене уставности а због несагледивих посљедица које би могла изазвати и његова привремена примјена. б) Одговор на захтјев 21. Представнички дом у Изјашњењу на предмет број У 13/14 обавијестио је Уставни суд да експертна група Уставне комисије овог дома, након спроведених консултација, сматра да постоји ваљан уставни основ за доношење оспореног закона, да ће Уставна комисија, као надлежни орган за ову проблематику, одржати сједницу у пуном саставу (чланови Комисије из посланичког и експертског састава) у што краћем року, те усвојити коначан став који ће бити обавезујући за овај Дом пред Уставним судом, да ће пуномоћници, које Дом одреди за заступање у овом предмету, изнијети у писаној и усменој форми коначан став о овом предмету, као и да ће ови ставови бити благовремено



достављени прије заказивања прве расправе у овом предмету. 22. Дом народа је у одговору на захтјев најприје указао да је неоснован захтјев за доношење привремене мјере с обзиром на то да се наводи о "несагледивим посљедицама" без навођења и у чему се оне састоје, према његовом мишљењу, не могу прихватити као разлози у смислу члана 77 став 1 Правила Уставног суда. Такође, указано је и да ће РС од примјене оспореног закона имати само користи, те, најзад, да би усвајањем захтјева за доношење привремене мјере и de iure и de facto штету имали само повратници, као најрањивија категорија, јер би били онемогућени у остваривању стечених права. 23. Даље, као неосновано је оцијењено позивање на члан III/2ц) Устава БиХ, јер оспорени закон није у супротности са наведеном уставном одредбом. У прилог овом ставу указано је да је оспорени закон у потпуности компатибилан са Уставом БиХ и Европском конвенцијом, те да је њиме испоштован члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Такође, указано је да је наведеном одредбом гарантовано право сваког физичког и правног лица на неометано уживање имовине, а да се под имовином подразумијевају и новчане накнаде за инвалидност из области социјалне заштите (инвалидна лица, цивилне жртве рата), као и из области бранилачко-инвалидске заштите. Најзад, указано је да, у складу са чланом 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију, свако ко се законито налази на територији једне државе има право на слободу кретања и слободу избора боравишта. 24. Као неосновано је оцијењено и оспоравање дефиниције повратника и позивање на закон који се налази у парламентарној процедури. У вези с тим је указано да је дефиниција повратника у оспореном закону дата тако да обухвата и лица која су остварила право на повратак и лица која ће то право остварити без ограничења у погледу датума пријаве мјеста пребивалишта, чиме је елиминисана дискриминација у погледу времена повратка, што је у складу са европским стандардима. 25. Као неоснована је оцијењена и тврдња да се оспореним законом "задире у надлежност" ентитета РС. У вези с тим је указано да је право на накнаду по основу инвалидности основно људско право успостављено у свим демократским друштвима и да прати корисника без обзира на мјесто пребивалишта, односно да је то право из члана 1 Протокола број 1, те члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију. Стога, лица која остваре то право према прописима ФБиХ настављају да га користе и након добровољног повратка у РС. 26. Као неоснована је оцијењена и тврдња да се оспореним законом покушавају створити услови за важење закона ФБиХ на територији РС. У вези с тим је указано да су права из области социјалне, инвалидске и бранилачкоинвалидске заштите везана искључиво за статус корисника права. Наиме, дјеца ратних војних инвалида, погинулих и демобилисаних бораца Армије РБиХ и ХВО-а не могу користити право на стипендирање, право на бесплатне уџбенике, ослобађање од плаћања школарине управо због статуса њихових родитеља. Према мишљењу Дома народа, овдје се конкретно ради о дискриминишућим прописима РС, а Европском конвенцијом је забрањен сваки вид дискриминације. Најзад, указано је да су сва права из области бранилачко-инвалидске заштите у ентитету РС обезбијеђена искључиво за припаднике Војске РС. 27. Као неоснована је оцијењена и тврдња о могућем увођењу паралелизма у погледу већ постојећих права повратничке популације, те двоструког коришћења истих


права. У вези с тим је указано на члан 11 оспореног закона којим је забрањено коришћење истих права према прописима РС. Такође, указано је и да општине оба ентитета воде евиденције о корисницима права и да ће размјењивати податке у складу са принципом пружања правне помоћи и сарадње. 28. Даље, указано је да је нејасно због чега се оспорава право повратника на коришћење здравствене заштите у ФБиХ а како је одређено чланом 8 оспореног закона, односно у обиму и на начин како су то право остваривали и прије добровољног повратка. У вези с тим је указано да се институције ентитета РС, у немогућности да остваре адекватну здравствену заштиту, обраћају институцијама иван земље, односно да се неријетко лица са простора источне Босне упућују на додатне прегледе и претраге у установе у Републици Србији. Према мишљењу Дома народа, овакво поступање је противно Анексу VII Дејтонског мировног споразума, односно не постоји простор за овакво поступање посебно према повратницима, а нарочито старим и изнемоглим, којим је ближе и лакше остварити то право на подручју ФБиХ, чији клинички центри посједују све ресурсе за пружање адекватне здравствене заштите. Најзад, указано је да је упућивање повратника у другу државу супротно обавези из Споразума о избјеглим и расељеним лицима према којој ће стране омогућити избјеглицама и расељеним лицима безбједан повратак без, поред осталог, ризика од узнемиравања, а да се упућивањем у другу државу ради остваривања здравствене заштите повратници управо излажу ризику од узнемиравања. 29. Као неосноване су оцијењене и тврдње у вези са законским рјешењем из члана 16 оспореног закона према ком је надзор над његовом примјеном повјерен органима ФБиХ. У вези с тим је указано да је интенција овог члана да се врши надзор над радом органа и установа на подручју ФБиХ који воде поступке и одлучују о правима из члана 1 оспореног закона. Такође, указано је и да оспорени закон иде у корист грађана РС и ентитета РС, па да посланици Народне скупштине не треба да "се брину" о личним правима повратника који су "наводно угрожени" доношењем оспореног закона. Најзад, указано је и да оспорени закон не оптерећује буџет ентитета РС, већ доноси олакшање, јер ФБиХ преузима обавезе за она лица која би, иначе, била у правно неријешеном статусу. 30. Дом народа је у прилог тврдњи да је оспорени закон у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом истакао да је основни принцип овог закона да се права остварују на основу захтјева странке, тј. према слободном избору и опредјељењу. У том смислу је оцијењено неосновано указивање подносиоца захтјева на пресуду Европског суда, која се притом односи на конкретан случај и која не може дјеловати erga omnes, те, најзад, да би преузимање правних и финансијских обавеза од РС у вези са правима из оспореног закона био позитиван чин да се заштите стечена права повратника у РС. 31. Такође, указано је и да се институције и установе у РС које пружају заштиту при остваривању права која су гарантована оспореним законом не придржавају обавезе о пропорционалној заступљености запосленика по етничкој припадности. Због тога, према мишљењу Дома народа, не постоји афирмативна акција да се отвори простор у ком би, у комуникацији са повратницима, у име ових институција разговарала лица која долазе из повратничке популације, сходно чему не могу имати повјерење заједнице. У вези с тим је указано да постоји већи број лица која су директно погођена страдањима и ратним злочинима, која нису изградила довољно повјерења преме институцијама и



установама у локалној заједници у коју су се вратила након рата, односно да они фактички не остварују своја права у локалној заједници. Због тога, постоји оправдан разлог да им се обезбиједи приступ алтернативним изворима институционалне зашите, односно приступ институцијама у које имају повјерење, а што, како из праксе произилази, јесу институције и установе у ФБиХ и њеним кантонима. 32. Најзад, указано је да се оспореним законом даје потпунији допринос реализацији Анекса VII, којим су стране потписнице потврдиле своју опредијељеност и поштивање права избјеглих и расељених лица и повратника. 33. Дом народа је уз одговор на захтјев доставио и образложење Приједлога оспореног закона које је сачинила Влада ФБиХ, а у ком је, у дијелу I Уставни основ, наведено: "За доношење овог закона не постоји изричит уставни основ, али би као исти могла послужити одредба чланка IV.А.20 (1) д) Устава Федерације Босне и Херцеговине, којом је предвиђено да је Парламент Федерације, поред осталих овлашћења, надлежан за доношење закона о обављању дужности федералне власти. Будући да се предметним законом уређују услови, начин и поступак остваривања и коришћења права стечених на основу федералних закона и других прописа повратника у ентитет Република Српска и Дистрикт Брчко Босне и Херцеговине (...) из области социјалне бриге и бриге породица са дјецом, бранилачкоинвалидске бриге, здравствене бриге и права из области пореза, а што спада у обављање дужности федералне власти, наведена уставна одредба, према нашем мишљењу, представља уставни основ за његово доношење." 34. Даље, уз одговор је предочено и Мишљење о Нацрту оспореног закона које је издало Федерално министарство расељених лица и избјеглица, а у ком је, поред осталог, наведен већ цитирани став о уставном основу за доношење овог закона, те је изражен став о појединим рјешењима која су заступљена у оспореном закону. 35. Најзад, Дом народа је уз одговор на захтјев предочио и Изјашњење Радне групе на Мишљење Канцеларије Владе Федерације БиХ за законодавство и усклађеност са прописима Европске уније о Нацрту оспореног закона, а из ког, поред осталог, произилази да је размотрено мишљење Канцеларије, те да је прихваћено "да се угради у образложењу закона уставни основ (...)". 36. У допуни одговора од 19. јуна 2014. године Дом народа је доставио Изјашњење на захтјев Федералног министарства расељених лица и избјеглица. У Изјашњењу су изнесени идентични наводи као и у одговору на захтјев који је доставио Дом народа, а који су допуњени у дијеловима како слиједи. 37. Тако је, у погледу неоснованости захтјева за доношење привремене мјере, а у прилог тврдњи да би на тај начин једину штету претрпјели управо повратници, указано на Закон о заштити цивилних жртава рата ("Службени гласник РС" број 24/10) који у члану 35 изричито прописује да лице које је стекло одређено право као цивилна жртва рата или члан породице цивилне жртве рата по прописима ФБиХ или неке друге државе у окружењу нема право да поднесе захтјев за признавање права по овом закону. С обзиром на ову одредбу, као и низ других административних препрека са којим се сусрећу повратници и временских ограничења која су успостављена чл. 35 до 38 наведеног закона, повратницима је као грађанима РС, како је наведено, ускраћено једнако право на заштиту, чиме су дискриминисани у остваривању својих права. Такође, указано је да се ради о правима вишеструко обесправљених, трауматизованих грађана, да су удружења цивилних жртава рата институцијама оба ентитета, те домаћим и


међународним организацијама за заштиту људских права у више наврата упућивала захтјеве да се превазиђу проблеми који настају чињеницом да повратник повратком губи право у ентитету ФБиХ, а у ентитету РС нема право да поднесе захтјев да би то право остварио. Притом посебно је указано на жртве ратног силовања, сексуалног злостављања и тортуре које, према прописима у РС, морају имати најмање 60% оштећења да би оствариле накнаду иако ова врста трауме не мора да изазове оштећења организма, односно да у ФБиХ жртве ратног силовања остварују право на материјалну заштиту на основу доказа да су то искуство преживјеле, а не на основу оштећења организма. Такође, указано је и да се Комитет УН против тортуре у својим извјештајима и препорукама увијек бави питањем положаја цивилних жртава рата, посебно жртава ратног силовања и тортуре, инсистирајући на ажурнијем рјешавању питања с којим се ова популација суочава, као и да не постоји јединствен основ за подршку и заштиту ове групе грађана, па да ентитет ФБиХ сматра оправданим, у оквиру законских расположивих могућности, пружити подршку посебно жртвама ратног силовања које би требале да остварују право у мјесту или пред лицима која су повезана са тим тешким искуствима. 38. Даље, у прилог неоснованости тврдњи у вези са рјешењима из оспореног закона која се тичу здравствене заштите, те надзора над спровођењем овог закона (члан 16), указано је и да се права из овог закона остварују искључиво по захтјеву странке и да странка својом вољом и добровољно одлучује да ли жели користити права у складу са оспореним законом. Такође, указано је да је уређење питања пореских олакшица по основу плата у надлежности ентитета на чијој територији лице остварује доходак. Најзад, у прилог закључку да је оспорени закон у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом, указано је да се под појмом имовина, у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, подразумијевају и новчане накнаде за инвалидност из области социјалне заштите и бранилачкоинвалидске заштите, односно да, према члану 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију, свако ко се законито налази на територији једне државе на тој територији има слободу кретања и слободу избора боравишта. IV. Релевантни прописи 39. Устав Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Члан I Босна и Херцеговина (...) 2. Демократска начела Босна и Херцеговина је демократска држава, која функционише на принципу владавине закона и на основу слободних и демократских избора. 3. Састав Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљем тексту "ентитети"). Члан II Људска права и основне слободе (...) 5. Избјеглице и расељена лица Све избјеглице и расељена лица имају право да се слободно врате у своје домове. Они имају право, у складу с Анексом 7 Општег оквирног споразума, на поврат имовине које су били лишени за вријеме непријатељстава од 1991. и на накнаду за ону имовину која им не може бити враћена.



Све обавезе или изјаве о таквој имовини, дате под присилом, суништаве. 6. Имплементација Босна и Херцеговина, и сви судови, агенције, владини органи и институције којима управљају ентитети или који дјелују у оквиру ентитета подвргнути су, односно примјењују људска права и основне слободе из става 2. Члан III Надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета 1. Надлежности институција Босне и Херцеговине Сљедећа питања спадају у надлежности институција Босне и Херцеговине: (...) ф) Политика и регулатива за усељавање, избјеглице и азил. (...) 3. Правни поредак и надлежности институција а) Све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима. б) Ентитети и њихове ниже јединице у потпуности ће поштовати овај Устав, (...) као и одлуке институција Босне и Херцеговине. (...) 40. Анекс VII Општег оквирног споразума за мир – Споразум о избјеглицама и расељеним лицима у релевантном дијелу гласи: Република Босна и Херцеговина, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска ("Стране") договориле су се о сљедећем: Члан I: Права избјеглица и расељених особа (...) Стране ће предузети све потребне кораке за спречавање активности, унутар своје територије, које би угрозиле или спријечиле сигуран и добровољан повратак избјеглица и расељених особа.(...) (...) Избор одредишта овисит ће о појединцу или породици, те се мора сачувати начело јединства породице. Стране се неће мијешати у избор одредишта повратника, нити их смију присилити да остану или крену у ситуацији озбиљне опасности или несигурности, или у подручја гдје недостаје основна инфраструктура неопходна за наставак нормалног живота. (...) Члан II: Стварање погодних услова за повратак створити на својим Стране се обавезују територијама политичке, привредне и социјалне услове погодне за добровољни повратак и складну реинтеграцију избјеглица и расељених особа, без давања предности некој одређеној групи. (...) 41. Закон о избјеглицама из Босне и Херцеговине и расељеним особама у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ" бр. 23/99, 21/03 и 33/03) у релевантном дијелу гласи: Члан 1. Овим законом се утврђује стицање и престанак статуса избјеглице из Босне и Херцеговине (у даљем тексту: избјеглице из БиХ) и расељене особе у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: расељена особа), повратника, права избјеглице из БиХ, расељене особе, повратника; начин остваривања њихових права и средства за подршку у остваривању услова за повратак избјеглице из БиХ и расељење особе као и друга питања која се односе на избјеглицу из БиХ, расељену особу и повратника.


Члан 2. Избјеглица из БиХ, расељена особа и повратник поред права која им припадају на основу овог закона и закона ентитета, уживат це иста права и слободе гарантоване међународним прописима и законима БиХ и ентитета као и други грађани и неће бити дискриминисани од уживања било којег права по било којој основи. Члан 8. Повратник је избјеглица из БиХ или расељена особа која је надлежном органу изразила вољу за повратак у ранија пребивалиста и која је у процесу тог повратка, као и избјеглица из БиХ и расељена особа која се вратила у своје раније пребивалиште. Статус и престанак статуса повратника стицу се на основу овог закона а по поступку прописаном законима ентитета. Повратнику престаје статус протеком рока од шест мјесеци, рачунајући од дана када се поново настанио у своје раније пребивалиште, односно трајно настанио у друго мјесто пребивалишта у БиХ. Члан 12. Избором другог мјеста пребивалишта од стране избјеглица из БиХ и расељених особа, неће се ограничити право на повратак избјеглица из БиХ и расељених особа која су одлучила да се врате у ранија пребивалишта. Члан 19. Избјеглица из БиХ и расељена особа своја права утврђена у III поглављу овог закона оствариваће под условима и поступку утврђеним прописима донесеним на основу Анекса 7. Општег оквирног споразума за мир у БиХ. 42. Закон о расељеним лицима и повратницима у Федерацији Босне и Херцеговине и избјеглицама из Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 15/05) у релевантном дијелу гласи: Члан 1. Овим законом уређују се: основна права и обавезе расељених лица и повратника, стицање и престанак статуса, њихов повратак у пребивалиште из којих су расељени (у даљњем тексту: пребивалиште), начин вођења евиденција о тим лицима, осигуравање средстава за повратак и остварење других права, као и друга питања у вези са правима и обавезама ових лица на територији Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Федерација). Члан 2. Питања у вези са расељеним лицима, повратницима у Федерацији и избјеглицама из Босне и Херцеговине уређују се у складу са Законом о избјеглицама из Босне и Херцеговине и расељеним лицима у Босни и Херцеговини ("Служени гласник БиХ", бр. 23/99, 21/03 и 33/03), овим Законом и прописима кантона. Члан 5. Повратници то престају бити истеком рока од шест мјесеци, рачунају}и од дана када су се поново настанили у своје раније пребивалиште - адреса пребивалишта. Повратником, у смислу овог Закона, не сматра се лице које се настанило у друго мјесто пребивалишта унутар Босне и Херцеговине. Члан 41. Надзор над провођењем овог закона и прописа донесених за његово провођење врше Федерално министарство и кантонални орган, свако у оквиру своје надлежности.



43. Закон о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републици Српској ("Службени гласник РС" бр. 42/05 и 52/12) у релевантном дијелу гласи: Члан 1. Овим законом уређују се права расељених лица, избјеглица и повратника у Републици Српској (у даљем тексту: РС), избјеглица из Босне и Херцеговине (у даљем тексту: избјеглице из БиХ), утврђивање и престанак статуса расељених лица и повратника, ресоцијализација и повратак ових лица, органи и организације за провођење закона, начин финансирања и осигуравање средстава за остваривање ових права и друга питања од значаја за заштиту тих лица у РС. Члан 2. (...) Повратник, у смислу овог закона, је држављанин БиХ, који се као избјеглица из иностранства, односно расељено лице у БиХ, вратио на територију РС у своје раније пребивалиште, као и расељено лице које је надлежном органу изразило вољу за повратак и у процесу је повратка. (...) Члан 3. Република Српска уређује систем заштите расељених лица, избјеглица и повратника, прописује начин и услове за утврђивање статуса ове категорије лица и стара се о остваривању њихових права у складу са Конвенцијом о статусу избјеглица из 1951. године и Протоколом о статусу избјеглица из 1967. године као и другим међународним документима из области хуманитарног права и обезбјеђује пуну правну заштиту ових лица у складу са Анексом VI и VII Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (у даљем тексту: Оквирни споразум). Члан 10. Повратнику престаје статус, протеком рока од шест мјесеци од дана када му је надлежни орган издао потврду о повратничком статусу. Повратник, избјеглице и расељена лица имају право на здравствено осигурање шест мјесеци по престанаку статуса, ако то право не може остварити по другом основу. Повратник не губи право на обнову и реконструкцију своје имовине након престанка статуса, као и право учешћа у Владиним програмима ресоцијализације расељених лица и повратника. Члан 29. Надзор над примјеном одредби овог закона, које су у надлежности РС, вршиће Министарство 44. Закон о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14) у релевантном дијелу гласи: Члан 1. (Предмет закона) Овим законом уређују се услови, начинин и поступак за остваривање и кориштење права стечених на темељу федералних закона и других прописа повратника у ентитет Република Српска и Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Брчко Дистрикт) из области социјалне заштите и заштите породице са дјецом, бранилачкоинвалидске заштите, здравствене заштите и права из области пореза на доходак.


Члан 2. (Дефиниције) (1) Повратник у смислу овог закона је особа која је остварила или ће остварити право на повратак из Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Федерација) у ентитет Република Српска и Брчко Дистрикт, уз обавезну пријаву мјеста пребивалишта у мјесто повратка, без ограничења у погледу датума пријаве пребивалишта у мјесту пријератног пребивалишта. (…) Члан 3. (Лица која могу остварити, односно наставити користити стечена права) (1) Права из овог закона могу остварити особе које су се добровољно вратиле и пријавиле пребивалиште у мјесто пријератног пребивалишта у ентитету Република Српска или Брчко Дистрикт и која су имала пребивалиште или боравиште у ентитету Федерација, по основу статуса расељене особе. (…) (3) Лица из става (1) овог члана задржавају кориштење стечених права и остварују права у складу са овим законом уколико су прије ступања на снагу овог закона имала боравиште, односно пребивалиште у ентитету Федерација под условом да та права не остварују по прописима Републике Српске или Брчко Дистрикта. Члан 16. (1) Надзор над примјеном овог закона врше: Федерално министарство расељених лица и избјеглица, Федерално министарство за питање бораца и инвалида одредбеноослободилачког рата, Федерално министарство здравства, Федерално министарство финансија и Федерално министарство рада и социјалне политике, свако у оквиру своје надлежности. (2) Инспекцијски надзор над примјеном овог закона врше надлежне федералне институције. V. Допустивост 45. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је пошао од одредаба члана VI/3а) Устава Босне Херцеговине. 46. Члан VI/3а) Устава Босне и Херцеговине гласи: Уставни суд има искључиву надлежност да одлучује о споровима који по овом Уставу настају између ентитета, или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета, или између институција Босне и Херцеговине, укључујући, али сене ограничавајући само на то: (…) Спорове можгу покретати само чланови Предсједништва, предсједавајући Министарског савјета, предсједавајући, или замјеник предсједавајућег било којег вијећа Парламентарне скупштине, једна четвртина чланова било којег вијећа Парламентарне скупштине или једна четвртина било ког законодавног вијећа неког ентитета. 47. Уставни суд указује да подносилац захтјева, тридесет четири посланика Народне скупштине РС, тражи оцјену уставности оспореног закона који је усвојио Парламент ФБиХ, јер сматрају да су на тај начин прекршене одредбе Устава БиХ. Осим тога, у конкретном случају ради се о "спору који се јавља по овом уставу између два ентитета", који је покренуо овлашћени подносилац у смислу већ цитираних уставних одредаба. Овај уставни спор односи се на сукоб надлежности између двају ентитета, конкретно РС и ФБиХ. У овом уставном спору ентитет РС тврди да је ентитет ФБиХ доношењем оспореног закона повриједио надлежности ентитета РС које су му дате Уставом Босне и



Херцеговине. Такође се тврди да је ентитет ФБиХ доношењем оспореног закона повриједио одредбе Устава Босне и Херцеговине које се односе на подјелу надлежности између ентитета, те између ентитета и државе, те да је, стога, оспорени закон неуставан, односно није у складу са Уставом Босне и Херцеговине. 48. Имајући у виду одредбе члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана 19 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да је предметни захтјев допустив, зато што га је поднио овлашћени субјекат, те да не постоји ниједан формални разлог из члана 19 Правила Уставног суда због којег захтјев није допустив. VI. Меритум 49. Подносилац захтјева наводи да оспорени закон није сагласан са чланом III/2ц) и III/3б) Устава Босне и Херцеговине. 50. Устав Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи: Члан III Надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета (...) 2. Надлежности ентитета (...) ц) Ентитети ће испунити све услове за правну сигурност и заштиту лица под својом јурисдикцијом, одржавањем цивилних установа за примјену правних прописа, које ће функционисати у складу са међународно признатим стандардима уз поштовање међународно признатих људских права и основних слобода, из члана II овог Устава, и подузимањем осталих одговарајућих мјера. 3. Правни поредак и надлежности институција (...) б) Ентитети и све њихове административне јединице ће се у потпуности придржавати овог Устава, којим се стављају ван снаге законске одредбе Босне и Херцеговине и уставне и законске одредбе ентитета које му нису сагласне, као и одлука институција Босне и Херцеговине. Општа начела међународног права су саставни дио правног поретка Босне и Херцеговине и ентитета. 51. Уставни суд сматра да се предметним захтјевом, у суштини, покреће питање да ли је Федерација БиХ, у складу са надлежностима које су ентитетима додијељене Уставом БиХ, могла донијети оспорени закон којим ће уредити питања која се тичу права и обавеза повратника у ентитет Република Српска. 52. Уставни суд указује да су политика и регулисање питања имиграције, избјеглица и азила, у складу са чланом III/1ф) Устава БиХ, у надлежности институција БиХ. 53. С тим у вези, Уставни суд подсјећа да је у својој пракси већ усвојио став да институције БиХ у регулисању питања из искључиве надлежности у смислу члана III Устава БиХ морају поштивати Устав БиХ, посебно одредбе о подјели надлежности између државе и њених административно-територијалних јединица и функционалног круга дјеловања појединих органа, а како не би преузеле надлежности које не спадају у државне и тиме повриједиле принцип из члана I/3 Устава Босне и Херцеговине, или како не би преузеле надлежности других органа и тиме повриједиле принцип подјеле власти, као инхерентни елеменат принципа владавине права из члана I/2 Устава Босне и Херцеговине (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 3/08 од 4. октобра 2008. године, став 61, доступна на wеb-страници Уставног суда, www.ustavnisud.ba). Уставни суд сматра да нема разлога да


одступи од наведеног става ни кад је у питању члан III Устава БиХ у дијелу којим је регулисана надлежност ентитета. У том смислу ни органи ентитета успостављени за вршење послова из цитиране уставне одредбе не могу преузимати послове из надлежности државе или другог ентитета, односно преузимати надлежности државних органа или органа другог ентитета. На овакав закључак несумњиво упућује и члан III/2ц) Устава БиХ према ком ће ентитети испунити све услове за правну сигурност, те члан III/3б) којим је одређено да ће ентитети и све њихове јединице у потпуности поштивати овај устав, те одлуке институција БиХ. 54. Даље, Уставни суд указује да је, сходно члану III/1ф) Устава БиХ, Парламентарна скупштина БиХ још 1999. године донијела Закон о избјеглицама из БиХ, расељеним лицима и повратницима у БиХ (у даљњем тексту: Закон о повратницима БиХ), те Закон о имиграцији и азилу. 55. Закон о повратницима БиХ у члану 2, поред осталог, прописује да повратник, осим права која му припадају на основу овог закона и закона ентитета, ужива иста права и слободе гарантоване међународним прописима и законима БиХ и ентитета као и други грађани и да неће бити дискриминисан у уживању било ког права према било ком основу. Чланом 8 дефинисан је појам повратника према ком је то избјеглица из БиХ или расељено лице које је надлежном органу изразило вољу за повратак у раније мјесто пребивалишта и које је у процесу тог повратка, као и избјеглица из БиХ и расељено лице које се вратило у своје раније мјесто пребивалишта. Истим чланом је одређено да се статус и престанак овог статуса стјичу на основу овог закона а по поступку прописаном законима ентитета. Такође, овом одредбом је регулисано да статус повратника престаје протеком рока од шест мјесеци, рачунајући од дана када се повратник настанио у своје раније мјесто пребивалишта. Главом III Закона регулисана су права која се овим законом гарантују повратницима (право на повратак, право на избор другог пребивалишта, право на поврат имовине, право на поврат станарског права), те чланом 18 права која повратник има за вријеме трајања овог статуса. Чланом 19 Закона регулисано је да избјеглице из БиХ и расељена лица права утврђена овим законом остварују под условима и у поступку утврђеним прописима донесеним на основу Анекса VII Општег оквирног споразума за мир. Уставни суд подсјећа да су чланом 1 став 3 Анекса VII БиХ, ФБиХ и РС преузеле обавезу да предузму све потребне кораке за спречавање активности унутар својих територија којим би се угрозио или спријечио безбједан и добровољан повратак избјеглица и прогнаних, а чланом 2 да ће створити на својим територијама политичке, економске и социјалне услове за добровољан повратак и складну интеграцију без давања предности некој одређеној групи. 56. Уставни суд примјећује да из листе права која се гарантују Законом о повратницима БиХ произилази да се она не односе на права из области као што су пензијско осигурање, здравствена заштита, заштита цивилних жртава рата, борачко-инвалидска заштита, опорезивање дохотка и сл. Овакво рјешење је разумљиво кад се има у виду да се ради о питањима која су, сходно члану III/3а) Устава БиХ, у искључивој надлежности ентитета, те досљедно слиједи принцип из члана I/3 Устава БиХ. Стога је чланом 2 Закона о повратницима БиХ, поред осталог, регулисано да, осим права која су изричито гарантована овим законом, ова популација ужива и иста права и слободе који се гарантују и законима ентитета свим другим грађанима (мисли се на грађане који живе на подручјима ентитета). Овакво рјешење слиједи и обавезу преузету Анексом VII да ће свака од



уговорних страна на својој територији обезбиједити политичке, економске и социјалне услове за добровољни повратак. 57. Слиједећи наведено, а у складу са овлашћењима из Закона о повратницима БиХ, оба ентитета су, такође, донијела законе којим су регулисала ову област на својој територији. При томе оба ентитета су досљедно слиједила, поред осталог, принцип садржан у члану III/2ц) Устава БиХ да ће испунити све услове за правну сигурност и заштиту лица под својом јурисдикцијом, као дио надлежности ентитета утврђен овом одредбом, као и принципе садржане у члану I/2 и I/3 Устава БиХ. Тако, Закон о расељеним лицима и повратницима у Федерацији БиХ и избјеглицама из Босне и Херцеговине у члану 1 одређује: "Овим законом уређују се: основна права и обавезе расељених лица и повратника, стицање и престанак статуса, њихов повратак у пребивалиште из којих су расељени (у даљњем тексту: пребивалиште), начин вођења евиденција о тим лицима, обезбјеђивање средстава за повратак и остварење других права, као и друга питања у вези са правима и обавезама ових лица на територији Федерације Босне и Херцеговине." Закон о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републици Српској у члану 1 регулише: "Овим законом уређују се права расељених лица, избјеглица и повратника у Републици Српској (у даљем тексту: РС), избјеглица из Босне и Херцеговине (у даљем тексту: избјеглице из БиХ), утврђивање и престанак статуса расељених лица и повратника, ресоцијализација и повратак ових лица, органи и организације за спровођење закона, начин финансирања и обезбјеђивање средстава за остваривање ових права и друга питања од значаја за заштиту тих лица у РС." 58. Уставни суд указује да из одредаба како државног, тако и ентитетских закона о повратницима произилази да је стјицање статуса повратника на јединствен начин регулисано у свим законима, тј. да је то лице које се вратило у пријератно мјесто пребивалишта, или лице које је изразило вољу за повратак надлежном органу и које је у поступку повратка. Такође, на јединствен начин је регулисан и престанак овог статуса, тј. протеком шест мјесеци од дана када се лице настанило у своје раније пребивалиште. То је и разумљиво кад се има у виду да су оваква рјешења установљена Законом о повратницима БиХ који, у смислу члана III/3б) Устава БиХ, представља одлуку институција БиХ, коју ентитети морају поштивати, те који је одредио оквир у ком ентитети могу дјеловати. Даље, у складу са овлашћењем из Закона о повратницима БиХ, оба ентитета су у својим законима уредила поступак за стјицање и престанак овог статуса на својој територији. Притом у уређивању ових питања Закон о повратницима БиХ није дао у надлежност ентитетима да појам повратника могу дефинисати и у вези са остваривањем других права изузев оних која су одређена овим законом. На овакав закључак недвосмислено упућује члан 2 Закона о повратницима БиХ, којим је одређено да, изузев права одређених овим законом, повратници уживају права која се гарантују законима ентитета као и сви други грађани. Такође, наведеним законом (Закон о повратницима БиХ) ентитетима није дато овлашћење да могу својим законима уређивати статус и престанак статуса повратника на подручју другог ентитета, као ни права и обавезе ове популације на подручју другог ентитета чак и кад се ради о питањима која су, сходно члану III Устава БиХ, у њиховој искључивој надлежности. 59. Из оспореног закона произилази да се њиме регулишу услови, начин и поступак за остваривање и коришћење права стечених на основу федералних закона и других прописа повратника у ентитету РС из области


социјалне заштите и заштите породица са дјецом, борачкоинвалидске заштите, здравствене заштите и права из области пореза на доходак. Даље, појам повратника подразумијева лице које је остварило или ће остварити право на повратак из ФБиХ у РС уз обавезну пријаву мјеста пребивалишта у мјесту повратка, односно мјесту пријератног мјеста пребивалишта без ограничења у погледу датума пријаве мјеста пребивалишта. Оспореним законом је одређено и да права из овог закона могу остваривати лица која су се добровољно вратила и пријавила пребивалиште у РС и која су имала пријављено пребивалиште или боравиште у ФБиХ. Најзад, оспореним законом је одређено да ова лица задржавају права која су стекла, те да остварују права у складу са овим законом уколико су прије његовог ступања на снагу имала боравиште, односно пребивалиште, у ФБиХ под условом да ова права не остварују према прописима РС. 60. Даље, из оспореног закона произилази да се њиме одређује статус повратника лицима која тај статус стјичу у поступку који је прописан законом ентитета у који се враћају, односно лицима која су тај статус већ једном стекла према прописима ентитета у ком су остварила право на повратак, а који, сходно законима о повратницима, престаје у року од шест мјесеци. Даље, оспорени закон регулирше статус повратника и за лица која су у поступку повратка, а који се, сходно релевантним одредбама сва три закона о повратницима, остварује на начин, под условима и у поступку прописаним законом ентитета у који се лице враћа. И у једном и у другом случају као услов је прописана обавезна пријава мјеста пребивалишта у мјесту повратка, и то без ограничења у погледу датума пријаве мјеста пребивалишта. Најзад, као услов за остваривање утврђених права, поред обавезне пријаве мјеста пребивалишта у мјесту повратка, прописана је и претходна пријава мјеста пребивалишта, односно боравишта у Федерацији БиХ. 61. Оспореним законом Федерација БиХ је регулисала питања која су, сходно уставној подјели надлежности из члана III Устава БиХ, неспорно у надлежности ентитета, односно ради се о питањима у којим ентитети уживају широку дискрецију у погледу избора мјера које ће примијенити и којим ће се руководити при њиховом уређењу. Притом, а сходно члану I/2 Устава БиХ, ова супремација се првенствено и у правилу односи на територију ентитета, тј. закони се примјењују на лица, имовину, догађаје настале на територији односног ентитета. 62. Даље, ентитети су, сходно члану III/2ц) Устава БиХ, надлежни да обезбиједе заштиту лица под својом јурисдикцијом а, према мишљењу Уставног суда, повратници који се враћају у одређени ентитет су неспорно под јурисдикцијом тог ентитета. Сходно наведеном, Уставни суд сматра да оспорени закон којим се уређују права повратника у РС и ДБ није у складу са чланом III/2ц) Устава БиХ, јер је оспореним законом ФБиХ уредила питања у односу на лица која нису под њеном јурисдикцијом и тиме прекршила обавезу да заштити правну сигурност која је инхерентан елеменат принципа владавине права у смислу члана I/2 Устава БиХ. Сходно наведеном, произилази да оспорени закон није у складу ни са чланом III/3б) Устава БиХ, којим је одређено да ће се ентитети и све њихове административне јединице у потпуности придржавати овог устава, као и одлука институција БиХ. 63. Уставни суд указује да је при усвајању оваквог става имао у виду и члан II/5 Устава БиХ. Наведеном одредбом одређено је да све избјеглице и расељена лица имају право да се слободно врате у своје домове. Сходно Анексу VII, БиХ, ФБиХ и РС преузеле су обавезу да унутар својих територија заштите безбједност, те створе политичке,



привредне и социјалне услове погодне за добровољни повратак и складну реинтеграцију избјеглица и расељених лица. Имајући у виду да су политика и питање избјеглица и расељених лица, у складу са чланом III Устава БиХ, у искључивој надлежности државе, прије свега, обавеза државе је била да уреди ово питање. У том смислу донесен је и Закон о повратницима БиХ, којим је дефинисано право на повратак (избјеглице и расељена лица имају право да се слободно врате у своје раније пребивалиште), као и да ће се ово право остваривати под условима и у поступку утврђеним прописима донесеним на основу Анекса VII, те да се статус и престанак статуса повратника стјичу на основу овог закона. Стјицање и престанак статуса повратника Закон о повратницима БиХ везује управо за остваривање права на повратак, као и осталих права која су одређена овим законом. Најзад, стјицање и престанак овог статуса не могу се прописивати и одређивати у сврху остваривања и других права. У том смислу чланом 2 Закона о повратницима БиХ је одређено да, изузев права одређених овим законом, повратници уживају права гарантована законима ентитета равноправно као и сви остали грађани. Овакво рјешење очигледно је у складу и са обавезом преузетом Анексом VII да ће БиХ, ФБиХ и РС унутар својих територија, поред безбједности, те политичких, привредних и социјалних услова за добровољни повратак, омогућити складну реинтеграцију избјеглица и расељених лица. 64. У том смислу ни члан II/5 Устава БиХ не креира основ за изузетну јурисдикцију на страни ФБиХ, која би могла оправдати доношење оспореног закона. 65. Даље, према мишљењу Уставног суда, ни Представнички дом, као ни Дом народа у одговорима на наводе подносиоца захтјева нису понудили нити један разлог или аргуменат који би говорио у прилог закључку да Устав БиХ ентитетима, тј. конкретно ФБиХ, пружа основ за доношење оспореног закона. У том смислу не могу се прихватити констатације Представничког дома да експертна група Уставноправне комисије овог дома сматра "да постоји ваљан уставни основ за доношење оспореног закона", односно Дома народа да оспорени закон ни у једном дијелу није у супротности са чланом III/2ц) Устава БиХ. С тим у вези, Уставни суд примјећује да и из предоченог образложења приједлога за доношење оспореног закона произилази да не постоји изричит уставни основ за његово доношење. Даље, Уставни суд указује да је на основу анализе постојећег правног оквира којим су уређена питања од значаја за повратнике утврдио да је повратник лице које је под јурисдикцијом ентитета у који се враћа. Сходно наведеном, закључено је да је оспорени закон у супротности са чланом III/2ц) Устава БиХ. При томе Уставни суд посебно наглашава да се ограничио искључиво на испитивање постојања надлежности у смислу наведене уставне одредбе, не упуштајући се у основаност, спроводивост и оправданост појединих законских рјешења, а на што је, у највећој мјери, указано и у захтјеву за оцјену уставности оспореног закона, као и у одговорима на захтјев. На овај начин Уставни суд је слиједио раније исказани став да се заштитом јавног интереса, и кад он неспорно постоји у најширем смислу те ријечи, не може правдати доношење прописа којим се крше одредбе о подјели надлежности из Устава БиХ (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 1/11 од 13. јула 2012. године (Закон о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске и под забраном је располагања) и Одлука о допустивости и меритуму број У 16/11 од 13. јула 2012. године (Закон о спровођењу Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на


територији Републике Српске), доступне на wеb-страници Уставног суда, www.ustavnisud.ba). 66. Најзад, Уставни суд примјећује да се у одговорима на захтјев указује и да се постојећим законским рјешењима, односно праксом у РС дискриминишу повратници у овај ентитет, посебно дио ове популације који је жртва рата, па да је оспорени закон донесен како би се ова дискриминација отклонила. С тим у вези, Уставни суд указује да, уколико таква ситуација и постоји (а тим питањем се Уставни суд није бавио, јер се ограничио на испитивање уставне надлежности за доношење оспореног закона), онда она мора бити коригована кроз оспоравање уставности конкретних законских рјешења којим је и креирана, како би се обезбиједио једнак третман за жртве рата на цијелој територији БиХ. Сходно наведеном, оваква ситуација не може бити коригована доношењем закона у једном ентитету којим се регулишу одређена питања у другом ентитету и тако крше уставне одредбе о подјели надлежности. Најзад, у вези с наводима из одговора на захтјев да се оспореним законом стварају услови за заштиту стечених имовинских права, Уставни суд указује да имовинска права уживају заштиту сходно члану II/3к) Устава БиХ и члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију која се директно примјењује на територији цијеле БиХ и без усвајања оспореног закона. VII. Закључак 67. Уставни суд закључује да Закон о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14) није у складу са чланом III/2ц) и III/3б) Устава Босне и Херцеговине. 68. На основу члана 61 ст. 2 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 69. С обзиром на одлуку Уставног суда у овом предмету, није неопходно посебно разматрати подносиочев приједлог захтјева за доношење привремене мјере. 70. У смислу члана 43 Правила Уставног суда, анекс ове одлуке чини издвојено мишљење супротно одлуци судије Мирсада Ћемана. 71. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине Валерија Галић, с. р. Издвојено мишљење о неслагању судије Мирсада Ћемана у предмету број У 13/14 Оцјена уставности закона (у неким системима и других аката, као и оцјена законитости) представља примарну надлежност уставних судова, односно других судова или органа који, зависно од уставноправне традиције, врше уставносудску контролу. Најчешће се ради о веома сложеним уставноправним питањима. Ауторитет одлука уставних судова као врховних тумача устава, углавном, доприноси усклађености законодавства на нивоу принципа и начелно, али и сасвим конкретно, са "највишим законом" у земљи, чиме се обезбјеђују компатибилност и функционалност система, односно поретка у цјелини (одлуке уставних судова су "коначне и обавезујуће"). Тако је у друштвима и државама у којима постоји развијена институција уставног суда, односно пракса независног уставног судовања. Према члану VI/3 Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд Босне и Херцеговине ће "подржавати овај



устав". У оквиру овако постављене надлежности (и мисије), Уставни суд БиХ је кроз своју досадашњу праксу, уз примјетан опрез и самоограничења, исказао и респектабилан ниво екстензивног разумијевања и интерпретације уставног текста ("слово и дух" уставне норме), те више или мање допринио успостављању високих стандарда у легислативи на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини. Један од зорних примјера је, свакако, прихватање допустивости у предметима оцјене уставности закона који је донијела Парламентарна скупштина БиХ. Наиме, иако у тексту Устава БиХ не стоји изричито (???!!!) да Уставни суд БиХ, "подржавајући овај устав", врши уставноправну контролу закона које је донијела Парламентарна скупштина БиХ, својом интерпретацијом Устава, примјењујући позитивни судски активизам (узевши у обзир карактеристике самог уставног текста), Уставни суд БиХ, поред ентитетских устава и низа закона, оцјењивао је "усклађеност са овим уставом" и знатног броја закона донесених на нивоу БиХ. Иако је на овакву интерпретацију Устава (заснивање надлежности/допустивост) било приговора (у неким ранијим поступцима пред овим уставним судом), Уставни суд БиХ је на приговор да не може (уопште-додао М.Ћ.) разматрати уставност закона Босне и Херцеговине заузео логично и у више својих одлука потврђено становиште, нагласивши да, иако одредба члана V/3а) Устава Босне и Херцеговине не предвиђа експлицитну надлежност Уставног суда да оцјењује уставност закона или одредбе закона Босне и Херцеговине, супстанционални појам овлашћења одређених самим Уставом Босне и Херцеговине садржи у себи титулус Уставног суда за такву надлежност (видјети, нпр., одлуке бр. У 1/99, У 16/99, У 9/00, У 1/01, У 14/02, У 2/11, У 3/12 итд.). Зашто је на то уопште битно указивати и наглашавати у контексту предмета о коме је овдје ријеч, тј. када је Уставни суд, у конкретном случају, оцјењивао уставност ентитетског закона?! Зато што уставни судови (ради се о већ етаблираној пракси), као врховни тумачи устава, морају у уставном тексту да изналазе и да му дају (наравно, уз неопходан опрез) она значења која реално проистичу из укупности његових норми, па и онда када се, само наоко, чини да је супротно. То је поготово случај у БиХ с обзиром на то да у уставни текст улази не само "Анекс IV" (и формално назван Устав) него, формално и садржајно, у уставни текст улази још низ међународних докумената (Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода са својим протоколима-члан II/2 Устава, те Анекс I-Додатни споразуми....) који се директно примјењују као уставна норма. Наиме, сви они, заједно са "Анексом IV", имају далеко шири нормативни капацитет, значај, садржину и смисао од онога који им се редукционистичким приступом, разумијевањем и интерпретацијом (академски, а поготово политички мотивисано) даје. Досадашња спорадично оспоравана (али озбиљно, ипак, не) пракса Уставног суда БиХ потврђује да је Уставни суд БиХ у разумијевању текста Устава, слиједећи принцип "ефективне заштите Устава" (видјети, нпр., У 25/00, тачка 23), односно примјеном позитивног уставносудског активизма, у више случајева демонстрирао заиста завидну и основану интерпретаторску ширину и одговорност. Насупрот томе, у конкретном предмету (У 13/14) Уставни суд је уставноправном питању приступио сасвим супротно. Без намјере и потребе да понављам аргументацију и становишта доносиоца спорног закона нити подносиоца захтјева, јер су коректно пренесени, односно интерпретирани у одлуци, моји разлози и образложење гласања супротно становишту и одлуци већине су исти као што су наведени у


"Одговору на захтјев" (тачка 21 и даље образложења одлуке) Парламента Федерације БиХ. Ипак, поред тога, желим да нагласим и сљедеће: Уставни суд у кључним ставовима образложења одлуке, поред осталог (тач. 61 и 62), наводи да је оспореним законом Федерација БиХ "...регулисала питања која су, сходно уставној подјели надлежности из члана III Устава БиХ, неспорно у надлежности ентитета......", наглашавајући да се "....при томе, а сходно члану I/2 Устава БиХ, ова супремација (се) првенствено и у правилу односи на територију ентитета, тј. закони се примјењују на лица, имовину, догађаје настале на територији односног ентитета". Уставни суд, даље, аргументује да су ентитети, "сходно члану III/2ц) Устава БиХ, надлежни да обезбиједе заштиту лица под својом јурисдикцијом а, према мишљењу Уставног суда, повратници који се враћају у одређени ентитет су неспорно под јурисдикцијом тог ентитета. Сходно наведеном, Уставни суд сматра да оспорени закон којим се уређују права повратника у РС и ДБ није у складу са чланом III/2ц) Устава БиХ, јер је оспореним законом ФБиХ уредила питања у односу на лица која нису под њеном јурисдикцијом и тиме прекршила обавезу да заштити правну сигурност која је инхерентан елеменат принципа владавине права у смислу члана I/2 Устава БиХ. Сходно наведеном, произилази да оспорени закон није у складу ни са чланом III/3б) Устава БиХ, којим је одређено да ће се ентитети и све њихове административне јединице у потпуности придржавати овог устава, као и одлука институција БиХ". Након овога сматрам да је веома битно подсјетити да се спорним законом регулишу услови, начин и поступак за остваривање и коришћење права стечених на основу федералних закона и других прописа повратника у ентитету РС из области социјалне заштите и заштите породица са дјецом, борачко-инвалидске заштите, здравствене заштите и права из области пореза на доходак (члан 1), али ".... под условом да та права не остварују по прописима Републике Српске или Дистрикта Брчко" (члан 3). Такође је неопходно поново указати на релевантне одредбе Устава БиХ и Анекса VII - Општег оквирног споразума за мир – Споразум о избјеглицама и расељеним лицима (видјети, Релевантни прописи, тач. 39 и 40 образложења одлуке). Дакле, из одредаба Анекса VII, односно Устава БиХ, неспорно произилази да су држава БиХ, ентитети, Дистрикт Брчко БиХ, али и сви други облици и нивои власти у БиХ обавезни да створе "политичке, привредне и социјалне услове погодне за добровољни повратак и складну реинтеграцију избјеглица и расељених лица, без давања предности некој одређеној групи", (...) односно "Босна и Херцеговина, и сви судови, установе, органи власти, те органи којима посредно руководе ентитети, или који дјелују унутар ентитета подвргнути су, односно примјењују људска права и основне слободе на које је указано у ставу 2 (члана II Устава)". У овом контексту треба указати и на члан I/4 Анекса VII: "..... Стране (се) неће мијешати у избор одредишта повратника, нити их смију присилити да остану или крену у ситуацију озбиљне опасности или несигурности, или у подручја гдје недостаје основна инфраструктура неопходна за наставак нормалног живота (...)." Очигледно је, према моме мишљењу, да из наведених одредаба произилази да је свако охрабривање, односно стимулисање кроз стварање реалних услова за добровољан повратак избјеглица и расељених лица легитиман циљ (што је преовлађујуће становиште, односно политика у Федерацији БиХ, а то произилази из чињенице доношења самог закона) и као такав је у складу са Уставом БиХ (као



што то може бити, без обзира на то да ли се слагали с тиме или не, и тзв. евентуални добровољни "останак" а што је, очигледно, преовлађујуће становиште, односно политика у РС). Дакле, Федерација БиХ је доношењем спорног закона учинила према сопственој процјени неопходан додатни корак у правцу остваривања легитимног циља имплементације Анекса VII а то не може да буде противуставно. Оспореним законом је јасно прописано да се њиме уређују ".... услови, начин и поступак за остваривање и коришћење права стечених на основу федералних закона и других прописа повратника" (члан 1), те да се ова права остварују "под условом да та права не остварују по прописима Републике Српске или Дистрикта Брчко" (члан 3). Законом, дакле, ентитет ФБиХ не протеже своју јурисдикцију на подручје другог ентитета или Дистрикта Брчко, него само (у оквиру својих легитимних циљева, опредјељења и могућности) гарантује већ стечена или омогућава стицање других права лицима која су једно вријеме живјела и та права стекла на подручју под њеном јурисдикцијом. То (давање права грађанима ван своје територије и јурисдикције, те одговарајућа контрола у оквиру и од својих институција) није неуобичајено ни у међудржавним односима (напротив), а поготово не би требало да буде унутар једне државе. Штавише, чак и када не би било ограничења/услова из члана 3 спорног закона, тј. "да та права не остварују по прописима Републике Српске или Дистрикта Брчко", овакво рјешење не може да буде неуставно. Прије би се, евентуално, могло рећи да се ради о пожељној али ограниченој "позитивној дискриминацији" која сама по себи и са конкретном садржином права није противна Уставу. Доношење оваквог закона и обавезе Федерације БиХ које из њега проистичу могу, евентуално, бити предмет оцјене цјелисходности, односно критичког ?! сагледавања о оквирима финансијских, односно других могућности унутар самог тог ентитета (било ког у оваквој или сличној ситуацији) у односу на, примарно, обавезе овакве и/или сличне врсте према грађанима тог ентитета. Међутим, то није обавеза Уставног суда, нити другог ентитета. А логично је претпоставити да је федерални законодавац све то имао у виду приликом усвајања спорног закона. И, коначно, с обзиром на то да оваква давања "извана" не ослобађају, у конкретном случају ентитет РС, да на подручју своје јурисдикције уреди права повратника (што је учињено доношењем Закона о расељеним лицима, повратницима и избјеглицама у Републици Српској ("Службени гласник РС" бр. 42/05 и 52/12), те и овој категорији грађана (коју, дакле, обухвата спорни федерални закон) призна сва побројана или само нека права, јасно је да у конкретном случају није ријеч о неуставном улажењу Федерације БиХ у надлежности другог ентитета, него се, и прије свега, ради о праву да се, у оквиру својих могућности, да више (права) него што на то обавезују Устав БиХ, Анекс VII, односно државни закон из ове области. У конкретном случају се не ради ни о редефиницији појма повратника, односно мијењању статуса ове категорије, јер и даље остаје обавеза (БиХ, Федерације БиХ и РС) да унутар подручја своје јурисдикције заштите безбједност, обезбиједе политичке, привредне и социјалне услове погодне за добровољни повратак и складну реинтеграцију избјеглица и расељених лица. Употреба дефиниције повратника и расељених лица у спорном закону из државног, односно федералног закона је, очигледно, само "помоћна оперативна дефиниција" ради идентификације, односно конкретизације лица на која се односи спорни закон.


Одлучивши да Закон о правима повратника у пријератно мјесто пребивалишта у ентитету Република Српска и Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине ("Службене новине ФБиХ" број 35/14) није у складу са чланом III/2ц) и III/3б) Устава Босне и Херцеговине, већина у Уставном суду БиХ, умјесто да уставну норму интерпретира стваралачки и динамички, поступила је недопустиво формалистички. Опрез и самоограничење које је оваквом интерпретацијом Устава себи дао Уставни суд у конкретном случају, према моме мишљењу, сасвим сигурно одударају од потребе, али и обавезе да овај високи орган у неријетко замршеним питањима оцјене уставности (па и у случајевима који имају далекосежан утицај и посљедице на односе у Босни и Херцеговини) покаже више храбрости и динамичности, као орган који уистину подржава Устав у свеукупности значења његових норми. И зато, као што сам већ навео, уз дужно поштовање, нисам могао да се сложим са мишљењем, становиштем, закључцима и одлуком већине. Консеквентно томе, ускратио сам свој глас оваквој одлуци Уставног суда-гласао сам против. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 13/14, rješavajući zahtjev trideset četiri (34) poslanika Narodne skupštine Republike Srpske, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav 2. b) i c), člana 61. st. 2. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 22/14), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Tudor Pantiru, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudija Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudija na sjednici održanoj 4. jula 2014. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Usvaja se zahtjev trideset četiri (34) poslanika Narodne skupštine Republike Srpske. Utvrđuje se da Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) nije u skladu sa članom III/2.c) i III/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine. Ukida se Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14), u skladu sa članom 61. stav 2. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Ukinuti Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) prestaje da važi narednog dana od dana objave ove odluke u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", u skladu sa članom 61. stav 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Trideset četiri (34) poslanika Narodne skupštine Republike Srpske (u daljnjem tekstu: podnosilac zahtjeva) podnijela su 20. maja 2014. godine Ustavnom sudu Bosne i



Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu ustavnosti Zakona o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14, u daljnjem tekstu: osporeni zakon). 2. Podnosilac zahtjeva zatražio je donošenje privremene mjere zabrane primjene osporenog zakona do okončanja postupka ocjene ustavnosti pred Ustavnim sudom. II. Postupak pred Ustavnim sudom 3. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Predstavničkog doma i Doma naroda zatraženo je 23. maja 2014. godine da dostave odgovore na zahtjev. 4. Predstavnički dom je dostavio 10. juna 2014. godine Izjašnjenje na predmet broj U 13/14 sa napomenom da će Ustavna komisija Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BiH zauzeti konačan stav o ovom predmetu koji će odmah biti proslijeđen Ustavnom sudu. Međutim, do trenutka donošenja ove odluke, a kako je navedeno, konačan stav nije dostavljen. 5. Dom naroda je dostavio odgovor na zahtjev 12. juna 2014. godine. Dom naroda je dopunio odgovor 19. juna 2014. godine. III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva 6. Podnosilac zahtjeva smatra da je Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH) donošenjem Zakona o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14), i to od čl. 1. do 20. (u daljnjem tekstu: osporeni zakon), prekršila član III/2.c) i III/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine. Osim toga, podnosilac zahtjeva tvrdi da se osporenim zakonom mijenjaju status i definicija pojma povratnika sadržani u svim relevantnim propisima kako na teritoriji Republike Srpske (u daljnjem tekstu: RS), tako i na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH), te u Prijedlogu Zakona o izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim licima i povratnicima koji je u proceduri usvajanja u Parlamentarnoj skupštini BiH. 7. Podnosilac zahtjeva ukazuje da je u članu 3. Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republiku Srpsku (u daljnjem tekstu: Zakon o povratnicima RS) regulirano da RS propisuje način i uvjete za utvrđivanje statusa navedenih kategorija lica i da se stara o ostvarivanju njihovih prava u skladu sa Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolom o statusu izbjeglica iz 1967. godine, drugim međunarodnim dokumentima iz oblasti humanitarnog prava i osigurava punu pravnu zaštitu ovih lica u skladu sa Aneksom VI (Sporazum o ljudskim pravima) i Aneksom VII (Sporazum o izbjeglicama i prognanicima) Općeg okvirnog sporazuma za mir. S tim u vezi, ukazano je da i Prijedlog Zakona o izbjeglicama iz BiH propisuje da su za provođenje ovog zakona nadležni organi entiteta, Distrikta Brčko (u daljnjem tekstu: DB), kantona, gradova i općina, te da se status raseljenog lica i povratnika uređuje u skladu sa entitetskim zakonima i drugim propisima entiteta i kantona na osnovu ovog zakona. 8. Podnosilac zahtjeva ukazuje da se odredbama osporenog zakona nad povratnicima koji su u nadležnosti RS zadržava nadležnost FBiH u pogledu (samo) nekih statusnih prava, a što kao posljedicu ima ne samo zadiranje u nadležnost entiteta RS nego se cijepa i statusna cjelina prava povratnika na prava koja ostvaruju u jednom i prava koja ostvaruju u drugom entitetu. Prema stavu podnosioca zahtjeva, na ovaj način su narušene ne samo odredbe o podjeli nadležnosti već se stvara i haotično stanje u pogledu statusnih prava ove kategorije lica, te, najzad, proizvodi stanje pravne nesigurnosti protivno principu vladavine


prava kao jednom od osnovnih principa prema kom funkcionira i država BiH. 9. Dalje, podnosilac zahtjeva je u prilog svojim tvrdnjama izričito ukazao i na pojedina zakonska rješenja iz osporenog zakona. 10. Podnosilac zahtjeva smatra da rješenjem iz člana 1. osporenog zakona prema kom se ovim zakonom "uređuju uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na osnovu federalnih zakona i propisa povratnika u entitet RS i DB iz oblasti socijalne zaštite i zaštite porodice sa djecom, branilačko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak" očito pokušavaju stvoriti uvjeti za važenje federalnih zakona i propisa na teritoriji RS i DB a što je suprotno ustavnim odredbama o podjeli nadležnosti. 11. Podnosilac zahtjeva smatra da se rješenjem iz člana 2. stav 1. osporenog zakona koji definira termin "povratnik" na način da je to "lice koje je ostvarilo ili će ostvariti povratak iz FBiH u entitet RS ili DB, uz obaveznu prijavu mjesta prebivališta u mjesto povratka, bez ograničenja u pogledu datuma prijave prebivališta u mjestu ranijeg prebivališta" uvodi paralelizam u pogledu ostvarivanja već postojećih prava povratničke populacije predviđenih sistemom zaštite važećim na području RS, a čime se, također, ne poštuju ustavne odredbe o podjeli nadležnosti. U prilog navedenom, podnosilac zahtjeva ukazuje da je, prema važećem Zakonu o povratnicima RS, regulirano da "RS uređuje sistem zaštite raseljenih lica, izbjeglica i povratnika, propisuje način i uvjete za utvrđivanje statusa ove kategorije lica i stara se o ostvarivanju njihovih prava". 12. Podnosilac zahtjeva ukazuje da se rješenjem iz člana 3. stav 3. osporenog zakona prema kom prava prema ovom zakonu imaju lica koja su "prije stupanja na snagu ovog zakona imala boravište, odnosno prebivalište u FBiH, pod uvjetom da ta prava ne ostvaruju prema propisima RS i DB" stvara realna mogućnost za manipulacije i zloupotrebe u vidu dvostrukog korištenja prava, pravni haos i nesigurnost a što je neprihvatljivo sa aspekta principa pravne sigurnosti. U prilog ovoj tvrdnji ukazano je da, s obzirom na to da je reguliranje prava povratnika nadležnost entiteta, ne postoje jedinstvene evidencije o korištenju prava povratnika, pa da se, u vezi sa ovim članom, postavlja pitanje koji organ bi kontrolirao da li pojedinac koristi odnosna prava na području jednog ili oba entiteta. 13. Podnosilac zahtjeva ukazuje da se rješenjem iz člana 4. stav 4. osporenog zakona prema kom se uspostavljaju porezne olakšice za povratnike sa prijavljenim mjestom prebivališta na području RS ili DB u pogledu "dohotka od nesamostalne djelatnosti kod poslodavca na području Federacije" zadire ne samo u odredbe o pravima povratnika već i u privredno-pravne i finansijske propise, koji su ponovo u nadležnosti entiteta. U vezi s tim je ukazano da je ovakvo rješenje, pravno posmatrano, iracionalno, jer je i faktički, a i pravno nemoguće da jedno lice ima prebivalište, tj. da je trajno nastanjeno na području jednog, a da porezne olakšice u vezi sa dohotkom koji stječe ostvaruje na području drugog entiteta. 14. Podnosilac zahtjeva ukazuje da su rješenja iz člana 8. stav 2. osporenog zakona kojim je regulirano da povratnici iz FBiH u RS i DB pravo na primarnu i specijalističku konsultativnu zdravstvenu zaštitu mogu ostvarivati u općini posljednjeg prebivališta, odnosno boravišta u FBiH, odnosno po svom izboru u drugoj općini koja im je komunikacijski najbliža mjestu povratka, te iz stava 3. istog člana da "pravo na bolničku zaštitu ostvaruju prema mjestu zadnjeg prebivališta, odnosno boravišta prije povratka u RS ili DB" lišena pravnog rezona, jer ne stimuliraju povratak u smislu olakšavanja života ovoj populaciji, već da kreiraju dodatni teret i troškove življenja u smislu življenja na teritoriji jednog, a liječenja na teritoriji drugog entiteta. U prilog navedenom ukazano je, primjera radi, da bi



povratnik u Trebinje, u slučaju bolničkog liječenja, morao da ide u, npr., Bihać ako mu je to posljednje mjesto prebivališta, odnosno boravišta u FBiH prije povratka, da je nejasno da li bi, u slučaju da povratniku bude pružena zdravstvena zaštita u bilo kom vidu u RS, za Fond zdravstvenog osiguranja FBiH, odnosno kantona nastala obaveza refundiranja sredstava, te, najzad, da je nejasno na koji način bi sve ovo uopće bilo moguće s obzirom na to da je propisima RS regulirano da povratnici ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu na isti način kao i ostatak stanovništva na području RS. 15. Najzad, podnosilac zahtjeva, prema njegovom mišljenju, kao najočitiji primjer povrede ustavnih odredaba o podjeli nadležnosti ukazuje na član 16. osporenog zakona kojim je određeno da nadzor nad njegovom primjenom vrše pojedinačno pobrojana federalna ministarstva u okviru svojih nadležnosti, odnosno da inspekcijski nadzor vrše federalne resorne inspekcije. Ovakva rješenja, prema tvrdnjama podnosioca zahtjeva, stanovništvo RS stavljaju pod nadzor institucija drugog entiteta za šta ne postoji pravni osnov u Ustavu BiH, a čime se vrijeđaju ustavne odredbe o podjeli nadležnosti. U prilog navedenom ukazano je i da, primjera radi, ukoliko bi neko lice odlučilo da koristi prava na zdravstvenu zaštitu u oba entiteta, ne postoji mogućnost nadzora ili kažnjavanja od bilo kog entiteta, već je, naprotiv, data mogućnost frauduloznog ponašanja u smislu dvostrukog korištenja prava iz iste oblasti, čime bi se ova lica dovela u nezakonit i pravno neprihvatljiv povlašteni položaj. 16. Podnosilac zahtjeva posebno naglašava da je Ustavom BiH utvrđeno da se ustavno uređenje BiH temelji na garantiranju i zaštiti ljudskih prava i sloboda u skladu sa međunarodnim standardima, a jedan od tih standarda je i pojam povratnika, te obavezi teritorijalno nadležne vlasti u odnosu na mjesto povratka da mu osigura prava garantirana međunarodnim normama na način utvrđen Ustavom. S obzirom na to da je za neometano funkcioniranje sistema zaštite osnovnih ljudskih prava povratničke populacije predviđeno reguliranje njihovog statusa od entiteta na čiju teritoriju su se vratili, podnosilac zahtjeva smatra da je nedopustivo prekoračenje podjele nadležnosti ustanovljene članom III/2.c) i III/3.b) Ustava BiH, na način kako je to učinio federalni zakonodavac, koji je, izlazeći materijalnopravno iz okvira svoje nadležnosti, donio osporeni zakon, te tako neosnovano i neustavno ušao u oblast ličnih prava povratnika u RS koja je u njenoj potpunoj nadležnosti. 17. Podnosilac zahtjeva, dalje, ukazuje da se osporenim zakonom određena pitanja iz oblasti zaštite povratnika u RS i DB prenose na nivo institucija drugog entiteta, dok se na pitanja koja se tiču konstituiranja drugih obaveza u odnosu na ovu populaciju imaju primjenjivati zakonski propisi RS i DB. Na ovaj način, prema mišljenju podnosioca zahtjeva, ne samo da se derogiraju odredbe Ustava BiH o podjeli nadležnosti već se i na pravno neprihvatljiv način zadire u nadležnost organa vlasti u RS. S tim u vezi je ukazano i da se ostvarivanje prava iz ličnog statusa pojedinca u svim državama veže za mjesto prebivališta bez obzira na to da li se prethodno i sadašnje mjesto prebivališta mogu razlikovati u rješenjima u pogledu vršenja statusnih prava pojedinca. Dalje, ukazano je da zakonodavstvo RS ne sadrži niti jednu odredbu kojom bi povratnici bili dovedeni u diskriminatorski položaj u odnosu na ostatak populacije, pa da je "navodna briga" federalnog zakonodavca da na ovaj način "stimulira povratak u RS i DB" politička improvizacija kojoj nema mjesta u pravnom poretku BiH. 18. Najzad, u prilog svojim navodima, podnosilac zahtjeva je ukazao na stav Evropskog suda u predmetu Carson i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, prema kom su sistemi penzijskih i socijalnih beneficija neodvojivo vezani za mjesto življenja, odnosno prebivališta pojedinca, te da su lična prava primarno regulirana tako da "udovolje životnim potrebama pojedinca u


odnosu na njihovo mjesto življenja" i "u skladu sa životnim standardom okruženja". Prema njegovom mišljenju, osporenim zakonom u potpunosti se potiru navedeni principi iz presude Evropskog suda, čije poštivanje je, svakako, jedan od standarda međunarodno priznatih ljudskih prava i sloboda u smislu člana II/4. Ustava BiH, koje u cjelini mora poštivati i sam Ustavni sud. 19. Podnosilac zahtjeva je zatražio da osporeni zakon u cijelosti bude proglašen neustavnim i stavljen van snage. 20. Najzad, podnosilac zahtjeva je zatražio i donošenje privremene mjere zabrane primjene osporenog zakona do okončanja postupka ocjene ustavnosti a zbog nesagledivih posljedica koje bi mogla izazvati i njegova privremena primjena. b) Odgovor na zahtjev 21. Predstavnički dom u Izjašnjenju na predmet broj U 13/14 obavijestio je Ustavni sud da ekspertna grupa Ustavne komisije ovog doma, nakon provedenih konsultacija, smatra da postoji valjan ustavni osnov za donošenje osporenog zakona, da će Ustavna komisija, kao nadležni organ za ovu problematiku, održati sjednicu u punom sastavu (članovi Komisije iz poslaničkog i ekspertskog sastava) u što kraćem roku, te usvojiti konačan stav koji će biti obavezujući za ovaj Dom pred Ustavnim sudom, da će opunomoćenici, koje Dom odredi za zastupanje u ovom predmetu, iznijeti u pisanoj i usmenoj formi konačan stav o ovom predmetu, kao i da će ovi stavovi biti blagovremeno dostavljeni prije zakazivanja prve rasprave u ovom predmetu. 22. Dom naroda je u odgovoru na zahtjev najprije ukazao da je neosnovan zahtjev za donošenje privremene mjere s obzirom na to da se navodi o "nesagledivim posljedicama" bez navođenja i u čemu se one sastoje, prema njegovom mišljenju, ne mogu prihvatiti kao razlozi u smislu člana 77. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Također, ukazano je i da će RS od primjene osporenog zakona imati samo koristi, te, najzad, da bi usvajanjem zahtjeva za donošenje privremene mjere i de iure i de facto štetu imali samo povratnici, kao najranjivija kategorija, jer bi bili onemogućeni u ostvarivanju stečenih prava. 23. Dalje, kao neosnovano je ocijenjeno pozivanje na član III/2.c) Ustava BiH, jer osporeni zakon nije u suprotnosti sa navedenom ustavnom odredbom. U prilog ovom stavu ukazano je da je osporeni zakon u potpunosti kompatibilan sa Ustavom BiH i Evropskom konvencijom, te da je njime ispoštovan član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Također, ukazano je da je navedenom odredbom garantirano pravo svakog fizičkog i pravnog lica na neometano uživanje imovine, a da se pod imovinom podrazumijevaju i novčane naknade za invalidnost iz oblasti socijalne zaštite (invalidna lica, civilne žrtve rata), kao i iz oblasti branilačko-invalidske zaštite. Najzad, ukazano je da, u skladu sa članom 2. Protokola broj 4 uz Evropsku konvenciju, svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države ima pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta. 24. Kao neosnovano je ocijenjeno i osporavanje definicije povratnika i pozivanje na zakon koji se nalazi u parlamentarnoj proceduri. U vezi s tim je ukazano da je definicija povratnika u osporenom zakonu data tako da obuhvata i lica koja su ostvarila pravo na povratak i lica koja će to pravo ostvariti bez ograničenja u pogledu datuma prijave mjesta prebivališta, čime je eliminirana diskriminacija u pogledu vremena povratka, što je u skladu sa evropskim standardima. 25. Kao neosnovana je ocijenjena i tvrdnja da se osporenim zakonom "zadire u nadležnost" entiteta RS. U vezi s tim je ukazano da je pravo na naknadu po osnovu invalidnosti osnovno ljudsko pravo uspostavljeno u svim demokratskim društvima i da prati korisnika bez obzira na mjesto prebivališta, odnosno da je to pravo iz člana 1. Protokola broj 1, te člana 2. Protokola broj 4 uz Evropsku konvenciju. Stoga, lica koja ostvare to pravo prema



propisima FBiH nastavljaju da ga koriste i nakon dobrovoljnog povratka u RS. 26. Kao neosnovana je ocijenjena i tvrdnja da se osporenim zakonom pokušavaju stvoriti uvjeti za važenje zakona FBiH na teritoriji RS. U vezi s tim je ukazano da su prava iz oblasti socijalne, invalidske i branilačko-invalidske zaštite vezana isključivo za status korisnika prava. Naime, djeca ratnih vojnih invalida, poginulih i demobiliziranih boraca Armije RBiH i HVO-a ne mogu koristiti pravo na stipendiranje, pravo na besplatne udžbenike, oslobađanje od plaćanja školarine upravo zbog statusa njihovih roditelja. Prema mišljenju Doma naroda, ovdje se konkretno radi o diskriminirajućim propisima RS, a Evropskom konvencijom je zabranjen svaki vid diskriminacije. Najzad, ukazano je da su sva prava iz oblasti branilačkoinvalidske zaštite u entitetu RS osigurana isključivo za pripadnike Vojske RS. 27. Kao neosnovana je ocijenjena i tvrdnja o mogućem uvođenju paralelizma u pogledu već postojećih prava povratničke populacije, te dvostrukog korištenja istih prava. U vezi s tim je ukazano na član 11. osporenog zakona kojim je zabranjeno korištenje istih prava prema propisima RS. Također, ukazano je i da općine oba entiteta vode evidencije o korisnicima prava i da će razmjenjivati podatke u skladu sa principom pružanja pravne pomoći i saradnje. 28. Dalje, ukazano je da je nejasno zbog čega se osporava pravo povratnika na korištenje zdravstvene zaštite u FBiH a kako je određeno članom 8. osporenog zakona, odnosno u obimu i na način kako su to pravo ostvarivali i prije dobrovoljnog povratka. U vezi s tim je ukazano da se institucije entiteta RS, u nemogućnosti da ostvare adekvatnu zdravstvenu zaštitu, obraćaju institucijama izvan zemlje, odnosno da se nerijetko lica sa prostora istočne Bosne upućuju na dodatne preglede i pretrage u ustanove u Republici Srbiji. Prema mišljenju Doma naroda, ovakvo postupanje je protivno Aneksu VII Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno ne postoji prostor za ovakvo postupanje posebno prema povratnicima, a naročito starim i iznemoglim, kojim je bliže i lakše ostvariti to pravo na području FBiH, čiji klinički centri posjeduju sve resurse za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Najzad, ukazano je da je upućivanje povratnika u drugu državu suprotno obavezi iz Sporazuma o izbjeglim i raseljenim licima prema kojoj će strane omogućiti izbjeglicama i raseljenim licima siguran povratak bez, pored ostalog, rizika od uznemiravanja, a da se upućivanjem u drugu državu radi ostvarivanja zdravstvene zaštite povratnici upravo izlažu riziku od uznemiravanja. 29. Kao neosnovane su ocijenjene i tvrdnje u vezi sa zakonskim rješenjem iz člana 16. osporenog zakona prema kom je nadzor nad njegovom primjenom povjeren organima FBiH. U vezi s tim je ukazano da je intencija ovog člana da se vrši nadzor nad radom organa i ustanova na području FBiH koji vode postupke i odlučuju o pravima iz člana 1. osporenog zakona. Također, ukazano je i da osporeni zakon ide u korist građana RS i entiteta RS, pa da poslanici Narodne skupštine ne treba da "se brinu" o ličnim pravima povratnika koji su "navodno ugroženi" donošenjem osporenog zakona. Najzad, ukazano je i da osporeni zakon ne opterećuje budžet entiteta RS, već donosi olakšanje, jer FBiH preuzima obaveze za ona lica koja bi, inače, bila u pravno neriješenom statusu. 30. Dom naroda je u prilog tvrdnji da je osporeni zakon u skladu sa Ustavom BiH i Evropskom konvencijom istakao da je osnovni princip ovog zakona da se prava ostvaruju na osnovu zahtjeva stranke, tj. prema slobodnom izboru i opredjeljenju. U tom smislu je ocijenjeno neosnovano ukazivanje podnosioca zahtjeva na presudu Evropskog suda, koja se pritom odnosi na konkretan slučaj i koja ne može djelovati erga omnes, te, najzad, da bi preuzimanje pravnih i finansijskih obaveza od RS u vezi sa


pravima iz osporenog zakona bio pozitivan čin da se zaštite stečena prava povratnika u RS. 31. Također, ukazano je i da se institucije i ustanove u RS koje pružaju zaštitu pri ostvarivanju prava koja su garantirana osporenim zakonom ne pridržavaju obaveze o proporcionalnoj zastupljenosti zaposlenika po etničkoj pripadnosti. Zbog toga, prema mišljenju Doma naroda, ne postoji afirmativna akcija da se otvori prostor u kom bi, u komunikaciji sa povratnicima, u ime ovih institucija razgovarala lica koja dolaze iz povratničke populacije, shodno čemu ne mogu imati povjerenje zajednice. U vezi s tim je ukazano da postoji veći broj lica koja su direktno pogođena stradanjima i ratnim zločinima, koja nisu izgradila dovoljno povjerenja preme institucijama i ustanovama u lokalnoj zajednici u koju su se vratila nakon rata, odnosno da oni faktički ne ostvaruju svoja prava u lokalnoj zajednici. Zbog toga, postoji opravdan razlog da im se osigura pristup alternativnim izvorima institucionalne zašite, odnosno pristup institucijama u koje imaju povjerenje, a što, kako iz prakse proizlazi, jesu institucije i ustanove u FBiH i njenim kantonima. 32. Najzad, ukazano je da se osporenim zakonom daje potpuniji doprinos realizaciji Aneksa VII, kojim su strane potpisnice potvrdile svoju opredijeljenost i poštivanje prava izbjeglih i raseljenih lica i povratnika. 33. Dom naroda je uz odgovor na zahtjev dostavio i obrazloženje Prijedloga osporenog zakona koje je sačinila Vlada FBiH, a u kom je, u dijelu I Ustavni osnov, navedeno: "Za donošenje ovog zakona ne postoji izričit ustavni osnov, ali bi kao isti mogla poslužiti odredba članka IV.A.20 (1) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojom je predviđeno da je Parlament Federacije, pored ostalih ovlaštenja, nadležan za donošenje zakona o obavljanju dužnosti federalne vlasti. Budući da se predmetnim zakonom uređuju uvjeti, način i postupak ostvarivanja i korištenja prava stečenih na osnovu federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitet Republika Srpska i Distrikt Brčko Bosne i Hercegovine (...) iz oblasti socijalne brige i brige porodica sa djecom, branilačko-invalidske brige, zdravstvene brige i prava iz oblasti poreza, a što spada u obavljanje dužnosti federalne vlasti, navedena ustavna odredba, prema našem mišljenju, predstavlja ustavni osnov za njegovo donošenje." 34. Dalje, uz odgovor je predočeno i Mišljenje o Nacrtu osporenog zakona koje je izdalo Federalno ministarstvo raseljenih lica i izbjeglica, a u kom je, pored ostalog, naveden već citirani stav o ustavnom osnovu za donošenje ovog zakona, te je izražen stav o pojedinim rješenjima koja su zastupljena u osporenom zakonu. 35. Najzad, Dom naroda je uz odgovor na zahtjev predočio i Izjašnjenje Radne grupe na Mišljenje Ureda Vlade Federacije BiH za zakonodavstvo i usklađenost sa propisima Evropske unije o Nacrtu osporenog zakona, a iz kog, pored ostalog, proizlazi da je razmotreno mišljenje Ureda, te da je prihvaćeno "da se ugradi u obrazloženju zakona ustavni osnov (...)". 36. U dopuni odgovora od 19. juna 2014. godine Dom naroda je dostavio Izjašnjenje na zahtjev Federalnog ministarstva raseljenih lica i izbjeglica. U Izjašnjenju su izneseni identični navodi kao i u odgovoru na zahtjev koji je dostavio Dom naroda, a koji su dopunjeni u dijelovima kako slijedi. 37. Tako je, u pogledu neosnovanosti zahtjeva za donošenje privremene mjere, a u prilog tvrdnji da bi na taj način jedinu štetu pretrpjeli upravo povratnici, ukazano na Zakon o zaštiti civilnih žrtava rata ("Službeni glasnik RS" broj 24/10) koji u članu 35. izričito propisuje da lice koje je steklo određeno pravo kao civilna žrtva rata ili član porodice civilne žrtve rata po propisima FBiH ili neke druge države u okruženju nema pravo da podnese zahtjev za priznavanje prava po ovom zakonu. S obzirom na ovu odredbu, kao i niz drugih administrativnih prepreka sa kojim se



susreću povratnici i vremenskih ograničenja koja su uspostavljena čl. 35. do 38. navedenog zakona, povratnicima je kao građanima RS, kako je navedeno, uskraćeno jednako pravo na zaštitu, čime su diskriminirani u ostvarivanju svojih prava. Također, ukazano je da se radi o pravima višestruko obespravljenih, traumatiziranih građana, da su udruženja civilnih žrtava rata institucijama oba entiteta, te domaćim i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava u više navrata upućivala zahtjeve da se prevaziđu problemi koji nastaju činjenicom da povratnik povratkom gubi pravo u entitetu FBiH, a u entitetu RS nema pravo da podnese zahtjev da bi to pravo ostvario. Pritom posebno je ukazano na žrtve ratnog silovanja, seksualnog zlostavljanja i torture koje, prema propisima u RS, moraju imati najmanje 60% oštećenja da bi ostvarile naknadu iako ova vrsta traume ne mora da izazove oštećenja organizma, odnosno da u FBiH žrtve ratnog silovanja ostvaruju pravo na materijalnu zaštitu na osnovu dokaza da su to iskustvo preživjele, a ne na temelju oštećenja organizma. Također, ukazano je i da se Komitet UN protiv torture u svojim izvještajima i preporukama uvijek bavi pitanjem položaja civilnih žrtava rata, posebno žrtava ratnog silovanja i torture, insistirajući na ažurnijem rješavanju pitanja s kojim se ova populacija suočava, kao i da ne postoji jedinstven osnov za podršku i zaštitu ove grupe građana, pa da entitet FBiH smatra opravdanim, u okviru zakonskih raspoloživih mogućnosti, pružiti podršku posebno žrtvama ratnog silovanja koje bi trebale da ostvaruju pravo u mjestu ili pred licima koja su povezana sa tim teškim iskustvima. 38. Dalje, u prilog neosnovanosti tvrdnji u vezi sa rješenjima iz osporenog zakona koja se tiču zdravstvene zaštite, te nadzora nad provođenjem ovog zakona (član 16), ukazano je i da se prava iz ovog zakona ostvaruju isključivo po zahtjevu stranke i da stranka svojom voljom i dobrovoljno odlučuje da li želi koristiti prava u skladu sa osporenim zakonom. Također, ukazano je da je uređenje pitanja poreznih olakšica po osnovu plaća u nadležnosti entiteta na čijoj teritoriji lice ostvaruje dohodak. Najzad, u prilog zaključku da je osporeni zakon u skladu sa Ustavom BiH i Evropskom konvencijom, ukazano je da se pod pojmom imovina, u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, podrazumijevaju i novčane naknade za invalidnost iz oblasti socijalne zaštite i branilačko-invalidske zaštite, odnosno da, prema članu 2. Protokola broj 4 uz Evropsku konvenciju, svako ko se zakonito nalazi na teritoriji jedne države na toj teritoriji ima slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta. IV. Relevantni propisi 39. Ustav Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Član I Bosna i Hercegovina (...) 2. Demokratska načela Bosna i Hercegovina je demokratska država koja funkcioniše u skladu sa zakonom i na osnovu slobodnih i demokratskih izbora. 3. Sastav Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (u daljem tekstu "entiteti"). Član II Ljudska prava i osnovne slobode (...) 5. Izbjeglice i raseljena lica Sve izbjeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate u svoje domove. Oni imaju pravo, u skladu s Aneksom 7 Opšteg okvirnog sporazuma, da im se vrati imovina koje su bili lišeni za vrijeme neprijateljstava od 1991. i da dobiju kompenzaciju za svu takvu imovinu, koja im ne može biti vraćena.


Sve obaveze ili izjave u vezi sa takvom imovinom, koje su date pod prisilom, ništave su. 6. Implementacija Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, ustanove, organi vlasti, te organi kojima posredno rukovode entiteti ili koji djeluju unutar entiteta podvrgnuti su, odnosno primjenjuju ljudska prava i osnovne slobode na koje je ukazano u stavu 2. Član III Nadležnosti i odnosi između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta 1. Nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine Sljedeća pitanja su u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine: (...) f) Politika i regulisanje pitanja imigracije, izbjeglica i azila. (...) 3. Pravni poredak i nadležnosti institucija a) Sve vladine funkcije i ovlaštenja koja nisu ovim Ustavom izričito povjerena institucijama Bosne i Hercegovine pripadaju entitetima. b) Entiteti i sve njihove administativne jedinice će se u potpunosti pridržavati ovog Ustava, (...) kao i odluka institucija Bosne i Hercegovine. (...) 40. Aneks VII Općeg okvirnog sporazuma za mir – Sporazum o izbjeglicama i raseljenim licima u relevantnom dijelu glasi: Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") dogovorile su se o sljedećem: Član I: Prava izbjeglica i raseljenih osoba (...) Strane će preduzeti sve potrebne korake za sprečavanje aktivnosti, unutar svoje teritorije, koje bi ugrozile ili spriječile siguran i dobrovoljan povratak izbjeglica i raseljenih osoba.(...) (...) Izbor odredišta ovisit će o pojedincu ili porodici, te se mora sačuvati načelo jedinstva porodice. Strane se neće miješati u izbor odredišta povratnika, niti ih smiju prisiliti da ostanu ili krenu u situaciji ozbiljne opasnosti ili nesigurnosti, ili u područja gdje nedostaje osnovna infrastruktura neophodna za nastavak normalnog života. (...) Član II: Stvaranje pogodnih uslova za povratak Strane se obavezuju stvoriti na svojim teritorijama političke, privredne i socijalne uslove pogodne za dobrovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih osoba, bez davanja prednosti nekoj određenoj grupi. (...) 41. Zakon o izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine i raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" br. 23/99, 21/03 i 33/03) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom se utvrđuje sticanje i prestanak statusa izbjeglice iz Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: izbjeglice iz BiH) i raseljene osobe u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: raseljena osoba), povratnika, prava izbjeglice iz BiH, raseljene osobe, povratnika; način ostvarivanja njihovih prava i sredstva za podršku u ostvarivanju uslova za povratak izbjeglice iz BiH i raseljenje osobe kao i druga pitanja koja se odnose na izbjeglicu iz BiH, raseljenu osobu i povratnika. Član 2. Izbjeglica iz BiH, raseljena osoba i povratnik pored prava koja im pripadaju na osnovu ovog zakona i zakona entiteta, uživat ce ista prava i slobode garantovane međunarodnim propisima i zakonima BiH i entiteta kao i drugi građani i neće



biti diskriminisani od uživanja bilo kojeg prava po bilo kojoj osnovi. Član 8. Povratnik je izbjeglica iz BiH ili raseljena osoba koja je nadležnom organu izrazila volju za povratak u ranija prebivalista i koja je u procesu tog povratka, kao i izbjeglica iz BiH i raseljena osoba koja se vratila u svoje ranije prebivalište. Status i prestanak statusa povratnika sticu se na osnovu ovog zakona a po postupku propisanom zakonima entiteta. Povratniku prestaje status protekom roka od šest mjeseci, računajući od dana kada se ponovo nastanio u svoje ranije prebivalište, odnosno trajno nastanio u drugo mjesto prebivališta u BiH. Član 12. Izborom drugog mjesta prebivališta od strane izbjeglica iz BiH i raseljenih osoba, neće se ograničiti pravo na povratak izbjeglica iz BiH i raseljenih osoba koja su odlučila da se vrate u ranija prebivališta. Član 19. Izbjeglica iz BiH i raseljena osoba svoja prava utvrđena u III poglavlju ovog zakona ostvarivaće pod uslovima i postupku utvrđenim propisima donesenim na osnovu Aneksa 7. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. 42. Zakon o raseljenim licima i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 15/05) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom uređuju se: osnovna prava i obaveze raseljenih lica i povratnika, sticanje i prestanak statusa, njihov povratak u prebivalište iz kojih su raseljeni (u daljnjem tekstu: prebivalište), način vođenja evidencija o tim licima, osiguravanje sredstava za povratak i ostvarenje drugih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i obavezama ovih lica na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija). Član 2. Pitanja u vezi sa raseljenim licima, povratnicima u Federaciji i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine uređuju se u skladu sa Zakonom o izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine i raseljenim licima u Bosni i Hercegovini ("Služeni glasnik BiH", br. 23/99, 21/03 i 33/03), ovim Zakonom i propisima kantona. Član 5. Povratnik je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine ili raseljeno lice koje je nadležnom organu izrazilo volju za povratak u ranije prebivalište i koje je u procesu tog povratka, kao i izbjeglica iz Bosne i Hercegovine i raseljeno lice koje se vratilo u svoje ranije prebivalište. Povratnici to prestaju biti istekom roka od šest mjeseci, računaju}i od dana kada su se ponovo nastanili u svoje ranije prebivalište - adresa prebivališta. Povratnikom, u smislu ovog Zakona, ne smatra se lice koje se nastanilo u drugo mjesto prebivališta unutar Bosne i Hercegovine. Član 41. Nadzor nad provođenjem ovog zakona i propisa donesenih za njegovo provođenje vrše Federalno ministarstvo i kantonalni organ, svako u okviru svoje nadležnosti. 43. Zakon o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik RS" br. 42/05 i 52/12) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom uređuju se prava raseljenih lica, izbjeglica i povratnika u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: RS), izbjeglica iz Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: izbjeglice iz BiH),


utvrđivanje i prestanak statusa raseljenih lica i povratnika, resocijalizacija i povratak ovih lica, organi i organizacije za provođenje zakona, način finansiranja i osiguravanje sredstava za ostvarivanje ovih prava i druga pitanja od značaja za zaštitu tih lica u RS. Član 2. (...) Povratnik, u smislu ovog zakona, je državljanin BiH, koji se kao izbjeglica iz inostranstva, odnosno raseljeno lice u BiH, vratio na teritoriju RS u svoje ranije prebivalište, kao i raseljeno lice koje je nadležnom organu izrazilo volju za povratak i u procesu je povratka. (...) Član 3. Republika Srpska uređuje sistem zaštite raseljenih lica, izbjeglica i povratnika, propisuje način i uslove za utvrđivanje statusa ove kategorije lica i stara se o ostvarivanju njihovih prava u skladu sa Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolom o statusu izbjeglica iz 1967. godine kao i drugim međunarodnim dokumentima iz oblasti humanitarnog prava i obezbjeđuje punu pravnu zaštitu ovih lica u skladu sa Aneksom VI i VII Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Okvirni sporazum). Član 10. Povratniku prestaje status, protekom roka od šest mjeseci od dana kada mu je nadležni organ izdao potvrdu o povratničkom statusu. Povratnik, izbjeglice i raseljena lica imaju pravo na zdravstveno osiguranje šest mjeseci po prestanaku statusa, ako to pravo ne može ostvariti po drugom osnovu. Povratnik ne gubi pravo na obnovu i rekonstrukciju svoje imovine nakon prestanka statusa, kao i pravo učešća u Vladinim programima resocijalizacije raseljenih lica i povratnika. Član 29. Nadzor nad primjenom odredbi ovog zakona, koje su u nadležnosti RS, vršiće Ministarstvo 44. Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. (Predmet zakona) Ovim zakonom uređuju se uslovi, načinin i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na temelju federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitet Republika Srpska i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt) iz oblasti socijalne zaštite i zaštite porodice sa djecom, branilačko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak. Član 2. (Definicije) (1) Povratnik u smislu ovog zakona je osoba koja je ostvarila ili će ostvariti pravo na povratak iz Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) u entitet Republika Srpska i Brčko Distrikt, uz obaveznu prijavu mjesta prebivališta u mjesto povratka, bez ograničenja u pogledu datuma prijave prebivališta u mjestu prijeratnog prebivališta. (…) Član 3. (Lica koja mogu ostvariti, odnosno nastaviti koristiti stečena prava) (1) Prava iz ovog zakona mogu ostvariti osobe koje su se dobrovoljno vratile i prijavile prebivalište u mjesto prijeratnog prebivališta u entitetu Republika Srpska ili Brčko Distrikt i koja



su imala prebivalište ili boravište u entitetu Federacija, po osnovu statusa raseljene osobe. (…) (3) Lica iz stava (1) ovog člana zadržavaju korištenje stečenih prava i ostvaruju prava u skladu sa ovim zakonom ukoliko su prije stupanja na snagu ovog zakona imala boravište, odnosno prebivalište u entitetu Federacija pod uslovom da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Brčko Distrikta. Član 16. (1) Nadzor nad primjenom ovog zakona vrše: Federalno ministarstvo raseljenih lica i izbjeglica, Federalno ministarstvo za pitanje boraca i invalida odredbeno-oslobodilačkog rata, Federalno ministarstvo zdravstva, Federalno ministarstvo finansija i Federalno ministarstvo rada i socijalne politike, svako u okviru svoje nadležnosti. (2) Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog zakona vrše nadležne federalne institucije. V. Dopustivost 45. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredaba člana VI/3.a) Ustava Bosne Hercegovine. 46. Član VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud je jedini nadležan da odlučuje o bilo kojem sporu koji se javlja po ovom Ustavu između dva entiteta, ili između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te između institucija Bosne i Hercegovine, uključujući ali ne ograničavajući se na to pitanje: (…) Sporove može pokrenuti član Predsjedništva, predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući, ili njegov zamjenik, bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine; jedna četvrtina članova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine, ili jedna četvrtina članova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta. 47. Ustavni sud ukazuje da podnosilac zahtjeva, trideset četiri poslanika Narodne skupštine RS, traži ocjenu ustavnosti osporenog zakona koji je usvojio Parlament FBiH, jer smatraju da su na taj način prekršene odredbe Ustava BiH. Osim toga, u konkretnom slučaju radi se o "sporu koji se javlja po ovom ustavu između dva entiteta", koji je pokrenuo ovlašteni podnosilac u smislu već citiranih ustavnih odredaba. Ovaj ustavni spor odnosi se na sukob nadležnosti između dvaju entiteta, konkretno RS i FBiH. U ovom ustavnom sporu entitet RS tvrdi da je entitet FBiH donošenjem osporenog zakona povrijedio nadležnosti entiteta RS koje su mu date Ustavom Bosne i Hercegovine. Također se tvrdi da je entitet FBiH donošenjem osporenog zakona povrijedio odredbe Ustava Bosne i Hercegovine koje se odnose na podjelu nadležnosti između entiteta, te između entiteta i države, te da je, stoga, osporeni zakon neustavan, odnosno nije u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine. 48. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 19. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni zahtjev dopustiv, zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz člana 19. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev nije dopustiv. VI. Meritum 49. Podnosilac zahtjeva navodi da osporeni zakon nije saglasan sa članom III/2.c) i III/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine. 50. Ustav Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Član III Nadležnosti i odnosi između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta (...)


2. Nadležnosti entiteta (...) c) Entiteti će ispuniti sve uslove za pravnu sigurnost i zaštitu lica pod svojom jurisdikcijom, održavanjem civilnih ustanova za primjenu pravnih propisa, koje će funkcionisati u skladu sa međunarodno priznatim standardima uz poštovanje međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, iz člana II ovog Ustava, i poduzimanjem ostalih odgovarajućih mjera. 3. Pravni poredak i nadležnosti institucija (...) b) Entiteti i sve njihove administrativne jedinice će se u potpunosti pridržavati ovog Ustava, kojim se stavljaju van snage zakonske odredbe Bosne i Hercegovine i ustavne i zakonske odredbe entiteta koje mu nisu saglasne, kao i odluka institucija Bosne i Hercegovine. Opšta načela međunarodnog prava su sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine i entiteta. 51. Ustavni sud smatra da se predmetnim zahtjevom, u suštini, pokreće pitanje da li je Federacija BiH, u skladu sa nadležnostima koje su entitetima dodijeljene Ustavom BiH, mogla donijeti osporeni zakon kojim će urediti pitanja koja se tiču prava i obaveza povratnika u entitet Republika Srpska. 52. Ustavni sud ukazuje da su politika i reguliranje pitanja imigracije, izbjeglica i azila, u skladu sa članom III/1.f) Ustava BiH, u nadležnosti institucija BiH. 53. S tim u vezi, Ustavni sud podsjeća da je u svojoj praksi već usvojio stav da institucije BiH u reguliranju pitanja iz isključive nadležnosti u smislu člana III Ustava BiH moraju poštivati Ustav BiH, posebno odredbe o podjeli nadležnosti između države i njenih administrativno-teritorijalnih jedinica i funkcionalnog kruga djelovanja pojedinih organa, a kako ne bi preuzele nadležnosti koje ne spadaju u državne i time povrijedile princip iz člana I/3. Ustava Bosne i Hercegovine, ili kako ne bi preuzele nadležnosti drugih organa i time povrijedile princip podjele vlasti, kao inherentni element principa vladavine prava iz člana I/2. Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 3/08 od 4. oktobra 2008. godine, stav 61, dostupna na web-stranici Ustavnog suda, www.ustavnisud.ba). Ustavni sud smatra da nema razloga da odstupi od navedenog stava ni kad je u pitanju član III Ustava BiH u dijelu kojim je regulirana nadležnost entiteta. U tom smislu ni organi entiteta uspostavljeni za vršenje poslova iz citirane ustavne odredbe ne mogu preuzimati poslove iz nadležnosti države ili drugog entiteta, odnosno preuzimati nadležnosti državnih organa ili organa drugog entiteta. Na ovakav zaključak nesumnjivo upućuje i član III/2.c) Ustava BiH prema kom će entiteti ispuniti sve uvjete za pravnu sigurnost, te član III/3.b) kojim je određeno da će entiteti i sve njihove jedinice u potpunosti poštivati ovaj ustav, te odluke institucija BiH. 54. Dalje, Ustavni sud ukazuje da je, shodno članu III/1.f) Ustava BiH, Parlamentarna skupština BiH još 1999. godine donijela Zakon o izbjeglicama iz BiH, raseljenim licima i povratnicima u BiH (u daljnjem tekstu: Zakon o povratnicima BiH), te Zakon o imigraciji i azilu. 55. Zakon o povratnicima BiH u članu 2, pored ostalog, propisuje da povratnik, osim prava koja mu pripadaju na osnovu ovog zakona i zakona entiteta, uživa ista prava i slobode garantirane međunarodnim propisima i zakonima BiH i entiteta kao i drugi građani i da neće biti diskriminiran u uživanju bilo kog prava prema bilo kom osnovu. Članom 8. definiran je pojam povratnika prema kom je to izbjeglica iz BiH ili raseljeno lice koje je nadležnom organu izrazilo volju za povratak u ranije mjesto prebivališta i koje je u procesu tog povratka, kao i izbjeglica iz BiH i raseljeno lice koje se vratilo u svoje ranije mjesto prebivališta. Istim članom je određeno da se status i prestanak ovog statusa stječu na temelju ovog zakona a po



postupku propisanom zakonima entiteta. Također, ovom odredbom je regulirano da status povratnika prestaje protekom roka od šest mjeseci, računajući od dana kada se povratnik nastanio u svoje ranije mjesto prebivališta. Glavom III Zakona regulirana su prava koja se ovim zakonom garantiraju povratnicima (pravo na povratak, pravo na izbor drugog prebivališta, pravo na povrat imovine, pravo na povrat stanarskog prava), te članom 18. prava koja povratnik ima za vrijeme trajanja ovog statusa. Članom 19. Zakona regulirano je da izbjeglice iz BiH i raseljena lica prava utvrđena ovim zakonom ostvaruju pod uvjetima i u postupku utvrđenim propisima donesenim na osnovu Aneksa VII Općeg okvirnog sporazuma za mir. Ustavni sud podsjeća da su članom 1. stav 3. Aneksa VII BiH, FBiH i RS preuzele obavezu da preduzmu sve potrebne korake za sprečavanje aktivnosti unutar svojih teritorija kojim bi se ugrozio ili spriječio siguran i dobrovoljan povratak izbjeglica i prognanih, a članom 2. da će stvoriti na svojim teritorijama političke, ekonomske i socijalne uvjete za dobrovoljan povratak i skladnu integraciju bez davanja prednosti nekoj određenoj grupi. 56. Ustavni sud primjećuje da iz liste prava koja se garantiraju Zakonom o povratnicima BiH proizlazi da se ona ne odnose na prava iz oblasti kao što su penzijsko osiguranje, zdravstvena zaštita, zaštita civilnih žrtava rata, boračkoinvalidska zaštita, oporezivanje dohotka i sl. Ovakvo rješenje je razumljivo kad se ima u vidu da se radi o pitanjima koja su, shodno članu III/3.a) Ustava BiH, u isključivoj nadležnosti entiteta, te dosljedno slijedi princip iz člana I/3. Ustava BiH. Stoga je članom 2. Zakona o povratnicima BiH, pored ostalog, regulirano da, osim prava koja su izričito garantirana ovim zakonom, ova populacija uživa i ista prava i slobode koji se garantiraju i zakonima entiteta svim drugim građanima (misli se na građane koji žive na područjima entiteta). Ovakvo rješenje slijedi i obavezu preuzetu Aneksom VII da će svaka od ugovornih strana na svojoj teritoriji osigurati političke, ekonomske i socijalne uvjete za dobrovoljni povratak. 57. Slijedeći navedeno, a u skladu sa ovlaštenjima iz Zakona o povratnicima BiH, oba entiteta su, također, donijela zakone kojim su regulirala ovu oblast na svojoj teritoriji. Pri tome oba entiteta su dosljedno slijedila, pored ostalog, princip sadržan u članu III/2.c) Ustava BiH da će ispuniti sve uvjete za pravnu sigurnost i zaštitu lica pod svojom jurisdikcijom, kao dio nadležnosti entiteta utvrđen ovom odredbom, kao i principe sadržane u članu I/2. i I/3. Ustava BiH. Tako, Zakon o raseljenim licima i povratnicima u Federaciji BiH i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine u članu 1. određuje: "Ovim zakonom uređuju se: osnovna prava i obaveze raseljenih lica i povratnika, sticanje i prestanak statusa, njihov povratak u prebivalište iz kojih su raseljeni (u daljnjem tekstu: prebivalište), način vođenja evidencija o tim licima, osiguravanje sredstava za povratak i ostvarenje drugih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i obavezama ovih lica na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine." Zakon o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj u članu 1. regulira: "Ovim zakonom uređuju se prava raseljenih lica, izbjeglica i povratnika u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: RS), izbjeglica iz Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: izbjeglice iz BiH), utvrđivanje i prestanak statusa raseljenih lica i povratnika, resocijalizacija i povratak ovih lica, organi i organizacije za provođenje zakona, način finansiranja i osiguravanje sredstava za ostvarivanje ovih prava i druga pitanja od značaja za zaštitu tih lica u RS." 58. Ustavni sud ukazuje da iz odredaba kako državnog, tako i entitetskih zakona o povratnicima proizlazi da je stjecanje statusa povratnika na jedinstven način regulirano u svim zakonima, tj. da je to lice koje se vratilo u prijeratno mjesto prebivališta, ili lice koje je izrazilo volju za povratak nadležnom organu i koje je u postupku povratka. Također, na jedinstven


način je reguliran i prestanak ovog statusa, tj. protekom šest mjeseci od dana kada se lice nastanilo u svoje ranije prebivalište. To je i razumljivo kad se ima u vidu da su ovakva rješenja ustanovljena Zakonom o povratnicima BiH koji, u smislu člana III/3.b) Ustava BiH, predstavlja odluku institucija BiH, koju entiteti moraju poštivati, te koji je odredio okvir u kom entiteti mogu djelovati. Dalje, u skladu sa ovlaštenjem iz Zakona o povratnicima BiH, oba entiteta su u svojim zakonima uredila postupak za stjecanje i prestanak ovog statusa na svojoj teritoriji. Pritom u uređivanju ovih pitanja Zakon o povratnicima BiH nije dao u nadležnost entitetima da pojam povratnika mogu definirati i u vezi sa ostvarivanjem drugih prava izuzev onih koja su određena ovim zakonom. Na ovakav zaključak nedvosmisleno upućuje član 2. Zakona o povratnicima BiH, kojim je određeno da, izuzev prava određenih ovim zakonom, povratnici uživaju prava koja se garantiraju zakonima entiteta kao i svi drugi građani. Također, navedenim zakonom (Zakon o povratnicima BiH) entitetima nije dato ovlaštenje da mogu svojim zakonima uređivati status i prestanak statusa povratnika na području drugog entiteta, kao ni prava i obaveze ove populacije na području drugog entiteta čak i kad se radi o pitanjima koja su, shodno članu III Ustava BiH, u njihovoj isključivoj nadležnosti. 59. Iz osporenog zakona proizlazi da se njime reguliraju uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na osnovu federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitetu RS iz oblasti socijalne zaštite i zaštite porodica sa djecom, boračko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak. Dalje, pojam povratnika podrazumijeva lice koje je ostvarilo ili će ostvariti pravo na povratak iz FBiH u RS uz obaveznu prijavu mjesta prebivališta u mjestu povratka, odnosno mjestu prijeratnog mjesta prebivališta bez ograničenja u pogledu datuma prijave mjesta prebivališta. Osporenim zakonom je određeno i da prava iz ovog zakona mogu ostvarivati lica koja su se dobrovoljno vratila i prijavila prebivalište u RS i koja su imala prijavljeno prebivalište ili boravište u FBiH. Najzad, osporenim zakonom je određeno da ova lica zadržavaju prava koja su stekla, te da ostvaruju prava u skladu sa ovim zakonom ukoliko su prije njegovog stupanja na snagu imala boravište, odnosno prebivalište, u FBiH pod uvjetom da ova prava ne ostvaruju prema propisima RS. 60. Dalje, iz osporenog zakona proizlazi da se njime određuje status povratnika licima koja taj status stječu u postupku koji je propisan zakonom entiteta u koji se vraćaju, odnosno licima koja su taj status već jednom stekla prema propisima entiteta u kom su ostvarila pravo na povratak, a koji, shodno zakonima o povratnicima, prestaje u roku od šest mjeseci. Dalje, osporeni zakon regulira status povratnika i za lica koja su u postupku povratka, a koji se, shodno relevantnim odredbama sva tri zakona o povratnicima, ostvaruje na način, pod uvjetima i u postupku propisanim zakonom entiteta u koji se lice vraća. I u jednom i u drugom slučaju kao uvjet je propisana obavezna prijava mjesta prebivališta u mjestu povratka, i to bez ograničenja u pogledu datuma prijave mjesta prebivališta. Najzad, kao uvjet za ostvarivanje utvrđenih prava, pored obavezne prijave mjesta prebivališta u mjestu povratka, propisana je i prethodna prijava mjesta prebivališta, odnosno boravišta u Federaciji BiH. 61. Osporenim zakonom Federacija BiH je regulirala pitanja koja su, shodno ustavnoj podjeli nadležnosti iz člana III Ustava BiH, nesporno u nadležnosti entiteta, odnosno radi se o pitanjima u kojim entiteti uživaju široku diskreciju u pogledu izbora mjera koje će primijeniti i kojim će se rukovoditi pri njihovom uređenju. Pritom, a shodno članu I/2. Ustava BiH, ova supremacija se prvenstveno i u pravilu odnosi na teritoriju entiteta, tj. zakoni se primjenjuju na lica, imovinu, događaje nastale na teritoriji odnosnog entiteta.



62. Dalje, entiteti su, shodno članu III/2.c) Ustava BiH, nadležni da osiguraju zaštitu lica pod svojom jurisdikcijom a, prema mišljenju Ustavnog suda, povratnici koji se vraćaju u određeni entitet su nesporno pod jurisdikcijom tog entiteta. Shodno navedenom, Ustavni sud smatra da osporeni zakon kojim se uređuju prava povratnika u RS i DB nije u skladu sa članom III/2.c) Ustava BiH, jer je osporenim zakonom FBiH uredila pitanja u odnosu na lica koja nisu pod njenom jurisdikcijom i time prekršila obavezu da zaštiti pravnu sigurnost koja je inherentan element principa vladavine prava u smislu člana I/2. Ustava BiH. Shodno navedenom, proizlazi da osporeni zakon nije u skladu ni sa članom III/3.b) Ustava BiH, kojim je određeno da će se entiteti i sve njihove administrativne jedinice u potpunosti pridržavati ovog ustava, kao i odluka institucija BiH. 63. Ustavni sud ukazuje da je pri usvajanju ovakvog stava imao u vidu i član II/5. Ustava BiH. Navedenom odredbom određeno je da sve izbjeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate u svoje domove. Shodno Aneksu VII, BiH, FBiH i RS preuzele su obavezu da unutar svojih teritorija zaštite sigurnost, te stvore političke, privredne i socijalne uvjete pogodne za dobrovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih lica. Imajući u vidu da su politika i pitanje izbjeglica i raseljenih lica, u skladu sa članom III Ustava BiH, u isključivoj nadležnosti države, prije svega, obaveza države je bila da uredi ovo pitanje. U tom smislu donesen je i Zakon o povratnicima BiH, kojim je definirano pravo na povratak (izbjeglice i raseljena lica imaju pravo da se slobodno vrate u svoje ranije prebivalište), kao i da će se ovo pravo ostvarivati pod uvjetima i u postupku utvrđenim propisima donesenim na osnovu Aneksa VII, te da se status i prestanak statusa povratnika stječu na temelju ovog zakona. Stjecanje i prestanak statusa povratnika Zakon o povratnicima BiH vezuje upravo za ostvarivanje prava na povratak, kao i ostalih prava koja su određena ovim zakonom. Najzad, stjecanje i prestanak ovog statusa ne mogu se propisivati i određivati u svrhu ostvarivanja i drugih prava. U tom smislu članom 2. Zakona o povratnicima BiH je određeno da, izuzev prava određenih ovim zakonom, povratnici uživaju prava garantirana zakonima entiteta ravnopravno kao i svi ostali građani. Ovakvo rješenje očigledno je u skladu i sa obavezom preuzetom Aneksom VII da će BiH, FBiH i RS unutar svojih teritorija, pored sigurnosti, te političkih, privrednih i socijalnih uvjeta za dobrovoljni povratak, omogućiti skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih lica. 64. U tom smislu ni član II/5. Ustava BiH ne kreira osnov za izuzetnu jurisdikciju na strani FBiH, koja bi mogla opravdati donošenje osporenog zakona. 65. Dalje, prema mišljenju Ustavnog suda, ni Predstavnički dom, kao ni Dom naroda u odgovorima na navode podnosioca zahtjeva nisu ponudili niti jedan razlog ili argument koji bi govorio u prilog zaključku da Ustav BiH entitetima, tj. konkretno FBiH, pruža osnov za donošenje osporenog zakona. U tom smislu ne mogu se prihvatiti konstatacije Predstavničkog doma da ekspertna grupa Ustavnopravne komisije ovog doma smatra "da postoji valjan ustavni osnov za donošenje osporenog zakona", odnosno Doma naroda da osporeni zakon ni u jednom dijelu nije u suprotnosti sa članom III/2.c) Ustava BiH. S tim u vezi, Ustavni sud primjećuje da i iz predočenog obrazloženja prijedloga za donošenje osporenog zakona proizlazi da ne postoji izričit ustavni osnov za njegovo donošenje. Dalje, Ustavni sud ukazuje da je na temelju analize postojećeg pravnog okvira kojim su uređena pitanja od značaja za povratnike utvrdio da je povratnik lice koje je pod jurisdikcijom entiteta u koji se vraća. Shodno navedenom, zaključeno je da je osporeni zakon u suprotnosti sa članom III/2.c) Ustava BiH. Pri tome Ustavni sud posebno naglašava da se ograničio isključivo na ispitivanje postojanja nadležnosti u smislu navedene ustavne odredbe, ne


upuštajući se u osnovanost, provodivost i opravdanost pojedinih zakonskih rješenja, a na što je, u najvećoj mjeri, ukazano i u zahtjevu za ocjenu ustavnosti osporenog zakona, kao i u odgovorima na zahtjev. Na ovaj način Ustavni sud je slijedio ranije iskazani stav da se zaštitom javnog interesa, i kad on nesporno postoji u najširem smislu te riječi, ne može pravdati donošenje propisa kojim se krše odredbe o podjeli nadležnosti iz Ustava BiH (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 1/11 od 13. jula 2012. godine (Zakon o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske i pod zabranom je raspolaganja) i Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 16/11 od 13. jula 2012. godine (Zakon o provođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije na teritoriji Republike Srpske), dostupne na web-stranici Ustavnog suda, www.ustavnisud.ba). 66. Najzad, Ustavni sud primjećuje da se u odgovorima na zahtjev ukazuje i da se postojećim zakonskim rješenjima, odnosno praksom u RS diskriminiraju povratnici u ovaj entitet, posebno dio ove populacije koji je žrtva rata, pa da je osporeni zakon donesen kako bi se ova diskriminacija otklonila. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da, ukoliko takva situacija i postoji (a tim pitanjem se Ustavni sud nije bavio, jer se ograničio na ispitivanje ustavne nadležnosti za donošenje osporenog zakona), onda ona mora biti korigirana kroz osporavanje ustavnosti konkretnih zakonskih rješenja kojim je i kreirana, kako bi se osigurao jednak tretman za žrtve rata na cijeloj teritoriji BiH. Shodno navedenom, ovakva situacija ne može biti korigirana donošenjem zakona u jednom entitetu kojim se reguliraju određena pitanja u drugom entitetu i tako krše ustavne odredbe o podjeli nadležnosti. Najzad, u vezi s navodima iz odgovora na zahtjev da se osporenim zakonom stvaraju uvjeti za zaštitu stečenih imovinskih prava, Ustavni sud ukazuje da imovinska prava uživaju zaštitu shodno članu II/3.k) Ustava BiH i članu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju koja se direktno primjenjuje na teritoriji cijele BiH i bez usvajanja osporenog zakona. VII. Zaključak 67. Ustavni sud zaključuje da Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) nije u skladu sa članom III/2.c) i III/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine. 68. Na osnovu člana 61. st. 2. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 69. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, nije neophodno posebno razmatrati podnosiočev prijedlog zahtjeva za donošenje privremene mjere. 70. U smislu člana 43. Pravila Ustavnog suda, aneks ove odluke čini izdvojeno mišljenje suprotno odluci sudije Mirsada Ćemana. 71. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, s. r. Izdvojeno mišljenje o neslaganju sudije Mirsada Ćemana u predmetu broj U 13/14 Ocjena ustavnosti zakona (u nekim sistemima i drugih akata, kao i ocjena zakonitosti) predstavlja primarnu nadležnost ustavnih sudova, odnosno drugih sudova ili tijela koji, zavisno od ustavnopravne tradicije, vrše ustavnosudsku kontrolu. Najčešće se radi o veoma složenim ustavnopravnim pitanjima. Autoritet odluka ustavnih sudova kao vrhovnih tumača ustava, uglavnom,



doprinosi usklađenosti zakonodavstva na nivou principa i načelno, ali i sasvim konkretno, sa "najvišim zakonom" u zemlji, čime se osiguravaju kompatibilnost i funkcionalnost sistema, odnosno poretka u cjelini (odluke ustavnih sudova su "konačne i obavezujuće"). Tako je u društvima i državama u kojima postoji razvijena institucija ustavnog suda, odnosno praksa nezavisnog ustavnog sudovanja. Prema članu VI/3. Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine će "podržavati ovaj ustav". U okviru ovako postavljene nadležnosti (i misije), Ustavni sud BiH je kroz svoju dosadašnju praksu, uz primjetan oprez i samoograničenja, iskazao i respektabilan nivo ekstenzivnog razumijevanja i interpretacije ustavnoga teksta ("slovo i duh" ustavne norme), te više ili manje doprinio uspostavljanju visokih standarda u legislativi na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini. Jedan od zornih primjera je, svakako, prihvatanje dopustivosti u predmetima ocjene ustavnosti zakona koji je donijela Parlamentarna skupština BiH. Naime, iako u tekstu Ustava BiH ne stoji izričito (???!!!) da Ustavni sud BiH, "podržavajući ovaj ustav", vrši ustavnopravnu kontrolu zakona koje je donijela Parlamentarna skupština BiH, svojom interpretacijom Ustava, primjenjujući pozitivni sudski aktivizam (uzevši u obzir karakteristike samoga ustavnog teksta), Ustavni sud BiH, pored entitetskih ustava i niza zakona, ocjenjivao je "usklađenost sa ovim ustavom" i znatnog broja zakona donesenih na nivou BiH. Iako je na ovakvu interpretaciju Ustava (zasnivanje nadležnosti/dopustivost) bilo prigovora (u nekim ranijim postupcima pred ovim ustavnim sudom), Ustavni sud BiH je na prigovor da ne može (uopće-dodao M.Ć.) razmatrati ustavnost zakona Bosne i Hercegovine zauzeo logičan i u više svojih odluka potvrđen stav, naglasivši da, iako odredba člana V/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine ne predviđa eksplicitnu nadležnost Ustavnog suda da ocjenjuje ustavnost zakona ili odredbe zakona Bosne i Hercegovine, supstancionalni pojam ovlaštenja određenih samim Ustavom Bosne i Hercegovine sadrži u sebi titulus Ustavnog suda za takvu nadležnost (vidjeti, npr., odluke br. U 1/99, U 16/99, U 9/00, U 1/01, U 14/02, U 2/11, U 3/12 itd.). Zašto je na to uopće bitno ukazivati i naglašavati u kontekstu predmeta o kome je ovdje riječ, tj. kada je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, ocjenjivao ustavnost entitetskog zakona?! Zato što ustavni sudovi (radi se o već etabliranoj praksi), kao vrhovni tumači ustava, moraju u ustavnom tekstu iznalaziti i davati mu (naravno, uz neophodan oprez) ona značenja koja realno proistječu iz ukupnosti njegovih normi, pa i onda kada se, samo naoko, čini da je suprotno. To je pogotovo slučaj u BiH s obzirom na to da u ustavni tekst ulazi ne samo "Aneks IV" (i formalno nazvan Ustav) nego, formalno i sadržajno, u ustavni tekst ulazi još niz međunarodnih dokumenata (Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sa svojim protokolima-član II/2. Ustava, te Aneks I-Dodatni sporazumi....) koji se direktno primjenjuju kao ustavna norma. Naime, svi oni, zajedno sa "Aneksom IV", imaju daleko širi normativni kapacitet, značaj, sadržaj i smisao od onoga koji im se redukcionističkim pristupom, razumijevanjem i interpretacijom (akademski, a pogotovo politički motivirano) daje. Dosadašnja sporadično osporavana (ali ozbiljno, ipak, ne) praksa Ustavnog suda BiH potvrđuje da je Ustavni sud BiH u razumijevanju teksta Ustava, slijedeći princip "efektivne zaštite Ustava" (vidjeti, npr., U 25/00, tačka 23), odnosno primjenom pozitivnog ustavnosudskog aktivizma, u više slučajeva demonstrirao zaista zavidnu i utemeljenu interpretatorsku širinu i odgovornost. Nasuprot tome, u konkretnom predmetu (U 13/14) Ustavni sud je ustavnopravnom pitanju pristupio sasvim suprotno.


Bez namjere i potrebe da ponavljam argumentaciju i stavove donosioca spornog zakona niti podnosioca zahtjeva, jer su korektno preneseni, odnosno interpretirani u odluci, moji razlozi i obrazloženje glasanja suprotno stavu i odluci većine su isti kao što su navedeni u "Odgovoru na zahtjev" (tačka 21. i dalje obrazloženja odluke) Parlamenta Federacije BiH. Ipak, pored toga, želim da naglasim i sljedeće: Ustavni sud u ključnim stavovima obrazloženja odluke, pored ostaloga (tač. 61. i 62), navodi da je osporenim zakonom Federacija BiH "...regulirala pitanja koja su, shodno ustavnoj podjeli nadležnosti iz člana III Ustava BiH, nesporno u nadležnosti entiteta......", naglašavajući da se "....pri tome, a shodno članu I/2. Ustava BiH, ova supremacija (se) prvenstveno i u pravilu odnosi na teritoriju entiteta, tj. zakoni se primjenjuju na lica, imovinu, događaje nastale na teritoriji odnosnog entiteta". Ustavni sud, dalje, argumentira da su entiteti, "shodno članu III/2.c) Ustava BiH, nadležni da osiguraju zaštitu lica pod svojom jurisdikcijom a, prema mišljenju Ustavnog suda, povratnici koji se vraćaju u određeni entitet su nesporno pod jurisdikcijom tog entiteta. Shodno navedenom, Ustavni sud smatra da osporeni zakon kojim se uređuju prava povratnika u RS i DB nije u skladu sa članom III/2.c) Ustava BiH, jer je osporenim zakonom FBiH uredila pitanja u odnosu na lica koja nisu pod njenom jurisdikcijom i time prekršila obavezu da zaštiti pravnu sigurnost koja je inherentan element principa vladavine prava u smislu člana I/2. Ustava BiH. Shodno navedenom, proizlazi da osporeni zakon nije u skladu ni sa članom III/3.b) Ustava BiH, kojim je određeno da će se entiteti i sve njihove administrativne jedinice u potpunosti pridržavati ovog ustava, kao i odluka institucija BiH". Nakon ovoga smatram da je veoma bitno podsjetiti da se spornim zakonom reguliraju uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na osnovu federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitetu RS iz oblasti socijalne zaštite i zaštite porodica sa djecom, boračko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak (član 1), ali ".... pod uvjetom da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Distrikta Brčko" (član 3). Također je neophodno ponovo ukazati na relevantne odredbe Ustava BiH i Aneksa VII - Općeg okvirnog sporazuma za mir – Sporazum o izbjeglicama i raseljenim licima (vidjeti, Relevantni propisi, tač. 39. i 40. obrazloženja odluke). Dakle, iz odredaba Aneksa VII, odnosno Ustava BiH, nesporno proizlazi da su država BiH, entiteti, Distrikt Brčko BiH, ali i svi drugi oblici i nivoi vlasti u BiH obavezni da stvore "političke, privredne i socijalne uvjete pogodne za dobrovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih lica, bez davanja prednosti nekoj određenoj grupi", (...) odnosno "Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, ustanove, organi vlasti, te organi kojima posredno rukovode entiteti, ili koji djeluju unutar entiteta podvrgnuti su, odnosno primjenjuju ljudska prava i osnovne slobode na koje je ukazano u stavu 2. (člana II Ustava)". U ovom kontekstu treba ukazati i na član I/4. Aneksa VII: "..... Strane (se) neće miješati u izbor odredišta povratnika, niti ih smiju prisiliti da ostanu ili krenu u situaciju ozbiljne opasnosti ili nesigurnosti, ili u područja gdje nedostaje osnovna infrastruktura neophodna za nastavak normalnog života (...)." Očigledno je, prema mome mišljenju, da iz navedenih odredaba proizlazi da je svako ohrabrivanje, odnosno stimuliranje kroz stvaranje realnih uvjeta za dobrovoljan povratak izbjeglica i raseljenih lica legitiman cilj (što je preovlađujući stav, odnosno politika u Federaciji BiH, a to proizlazi iz činjenice donošenja samog zakona) i kao takav je u skladu sa Ustavom BiH (kao što to može biti, bez obzira na to da li se slagali s time ili ne, i tzv. eventualni dobrovoljni "ostanak" a što je, očigledno, preovlađujući stav, odnosno politika u RS).



Dakle, Federacija BiH je donošenjem spornog zakona učinila prema vlastitoj procjeni neophodan dodatni korak u pravcu ostvarivanja legitimnog cilja - implementacije Aneksa VII a to ne može biti protivustavno. Osporenim zakonom je jasno propisano da se njime uređuju ".... uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na temelju federalnih zakona i drugih propisa povratnika" (član 1), te da se ova prava ostvaruju "pod uvjetom da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Distrikta Brčko" (član 3). Zakonom, dakle, entitet FBiH ne proteže svoju jurisdikciju na područje drugoga entiteta ili Distrikta Brčko, nego samo (u okviru svojih legitimnih ciljeva, opredjeljenja i mogućnosti) garantira već stečena ili omogućava stjecanje drugih prava licima koja su jedno vrijeme živjela i ta prava stekla na području pod njenom jurisdikcijom. To (davanje prava građanima izvan svoje teritorije i jurisdikcije, te odgovarajuća kontrola u okviru i od svojih institucija) nije neuobičajeno ni u međudržavnim odnosima (naprotiv), a pogotovo ne bi trebalo da bude unutar jedne države. Štaviše, čak i kada ne bi bilo ograničenja/uvjeta iz člana 3. spornog zakona, tj. "da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Distrikta Brčko", ovakvo rješenje ne može biti neustavno. Prije bi se, eventualno, moglo reći da se radi o poželjnoj ali ograničenoj "pozitivnoj diskriminaciji" koja sama po sebi i sa konkretnim sadržajem prava nije protivna Ustavu. Donošenje ovakvoga zakona i obaveze Federacije BiH koje iz njega proistječu mogu, eventualno, biti predmet ocjene cjelishodnosti, odnosno kritičkog ?! sagledavanja o okvirima finansijskih, odnosno drugih mogućnosti unutar samoga toga entiteta (bilo kojega u ovakvoj ili sličnoj situaciji) u odnosu na, primarno, obaveze ovakve i/ili slične vrste prema građanima toga entiteta. Međutim, to nije obaveza Ustavnog suda, niti drugog entiteta. A logično je pretpostaviti da je federalni zakonodavac sve to imao u vidu prilikom usvajanja spornog zakona. I, konačno, s obzirom na to da ovakva davanja "izvana" ne oslobađaju, u konkretnom slučaju entitet RS, da na području svoje jurisdikcije uredi prava povratnika (što je učinjeno donošenjem Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik RS" br. 42/05 i 52/12), te i ovoj kategoriji građana (koju, dakle, obuhvata sporni federalni zakon) prizna sva pobrojana ili samo neka prava, jasno je da u konkretnom slučaju nije riječ o neustavnom ulaženju Federacije BiH u nadležnosti drugog entiteta, nego se, i prije svega, radi o pravu da se, u okviru svojih mogućnosti, da više (prava) nego što na to obavezuju Ustav BiH, Aneks VII, odnosno državni zakon iz ove oblasti. U konkretnom slučaju se ne radi ni o redefiniciji pojma povratnika, odnosno mijenjanju statusa ove kategorije, jer i dalje ostaje obaveza (BiH, Federacije BiH i RS) da unutar područja svoje jurisdikcije zaštite sigurnost, osiguraju političke, privredne i socijalne uvjete pogodne za dobrovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih lica. Upotreba definicije povratnika i raseljenih lica u spornom zakonu iz državnog, odnosno federalnog zakona je, očigledno, samo "pomoćna operativna definicija" radi identifikacije, odnosno konkretizacije lica na koja se odnosi sporni zakon. Odlučivši da Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) nije u skladu sa članom III/2.c) i III/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, većina u Ustavnom sudu BiH, umjesto da ustavnu normu interpretira stvaralački i dinamički, postupila je nedopustivo formalistički. Oprez i samoograničenje koje je ovakvom interpretacijom Ustava sebi dao Ustavni sud u konkretnom slučaju, prema mome mišljenju, sasvim sigurno odudaraju od potrebe, ali i obaveze da ovaj visoki organ u nerijetko zamršenim pitanjima ocjene ustavnosti (pa i u slučajevima koji imaju dalekosežan utjecaj i posljedice na odnose u Bosni i Hercegovini)


pokaže više hrabrosti i dinamičnosti, kao organ koji uistinu podržava Ustav u sveukupnosti značenja njegovih normi. I zato, kao što sam već naveo, uz dužno poštovanje, nisam se mogao složiti sa mišljenjem, stavom, zaključcima i odlukom većine. Konsekventno tome, uskratio sam svoj glas ovakvoj odluci Ustavnog suda-glasao sam protiv. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 13/14, rješavajući zahtjev trideset četiri (34) zastupnika Narodne skupštine Republike Srpske, na temelju članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak 2. b) i c), članka 61. st. 2. i 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 22/14), u sastavu: Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Tudor Pantiru, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Constance Grewe, sutkinja Mirsad Ćeman, sudac Margarita Caca-Nikolovska, sutkinja Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 4. srpnja 2014. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU

Usvaja se zahtjev trideset četiri (34) zastupnika Narodne skupštine Republike Srpske. Utvrđuje se da Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) nije sukladan članku III/2.(c) i III/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine. Ukida se Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14), sukladno članku 61. stavak 2. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Ukinuti Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) prestaje važiti narednog dana od dana objave ove odluke u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", sukladno članku 61. stavak 3. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Trideset četiri (34) zastupnika Narodne skupštine Republike Srpske (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva) podnijela su 20. svibnja 2014. godine Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) zahtjev za ocjenu ustavnosti Zakona o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14, u daljnjem tekstu: osporeni zakon). 2. Podnositelj zahtjeva zatražio je donošenje privremene mjere zabrane primjene osporenog zakona do okončanja postupka ocjene ustavnosti pred Ustavnim sudom. II. Postupak pred Ustavnim sudom 3. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Zastupničkog doma i Doma naroda zatraženo je 23. svibnja 2014. godine da dostave odgovore na zahtjev.



4. Zastupnički dom je dostavio 10. lipnja 2014. godine Izjašnjenje na predmet broj U 13/14 sa napomenom da će Ustavno povjerenstvo Zastpničkog doma Parlamenta Federacije BiH zauzeti konačan stav o ovom predmetu koji će odmah biti proslijeđen Ustavnom sudu. Međutim, do trenutka donošenja ove odluke, a kako je navedeno, konačan stav nije dostavljen. 5. Dom naroda je dostavio odgovor na zahtjev 12. lipnja 2014. godine. Dom naroda je dopunio odgovor 19. lipnja 2014. godine. III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva 6. Podnositelj zahtjeva smatra da je Federacija Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH) donošenjem Zakona o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14), i to od čl. 1. do 20. (u daljnjem tekstu: osporeni zakon), prekršila članak III/2.(c) i III/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine. Osim toga, podnositelj zahtjeva tvrdi da se osporenim zakonom mijenjaju status i definicija pojma povratnika sadržani u svim relevantnim propisima kako na teritoriju Republike Srpske (u daljnjem tekstu: RS), tako i na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH), te u Prijedlogu Zakona o izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine, raseljenim osobama i povratnicima koji je u proceduri usvajanja u Parlamentarnoj skupštini BiH. 7. Podnositelj zahtjeva ukazuje da je u članku 3. Zakona o raseljenim osobama, povratnicima i izbjeglicama u Republiku Srpsku (u daljnjem tekstu: Zakon o povratnicima RS) regulirano da RS propisuje način i uvjete za utvrđivanje statusa navedenih kategorija osoba i da se stara o ostvarivanju njihovih prava sukladno Konvenciji o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolu o statusu izbjeglica iz 1967. godine, drugim međunarodnim dokumentima iz oblasti humanitarnog prava i osigurava punu pravnu zaštitu ovih osoba sukladno Aneksu VI. (Sporazum o ljudskim pravima) i Aneksu VII. (Sporazum o izbjeglicama i prognanicima) Općeg okvirnog sporazuma za mir. S tim u svezi, ukazano je da i Prijedlog Zakona o izbjeglicama iz BiH propisuje da su za provedbu ovog zakona nadležna tijela entiteta, Distrikta Brčko (u daljnjem tekstu: DB), kantona, gradova i općina, te da se status raseljene osobe i povratnika uređuje sukladno entitetskim zakonima i drugim propisima entiteta i kantona na osnovi ovog zakona. 8. Podnositelj zahtjeva ukazuje da se odredbama osporenog zakona nad povratnicima koji su u nadležnosti RS zadržava nadležnost FBiH u pogledu (samo) nekih statusnih prava, a što kao posljedicu ima ne samo zadiranje u nadležnost entiteta RS nego se cijepa i statusna cjelina prava povratnika na prava koja ostvaruju u jednom i prava koja ostvaruju u drugom entitetu. Prema stavu podnositelja zahtjeva, na ovaj način su narušene ne samo odredbe o podjeli nadležnosti već se stvara i kaotično stanje u pogledu statusnih prava ove kategorije osoba, te, najzad, proizvodi stanje pravne nesigurnosti protivno principu vladavine prava kao jednom od temeljnih principa prema kojem funkcionira i država BiH. 9. Dalje, podnositelj zahtjeva je u prilog svojim tvrdnjama izričito ukazao i na pojedina zakonska rješenja iz osporenog zakona. 10. Podnositelj zahtjeva smatra da rješenjem iz članka 1. osporenog zakona prema kojem se ovim zakonom "uređuju uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na osnovi federalnih zakona i propisa povratnika u entitet RS i DB iz oblasti socijalne zaštite i zaštite obitelji sa djecom, braniteljsko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak" očito pokušavaju stvoriti uvjeti za


važenje federalnih zakona i propisa na teritoriju RS i DB a što je suprotno ustavnim odredbama o podjeli nadležnosti. 11. Podnositelj zahtjeva smatra da se rješenjem iz članka 2. stavak 1. osporenog zakona koji definira termin "povratnik" na način da je to "osoba koja je ostvarila ili će ostvariti povratak iz FBiH u entitet RS ili DB, uz obveznu prijavu mjesta prebivališta u mjesto povratka, bez ograničenja u pogledu nadnevka prijave prebivališta u mjestu ranijeg prebivališta" uvodi paralelizam u pogledu ostvarivanja već postojećih prava povratničke populacije predviđenih sustavom zaštite važećim na području RS, a čime se, također, ne poštuju ustavne odredbe o podjeli nadležnosti. U prilog navedenom, podnositelj zahtjeva ukazuje da je, prema važećem Zakonu o povratnicima RS, regulirano da "RS uređuje sustav zaštite raseljenih osoba, izbjeglica i povratnika, propisuje način i uvjete za utvrđivanje statusa ove kategorije osoba i stara se o ostvarivanju njihovih prava". 12. Podnositelj zahtjeva ukazuje da se rješenjem iz članka 3. stavak 3. osporenog zakona prema kojem prava prema ovom zakonu imaju osobe koje su "prije stupanja na snagu ovog zakona imale boravište, odnosno prebivalište u FBiH, pod uvjetom da ta prava ne ostvaruju prema propisima RS i DB" stvara realna mogućnost za manipulacije i zlouporabe u vidu dvostrukog korištenja prava, pravni kaos i nesigurnost a što je neprihvatljivo sa aspekta principa pravne sigurnosti. U prilog ovoj tvrdnji ukazano je da, obzirom na to da je reguliranje prava povratnika nadležnost entiteta, ne postoje jedinstvene evidencije o korištenju prava povratnika, pa da se, u svezi sa ovim člankom, postavlja pitanje koje tijelo bi kontroliralo koristi li pojedinac odnosna prava na području jednog ili oba entiteta. 13. Podnositelj zahtjeva ukazuje da se rješenjem iz članka 4. stavak 4. osporenog zakona prema kojem se uspostavljaju porezne olakšice za povratnike sa prijavljenim mjestom prebivališta na području RS ili DB u pogledu "dohotka od nesamostalne djelatnosti kod poslodavca na području Federacije" zadire ne samo u odredbe o pravima povratnika već i u gospodarsko-pravne i financijske propise, koji su ponovno u nadležnosti entiteta. U svezi s tim je ukazano da je ovakvo rješenje, pravno promatrano, iracionalno, jer je i faktički, a i pravno nemoguće da jedna osoba ima prebivalište, tj. da je trajno nastanjena na području jednog, a da porezne olakšice u svezi sa dohotkom koji stječe ostvaruje na području drugog entiteta. 14. Podnositelj zahtjeva ukazuje da su rješenja iz članka 8. stavak 2. osporenog zakona kojim je regulirano da povratnici iz FBiH u RS i DB pravo na primarnu i specijalističku konzultativnu zdravstvenu zaštitu mogu ostvarivati u općini posljednjeg prebivališta, odnosno boravišta u FBiH, odnosno po svom izboru u drugoj općini koja im je komunikacijski najbliža mjestu povratka, te iz stavka 3. istog članka da "pravo na bolničku zaštitu ostvaruju prema mjestu zadnjeg prebivališta, odnosno boravišta prije povratka u RS ili DB" lišena pravnog rezona, jer ne stimuliraju povratak u smislu olakšavanja života ovoj populaciji, već da kreiraju dodatni teret i troškove življenja u smislu življenja na teritoriju jednog, a liječenja na teritoriju drugog entiteta. U prilog navedenom ukazano je, primjera radi, da bi povratnik u Trebinje, u slučaju bolničkog liječenja, morao ići u, npr., Bihać ako mu je to posljednje mjesto prebivališta, odnosno boravišta u FBiH prije povratka, da je nejasno bi li, u slučaju da povratniku bude pružena zdravstvena zaštita u bilo kojem vidu u RS, za Fond zdravstvenog osiguranja FBiH, odnosno kantona nastala obveza refundiranja sredstava, te, najzad, da je nejasno na koji način bi sve ovo uopće bilo moguće obzirom na to da je propisima RS regulirano da povratnici ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu na isti način kao i ostatak pučanstva na području RS. 15. Najzad, podnositelj zahtjeva, prema njegovom mišljenju, kao najočitiji primjer povrede ustavnih odredaba o



podjeli nadležnosti ukazuje na članak 16. osporenog zakona kojim je određeno da nadzor nad njegovom primjenom vrše pojedinačno pobrojana federalna ministarstva u okviru svojih nadležnosti, odnosno da inspekcijski nadzor vrše federalne resorne inspekcije. Ovakva rješenja, prema tvrdnjama podnositelja zahtjeva, pučanstvo RS stavljaju pod nadzor institucija drugog entiteta za što ne postoji pravni temelj u Ustavu BiH, a čime se vrijeđaju ustavne odredbe o podjeli nadležnosti. U prilog navedenom ukazano je i da, primjera radi, ukoliko bi neka osoba odlučila koristiti prava na zdravstvenu zaštitu u oba entiteta, ne postoji mogućnost nadzora ili kažnjavanja od bilo kojeg entiteta, već je, naprotiv, dana mogućnost frauduloznog ponašanja u smislu dvostrukog korištenja prava iz iste oblasti, čime bi se ove osobe dovele u nezakonit i pravno neprihvatljiv povlašteni položaj. 16. Podnositelj zahtjeva posebice naglašava da je Ustavom BiH utvrđeno da se ustavno uređenje BiH temelji na garantiranju i zaštiti ljudskih prava i sloboda sukladno međunarodnim standardima, a jedan od tih standarda je i pojam povratnika, te obvezi teritorijalno nadležne vlasti u odnosu na mjesto povratka da mu osigura prava garantirana međunarodnim normama na način utvrđen Ustavom. Obzirom na to da je za neometano funkcioniranje sustava zaštite temeljnih ljudskih prava povratničke populacije predviđeno reguliranje njihovog statusa od entiteta na čiji teritorij su se vratili, podnositelj zahtjeva smatra da je nedopustivo prekoračenje podjele nadležnosti ustanovljene člankom III/2.(c) i III/3.(b) Ustava BiH, na način kako je to učinio federalni zakonodavac, koji je, izlazeći materijalnopravno iz okvira svoje nadležnosti, donio osporeni zakon, te tako neutemeljeno i neustavno ušao u oblast osobnih prava povratnika u RS koja je u njezinoj potpunoj nadležnosti. 17. Podnositelj zahtjeva, dalje, ukazuje da se osporenim zakonom određena pitanja iz oblasti zaštite povratnika u RS i DB prenose na razinu institucija drugog entiteta, dok se na pitanja koja se tiču konstituiranja drugih obveza u odnosu na ovu populaciju imaju primjenjivati zakonski propisi RS i DB. Na ovaj način, prema mišljenju podnositelja zahtjeva, ne samo da se derogiraju odredbe Ustava BiH o podjeli nadležnosti već se i na pravno neprihvatljiv način zadire u nadležnost tijela vlasti u RS. S tim u svezi je ukazano i da se ostvarivanje prava iz osobnog statusa pojedinca u svim državama veže za mjesto prebivališta bez obzira na to mogu li se prethodno i sadašnje mjesto prebivališta razlikovati u rješenjima u pogledu vršenja statusnih prava pojedinca. Dalje, ukazano je da zakonodavstvo RS ne sadrži niti jednu odredbu kojom bi povratnici bili dovedeni u diskriminatorski položaj u odnosu na ostatak populacije, pa da je "navodna briga" federalnog zakonodavca da na ovaj način "stimulira povratak u RS i DB" politička improvizacija kojoj nema mjesta u pravnom poretku BiH. 18. Najzad, u prilog svojim navodima, podnositelj zahtjeva je ukazao na stav Europskog suda u predmetu Carson i ostali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, prema kojem su sustavi mirovinskih i socijalnih beneficija neodvojivo vezani za mjesto življenja, odnosno prebivališta pojedinca, te da su osobna prava primarno regulirana tako da "udovolje životnim potrebama pojedinca u odnosu na njihovo mjesto življenja" i "sukladno životnom standardu okruženja". Prema njegovom mišljenju, osporenim zakonom u potpunosti se potiru navedeni principi iz presude Europskog suda, čije poštivanje je, svakako, jedan od standarda međunarodno priznatih ljudskih prava i sloboda u smislu članka II/4. Ustava BiH, koje u cjelini mora poštivati i sam Ustavni sud. 19. Podnositelj zahtjeva je zatražio da osporeni zakon u cijelosti bude proglašen neustavnim i stavljen izvan snage. 20. Najzad, podnositelj zahtjeva je zatražio i donošenje privremene mjere zabrane primjene osporenog zakona do


okončanja postupka ocjene ustavnosti a zbog nesagledivih posljedica koje bi mogla izazvati i njegova privremena primjena. b) Odgovor na zahtjev 21. Zastupnički dom u Izjašnjenju na predmet broj U 13/14 obavijestio je Ustavni sud da ekspertna skupina Ustavnog povjerenstva ovog doma, nakon provedenih konzultacija, smatra da postoji valjan ustavni temelj za donošenje osporenog zakona, da će Ustavno povjerenstvo, kao nadležno tijelo za ovu problematiku, održati sjednicu u punom sastavu (članovi Povjerenstva iz zastupničkog i ekspertnog sastava) u što kraćem roku, te usvojiti konačan stav koji će biti obvezujući za ovaj Dom pred Ustavnim sudom, da će opunomoćenici, koje Dom odredi za zastupanje u ovom predmetu, iznijeti u pisanoj i usmenoj formi konačan stav o ovom predmetu, kao i da će ovi stavovi biti pravodobno dostavljeni prije zakazivanja prve rasprave u ovom predmetu. 22. Dom naroda je u odgovoru na zahtjev najprije ukazao da je neutemeljen zahtjev za donošenje privremene mjere obzirom na to da se navodi o "nesagledivim posljedicama" bez navođenja i u čemu se one sastoje, prema njegovom mišljenju, ne mogu prihvatiti kao razlozi u smislu članka 77. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Također, ukazano je i da će RS od primjene osporenog zakona imati samo koristi, te, najzad, da bi usvajanjem zahtjeva za donošenje privremene mjere i de iure i de facto štetu imali samo povratnici, kao najranjivija kategorija, jer bi bili onemogućeni u ostvarivanju stečenih prava. 23. Dalje, kao neutemeljeno je ocijenjeno pozivanje na članak III/2.(c) Ustava BiH, jer osporeni zakon nije u suprotnosti sa navedenom ustavnom odredbom. U prilog ovom stavu ukazano je da je osporeni zakon u potpunosti kompatibilan sa Ustavom BiH i Europskom konvencijom, te da je njime ispoštovan članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Također, ukazano je da je navedenom odredbom garantirano pravo svake fizičke i pravne osobe na neometano uživanje imovine, a da se pod imovinom podrazumijevaju i novčane naknade za invalidnost iz oblasti socijalne zaštite (invalidne osobe, civilne žrtve rata), kao i iz oblasti braniteljsko-invalidske zaštite. Najzad, ukazano je da, sukladno članku 2. Protokola broj 4 uz Europsku konvenciju, svatko tko se zakonito nalazi na teritoriju jedne države ima pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta. 24. Kao neutemeljeno je ocijenjeno i osporavanje definicije povratnika i pozivanje na zakon koji se nalazi u parlamentarnoj proceduri. U svezi s tim je ukazano da je definicija povratnika u osporenom zakonu dana tako da obuhvaća i osobe koje su ostvarile pravo na povratak i osobe koje će to pravo ostvariti bez ograničenja u pogledu nadnevka prijave mjesta prebivališta, čime je eliminirana diskriminacija u pogledu vremena povratka, što je sukladno europskim standardima. 25. Kao neutemeljena je ocijenjena i tvrdnja da se osporenim zakonom "zadire u nadležnost" entiteta RS. U svezi s tim je ukazano da je pravo na naknadu po osnovi invalidnosti temeljno ljudsko pravo uspostavljeno u svim demokratskim društvima i da prati korisnika bez obzira na mjesto prebivališta, odnosno da je to pravo iz članka 1. Protokola broj 1, te članka 2. Protokola broj 4 uz Europsku konvenciju. Stoga, osobe koje ostvare to pravo prema propisima FBiH nastavljaju ga koristiti i nakon dragovoljnog povratka u RS. 26. Kao neutemeljena je ocijenjena i tvrdnja da se osporenim zakonom pokušavaju stvoriti uvjeti za važenje zakona FBiH na teritoriju RS. U svezi s tim je ukazano da su prava iz oblasti socijalne, invalidske i braniteljsko-invalidske zaštite vezana isključivo za status korisnika prava. Naime, djeca ratnih vojnih invalida, poginulih i demobiliziranih boraca Armije RBiH i HVO-a ne mogu koristiti pravo na stipendiranje, pravo na



besplatne udžbenike, oslobađanje od plaćanja školarine upravo zbog statusa njihovih roditelja. Prema mišljenju Doma naroda, ovdje se konkretno radi o diskriminirajućim propisima RS, a Europskom konvencijom je zabranjen svaki vid diskriminacije. Najzad, ukazano je da su sva prava iz oblasti braniteljskoinvalidske zaštite u entitetu RS osigurana isključivo za pripadnike Vojske RS. 27. Kao neutemeljena je ocijenjena i tvrdnja o mogućem uvođenju paralelizma u pogledu već postojećih prava povratničke populacije, te dvostrukog korištenja istih prava. U svezi s tim je ukazano na članak 11. osporenog zakona kojim je zabranjeno korištenje istih prava prema propisima RS. Također, ukazano je i da općine oba entiteta vode evidencije o korisnicima prava i da će razmjenjivati podatke sukladno principu pružanja pravne pomoći i suradnje. 28. Dalje, ukazano je da je nejasno zbog čega se osporava pravo povratnika na korištenje zdravstvene zaštite u FBiH a kako je određeno člankom 8. osporenog zakona, odnosno u opsegu i na način kako su to pravo ostvarivali i prije dragovoljnog povratka. U svezi s tim je ukazano da se institucije entiteta RS, u nemogućnosti da ostvare adekvatnu zdravstvenu zaštitu, obraćaju institucijama izvan zemlje, odnosno da se nerijetko osobe sa prostora istočne Bosne upućuju na dodatne preglede i pretrage u ustanove u Republici Srbiji. Prema mišljenju Doma naroda, ovakvo postupanje je protivno Aneksu VII. Daytonskog mirovnog sporazuma, odnosno ne postoji prostor za ovakvo postupanje posebice prema povratnicima, a naročito starim i iznemoglim, kojim je bliže i lakše ostvariti to pravo na području FBiH, čiji klinički centri posjeduju sve resurse za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite. Najzad, ukazano je da je upućivanje povratnika u drugu državu suprotno obvezi iz Sporazuma o izbjeglim i raseljenim osobama prema kojoj će strane omogućiti izbjeglicama i raseljenim osobama siguran povratak bez, pored ostalog, rizika od uznemiravanja, a da se upućivanjem u drugu državu radi ostvarivanja zdravstvene zaštite povratnici upravo izlažu riziku od uznemiravanja. 29. Kao neutemeljene su ocijenjene i tvrdnje u svezi sa zakonskim rješenjem iz članka 16. osporenog zakona prema kojem je nadzor nad njegovom primjenom povjeren tijelima FBiH. U svezi s tim je ukazano da je intencija ovog članka da se vrši nadzor nad radom tijela i ustanova na području FBiH koji vode postupke i odlučuju o pravima iz članka 1. osporenog zakona. Također, ukazano je i da osporeni zakon ide u korist građana RS i entiteta RS, pa da se zastupnici Narodne skupštine ne trebaju " brinuti" o osobnim pravima povratnika koji su "navodno ugroženi" donošenjem osporenog zakona. Najzad, ukazano je i da osporeni zakon ne opterećuje proračun entiteta RS, već donosi olakšanje, jer FBiH preuzima obveze za one osobe koje bi, inače, bile u pravno neriješenom statusu. 30. Dom naroda je u prilog tvrdnji da je osporeni zakon sukladan Ustavu BiH i Europskoj konvenciji istaknuo da je temeljni princip ovog zakona da se prava ostvaruju na osnovi zahtjeva stranke, tj. prema slobodnom izboru i opredjeljenju. U tom smislu je ocijenjeno netemeljeno ukazivanje podnositelja zahtjeva na presudu Europskog suda, koja se pritom odnosi na konkretan slučaj i koja ne može djelovati erga omnes, te, najzad, da bi preuzimanje pravnih i financijskih obveza od RS u svezi sa pravima iz osporenog zakona bio pozitivan čin da se zaštite stečena prava povratnika u RS. 31. Također, ukazano je i da se institucije i ustanove u RS koje pružaju zaštitu pri ostvarivanju prava koja su garantirana osporenim zakonom ne pridržavaju obveze o proporcionalnoj zastupljenosti uposlenika po etničkoj pripadnosti. Zbog toga, prema mišljenju Doma naroda, ne postoji afirmativna akcija da se otvori prostor u kojem bi, u komunikaciji sa povratnicima, u ime ovih institucija razgovarale osobe koje dolaze iz povratničke


populacije, sukladno čemu ne mogu imati povjerenje zajednice. U svezi s tim je ukazano da postoji veći broj osoba koje su izravno pogođene stradanjima i ratnim zločinima, koje nisu izgradile dovoljno povjerenja preme institucijama i ustanovama u lokalnoj zajednici u koju su se vratile nakon rata, odnosno da one faktički ne ostvaruju svoja prava u lokalnoj zajednici. Zbog toga, postoji opravdan razlog da im se osigura pristup alternativnim izvorima institucionalne zašite, odnosno pristup institucijama u koje imaju povjerenje, a što, kako iz prakse proizlazi, jesu institucije i ustanove u FBiH i njezinim kantonima. 32. Najzad, ukazano je da se osporenim zakonom daje potpuniji doprinos realizaciji Aneksa VII, kojim su strane potpisnice potvrdile svoju opredijeljenost i poštivanje prava izbjeglih i raseljenih osoba i povratnika. 33. Dom naroda je uz odgovor na zahtjev dostavio i obrazloženje Prijedloga osporenog zakona koje je sačinila Vlada FBiH, a u kojem je, u dijelu I. Ustavni temelj, navedeno: "Za donošenje ovog zakona ne postoji izričit ustavni temelj, ali bi kao isti mogla poslužiti odredba članka IV.A.20 (1) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kojom je predviđeno da je Parlament Federacije, pored ostalih ovlasti, mjerodavan za donošenje zakona o obnašanju dužnosti federalne vlasti. Budući da se predmetnim zakonom uređuju uvjeti, način i postupak ostvarivanja i korištenja prava stečenih na temelju federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitet Republika Srpska i Distrikt Brčko Bosne i Hercegovine (...) iz oblasti socijalne skrbi i skrbi obitelji sa djecom, braniteljsko-invalidske skrbi, zdravstvene skrbi i prava iz oblasti poreza, a što spada u obnašanje dužnosti federalne vlasti, navedena ustavna odredba, prema našem mišljenju, predstavlja ustavni temelj za njegovo donošenje." 34. Dalje, uz odgovor je predočeno i Mišljenje o Nacrtu osporenog zakona koje je izdalo Federalno ministarstvo raseljenih osoba i izbjeglica, a u kojem je, pored ostalog, naveden već citirani stav o ustavnoj osnovi za donošenje ovog zakona, te je izražen stav o pojedinim rješenjima koja su zastupljena u osporenom zakonu. 35. Najzad, Dom naroda je uz odgovor na zahtjev predočio i Izjašnjenje Radne skupine na Mišljenje Ureda Vlade Federacije BiH za zakonodavstvo i usklađenost sa propisima Europske unije o Nacrtu osporenog zakona, a iz kojeg, pored ostalog, proizlazi da je razmotreno mišljenje Ureda, te da je prihvaćeno "da se ugradi u obrazloženju zakona ustavni temelj (...)". 36. U dopuni odgovora od 19. lipnja 2014. godine Dom naroda je dostavio Izjašnjenje na zahtjev Federalnog ministarstva raseljenih osoba i izbjeglica. U Izjašnjenju su izneseni identični navodi kao i u odgovoru na zahtjev koji je dostavio Dom naroda, a koji su dopunjeni u dijelovima kako slijedi. 37. Tako je, u pogledu neutemeljenosti zahtjeva za donošenje privremene mjere, a u prilog tvrdnji da bi na taj način jedinu štetu pretrpjeli upravo povratnici, ukazano na Zakon o zaštiti civilnih žrtava rata ("Službeni glasnik RS" broj 24/10) koji u članku 35. izričito propisuje da osoba koja je stekla određeno pravo kao civilna žrtva rata ili član obitelji civilne žrtve rata po propisima FBiH ili neke druge države u okruženju nema pravo podnijeti zahtjev za priznavanje prava po ovom zakonu. Obzirom na ovu odredbu, kao i niz drugih administrativnih prepreka sa kojim se susreću povratnici i vremenskih ograničenja koja su uspostavljena čl. 35. do 38. navedenog zakona, povratnicima je kao građanima RS, kako je navedeno, uskraćeno jednako pravo na zaštitu, čime su diskriminirani u ostvarivanju svojih prava. Također, ukazano je da se radi o pravima višestruko obespravljenih, traumatiziranih građana, da su udruge civilnih žrtava rata institucijama oba entiteta, te domaćim i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava u više navrata upućivale zahtjeve da se prevaziđu problemi koji nastaju



činjenicom da povratnik povratkom gubi pravo u entitetu FBiH, a u entitetu RS nema pravo podnijeti zahtjev da bi to pravo ostvario. Pritom posebice je ukazano na žrtve ratnog silovanja, seksualnog zlostavljanja i torture koje, prema propisima u RS, moraju imati najmanje 60% oštećenja da bi ostvarile naknadu iako ova vrsta traume ne mora izazvati oštećenja organizma, odnosno da u FBiH žrtve ratnog silovanja ostvaruju pravo na materijalnu zaštitu na osnovi dokaza da su to iskustvo preživjele, a ne na temelju oštećenja organizma. Također, ukazano je i da se Komitet UN protiv torture u svojim izvješćima i preporukama uvijek bavi pitanjem položaja civilnih žrtava rata, posebice žrtava ratnog silovanja i torture, inzistirajući na ažurnijem rješavanju pitanja s kojim se ova populacija suočava, kao i da ne postoji jedinstvena osnova za podršku i zaštitu ove skupine građana, pa da entitet FBiH smatra opravdanim, u okviru zakonskih raspoloživih mogućnosti, pružiti podršku, posebice žrtvama ratnog silovanja koje bi trebale ostvarivati pravo u mjestu ili pred osobama koje su povezane sa tim teškim iskustvima. 38. Dalje, u prilog neutemeljenosti tvrdnji u svezi sa rješenjima iz osporenog zakona koja se tiču zdravstvene zaštite, te nadzora nad provedbom ovog zakona (članak 16), ukazano je i da se prava iz ovog zakona ostvaruju isključivo po zahtjevu stranke i da stranka svojom voljom i dragovoljno odlučuje želi li koristiti prava sukladno osporenom zakonu. Također, ukazano je da je uređenje pitanja poreznih olakšica po osnovi plaća u nadležnosti entiteta na čijem teritoriju osoba ostvaruje dohodak. Najzad, u prilog zaključku da je osporeni zakon sukladan Ustavu BiH i Europskoj konvenciji, ukazano je da se pod pojmom imovina, u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, podrazumijevaju i novčane naknade za invalidnost iz oblasti socijalne zaštite i braniteljsko-invalidske zaštite, odnosno da, prema članku 2. Protokola broj 4 uz Europsku konvenciju, svatko tko se zakonito nalazi na teritoriju jedne države na tom teritoriju ima slobodu kretanja i slobodu izbora boravišta. IV. Relevantni propisi 39. Ustav Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Članak I Bosna i Hercegovina (...) 2. Demokratska načela Bosna i Hercegovina je demokratska država, koja funkcionira sukladno zakonu i temeljem slobodnih i demokratskih izbora. 3. Sastav Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske (u daljem tekstu "entiteti"). Članak II Ljudska prava i temeljne slobode (...) 5. Izbjeglice i raseljene osobe Sve izbjeglice i raseljene osobe imaju pravo slobodno se vratiti u svoje domove. One imaju pravo, sukladno Aneksu 7 Općeg okvirnog sporazuma, da im se vrati imovina koje su bile lišene tijekom neprijateljstava od 1991. i da im se dadne naknada za svu takvu imovinu koja im se ne može vratiti. Sve obveze ili izjave vezane za takvu imovinu, a koje su date pod prisilom, ništavne su. 6. Provedba Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, uredi, državni organi, i tijela kojima posredno rukovode entiteti ili koja djeluju unutar entiteta, primjenjivat će i poštivati ljudska prava i temeljne slobode navedene u stavku 2.


Članak III Nadležnosti i odnosi između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta 1. Nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine Sljedeći poslovi su u nadležnosti institucija Bosne i Hercegovine: (...) f) Politika useljavanja, izbjeglica i azila kao i donošenje propisa o tome. (...) 3. Pravni sustav i nadležnosti entiteta i institucija a) Sve vladine funkcije i ovlasti, koje po ovom Ustavu nisu izričito dodijeljene institucijama Bosne i Hercegovine, pripadaju entitetima. b) Entiteti i sve njihove niže jedinice u potpunosti će se pokoravati ovome Ustavu, (...) kao i odlukama institucija Bosne i Hercegovine. (...) 40. Aneks VII. Općeg okvirnog sporazuma za mir – Sporazum o izbjeglicama i raseljenim osobama u relevantnom dijelu glasi: Republika Bosna i Hercegovina, Federacija Bosne i Hercegovine i Republika Srpska ("Strane") dogovorile su se o sljedećem: Član I: Prava izbjeglica i raseljenih osoba (...) Strane će preduzeti sve potrebne korake za sprečavanje aktivnosti, unutar svoje teritorije, koje bi ugrozile ili spriječile siguran i dobrovoljan povratak izbjeglica i raseljenih osoba.(...) (...) Izbor odredišta ovisit će o pojedincu ili porodici, te se mora sačuvati načelo jedinstva porodice. Strane se neće miješati u izbor odredišta povratnika, niti ih smiju prisiliti da ostanu ili krenu u situaciji ozbiljne opasnosti ili nesigurnosti, ili u područja gdje nedostaje osnovna infrastruktura neophodna za nastavak normalnog života. (...) Član II: Stvaranje pogodnih uslova za povratak Strane se obavezuju stvoriti na svojim teritorijama političke, privredne i socijalne uslove pogodne za dobrovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih osoba, bez davanja prednosti nekoj određenoj grupi. (...) 41. Zakon o izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine i raseljenim osobama u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" br. 23/99, 21/03 i 33/03) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom se utvrđuje sticanje i prestanak statusa izbjeglice iz Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: izbjeglice iz BiH) i raseljene osobe u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: raseljena osoba), povratnika, prava izbjeglice iz BiH, raseljene osobe, povratnika; način ostvarivanja njihovih prava i sredstva za podršku u ostvarivanju uslova za povratak izbjeglice iz BiH i raseljenje osobe kao i druga pitanja koja se odnose na izbjeglicu iz BiH, raseljenu osobu i povratnika. Član 2. Izbjeglica iz BiH, raseljena osoba i povratnik pored prava koja im pripadaju na osnovu ovog zakona i zakona entiteta, uživat ce ista prava i slobode garantovane međunarodnim propisima i zakonima BiH i entiteta kao i drugi građani i neće biti diskriminisani od uživanja bilo kojeg prava po bilo kojoj osnovi. Član 8. Povratnik je izbjeglica iz BiH ili raseljena osoba koja je nadležnom organu izrazila volju za povratak u ranija prebivalista i koja je u procesu tog povratka, kao i izbjeglica iz BiH i raseljena osoba koja se vratila u svoje ranije prebivalište.



Status i prestanak statusa povratnika sticu se na osnovu ovog zakona a po postupku propisanom zakonima entiteta. Povratniku prestaje status protekom roka od šest mjeseci, računajući od dana kada se ponovo nastanio u svoje ranije prebivalište, odnosno trajno nastanio u drugo mjesto prebivališta u BiH. Član 12. Izborom drugog mjesta prebivališta od strane izbjeglica iz BiH i raseljenih osoba, neće se ograničiti pravo na povratak izbjeglica iz BiH i raseljenih osoba koja su odlučila da se vrate u ranija prebivališta. Član 19. Izbjeglica iz BiH i raseljena osoba svoja prava utvrđena u III poglavlju ovog zakona ostvarivaće pod uslovima i postupku utvrđenim propisima donesenim na osnovu Aneksa 7. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. 42. Zakon o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji Bosne i Hercegovine i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 15/05) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom uređuju se: osnovna prava i obaveze raseljenih lica i povratnika, sticanje i prestanak statusa, njihov povratak u prebivalište iz kojih su raseljeni (u daljnjem tekstu: prebivalište), način vođenja evidencija o tim licima, osiguravanje sredstava za povratak i ostvarenje drugih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i obavezama ovih lica na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija). Član 2. Pitanja u vezi sa raseljenim licima, povratnicima u Federaciji i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine uređuju se u skladu sa Zakonom o izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine i raseljenim licima u Bosni i Hercegovini ("Služeni glasnik BiH", br. 23/99, 21/03 i 33/03), ovim Zakonom i propisima kantona. Član 5. Povratnik je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine ili raseljeno lice koje je nadležnom organu izrazilo volju za povratak u ranije prebivalište i koje je u procesu tog povratka, kao i izbjeglica iz Bosne i Hercegovine i raseljeno lice koje se vratilo u svoje ranije prebivalište. Povratnici to prestaju biti istekom roka od šest mjeseci, računaju}i od dana kada su se ponovo nastanili u svoje ranije prebivalište - adresa prebivališta. Povratnikom, u smislu ovog Zakona, ne smatra se lice koje se nastanilo u drugo mjesto prebivališta unutar Bosne i Hercegovine. Član 41. Nadzor nad provođenjem ovog zakona i propisa donesenih za njegovo provođenje vrše Federalno ministarstvo i kantonalni organ, svako u okviru svoje nadležnosti. 43. Zakon o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik RS" br. 42/05 i 52/12) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. Ovim zakonom uređuju se prava raseljenih lica, izbjeglica i povratnika u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: RS), izbjeglica iz Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: izbjeglice iz BiH), utvrđivanje i prestanak statusa raseljenih lica i povratnika, resocijalizacija i povratak ovih lica, organi i organizacije za provođenje zakona, način finansiranja i osiguravanje sredstava za ostvarivanje ovih prava i druga pitanja od značaja za zaštitu tih lica u RS.


Član 2. (...) Povratnik, u smislu ovog zakona, je državljanin BiH, koji se kao izbjeglica iz inostranstva, odnosno raseljeno lice u BiH, vratio na teritoriju RS u svoje ranije prebivalište, kao i raseljeno lice koje je nadležnom organu izrazilo volju za povratak i u procesu je povratka. (...) Član 3. Republika Srpska uređuje sistem zaštite raseljenih lica, izbjeglica i povratnika, propisuje način i uslove za utvrđivanje statusa ove kategorije lica i stara se o ostvarivanju njihovih prava u skladu sa Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolom o statusu izbjeglica iz 1967. godine kao i drugim međunarodnim dokumentima iz oblasti humanitarnog prava i obezbjeđuje punu pravnu zaštitu ovih lica u skladu sa Aneksom VI i VII Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Okvirni sporazum). Član 10. Povratniku prestaje status, protekom roka od šest mjeseci od dana kada mu je nadležni organ izdao potvrdu o povratničkom statusu. Povratnik, izbjeglice i raseljena lica imaju pravo na zdravstveno osiguranje šest mjeseci po prestanaku statusa, ako to pravo ne može ostvariti po drugom osnovu. Povratnik ne gubi pravo na obnovu i rekonstrukciju svoje imovine nakon prestanka statusa, kao i pravo učešća u Vladinim programima resocijalizacije raseljenih lica i povratnika. Član 29. Nadzor nad primjenom odredbi ovog zakona, koje su u nadležnosti RS, vršiće Ministarstvo 44. Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) u relevantnom dijelu glasi: Član 1. (Predmet zakona) Ovim zakonom uređuju se uslovi, načinin i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na temelju federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitet Republika Srpska i Brčko Distrikt Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Brčko Distrikt) iz oblasti socijalne zaštite i zaštite porodice sa djecom, branilačko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak. Član 2. (Definicije) (1) Povratnik u smislu ovog zakona je osoba koja je ostvarila ili će ostvariti pravo na povratak iz Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Federacija) u entitet Republika Srpska i Brčko Distrikt, uz obaveznu prijavu mjesta prebivališta u mjesto povratka, bez ograničenja u pogledu datuma prijave prebivališta u mjestu prijeratnog prebivališta. (…) Član 3. (Lica koja mogu ostvariti, odnosno nastaviti koristiti stečena prava) (1) Prava iz ovog zakona mogu ostvariti osobe koje su se dobrovoljno vratile i prijavile prebivalište u mjesto prijeratnog prebivališta u entitetu Republika Srpska ili Brčko Distrikt i koja su imala prebivalište ili boravište u entitetu Federacija, po osnovu statusa raseljene osobe. (…) (3) Lica iz stava (1) ovog člana zadržavaju korištenje stečenih prava i ostvaruju prava u skladu sa ovim zakonom



ukoliko su prije stupanja na snagu ovog zakona imala boravište, odnosno prebivalište u entitetu Federacija pod uslovom da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Brčko Distrikta. Član 16. (1) Nadzor nad primjenom ovog zakona vrše: Federalno ministarstvo raseljenih lica i izbjeglica, Federalno ministarstvo za pitanje boraca i invalida odredbeno-oslobodilačkog rata, Federalno ministarstvo zdravstva, Federalno ministarstvo finansija i Federalno ministarstvo rada i socijalne politike, svako u okviru svoje nadležnosti. (2) Inspekcijski nadzor nad primjenom ovog zakona vrše nadležne federalne institucije. V. Dopustivost 45. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredaba članka VI/3.(a) Ustava Bosne Hercegovine. 46. Članak VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Ustavni sud ima isključivu nadležnost odlučivanja o svim sporovima koji proisteknu iz ovog Ustava između entiteta, ili između Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, ili između institucija Bosne i Hercegovine, uključujući, ali ne ograničavajući se na to: (…) Spor može pokrenuti član Predsjedništva, predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući ili dopredsjedavajući jednog od domova Parlamentarne skupštine; jedna četvrtina članova/delegata jednog od domova Parlamentarne skupštine; ili jedna četvrtina jednog od domova zakonodavnog tijela jednog entiteta. 47. Ustavni sud ukazuje da podnositelj zahtjeva, trideset četiri zastupnika Narodne skupštine RS, traži ocjenu ustavnosti osporenog zakona koji je usvojio Parlament FBiH, jer smatraju da su na taj način prekršene odredbe Ustava BiH. Osim toga, u konkretnom slučaju radi se o "sporu koji se javlja po ovom ustavu između dva entiteta", koji je pokrenuo ovlašteni podnositelj u smislu već citiranih ustavnih odredaba. Ovaj ustavni spor odnosi se na sukob nadležnosti između dvaju entiteta, konkretno RS i FBiH. U ovom ustavnom sporu entitet RS tvrdi da je entitet FBiH donošenjem osporenog zakona povrijedio nadležnosti entiteta RS koje su mu dane Ustavom Bosne i Hercegovine. Također se tvrdi da je entitet FBiH donošenjem osporenog zakona povrijedio odredbe Ustava Bosne i Hercegovine koje se odnose na podjelu nadležnosti između entiteta, te između entiteta i države, te da je, stoga, osporeni zakon neustavan, odnosno nije sukladan Ustavu Bosne i Hercegovine. 48. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 19. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni zahtjev dopustiv, zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, te da ne postoji nijedan formalni razlog iz članka 19. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev nije dopustiv. VI. Meritum 49. Podnositelj zahtjeva navodi da osporeni zakon nije suglasan sa člankom III/2.(c) i III/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine. 50. Ustav Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi: Član III Nadležnosti i odnosi između institucija Bosne i Hercegovine i entiteta (...) 2. Nadležnosti entiteta (...)


c) Entiteti će ispuniti sve uslove za pravnu sigurnost i zaštitu lica pod svojom jurisdikcijom, održavanjem civilnih ustanova za primjenu pravnih propisa, koje će funkcionisati u skladu sa međunarodno priznatim standardima uz poštovanje međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, iz člana II ovog Ustava, i poduzimanjem ostalih odgovarajućih mjera. 3. Pravni poredak i nadležnosti institucija (...) b) Entiteti i sve njihove administrativne jedinice će se u potpunosti pridržavati ovog Ustava, kojim se stavljaju van snage zakonske odredbe Bosne i Hercegovine i ustavne i zakonske odredbe entiteta koje mu nisu saglasne, kao i odluka institucija Bosne i Hercegovine. Opšta načela međunarodnog prava su sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine i entiteta. 51. Ustavni sud smatra da se predmetnim zahtjevom, u suštini, pokreće pitanje je li Federacija BiH, sukladno nadležnostima koje su entitetima dodijeljene Ustavom BiH, mogla donijeti osporeni zakon kojim će urediti pitanja koja se tiču prava i obveza povratnika u entitet Republika Srpska. 52. Ustavni sud ukazuje da su politika i reguliranje pitanja imigracije, izbjeglica i azila, sukladno članku III/1.(f) Ustava BiH, u nadležnosti institucija BiH. 53. S tim u svezi, Ustavni sud podsjeća da je u svojoj praksi već usvojio stav da institucije BiH u reguliranju pitanja iz isključive nadležnosti u smislu članka III. Ustava BiH moraju poštivati Ustav BiH, posebice odredbe o podjeli nadležnosti između države i njezinih administrativno-teritorijalnih jedinica i funkcionalnog kruga djelovanja pojedinih tijela, a kako ne bi preuzele nadležnosti koje ne spadaju u državne i time povrijedile princip iz članka I/3. Ustava Bosne i Hercegovine, ili kako ne bi preuzele nadležnosti drugih tijela i time povrijedile princip podjele vlasti, kao inherentni element principa vladavine prava iz članka I/2. Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 3/08 od 4. listopada 2008. godine, stavak 61, dostupna na web-stranici Ustavnog suda, www.ustavnisud.ba). Ustavni sud smatra da nema razloga da odstupi od navedenog stava ni kad je u pitanju članak III. Ustava BiH u dijelu kojim je regulirana nadležnost entiteta. U tom smislu ni tijela entiteta uspostavljena za vršenje poslova iz citirane ustavne odredbe ne mogu preuzimati poslove iz nadležnosti države ili drugog entiteta, odnosno preuzimati nadležnosti državnih tijela ili tijela drugog entiteta. Na ovakav zaključak nesumnjivo upućuje i članak III/2.(c) Ustava BiH prema kojem će entiteti ispuniti sve uvjete za pravnu sigurnost, te članak III/3.(b) kojim je određeno da će entiteti i sve njihove jedinice u potpunosti poštivati ovaj ustav, te odluke institucija BiH. 54. Dalje, Ustavni sud ukazuje da je, sukladno članku III/1.(f) Ustava BiH, Parlamentarna skupština BiH još 1999. godine donijela Zakon o izbjeglicama iz BiH, raseljenim osobama i povratnicima u BiH (u daljnjem tekstu: Zakon o povratnicima BiH), te Zakon o imigraciji i azilu. 55. Zakon o povratnicima BiH u članku 2, pored ostalog, propisuje da povratnik, osim prava koja mu pripadaju na osnovi ovog zakona i zakona entiteta, uživa ista prava i slobode garantirane međunarodnim propisima i zakonima BiH i entiteta kao i drugi građani i da neće biti diskriminiran u uživanju bilo kojeg prava prema bilo kojoj osnovi. Člankom 8. definiran je pojam povratnika prema kojem je to izbjeglica iz BiH ili raseljena osoba koja je nadležnom tijelu izrazila volju za povratak u ranije mjesto prebivališta i koja je u procesu tog povratka, kao i izbjeglica iz BiH i raseljena osoba koja se vratila u svoje ranije mjesto prebivališta. Istim člankom je određeno da se status i prestanak ovog statusa stječu na temelju ovog zakona a po postupku propisanom zakonima entiteta. Također, ovom



odredbom je regulirano da status povratnika prestaje protekom roka od šest mjeseci, računajući od dana kada se povratnik nastanio u svoje ranije mjesto prebivališta. Poglavljem III. Zakona regulirana su prava koja se ovim zakonom garantiraju povratnicima (pravo na povratak, pravo na izbor drugog prebivališta, pravo na povrat imovine, pravo na povrat stanarskog prava), te člankom 18. prava koja povratnik ima za vrijeme trajanja ovog statusa. Člankom 19. Zakona regulirano je da izbjeglice iz BiH i raseljene osobe prava utvrđena ovim zakonom ostvaruju pod uvjetima i u postupku utvrđenim propisima donesenim na osnovi Aneksa VII. Općeg okvirnog sporazuma za mir. Ustavni sud podsjeća da su člankom 1. stavak 3. Aneksa VII. BiH, FBiH i RS preuzele obvezu da poduzmu sve potrebne korake za sprečavanje aktivnosti unutar svojih teritorija kojim bi se ugrozio ili spriječio siguran i dragovoljan povratak izbjeglica i prognanih, a člankom 2. da će stvoriti na svojim teritorijima političke, ekonomske i socijalne uvjete za dragovoljan povratak i skladnu integraciju bez davanja prednosti nekoj određenoj skupini. 56. Ustavni sud primjećuje da iz liste prava koja se garantiraju Zakonom o povratnicima BiH proizlazi da se ona ne odnose na prava iz oblasti kao što su mirovinsko osiguranje, zdravstvena zaštita, zaštita civilnih žrtava rata, boračkoinvalidska zaštita, oporezivanje dohotka i sl. Ovakvo rješenje je razumljivo kad se ima u vidu da se radi o pitanjima koja su, sukladno članku III/3.(a) Ustava BiH, u isključivoj nadležnosti entiteta, te dosljedno slijedi princip iz članka I/3. Ustava BiH. Stoga je člankom 2. Zakona o povratnicima BiH, pored ostalog, regulirano da, osim prava koja su izričito garantirana ovim zakonom, ova populacija uživa i ista prava i slobode koji se garantiraju i zakonima entiteta svim drugim građanima (misli se na građane koji žive na područjima entiteta). Ovakvo rješenje slijedi i obvezu preuzetu Aneksom VII. da će svaka od ugovornih strana na svojem teritoriju osigurati političke, ekonomske i socijalne uvjete za dragovoljni povratak. 57. Slijedeći navedeno, a sukladno ovlastima iz Zakona o povratnicima BiH, oba entiteta su, također, donijela zakone kojim su regulirala ovu oblast na svojem teritoriju. Pri tome oba entiteta su dosljedno slijedila, pored ostalog, princip sadržan u članku III/2.(c) Ustava BiH da će ispuniti sve uvjete za pravnu sigurnost i zaštitu osoba pod svojom jurisdikcijom, kao dio nadležnosti entiteta utvrđen ovom odredbom, kao i principe sadržane u članku I/2. i I/3. Ustava BiH. Tako, Zakon o raseljenim osobama i povratnicima u Federaciji BiH i izbjeglicama iz Bosne i Hercegovine u članku 1. određuje: "Ovim zakonom uređuju se: temeljna prava i obveze raseljenih osoba i povratnika, stjecanje i prestanak statusa, njihov povratak u prebivalište iz kojih su raseljeni (u daljnjem tekstu: prebivalište), način vođenja evidencija o tim osobama, osiguravanje sredstava za povratak i ostvarenje drugih prava, kao i druga pitanja u svezi sa pravima i obvezama ovih osoba na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine." Zakon o raseljenim osobama, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj u članku 1. regulira: "Ovim zakonom uređuju se prava raseljenih osoba, izbjeglica i povratnika u Republici Srpskoj (u daljem tekstu: RS), izbjeglica iz Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: izbjeglice iz BiH), utvrđivanje i prestanak statusa raseljenih osoba i povratnika, resocijalizacija i povratak ovih osoba, tijela i organizacije za provedbu zakona, način financiranja i osiguravanje sredstava za ostvarivanje ovih prava i druga pitanja od značaja za zaštitu tih osoba u RS." 58. Ustavni sud ukazuje da iz odredaba kako državnog, tako i entitetskih zakona o povratnicima proizlazi da je stjecanje statusa povratnika na jedinstven način regulirano u svim zakonima, tj. da je ta osoba koja se vratila u prijeratno mjesto prebivališta, ili osoba koja je izrazila volju za povratak


nadležnom tijelu i koja je u postupku povratka. Također, na jedinstven način je reguliran i prestanak ovog statusa, tj. protekom šest mjeseci od dana kada se osoba nastanila u svoje ranije prebivalište. To je i razumljivo kad se ima u vidu da su ovakva rješenja ustanovljena Zakonom o povratnicima BiH koji, u smislu članka III/3.(b) Ustava BiH, predstavlja odluku institucija BiH, koju entiteti moraju poštivati, te koji je odredio okvir u kojem entiteti mogu djelovati. Dalje, sukladno ovlasti iz Zakona o povratnicima BiH, oba entiteta su u svojim zakonima uredila postupak za stjecanje i prestanak ovog statusa na svojem teritoriju. Pritom u uređivanju ovih pitanja Zakon o povratnicima BiH nije dao u nadležnost entitetima da pojam povratnika mogu definirati i u svezi sa ostvarivanjem drugih prava izuzev onih koja su određena ovim zakonom. Na ovakav zaključak nedvosmisleno upućuje članak 2. Zakona o povratnicima BiH, kojim je određeno da, izuzev prava određenih ovim zakonom, povratnici uživaju prava koja se garantiraju zakonima entiteta kao i svi drugi građani. Također, navedenim zakonom (Zakon o povratnicima BiH) entitetima nije dana ovlast da mogu svojim zakonima uređivati status i prestanak statusa povratnika na području drugog entiteta, kao ni prava i obveze ove populacije na području drugog entiteta čak i kad se radi o pitanjima koja su, sukladno članku III. Ustava BiH, u njihovoj isključivoj nadležnosti. 59. Iz osporenog zakona proizlazi da se njime reguliraju uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na osnovi federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitetu RS iz oblasti socijalne zaštite i zaštite obitelji sa djecom, boračko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak. Dalje, pojam povratnika podrazumijeva osobu koja je ostvarila ili će ostvariti pravo na povratak iz FBiH u RS uz obveznu prijavu mjesta prebivališta u mjestu povratka, odnosno mjestu prijeratnog mjesta prebivališta bez ograničenja u pogledu nadnevka prijave mjesta prebivališta. Osporenim zakonom je određeno i da prava iz ovog zakona mogu ostvarivati osobe koje su se dragovoljno vratile i prijavile prebivalište u RS i koje su imale prijavljeno prebivalište ili boravište u FBiH. Najzad, osporenim zakonom je određeno da ove osobe zadržavaju prava koja su stekla, te da ostvaruju prava sukladno ovom zakonu ukoliko su prije njegovog stupanja na snagu imale boravište, odnosno prebivalište, u FBiH pod uvjetom da ova prava ne ostvaruju prema propisima RS. 60. Dalje, iz osporenog zakona proizlazi da se njime određuje status povratnika osobama koje taj status stječu u postupku koji je propisan zakonom entiteta u koji se vraćaju, odnosno osobama koje su taj status već jednom stekle prema propisima entiteta u kojem su ostvarile pravo na povratak, a koji, sukladno zakonima o povratnicima, prestaje u roku od šest mjeseci. Dalje, osporeni zakon regulira status povratnika i za osobe koje su u postupku povratka, a koje se, sukladno relevantnim odredbama sva tri zakona o povratnicima, ostvaruje na način, pod uvjetima i u postupku propisanim zakonom entiteta u koji se osoba vraća. I u jednom i u drugom slučaju kao uvjet je propisana obvezna prijava mjesta prebivališta u mjestu povratka, i to bez ograničenja u pogledu nadnevka prijave mjesta prebivališta. Najzad, kao uvjet za ostvarivanje utvrđenih prava, pored obvezne prijave mjesta prebivališta u mjestu povratka, propisana je i prethodna prijava mjesta prebivališta, odnosno boravišta u Federaciji BiH. 61. Osporenim zakonom Federacija BiH je regulirala pitanja koja su, sukladno ustavnoj podjeli nadležnosti iz članka III. Ustava BiH, nesporno u nadležnosti entiteta, odnosno radi se o pitanjima u kojim entiteti uživaju široku diskreciju u pogledu izbora mjera koje će primijeniti i kojim će se rukovoditi pri njihovom uređenju. Pritom, a sukladno članku I/2. Ustava BiH, ova supremacija se prvenstveno i u pravilu odnosi na teritorij



entiteta, tj. zakoni se primjenjuju na osobe, imovinu, događaje nastale na teritoriju odnosnog entiteta. 62. Dalje, entiteti su, sukladno članku III/2.(c) Ustava BiH, nadležni osigurati zaštitu osoba pod svojom jurisdikcijom a, prema mišljenju Ustavnog suda, povratnici koji se vraćaju u određeni entitet su nesporno pod jurisdikcijom tog entiteta. Sukladno navedenom, Ustavni sud smatra da osporeni zakon kojim se uređuju prava povratnika u RS i DB nije sukladan članku III/2.(c) Ustava BiH, jer je osporenim zakonom FBiH uredila pitanja u odnosu na osobe koje nisu pod njezinom jurisdikcijom i time prekršila obvezu zaštititi pravnu sigurnost koja je inherentan element principa vladavine prava u smislu članka I/2. Ustava BiH. Prema navedenom, proizlazi da osporeni zakon nije sukladan ni članku III/3.(b) Ustava BiH, kojim je određeno da će se entiteti i sve njihove administrativne jedinice u potpunosti pridržavati ovog ustava, kao i odluka institucija BiH. 63. Ustavni sud ukazuje da je pri usvajanju ovakvog stava imao u vidu i članak II/5. Ustava BiH. Navedenom odredbom određeno je da sve izbjeglice i raseljene osobe imaju pravo slobodno se vratiti u svoje domove. Sukladno Aneksu VII, BiH, FBiH i RS preuzele su obvezu da unutar svojih teritorija zaštite sigurnost, te stvore političke, privredne i socijalne uvjete pogodne za dragovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih osoba. Imajući u vidu da su politika i pitanje izbjeglica i raseljenih osoba, sukladno članku III. Ustava BiH, u isključivoj nadležnosti države, prije svega, obveza države je bila urediti ovo pitanje. U tom smislu donesen je i Zakon o povratnicima BiH, kojim je definirano pravo na povratak (izbjeglice i raseljene osobe imaju pravo slobodno se vratiti u svoje ranije prebivalište), kao i da će se ovo pravo ostvarivati pod uvjetima i u postupku utvrđenim propisima donesenim na osnovi Aneksa VII, te da se status i prestanak statusa povratnika stječu na temelju ovog zakona. Stjecanje i prestanak statusa povratnika Zakon o povratnicima BiH vezuje upravo za ostvarivanje prava na povratak, kao i ostalih prava koja su određena ovim zakonom. Najzad, stjecanje i prestanak ovog statusa ne mogu se propisivati i određivati u svrhu ostvarivanja i drugih prava. U tom smislu člankom 2. Zakona o povratnicima BiH je određeno da, izuzev prava određenih ovim zakonom, povratnici uživaju prava garantirana zakonima entiteta jednakopravno kao i svi ostali građani. Ovakvo rješenje očigledno je sukladno i obvezi preuzetoj Aneksom VII. da će BiH, FBiH i RS unutar svojih teritorija, pored sigurnosti, te političkih, gospodarskih i socijalnih uvjeta za dragovoljni povratak, omogućiti skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih osoba. 64. U tom smislu ni članak II/5. Ustava BiH ne kreira osnovu za iznimnu jurisdikciju na strani FBiH, koja bi mogla opravdati donošenje osporenog zakona. 65. Dalje, prema mišljenju Ustavnog suda, ni Zastupnički dom, kao ni Dom naroda u odgovorima na navode podnositelja zahtjeva nisu ponudili niti jedan razlog ili argument koji bi govorio u prilog zaključku da Ustav BiH entitetima, tj. konkretno FBiH, pruža osnovu za donošenje osporenog zakona. U tom smislu ne mogu se prihvatiti konstatacije Zastupničkog doma da ekspertna skupina Ustavnopravnog povjerenstva ovog doma smatra "da postoji valjana ustavna osnova za donošenje osporenog zakona", odnosno Doma naroda da osporeni zakon ni u jednom dijelu nije u suprotnosti sa člankom III/2.(c) Ustava BiH. S tim u svezi, Ustavni sud primjećuje da i iz predočenog obrazloženja prijedloga za donošenje osporenog zakona proizlazi da ne postoji izričit ustavni temelj za njegovo donošenje. Dalje, Ustavni sud ukazuje da je na temelju analize postojećeg pravnog okvira kojim su uređena pitanja od značaja za povratnike utvrdio da je povratnik osoba koja je pod jurisdikcijom entiteta u koji se vraća. Sukladno navedenom, zaključeno je da je osporeni zakon u suprotnosti sa člankom III/2.(c) Ustava BiH. Pri tome Ustavni


sud posebice naglašava da se ograničio isključivo na ispitivanje postojanja nadležnosti u smislu navedene ustavne odredbe, ne upuštajući se u utemeljenost, provodivost i opravdanost pojedinih zakonskih rješenja, a na što je, u najvećoj mjeri, ukazano i u zahtjevu za ocjenu ustavnosti osporenog zakona, kao i u odgovorima na zahtjev. Na ovaj način Ustavni sud je slijedio ranije iskazani stav da se zaštitom javnog interesa, i kad on nesporno postoji u najširem smislu te riječi, ne može pravdati donošenje propisa kojim se krše odredbe o podjeli nadležnosti iz Ustava BiH (vidi, Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 1/11 od 13. srpnja 2012. godine (Zakon o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriju Republike Srpske i pod zabranom je raspolaganja) i Odluka o dopustivosti i meritumu broj U 16/11 od 13. srpnja 2012. godine (Zakon o provedbi Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije na teritoriju Republike Srpske), dostupne na web-stranici Ustavnog suda, www.ustavnisud.ba). 66. Najzad, Ustavni sud primjećuje da se u odgovorima na zahtjev ukazuje i da se postojećim zakonskim rješenjima, odnosno praksom u RS diskriminiraju povratnici u ovaj entitet, posebice dio ove populacije koji je žrtva rata, pa da je osporeni zakon donesen kako bi se ova diskriminacija otklonila. S tim u svezi, Ustavni sud ukazuje da, ukoliko takva situacija i postoji (a tim pitanjem se Ustavni sud nije bavio, jer se ograničio na ispitivanje ustavne nadležnosti za donošenje osporenog zakona), onda ona mora biti korigirana kroz osporavanje ustavnosti konkretnih zakonskih rješenja kojim je i kreirana, kako bi se osigurao jednak tretman za žrtve rata na cijelom teritoriju BiH. Sukladno navedenom, ovakva situacija ne može biti korigirana donošenjem zakona u jednom entitetu kojim se reguliraju određena pitanja u drugom entitetu i tako krše ustavne odredbe o podjeli nadležnosti. Najzad, u svezi s navodima iz odgovora na zahtjev da se osporenim zakonom stvaraju uvjeti za zaštitu stečenih imovinskih prava, Ustavni sud ukazuje da imovinska prava uživaju zaštitu sukladno članku II/3.(k) Ustava BiH i članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju koja se izravno primjenjuje na teritoriju cijele BiH i bez usvajanja osporenog zakona. VII. Zaključak 67. Ustavni sud zaključuje da Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) nije sukladan članku III/2.(c) i III/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine. 68. Na temelju članka 61. st. 2. i 3. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 69. Obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, nije neophodno posebice razmatrati podnositeljev prijedlog zahtjeva za donošenje privremene mjere. 70. U smislu članka 43. Pravila Ustavnog suda, aneks ove odluke čini izdvojeno mišljenje suprotno odluci suca Mirsada Ćemana. 71. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Valerija Galić, v. r. Izdvojeno mišljenje o neslaganju suca Mirsada Ćemana u predmetu broj U 13/14 Ocjena ustavnosti zakona (u nekim sustavima i drugih akata, kao i ocjena zakonitosti) predstavlja primarnu nadležnost ustavnih sudova, odnosno drugih sudova ili tijela koji, ovisno o ustavnopravnoj tradiciji, vrše ustavnosudsku kontrolu. Najčešće



se radi o veoma složenim ustavnopravnim pitanjima. Autoritet odluka ustavnih sudova kao vrhovnih tumača ustava, uglavnom, doprinosi usklađenosti zakonodavstva na razini principa i načelno, ali i sasvim konkretno, sa "najvišim zakonom" u zemlji, čime se osiguravaju kompatibilnost i funkcionalnost sustava, odnosno poretka u cjelini (odluke ustavnih sudova su "konačne i obvezujuće"). Tako je u društvima i državama u kojima postoji razvijena institucija ustavnog suda, odnosno praksa neovisnog ustavnog sudovanja. Prema članku VI/3. Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine će "podržavati ovaj ustav". U okviru ovako postavljene nadležnosti (i misije), Ustavni sud BiH je kroz svoju dosadašnju praksu, uz primjetan oprez i samoograničenja, iskazao i respektabilnu razinu ekstenzivnog razumijevanja i interpretacije ustavnoga teksta ("slovo i duh" ustavne norme), te više ili manje doprinio uspostavi visokih standarda u legislativi na svim razinama vlasti u Bosni i Hercegovini. Jedan od zornih primjera je, svakako, prihvaćanje dopustivosti u predmetima ocjene ustavnosti zakona koji je donijela Parlamentarna skupština BiH. Naime, iako u tekstu Ustava BiH ne stoji izričito (???!!!) da Ustavni sud BiH, "podržavajući ovaj ustav", vrši ustavnopravnu kontrolu zakona koje je donijela Parlamentarna skupština BiH, svojom interpretacijom Ustava, primjenjujući pozitivni sudski aktivizam (uzevši u obzir karakteristike samoga ustavnog teksta), Ustavni sud BiH, pored entitetskih ustava i niza zakona, ocjenjivao je "usklađenost sa ovim ustavom" i znatnog broja zakona donesenih na razini BiH. Iako je na ovakvu interpretaciju Ustava (zasnivanje nadležnosti/dopustivost) bilo prigovora (u nekim ranijim postupcima pred ovim ustavnim sudom), Ustavni sud BiH je na prigovor da ne može (uopće-dodao M.Ć.) razmatrati ustavnost zakona Bosne i Hercegovine zauzeo logično i u više svojih odluka potvrđeno stajalište, naglasivši da, iako odredba članka V/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine ne predviđa eksplicitnu nadležnost Ustavnog suda da ocjenjuje ustavnost zakona ili odredbe zakona Bosne i Hercegovine, supstancionalni pojam ovlasti određenih samim Ustavom Bosne i Hercegovine sadrži u sebi titulus Ustavnog suda za takvu nadležnost (vidjeti, npr., odluke br. U 1/99, U 16/99, U 9/00, U 1/01, U 14/02, U 2/11, U 3/12 itd.). Zašto je na to uopće bitno ukazivati i naglašavati u kontekstu predmeta o kojem je ovdje riječ, tj. kada je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, ocjenjivao ustavnost entitetskog zakona?! Zato što ustavni sudovi (radi se o već etabliranoj praksi), kao vrhovni tumači ustava, moraju u ustavnome tekstu iznalaziti i davati mu (naravno, uz neophodan oprez) ona značenja koja realno proistječu iz ukupnosti njegovih normi, pa i onda kada se, samo naoko, čini da je suprotno. To je pogotovu slučaj u BiH obzirom na to da u ustavni tekst ulazi ne samo "Aneks IV." (i formalno nazvan Ustav) nego, formalno i sadržajno, u ustavni tekst ulazi još niz međunarodnih dokumenata (Europska konvencija o zaštiti ljudskih prava i temeljnih sloboda sa svojim protokolima-članak II/2. Ustava, te Aneks I-Dodatni sporazumi....) koji se izravno primjenjuju kao ustavna norma. Naime, svi oni, zajedno sa "Aneksom IV.", imaju daleko širi normativni kapacitet, značaj, sadržaj i smisao od onoga koji im se redukcionističkim pristupom, razumijevanjem i interpretacijom (akademski, a pogotovo politički motivirano) daje. Dosadašnja sporadično osporavana (ali ozbiljno, ipak, ne) praksa Ustavnog suda BiH potvrđuje da je Ustavni sud BiH u razumijevanju teksta Ustava, slijedeći princip "efektivne zaštite Ustava" (vidjeti, npr., U 25/00, točka 23), odnosno primjenom pozitivnog ustavnosudskog aktivizma, u više slučajeva demonstrirao odista zavidnu i utemeljenu interpretatorsku širinu i odgovornost. Nasuprot tomu, u konkretnom predmetu (U 13/14)


Ustavni sud je ustavnopravnom pitanju pristupio sasvim suprotno. Bez namjere i potrebe da ponavljam argumentaciju i stajališta donositelja spornog zakona niti podnositelja zahtjeva, jer su korektno preneseni, odnosno interpretirani u odluci, moji razlozi i obrazloženje glasovanja suprotno stajalištu i odluci većine su isti kao što su navedeni u "Odgovoru na zahtjev" (točka 21. i dalje obrazloženja odluke) Parlamenta Federacije BiH. Ipak, pored toga, želim naglasiti i sljedeće: Ustavni sud u ključnim stavcima obrazloženja odluke, pored ostaloga (toč. 61. i 62), navodi da je osporenim zakonom Federacija BiH "...regulirala pitanja koja su, sukladno ustavnoj podjeli nadležnosti iz članka III. Ustava BiH, nesporno u nadležnosti entiteta......", naglašavajući da se "....pri tome, a sukladno članku I/2. Ustava BiH, ova supremacija (se) prvenstveno i u pravilu odnosi na teritorij entiteta, tj. zakoni se primjenjuju na osobe, imovinu, događaje nastale na teritoriju odnosnog entiteta". Ustavni sud, dalje, argumentira da su entiteti, "sukladno članku III/2.(c) Ustava BiH, nadležni osigurati zaštitu osoba pod svojom jurisdikcijom a, prema mišljenju Ustavnog suda, povratnici koji se vraćaju u određeni entitet su nesporno pod jurisdikcijom toga entiteta. Sukladno navedenom, Ustavni sud smatra da osporeni zakon kojim se uređuju prava povratnika u RS i DB nije sukladan članku III/2.(c) Ustava BiH, jer je osporenim zakonom FBiH uredila pitanja u odnosu na osobe koje nisu pod njezinom jurisdikcijom i time prekršila obvezu da zaštiti pravnu sigurnost koja je inherentan element principa vladavine prava u smislu članka I/2. Ustava BiH. Sukladno navedenom, proizlazi da osporeni zakon nije sukladan ni sa člankom III/3.(b) Ustava BiH, kojim je određeno da će se entiteti i sve njihove administrativne jedinice u potpunosti pridržavati ovog ustava, kao i odluka institucija BiH". Nakon ovoga smatram da je veoma bitno podsjetiti da se spornim zakonom reguliraju uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na temelju federalnih zakona i drugih propisa povratnika u entitetu RS iz oblasti socijalne zaštite i zaštite obitelji sa djecom, boračko-invalidske zaštite, zdravstvene zaštite i prava iz oblasti poreza na dohodak (članak 1), ali ".... pod uvjetom da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Distrikta Brčko" (članak 3). Također je neophodno ponovno ukazati na relevantne odredbe Ustava BiH i Aneksa VII - Općeg okvirnog sporazuma za mir – Sporazum o izbjeglicama i raseljenim osobama (vidjeti, Relevantni propisi, toč. 39. i 40. obrazloženja odluke). Dakle, iz odredaba Aneksa VII, odnosno Ustava BiH, nesporno proizlazi da su država BiH, entiteti, Distrikt Brčko BiH, ali i svi drugi oblici i razine vlasti u BiH obvezni stvoriti "političke, gospodarske i socijalne uvjete pogodne za dragovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih osoba, bez davanja prednosti nekoj određenoj skupini", (...) odnosno "Bosna i Hercegovina, i svi sudovi, ustanove, tijela vlasti, te tijela kojima posredno rukovode entiteti, ili koji djeluju unutar entiteta podvrgnuti su, odnosno primjenjuju ljudska prava i temeljne slobode na koje je ukazano u stavku 2. (članka II. Ustava)". U ovom kontekstu treba ukazati i na članak I/4. Aneksa VII: "..... Strane (se) neće miješati u izbor odredišta povratnika, niti ih smiju prisiliti da ostanu ili krenu u situaciju ozbiljne opasnosti ili nesigurnosti, ili u područja gdje nedostaje temeljna infrastruktura neophodna za nastavak normalnog života (...)." Očigledno je, prema mome mišljenju, da iz navedenih odredaba proizlazi da je svako ohrabrivanje, odnosno stimuliranje kroz stvaranje realnih uvjeta za dragovoljan povratak izbjeglica i raseljenih osoba legitiman cilj (što je preovlađujuće stajalište, odnosno politika u Federaciji BiH, a to proizlazi iz činjenice donošenja samog zakona) i kao takav je sukladan Ustavu BiH (kao što to može biti, bez obzira na to slagali se s time ili ne, i tzv.



eventualni dragovoljni "ostanak" a što je, očigledno, preovlađujuće stajalište, odnosno politika u RS). Dakle, Federacija BiH je donošenjem spornog zakona učinila prema vlastitoj procjeni neophodan dodatni korak u pravcu ostvarivanja legitimnog cilja - implementacije Aneksa VII. a to ne može biti protuustavno. Osporenim zakonom je jasno propisano da se njime uređuju ".... uvjeti, način i postupak za ostvarivanje i korištenje prava stečenih na temelju federalnih zakona i drugih propisa povratnika" (članak 1), te da se ova prava ostvaruju "pod uvjetom da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Distrikta Brčko" (članak 3). Zakonom, dakle, entitet FBiH ne proteže svoju jurisdikciju na područje drugoga entiteta ili Distrikta Brčko, nego samo (u okviru svojih legitimnih ciljeva, opredjeljenja i mogućnosti) garantira već stečena ili omogućava stjecanje drugih prava osobama koje su jedno vrijeme živjele i ta prava stekle na području pod njezinom jurisdikcijom. To (davanje prava građanima izvan svojeg teritorija i jurisdikcije, te odgovarajuća kontrola u okviru i od svojih institucija) nije neuobičajeno ni u međudržavnim odnosima (naprotiv), a pogotovu ne bi trebalo biti unutar jedne države. Štoviše, čak i kada ne bi bilo ograničenja/uvjeta iz članka 3. spornog zakona, tj. "da ta prava ne ostvaruju po propisima Republike Srpske ili Distrikta Brčko", ovakvo rješenje ne može biti neustavno. Prije bi se, eventualno, moglo reći da se radi o poželjnoj ali ograničenoj "pozitivnoj diskriminaciji" koja sama po sebi i sa konkretnim sadržajem prava nije protivna Ustavu. Donošenje ovakvoga zakona i obveze Federacije BiH koje iz njega proistječu mogu, eventualno, biti predmetom ocjene cjelishodnosti, odnosno kritičkog ?! sagledavanja o okvirima financijskih, odnosno drugih mogućnosti unutar samoga toga entiteta (bilo kojega u ovakvoj ili sličnoj situaciji) u odnosu na, primarno, obveze ovakve i/ili slične vrste prema građanima toga entiteta. Međutim, to nije obveza Ustavnog suda, niti drugog entiteta. A logično je pretpostaviti da je federalni zakonodavac sve to imao u vidu prilikom usvajanja spornog zakona. I, konačno, obzirom na to da ovakva davanja "izvana" ne oslobađaju, u konkretnom slučaju entitet RS, da na području svoje jurisdikcije uredi prava povratnika (što je učinjeno


donošenjem Zakona o raseljenim licima, povratnicima i izbjeglicama u Republici Srpskoj ("Službeni glasnik RS" br. 42/05 i 52/12), te i ovoj kategoriji građana (koju, dakle, obuhvaća sporni federalni zakon) prizna sva pobrojana ili samo neka prava, jasno je da u konkretnom slučaju nije riječ o neustavnom ulaženju Federacije BiH u nadležnosti drugog entiteta, nego se, i prije svega, radi o pravu da se, u okviru svojih mogućnosti, da više (prava) nego što na to obvezuju Ustav BiH, Aneks VII, odnosno državni zakon iz ove oblasti. U konkretnom slučaju se ne radi ni o redefiniciji pojma povratnika, odnosno mijenjanju statusa ove kategorije, jer i dalje ostaje obveza (BiH, Federacije BiH i RS) da unutar područja svoje jurisdikcije zaštite sigurnost, osiguraju političke, gospodarske i socijalne uvjete pogodne za dragovoljni povratak i skladnu reintegraciju izbjeglica i raseljenih osoba. Upotreba definicije povratnika i raseljenih osoba u spornom zakonu iz državnog, odnosno federalnog zakona je, očigledno, samo "pomoćna operativna definicija" radi identifikacije, odnosno konkretizacije osoba na koje se odnosi sporni zakon. Odlučivši da Zakon o pravima povratnika u prijeratno mjesto prebivališta u entitetu Republika Srpska i Distriktu Brčko Bosne i Hercegovine ("Službene novine FBiH" broj 35/14) nije sukladan članku III/2.(c) i III/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, većina u Ustavnom sudu BiH, umjesto da ustavnu normu interpretira stvaralački i dinamički, postupila je nedopustivo formalistički. Oprez i samoograničenje koje je ovakvom interpretacijom Ustava sebi dao Ustavni sud u konkretnom slučaju, prema mome mišljenju, sasvim sigurno odudaraju od potrebe, ali i obveze da ovo visoko tijelo u nerijetko zamršenim pitanjima ocjene ustavnosti (pa i u slučajevima koji imaju dalekosežan utjecaj i posljedice na odnose u Bosni i Hercegovini) pokaže više hrabrosti i dinamičnosti, kao tijelo koje uistinu podržava Ustav u sveukupnosti značenja njegovih normi. I zato, kao što sam već naveo, uz dužno poštovanje, nisam se mogao složiti sa mišljenjem, stajalištem, zaključcima i odlukom većine. Konzekventno tome, uskratio sam svoj glas ovakvoj odluci Ustavnog suda-glasovao sam protiv.

САДРЖАЈ САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1006 Одлука о измјени Одлуке о формирању Комисије за куповину објеката за смјештај дипломатско конзуларних представништава Босне и Херцеговине у Београду и Загребу (српски језик) Odluka o izmjeni Odluke o formiranju Komisije za kupovinu objekata za smještaj diplomatskokonzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine u Beogradu i Zagrebu (bosanski jezik) Odluka o izmjeni Odluke o formiranju Povjerenstva za kupovinu objekata za smještaj diplomatsko konzularnih predstavništava Bosne i Hercegovine u Beogradu i Zagrebu (hrvatski jezik) 1007 Одлука о поступку средњорочног планирања, праћења и извјештавања у институцијама Босне и Херцеговине (српски језик) Odluka о postupku srednjoročnog plаnirаnjа, praćenja i izvјеštаvаnjа u institucijama Bosne i Hercegovine (bosanski jezik)

1008

1

1

1 2 5

1009

Odluka о postupku srednjoročnog plаnirаnjа, praćenja i izvјеšćivаnjа u institucijama Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) Одлукa о понављању количина тарифних квота у 2014. години које се односе на увоз сировог шећера од шећерне трске за рафинисање (српски језик) Odluka o ponavljanju količina tarifnih kvota u 2014. godini koje se odnose na uvoz sirovog šećera od šećerne trske za rafiniranje (bosanski jezik) Odluka o ponavljanju količina tarifnih kvota u 2014. godini koje se odnose na uvoz sirovog šećera od šećerne trske za rafiniranje (hrvatski jezik) Одлука о интервентном коришћењу средстава текуће буџетске резерве (српски језик) Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) Odluka o interventnom korištenju sredstava tekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik)

8

10

11

11 11 12 12



1010

Правилник о измјенама Правилника о освјежавајућим безалкохолним пићима и сличним производима (српски језик) Pravilnik o izmjenama Pravilnika o osvježavajućim bezalkoholnim pićima i sličnim proizvodima (bosanski jezik) Pravilnik o izmjenama Pravilnika o osvježavajućim bezalkoholnim pićima i sličnim proizvodima (hrvatski jezik) 1011 Правилник о измјенама Правилника о стандардима за стављање јаја на тржиште (српски језик) Pravilnik o izmjenama Pravilnika o standardima za stavljanje jaja na tržište (bosanski jezik) Pravilnik o izmjenama Pravilnika o standardima za stavljanje jaja na tržište (hrvatski jezik) 1012 Правилник о измјенама Правилника о сировом млијеку (српски језик) Pravilnik o izmjenama Pravilnika o sirovom mlijeku (bosanski jezik) Pravilnik o izmjenama Pravilnika o sirovom mlijeku (hrvatski jezik) МИНИСТАРСТВО БЕЗБЈЕДНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1013 Правилник о регистровању биометријских карактеристика странаца (српски језик) Pravilnik o registrovanju biometrijskih karakteristika stranaca (bosanski jezik) Pravilnik o registriranju biometrijskih karakteristika stranaca (hrvatski jezik) ЦЕНТРАЛНА ИЗБОРНА КОМИСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1014 Сaoпштeњe o извршeнoм прeглeду и рeвизиjи финaнсиjских извjeштaja пoлитичких пaртиja зa 2012. гoдину (српски језик) Saopćenje o izvršenom pregledu i reviziji finansijskih izvještaja političkih stranaka za 2012. godinu (bosanski jezik)

12 13 13 13 14 14 14 15 15

16 22 27


Priopćenje o izvršenom pregledu i reviziji financijskih izvješća političkih stranaka za 2012. godinu (hrvatski jezik) ДРЖАВНА РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ЕНЕРГИЈУ - ДЕРК 1015 Одлука о одобрењу измјена и допуна Општих услова за испоруку и снабдијевање електричном енергијом Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине (српски језик) Odluka o odobrenju izmjena i dopuna Općih uvjeta za isporuku i snabdijevanje električnom energijom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) Odluka o odobrenju izmjena i dopuna Općih uvjeta za isporuku i opskrbu električnom energijom Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) АГЕНЦИЈА ЗА ЛИЈЕКОВЕ И МЕДИЦИНСКА СРЕДСТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1016 Списак медицинских средстава која се укидају или поништавају из Регистра медицинских средстава (српски језик) Spisak medicinskih sredstava koja se ukidaju ili poništavaju iz Registra medicinskih sredstava (bosanski jezik) Popis medicinskih sredstava koja se ukidaju ili poništavaju iz Registra medicinskih sredstava (hrvatski jezik) УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 1017 Одлука број У 13/14 (српски језик) Odluka broj U 13/14 (bosanski jezik) Odluka broj U 13/14 (hrvatski jezik)

33

34

35

35

35 36 36

36 47 57

32 33

Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретар Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Марин Вукоја - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: 722-030 - Директор: 722-061 - Претплата: 722-054, факс: 722-071 - Огласни одјел: 722-049, 722-050, факс: 722-074 - Служба за правне и опште послове: 722-051 - Рачуноводство: 722-044, 722-046 - Комерцијала: 722-042 - Претплата се утврђује полугодишње, а уплата се врши УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK д.д. 338-320-22000052-11, ВАКУФСКА БАНКА д.д. Сарајево 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK А.Д. Бања Лука, филијала Брчко 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK д.д. БиХ Сарајево 161-000- 00071700-57 - Штампа: ГИК "ОКО" д. д. Сарајево - За штампарију: Мевлудин Хамзић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила. "Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I 2168/97 од 10.07.1997. године. - Идентификацијски број 4200226120002. - Порезни број 01071019. - ПДВ број 200226120002. Молимо претплатнике да обавезно доставе свој ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за II полугодиште 2014. за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре" 120,00 КМ, "Службене новине Федерације БиХ" 110,00 КМ. Wеb издање: http://www.sluzbenilist.ba - годишња претплата 200,00 КМ

kolovoza godine. Година XVIII Понедјељак, 11. августа годинe

Recommend Documents