44 ЗРЕЊАНИН MAJ 2017

/// Свасја Полачек I2 ///

ГОДИНА XXII • БРОЈ 43/44 • ЗРЕЊАНИН MAJ 2017.

ПУТ 2

Јубилеј

Прослава јубилеја Зрењанинска гимназија прославила је 2016. године 170 година постојања . Овај јубилеј обележен је низом активности током првог полугодишта: објављена је Монографија гимназије која обухвата десет последњих година рада школе, одржана је свечана Академија у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, ликовни уметници града осликали су групно дело које тематски представља образовање и Ивана Лерика, некадашњег директора школе који је својим радом обележио то образовање, снимљен је филм који документарно обрађује тему живота и духа гимназије од прошлих времена до данас. За читаоце ПУТ-а издвајамо најупечатљивије детаље ове прославе – говор којим је поздравила присутне званице на Академији др Јасна Барјактаревић, некадашња ученица гимназије , а сада професор психолошких наука на универзитету у Сарајеву и сећање на гимназијске дане бивших ђака, сада студената Београдског универзитета, Николине Берга и Вање Петровића, које је објављено у Монографији.

Јубилеј

ПУТ PUT 3 7

Поздравни говор др Јасне Барјактаревић Испричаћу вам једну причу. Шетао Човек шумом и наиђе на орлово јаје, узме то јаје и стави га у кокошињац заједно са осталим јајима. После извесног времена мали орао се излегне као и мали пилићи, радио је исто што и они, кљуцао је по двориту, лепетао крилима и шетао заједно са њима. Једног лепог сунчаног дана мали орао подигне главу и на небу угледа раскошну птицу: раширила крила, лебди небом. Гурну кокош до себе и упита - ко је оно. Кокош лењо погледа и каже - то је орао, краљ птица, њему припада небо, а нама кокошима земља. Орао је још једно извесно време задивљено гледао у ту птицу, осетио је адреналин, жељу, крв је кренула да кључа, нешто је ту било посебно. Гледао је док птица није отишла, а онда спустио главу и наставио да кљуца зрневље по дворишту. Након пар година, умро је никад не сазнавши ко је у ствари. Задатак професора је да открива орлове у нама. У животу успемо јер имамо некога да каже: полети, можеш, другачији си, знаш, крени и не страхуј! Ја сам зато данас овде, да после 30 година кажем једно велико хвала гимназији и својим професорима. Јер сам у гимназију ушла као уплашени 15-годишњак и девојчурак, а изашла сам подигнуте главе као неко ко је научио и дао тежину имену и презимену. Изашла сам као неко ко се није плашио непредвидивих дубина знања јер сам у гимназији научила да могу, знам, умем и хоћу. Професори су ме научили да је живот једна непрекидна трка са препонама у којој је циљ несебично дељење и давање себе другима. Научили су ме да је љубав једини појам који се дељењем умножава. Постала сам професор јер сам желела да личим на оне који су својим несебичним давањем себе у овој гимназији уткали свако слово у моју биографију и 30 година посвећених науци као и некој другој деци. Постала сам професор због својих професора, који су ме научили да је професор титула коју само одабрани умеју да носе. И зато, кад и за 10, 20, 30 или 100 година будете позвали неког од нас, знајте да ћемо сигурно доћи. Јер ће и за 100 година бити оних који ће желети да кажу хвала вама и гимназији која нас је све створила.

Поводом 170 година од оснивања Зрењанинске гимназије, 18. новембра 2016. године, наша школа је добила несвакидашњи поклон. Наиме, група од 12 сликара, бивших ученика и професора ове установе, остварила је у пројекту под називом „Заједничка слика“ колективно уметничко дело које је поменутог дана свечано уручено директору гимназије, Милану Радаковићу.

„Заједничку слику“ директору Радаковићу су уручили Растко Стефановић, један од аутора и Зоран Славић, књижевник и публициста на чију иницијативу је и покренут цео пројекат. Овом приликом г. Славић је нагласио да заједничко дело није само дар, него и доказ оданости и стваралачког духа који и данас живи унутар зидова ове школе. Некадашњи професор књижевности у гимназији,исказаће поштовање према овој установи још једним пројектом. У току је израда филма „Зрењанинска гимназија и Иван Лерик“, за чије потребе је и изра­ђена слика. Господин Славић је уједно и идејни творац, сценариста и редитељ овог филма. Свечаном уру­ че­њу присуствовао је и по­ моћник

/// Милица Јоцић II10 ///

ЈЕДНОМ ГИМНАЗИЈАЛАЦ - ЗАУВЕК ГИМНАЗИЈАЛАЦ

градо­начел­ника, Душко Радишић, који је у свом кратком говору изјавио да када неко једном постане ученик гимназије, заувек остаје гимназијалац. Да је заиста тако, доказали су нам и признати сликари Џими Степанов, Радован Живанкић, Виорел Флора, Рудолф Бркић, Драгана Старовлах, Оливера Лудошки, Александар Качар, Душко Кирћански, Милица Бјелановић, Предраг Лојаница, Растко Стефановић и Милутин Мићић, аутори овог заједничког дела. Милица Јоцић II10

PUT 4

Јубилеј

/// Вања Петровић и Николина Берга, матуранти 2012/2013. године ///

Бити гимназијалац и

Сви срећни средњошколци личе један на другог. Сваки несрећни гимназијалац (не)срећан је на свој начин. На пола нашег [образовног] пута / нађох се у шуми где тама пребива, / јер нога са стазе праве залута1. Док попут Јозефа К. лутам ходницима тражећи пут ка учионици, време цури као на Далијевој слици. Да ли је могуће да каснимо на први час у новој школи?! По бајковитој схеми, стичем чаробног помоћника у виду теткице, којој није најјасније како ико може да се изгуби у овом омаленом чардаку. Мени није најјасније како се ико сналази на хогвортским покретним степеницима. Можда сам ипак за трогодишњу школу. Учионицe настањују чудновата створења. Мунк би им био идеални портретиста. Још чудније изгледају професори. Има нечег нарнијског у томе. Пратећи групу стижем до кабинета музичког. Баховa делa за оргуље и оркестар пригушено одзвањају одатле. Постројени ишчекујемо скорашњи крах. Филмски кадар par excellence. То је драстични контраст

великом одмору где прегласно трешти сладуњавом мелодијом прикривен оријентални мелос. Психолошки профил DJ-a треба завести у евиденцију одговарајуће установе. На физичком се сви такмиче ко ће брже оптрчати четири круга око сале. Временом то прераста у надметање чији је изговор

да се оно не ради инвентивнији. У смени раскољниковског порива да се осветим баби-мучитељки и усавршавања калиграфских вештина за часове латинског завршава се прво полугодиште. Све ће то народ позлатити.2 Знања стечена на часовима почињу да се примењују и на гимназијалски живот. Гранатно бомбардовање испитивањима историчара најлакше се преживљава у бункерном уточишту са натписом тоалет. Понекад одемо и на чај у редакцију школског часописа како бисмо, попут Вука Бранковића, срамно избегли султана Мурата. То су тренуци слат-

Јубилеј

ПУТ PUT 5 7

носити своју мисао о томе Непријатељство се ништи само кад се заљубиш и спријатељиш. Какав сентиманзализам.... Последњег дана опет не могу тачно да се присетим куда треба да идем. Алкохол или снажне емоције?! Ходници опет делују лелујаво, а нема чак ни чаробне теткице да ми помогне. Но, као по неком унутрашњем такту, емоционална меморија ипак ме доводи на право место. Фаце које затичем ту, више нису оне из Нарније. То су дисперзивне честице које су заједно са мном училе шта значи ,,бити бачен у океан постојања“3. Но

ке победе над системом. Ипак, као и у сваком рату, бег од стварности је природна људска потреба. Часови књижевности и филозофије, не броје се минутима већ бескрајним дијалозима, оним што учењаци воле звати „ширење хоризоната“. То су тренуци у којима су се пробијале све психолошке баријере у осветљавању профила ликова, где си имао смелости да се супротставиш Зеноновим законима о (не)кретању, који су ти деловали

стоседамдесетогодишња традиција гимназије хучи из њихових тужних осмеха. Видео сам њихове слике на зидинама. Бити део те традиције – какав успех. Један професор је у заносу изјавио да је наша гимназија стара хиљаду година. Где се сад тек сетих овог? Док се полако осврћем на последње призоре људи који су ме заувек променили, цело моје биће јечи у ритму Петраркиног 61. сонета: ,,Нек је блажен дан, месец и доба / година, час и тренут, оно време / и лепи онај крај и место ...'' кад крочих у гимназију, и ,,блажене све хартије где пишем у славу њену и мисао моја која је њена и ничија више''. 1) Данте Алигијери, Божанствена комедија, 1-3 2) алузија на наслов приповетке Лазе Лазаревића, Све ће то народ позлатити 3) Иво Андрић, О причи и причању

сулудо, иако никако ниси умео да изнесеш аргумент да се ствари заиста крећу у простору. Временом се од разговора о боји очију Ане Карењине, досегао и ниво сјајних тумачења Гетеовог Фауста или рационализовања метафизичких тема – и то бесомучним коришћењем речце дакле, која би свакој мисли давала интелигентан, „царски“ тон. Врло занимљиви унутрашњи односи огледају се у вечитом супарништву између, не црвено-белих и црно- белих, не десних и левих, већ друштвењака и природњака, или пак оних који се тако осећају (људи на општем се само претварају да су својеврсна Швајцарска!). За прве се каже да им је мозак програмиран за млаћење празне сламе, док је сабирање два проста броја сложена технолошка работа. С друге стране, врсним математичарима и астрономима, изгледа, недостаје вербална компонента, па они, како се прича, не умеју ни две реченице лепо да саставе.

PUT 6

Mi o nama

PESPSI služba razgovarala je sa učenicima na časovima odeljenjskog starešine o tome šta očekuju od škole i šta bi voleli da se u njoj menja. Za čitaoce školskog lista prenosimo najzanimljivije odgovore: • • • • • • • • • •

(još) sekcija: gimnazijalce interesuju slikarstvo, psihološka sekcija,hor, dramska sekcija, sportske sekcije, plesni klub, baštovanstvo, književni klub aktivnosti sa drugim razredima druženje sa drugim školama više izleta muzika za vreme odmora da postoje uniforme kako bi svi bili jednaki časovi u dvorištu školski bus koji vozi učenike-putnike do stanice kafić samo za đake da nastava bude prikladna i primenljiva

Bilo je i mangupskih predloga koji bi se mogli sažeti u sledeće: • duži veliki odmor • lako gradivo • malo časova • više mesta za bicikle • još kioska u dvorištu

PRVI UTISCI O GIMNAZIJI

Završetkom osnovne škole počinje novi period za sve nas. Bojažljivim koracima krećemo u pravcu srednjoškolskog života. Od roditelja i stariјih drugara nosimo informacije o tome kakvo nas razdoblje očekuje. Ali već prvih dana sve te informacije padaju u vodu i mi stvaramo lične utiske o tome što nas okružuje. Prvim ulaskom u Gimnaziju osetila sam veliko poštovanje prema toj ustanovi, dah svih prošlih generacija koje su prošle moju odabranu školu. Uočavam koliko smo svi mi isti, a ipak različiti. Ovde se razlike smatraju vrlinom, neguju se i cene. Pod uticajem profesora menjamo pogled na svet. Ovde dobijamo šansu da razvijamo naše talente i da obogaćujemo znanje. Stičemo priliku da upoznamo nove ljude. Zato ne okrećite se unazad, već glavu gore, jer sve prepreke rešićemo samo uzdignute glave, čvrsto rešeni da i mi jednog dana ostavimo trag dobre i pozitivne generacije.

/// Gordana Stojanović I2 ///

/// Теодора Суботин I2 ///

Ma koliko nama ovi predlozi izgledali dobro, nažalost neki od njih se jednostavno ne mogu ispuniti. Šta vi mislite?

/// Danica Pavićević I1 ///

Pitali smo gimnazijalce

Mi o nama

PUT 7

/// Tamara Piščević IV1 ///

DAN OTVORENIH VRATA U SUDU

Povodom Evropskog dana civilne pravde, koji se obeležava 25. oktobra, održan je Dan otvorenih vrata pravosudnih organa u Zrenjaninu. Organizatori su bili Osnovni, Viši i Privredni sud. U sudnici je održana simulacija suđenja kojoj su prisustvovali maturanti gimnazije, ekonomske i medicinske škole. Naše maturante je

vodila profesorka sociologije Senka Jankov. Đaci su mogli da vide kako bi suđenje moglo da izgleda u slučaju da je neko optužen za izazvanu saobraćajnu nezgodu u alkoholisanom stanju. Bilo je zanimiljivo i poučno sa obzirom da većina đaka nije nikada imala priliku da uđe u zgradu suda, a kamoli da prisustvuje sudskoj

parnici. Sudjenje je bilo zanimljivo osmišljeno i odglumljeno, a nakon toga su đaci imali priliku da obiđu i određene kancelarije u zgradi suda. Mislim da je Evropski dan civilne pravde kreativno obeležen i da je ova poseta omogućila zrenjaninskim maturantima uvid u to kako izgleda jedan dan zaposlenih u sudu.

KA SNOVIMA ILI NOVČANA ZVEZDA VODILJA? /// Milana Radosav IV1 ///

LAKIM KORACIMA

Dani neosetno prolaze. Događaji se kao perle nižu. Školski dani žure u nepovrat. Zaljubljenim mislima, sanjalačkim duhom i potencijalno evidentnom željom za ispunjenje snova, za par meseci stupamo u, takoreći, novi period života. No, da li je taj novi period zasnovan isključivo na sopstvenoj borbi i uspehu, odnosno ostvarenju sna, ili je samo jasna slika zrna peska koji se godinama taloži u nekom mulju, koji je u jedinoj, bezizlaznoj situaciji? Na pitanje da li gimnazijalci lakim koracima idu ka snovima ili se pak vode novčanom zvezdom vodiljom, osmoro od desetoro ispitanika reklo je da je novac, odnosno fakultet, a kasnije posao sa zagarantovanom sumom

novca, zaista jasno određeni cilj. Motivacija. No, šta je sa nama koji idemo lakim koracima ka davno utvrđenoj ljubavi i ispunjenju interesovanja? Zar nije važnije da naša ljudskost ispliva na površonu sveta koji je , suštinski gledano, samo halapljivo čeljade? Da li su možda i neki profesori odgovorni za to da je maturantima novac ipak zvezda vodilja, jer poklanjajući ocene osobama bez zacrtanog cilja, ambicija i snova, mediokritetima koji nisu na nivou potrebnog znanja, jasno podržavaju izobličeni deo ,,procesa” koji je već uveliko konkretizovan. Upravo tako – rukovodeći se tim ,,procesom”, snovi se zanemaruju. Halapljivo, bez­ ravnotežno se juri ka novcu.

Na naše drugo pitanje, na pitanje da li je zlato sve što sija – dobili smo iznenađujće odgovore poput: ,,Nije zlato sve što sija, ali se upravo tim zlatom mogu otvoriti mnoga vrata”. Nepojmljivo je, zaista, da gimnazijalci smatraju da je novac osnov svega, jer čemu novac ako su snovi samo pusta polja nade, čemu život bez ljubavi? Kako, kroz 15 godina, raditi ono što ne voliš?

/// Милица Јоцић II10 ///

ПУТ 8

Ми у свету - свет око нас

НАШ ПУТ У

Зрењанинска гимназија својим ученицима отвара многа врата и омогућава стицање нових сазнања и искустава. Сваке школске године нађе се по неколико професора вољних да нас, у циљу едукације, поведу на разна путовања, излете, екскурзије... Једна од професорки која радо на себе преузима овакве одговорности је и професор биологије Смиља Недељков. У њеној организацији

и под њеним вођством, 1. октобра 2016. године посетили смо Словенију. Помоћ и подршку нам је пружила и професорка историје, Гордана Вујин. Главна атракција овог града, а уједно и циљ нашег путовања је у свету позната Постојнска јама. Настала је дејством понорнице Пивке на крашку подлогу. Били смо веома нестрпљиви да видимо унутрашњост ове пећине и истражимо је. У раним јутарњим сатима стигли смо у Постојну, планински град у срцу Словеније фантастичан свет њених ровова, галерија, дворана и пећинског накита. Оно што смо у јами видели, превазишло је сва наша очекивања. Дочекао нас је необично осве­ тљен и бајковито заносан простор, који је обе­ ћавао несвакидашњи доживљај. Нажалост, на самом улазу у пећину видљиве су стене поцрнеле од пожара који је букнуо априла 1944., када је јама служила као војно складиште немачке војске, али то не умањује њену лепоту. Авантуру смо започели необичним јамским возићем, који је требало да нас провезе кроз подземни пут дуг 3,7 км. Пред нама је било мноштво пећинских дворана изузетне и уникатне лепоте. Иако је у пећини било испод 10 степени Целзијуса, ми нисмо осећали хладноћу. Узбуђење и адреналин су учинили своје, док је над нашим главама пролетало јато сталагмита најразличитијих облика и величина. У својој утроби пећина је скривала за свакога понешто. И љубитељи науке и они склони уметничкој лепоти и доживљају могли су да пронађу оно што ће их фасцинирати и очарати, јер

природа сама ствара своја најлепша и најневероватнија уметничка дела. Стигавши до краја пруге, наставили смо свој обилазак пешке, слушајући успут занимљиве географске, историјске и биолошке податке,као и маштовите легенде везане за пећину. Највиша тачка до које смо се успели кривудавим пећинским стазама је Велика гора. Овај део пећине у потпуности оправдава своје име. Величанствен по својој пространости и висини, истиче се и богатством најразноврснијег пећинског накита (сталактита, сталагмита, стубова,драперија...), као и 300 метара дугим сводом. Све је на Великој гори зрачило неком мистиком и, обавијено велом рустичности и вечности. Једва одвојивши погледе од очара­вајућег призора који нас је окруживао, наставили смо даље, преко Руског моста који су саградили руски заробљеници у време Великог рата до Лепих јама. Као ниске бисера, на њих се настављају Бела и Црвена дворана, која је своје име добила због загаситоцрвених стена, састављених претежно од минерала халита. Својом лепотом и необичношћу истичу се и Зимска, као и Шпагети дворана.

Неки од посебних сталактита на које смо наилазили на свом путу су Дијамант, који уједно представља симбол пећине, Криви торањ, неколико мањих скулптура природе као што су Кокошка и Петао, затим стену која неодољво подсећа на заљубљени пар у загрљају, а само мало даље мушкарца и жену са прекрштеним рукама који изгледају као брачни пар после неке жестоке расправе. Постојнска јама у својој утроби крије и спе­цифичан биљни и животињски свет. Она је станиште 130 различитих жи­вотињских врста, међу којима се посебно истиче човечија рибица (Proteus

Ми у свету - свет око нас

СРЕДИШТЕ ЗЕМЉЕ anguinus), која је име добила по боји свог тела, сличној боји људске коже. Овај занимљиви обилазак завршили смо у пространој Концертној дворани, где смо могли да се фотографишемо или купимо сувенире. Изашашвши по­но­во на светлост дана, сви смо се осећали као да се будимо из неког чудноватог, бај­ ковитог сна. Но, није нам било потребно много да се разбудимо и вратимо у стварност. Још мало смо уживали у посматрању околине, након чега смо пожурили на оближњу железничку станицу, одакле је требало да кренемо за Љубљану. После једночасовне вожње возом, огрејало нас је и сунце словеначке престонице. Пред нама је било неколико сати свима нама омиљеног слободног времена. Било је лепо уживати у градској вреви Љубљане и укусу ране јесени, док смо јели печено кестење ослушкујући жамор реке Љубљанице... Уз разговоре, смех и шалу време је готово пролетело и ми смо се, препуни утисака, вратили у аутобус. Пред нама је био дуг пут кроз занимљиве крајолике Словеније и Хрватске, све до наше равне Војводине.

ПУТPUT 9 7

PUT 10

Mi u svetu - svet oko nas

/// Žarko Pajić Olah, IV1 ///

POSETA RUMUNIJI Grupa od dvanaestoro učenika, koji uče nemački jezik, zajedno sa profesoricom nemačkog jezika Dobrilom Petrović i volonterkom iz Nemačke Hanom, učestovala je od 26.do 30. septembra 2016.godine u multinacionalnom i multikulturalnom projektu u rumunskom Evangelistička crkva

Prezentacija o saznanjima istraživanja

je svako imao priliku da pokaže svoju kreativnost, nova znanja koja je usvojio istražujući i veštinu izražajnog i spontanog pričanja na nemačkom jeziku. Domaćini su pokazali gostima znamenitosti grada. Nekoliko učenika se popelo na vrh Evangelističke crkve, stare preko tri veka, najviše tačke grada, odakle se on u celosti može videti. Svi su uživali šetajući gradom i na ,,Cibinfestu“, koji je organizovan u šatoru u samom centru grada.Učenici su imali priliku da slušaju poznate nemačke pesme, a takođe su bili posluženi večerom.

Predstavljanje kulture našeg područja

gradu Sibiu. Ovaj međunarodni projekat ,,Na tragu Habzburga“ realizovali su učenici Druge gimanzije iz Varaždina, učenici naše gimnazije i domaćini iz gimnazije ,,Samuel fon Brukental“ u Sibiu. Pogled sa krova evangelističke crkve

Učesnici ovog projekta predstavili su svoje gradove i škole na nemačkom jeziku. Grupa učenika Zrenjaninske gimnazije uspela je da predstavi svoju gimnaziju i Zrenjanin kroz kulturu i istoriju, vredno pripremivši tekstove, video snimke, plakate i stvari karakteristične za ovo područje pre polaska u Rumuniju. Nakon predstavljanja održano je iscrpno predavanje o Habzburzima, a zatim su svi učesnici bili podeljeni na timove. Svaki tim činili su po jedan učenik iz Srbije, iz Hrvatske i iz Rumunije. Tako su u tročlanim timovima istraživali istorijske činjenice u radionicama i predstavljali ih ostalim učeniscima i profesorima. Tada

Boravak u Ruminiji bio je propraćen člankom u novinama ,,Hermannstästedter Zeitung“ koje izlaze na nemačkom jeziku. Učenicima se veoma dopao smeštaj (luksuzni apartmani) i hrana u restoranima koju su sami birali. Svi su bili zadovoljni zbog novih poznanstava, zbližavanja, znanja i svi su bogatiji za jedno prijatno i nezaboravno iskustvo.

Cibinfest

Mi u svetu - svet oko nas

PUT 11 PUT 7

RAZMENA UČENIKA U POLJSKOJ /// Rodić Milana I3 ///

Krajem oktobra 2016. godine 10 učenika i 3 profesora Zrenjaninske gimnazije, zajdeno sa učenicima i profesorima iz Sremske Mitrovice, bili su u trodnevnoj poseti srednjoškolcima u gradu Hožov, u Poljskoj. Škole – domaćini bile su IX gimnazija i Srdnja elektrotehnička škola “Nikola Tesla”.

/// Gordana Stojanović I2 ///

U radnom delu posete organizovane su zajedničke radionice na temu "Sastanak kultura" radi boljeg upoznavanja. Mi smo priredili više kratkih prezenatcija o našoj gimnaziji i našoj kulturi, a teme su bile vezane za srpsku istoriju,arhitekturu, književnost ... Bili smo smešteni u Hožovu, ali obišli smo Katovice, gde smo posetili planetarijum, i Krakov u kojem smo videli zamak Vavel i posetili Galeriju poljske umetnosti XIX veka . Ova trodnevna poseta bila je korisna za obe strane. Stekli smo nove prijatelje, shvatili da imamo slične stavove i želje, a rastali smo se odlučni da se saradnja nastavi kroz neke nove, buduće projekte.

ПУТ 12

Професор математике Марко Јаковљевић

Како сте ви као мали видели математику, да ли је то била љубав на први поглед? На почетку, када сам научио да бројим, читам, пишем и да користим основне аритметичке операције и кренуо у школу, приметио сам да сви пишу у погрешном смеру, слева надесно и као у огледалу, а ја сам писао нормално, здесна налево, јер сам леворук и то ми је било природно. Када би се папир погледао са супротне стране од оне на којој је писано, све је било у реду. Ипак, предложено ми је да променим смер и од тада и ја пишем у погрешном смеру. Тако сам као мали математику видео као аритметику са мало другачијим записом од уобичајеног. Касније сам видео да математика апстрактно приказује ствари које знамо из искуства. Још касније, видео сам математику као чисту менталну креацију, која све мање може да се пореди са нашим искуствима. Коначно, на четвртој години факултета, озбиљно сам је заволео највише због проучавања теорије алгоритама, аутомата и формалних језика, који се између осталог баве разликом између људи и машина, као и границама допирања математичких метода. Када прегледате контролне или писмене задатке, и уопште оцењујете ученике, чиме се руководите? Шта вам је најважније? Најважније ми је да ученици развију логичко, конкретно мишљење и закључивање, а само оцењивање радова у математици није нарочито компликовано. Тачно решење треба да има коректан поступак, у ком се види разумевање задатка, проналажење везе између задатог и непознатог, као и јасне кораке, где је сваки следећи корак недвосмислена последица претходног. Можете ли да нам кажете нешто више о новој секцији за програмирање коју сте покренули у нашој школи?

Ви сте млад професор, који је од скоро у школи, реците нам како је радити у гимназији и да ли сте тако замишљали професорски позив? Нисам унапред размишљао о професорском позиву, то се једноставно десило. Чим сам дипломирао, запослио сам се у економској школи. То је било пре осам година. Нисам имао пун фонд часова, па сам добијао послове и у другим школама како бих имао пуну норму. Тако сам радио у скоро свим средњим школама у Зрењанину, између осталих и у гимназији. Добро је што овде недељни фонд часова, за разлику од скоро свих осталих школа, није смањен, па ученици нису ускраћени за добијање довољно знања, потребног за даље школовање. За многе, математика је баук, шта мислите зашто је то тако? Због страха од непознатог. Треба га заборавити и посветити се решавању проблема.

То баш и није секција за програмирање, него је више представљање појединих пројеката којима се ја свакако бавим. До сада смо се на секцији упознали са основама електронике, употребом алата потребних за извођење пројеката и израдом аналогног аудио процесора , а следеће што треба да урадим је контролисање мотора за премотавање филма на фотоапарату помоћу микроконтролера, за потребе студената фотографије, па ћу вероватно и то обрадити на секцији. Значи, секција се отприлике бави пројектима из електронике (physical computing), који не искључују употребу програмирања, а који ће се углавном користити у уметности. Шта мислите о данашњој музици? Коју музику Ви слушате? Постоји велики број сјајних уметника, само их је данас теже пронаћи него раније. До појаве интернета сви медији су крајњег корисника стављали у положај пасивног конзумента, док на интернету постоји избор - могуће је истражити и пронаћи квалитетне садржаје у било којој области, али људи често, због (несвесне) помирености са улогом конзумента, без размишљања и на интернету прихватају сервиран (рекламни) садржај, који је готово увек врло лош. То важи и за музику. Од концерата на којима сам био у последњих пар месеци издвојио бих концерте Марк Рибоа, Џона Медеског и Џон Зорна као три најбоља. Да сам успео да одем на концерт групе Deerhoof, и он би био у овом избору. Што се тиче музике коју слушам, на следећем линку можете видети скоро све што сам слушао током последњих десет година: https://goo.gl/2jGgis.

/// Филип Јуанин II2 ///

ЗАБОРАВИТЕ СТРАХ

Професор математике Марко Јаковљевић

ПУТ PUT 13 7

ОД НЕПОЗНАТОГ Чули смо да певате у хору, можете ли нам рећи нешто о томе? Не певам у хору, али сам у сталној сарадњи са два најбоља зрењанинска хора, а то су Рафаило Банатски и Градски дечји хор, за које радим музичку продукцију (снимање, микс и мастеринг). На крају, шта бисте поручили гимназијалцима? Потрудите се да у себи пронађете оно што вас највише интересује, оно што највише волите да радите и посветите се томе. Не обазирите се на стереотипна понашања и на стереотипне савете, и не покушавајте да се намерно утопите у море медиокритета, него развијајте своју личност и индивидуалност и постаните уникатни и тешко заменљиви.

Књига или филм?

Књига

Позориште или биоскоп?

Концерт

Зимовање или летовање?

Летовање

Чоколада или ванила?

Чоколада

Море или планина?

Море

Радио или телевизија?

Радио

Бицикл или ауто?

Ауто

Бело или црно?

Црно

Поезија или проза?

Проза

Село или град?

Град

Слатка или горка кафа?

Горка

/// Vladimir Jović – II5 ///

PUT 14

sa naukom na „ti“ Petnica

Zanima vas astronomija? Oduvek ste hteli da se bavite biomedicinom? Ili možda arheologijom? Elektronikom? Lingvistikom? Geologijom? Ako je to slučaj, vrlo je moguće da ste pohađali neki od petničkih seminara. Ali, ako pripadate onom većem delu tinejdžerske populacije koji nije zainteresovan za nauku, verovatno mislite da je Petnica dosadno mesto rezervisano za genijalce, odlikaše, osvajače diploma na republičkim takmičenjima i ostale štrebere. Grešite! „Put“ je o Petnici prvi put pisao još 1995. godine, ali primetno je da među gimnazijalcima još ima predrasuda i zabluda o ovoj najprepoznatljivijoj instituciji za neformalno naučno obrazovanje u Srbiji. Za početak, treba znati da ne morate biti „wunderkind“ da biste

išli u Petnicu. Dovoljno je da u prijavi dokažete da ste zaista zainteresovani za nauku i da imate dovoljno entuzijazma (mada, ni malo obimnije predznanje nije na odmet!) da se njome bavite. Možda vam zvuči neverovatno, ali većina petničara čak nema ni odličan prosek. Ono po čemu je Istraživačka stanica Petnica (ISP) jedinstvena jeste pristup radu. Svakom polazniku pristupa se pojedinačno i nema nikakvih diploma i sertifikata – to omogućava da svima cilj bude i ostane zadovoljavanje istinske potrebe za znanjem. Osim toga, u Petnici se velika važnost pridaje interdisciplinarnosti (što znači da se kombinuje više naučnih disciplina da bi se došlo do odgovora na pitanje), a to je jedna od najistaknutijih odlika nauke 21. veka. Pored toga, uslovi za rad su zaista odlični, a Petnica je savršeno mesto da se okupe mladi ljudi koji dele interesovanje prema nauci i da saruđujući sa stručnjacima vide kako to izgleda iz prve ruke. Ne brinite, atmosfera je toliko opuštena da su polaznici na „ti“ sa saradnicima i rukovodiocima seminara. Ako učenje poistovećujete sa sedenjem u učionici i bubanjem definicija napamet, u Petnici ćete promeniti mišljenje. Kada sam dobio poziv na seminar arheologije, nisam mogao ni da zamislim da ću nekoliko meseci kasnije gacati po blatnjavom potoku u potrazi za kvalitetnim kamenim sirovinama, izrađivati srednjovekovnu verižnjaču, čistiti ljudske ko-

sti iskopane pre samo nekoliko dana... Da, sve to je bilo deo programa! U takvoj atmosferi je pravo uživanje posvetiti se svom interesovanju, čak i ako to možda nije nešto čime ćete se baviti u životu. Međutim nigde, pa ni u Petnici ne može samo da se radi. Znam da većina vas ne zamišlja izolovanu skupinu zgrada koje upućeni nazivaju „bibliotekom“, „laboratorijskom zgradom“, „arheološkim depoom“ ili „laboratorijom za fiziku i elektroniku“ kao savršeno mesto za žurku, ali u Petnici itekako može dobro da se zabavi. Pošto u stanici nema nikakvih zvaničnih pravila, nakon što se kasno uveče završe predavanja i rad na projektima, većina polaznika iz svih delova Srbije, ali i drugih zemalja, ostaje da se druži, pušta muziku i zabavlja se, pa, uglavnom do zore. Naravno, saradnici (koji su u stvari studenti, samo nekoliko godina stariji od nas) ne sprečavaju nikoga u tome, već nam se pridružuju. Zapravo, druženje (kao i sve ostalo) ovde je toliko lepo da su petničari sami sebi konstatovali sindrom PPD (post-petnička depresija) koji se javlja kada se, nakon povratka iz tog fantastičnog sveta, treba ponovo naviknuti na užase našeg redovnog školskog sistema. Jeste malo naporno, ali Petnica pruža toliko toga da u ovaj tekst nije stalo ni pola od onoga što sam doživeo. Verovatno većini vas sve ovo neće biti dovoljno da poželite da se prijavite za Petnicu (što, naravno, nije ni bio cilj ovog teksta), ali nadam se da se više nećete kiselo smešiti vašim drugarima koji su nedavno došli iz Petnice i pitati ih – a šta se to tamo radi? – misleći pritom da su 24 sata dnevno držali nos u knjigama.

Budućnost novinarstva

PUT 15

MLADI UREĐUJU O MLADIMA ZA MLADE

Učesnici su imali priliku da saznaju šta je to medijska pismenost, kakvo ozbiljno novinarstvo treba da bude, a kakva je realna situacija u Srbiji, kakve novinarske forme postoje i kada se koja upotrebljava.

/// Anastasija Žarevac IV1 ///

Krajem oktobra 2016. godine, održana je po prvi put radionica novinarskog karaktera pod imenom „Mladi uređuju o mladima za mlade“. Ova radionica koja je okupila učenike iz Srbije, predstavnike srednjoškolskih glasila, organizovana je od strane nevladine organizacije „Logosfera“, uz podršku Kancelarije za evropske integracije Srbije. Ukupno 20 učenika iz 10 škola pridošlo je u Nacionalni park Tara kako bi prisustvovalo ovom jedinstvenom novinarskom projektu za mlade. Dve novinarke PUT-a imale su priliku da ovo iskuse iz prve ruke. Svrha ove radionice prvenstveno je bila da urednici i novinari srednjoškolskih glasila, uz podršku iskusnih mentora i na interaktivan način, prepoznaju prave teme koje muče njih i njihove vršnjake i da dobiju uputstva kako da se adekvatno nose s njima. Uz to, akcenat je stavljen i na povezivanje ovih tema sa temeljnim evropskim vrednostima, kako bi se mladima približio sam proces evropskih integracija, gde bi oni shvatili da poglavlja EU nisu apstraktne kategorije – kako nam se često čini na osnovu onog što saznajemo u medijima – već principi i pravila koji su stvoreni u interesu svakog pojedinca. Sam program trodnevne radionice sastojao se iz nekoliko višečasovnih predavanja, sa posebno izdvojenim slobodnim vremenom. Troškovi smeštaja, hrane i puta bili su pod pokroviteljstvom ove NVO.

Na predavanjima su takođe obrađivane i ozbiljnije, aktuelne teme na pedantan i razumljiv način, a pored teorijskog dela, učesnici su takođe imali priliku i da steknu praktično iskustvo učestvujući u raspravama, pišući novinarske članke i snimajući inervjue na licu mesta.

Mentori ovih radionica bili su visokoobrazovani ljudi, ali pre svega pristupačni i ljubazni. Svojom umešnošću i inteligencijom, načinili su program interesantnijim i kvalitetnijim, jer su bili sposobni da na pravi način prenesu na sve učesnike znanje, ali i ljubav i strast koju vidno gaje prema svome poslu.

Bogatiji za jedno novo iskustvo i sa obnovljenom verom u novinarstvo

Osim edukativnog programa, ovaj seminar imao je za cilj i spajanje mladih ljudi iz različitih gradova širom Srbije, kako bi oni imali priliku da se upoznaju i međusobno povežu, ali i da izađu iz svakodnevnog predvidljivog okruženja. Bogatije za još jedno vredno iskustvo i inspirisane radom svih ljudi koji su učinili ovaj seminar jedinstvenim, novinarke PUT-a vratile su se u rodni grad sa obnovljenom verom u budućnost srpskog novinarstva.

/// Свасја Полачек I2 ///

ПУТ 16

Мислите ли и ви овако?

Униформе

ЗА или ПРОТИВ

Идеја о увођењу униформи у школе заживела је крајем прошле године. Коначна одлука још није донета, а ако се идеја буде подржала, закон ће се односити и на основне и на средње школе. Униформа је знак припадности једној институцији. Требало би да нас навикне на то да ћемо, као будући радници у разним предузећима у којима постоје одређена правила понашања и одевања, морати да поштујемо правила. Многи се плаше да ће униформе у школама угушити разноликост и посебност ученика, али њихова сврха се огледа у нечем сасвим супротном. Оне треба да дају једнаке шансе сваком појединцу да развија посебност не изгледом, већ интелектом и карактером. Требало би да спрече велики проблем данашњице -дискриминацију међу младима, која је условљена сиромаштвом. Немају сви довољно новца да би се сређивали и облачили по последњој моди, неко нема ни за најосновније потребе. Њих исмевају и киње јер се разликују од других. Често то води и у вршњачко насиље, што може изазвати психичку нестабилност ученика са проблемима попут отуђености, повучености, депресије или агресије. Овако, бар неће бити разлике, сви ће бити у истим униформама. Осим тога, они који у школу долазе као да су сишли са модне писте, избећи ће непријатне придике због кршења правила облачења. Посебност је важна, јер нисмо клонови. Униформе и не треба схватити као безличну једнообразност, него као показатељ једнакости под једним кровом – у једној заједници. Разноликост у школи може се испољити

на друге начине, посебним талентима, оценама и понашањем. Сви се разликујемо, по карактеру и изгледу, а одећа само још више изражава нашу јединственост. Ношење униформе у школи неће нам нашкодити јер ћемо се барем за то време осећати као да припадамо колективу. Сви имају своје мишљење о увођењу униформи, позитивно или негативно, а ево шта одељење I2 има да каже на ту тему:

аргументи ЗА: • •

•

•

„Неће бити разлике међу нама.” (Oни који су се радо сложили са идејом највише су то урадили да би се избегла дискриминација због маркиране одеће) „Не морам да размишљам шта да обучем за школу.” (Oвакав одговор углавном дају они који су опседнути својим изгледом, јер мисле да од тога зависи да ли ће бити прихваћени у друштву) „Сваки дан видим девојке које су неадекватно обучене за школу. Велики деколтеи, уске, провидне и поцепане ствари… Као да иду у вечерњи излазак, а не као да су дошле да би нешто научиле. Зато су овде, не да би се модирале и заводиле.” (Oвакав одговор дају они који знају зашто су уписали гимназију) „Девојке би имале сукњице, што је веома женствено.” (Oсећај за лепо проговара из ових одговора, естетика као аргумент)

аргументи ПРОТИВ: • • •

•

„Сви треба да будемо инвидуaлни, свако за себе ; „Ограничава слободу.” ( Oвакве одговоре дају они којима је слобода избора битна) „Немају сви пара за униформе, треба имати и зимску и летњу униформу. А када се испрљају, нећемо имати другу, већ ћемо морати да идемо у школу у прљавим стварима.” (Oво је израз практичног сагледавања идеје) „Зависи од дизајна.” (Eво поново естетичког угла посма­ трања)

Питање униформи више дотиче девојке. Многе не желе да се уведу униформе јер не знају како би изгледале – хоће ли бити кратке или дуге сукње, које боје ће бити… То је сад већ питање укуса. Неке их не желе уопште, ни под којим условима. Желе да имају право избора између панталона и сукњи, ако већ морају да дају паре за одећу коју би морале да носе сваки дан. Шта ви мислите о томе?

Шта су млади читали

некад

Према подацима различитих истраживача и издавачких кућа, данас млади веома мало читају. Само десетак посто средњошколаца чита нешто што је ван школске лектире. Углавном се чита научна фантастика, трилери и љубавни романи. Један мали број чита класике и то највише Хесеа и Достојевског. Анкетирали смо гимназијалце и на основу њихових одговора добили листу књига које се најчешће читају: • • • • • • • • •

,,Хари Потер“ - Џ. К. Роулинг ,,Господар прстенова“ - Џ. Р. Р. Толкин ,,Игра престола“ - Џорџ Р. Р. Мартин ,,Норвешка шума“ - Харуки Мураками ,,Да Винчијев код“ и ,,Инферно“ - Ден Браун ,,Алхемичар“ - Паоло Коељо ,,Ловац на змајеве“ - Халед Хосеини ,,Демијан“ и ,,Степски вук“ - Херман Хесе ,,Разговор са Богом“ - Нил Доналд Волш

Пре шездесетак година, млади такође нису читали много, али данас као разлог за то наводе да су књиге биле мање доступне. Они који су читали, сећају се ових наслова: • • • • • • • •

,,Оркански висови“ - Емили Бронте ,,Прохујало са вихором“ - Маргарет Мичел ,,Дама са камелијама“ - Александар Дима ,,Евгенија Гранде“ - Оноре де Балзак ,,Сага о Форсајтима“ - Џон Голсворди ,,Доктор Живаго“ - Борис Пастернак ,,Ана Карењина“ – Лав Толстој ,,Браћа Карамазови“ - Ф. М. Достојевски

Пре тридесетак година ситуација је била много другачија. Књижара је било много, а ,,џепна издања“ могла су да се купе од

ПУТPUT 17 7

сад и шта читају

дневног џепарца. Читало се много и читало се све: класици, филозофи, савремени светски и домаћи писци, љубавни романи, крими-романи, трилери... Услед тога је и листа ондашњих омиљених књига врло разнолика. Најчешће се наводе: • ,,Блудни син“ и ,,Забелешке старог покварењака“- Чарлс Буковски • ,,Шала“ - Милан Кундера • ,,Сто година самоће“ - Габријел Гарсија Маркес • ,,Страх од летења“ - Ерика Џонг • ,,Демијан“, ,,Игра стаклених перли“ и ,,Сидарта“ - Херман Хесе • ,,Роб“ - Исак Сингер • ,,Цитадела“ - Арчибалд Кронин • ,,Три ратна друга“, ,,Тријумфална капија“ и ,,На западу ништа ново“ – Ерих Марија Ремарк • ,,Ако дочекам сутра“ - Сидни Шелдон • ,,Прстен“ - Данијела Стил • ,,Фолиранти“ - Момо Капор • ,,Нож“ - Вук Драшковић • ,,Трен“ - Антоније Исаковић • ,,Жудња за животом“ - Ирвин Стоун • ,,Корени“, ,,Време смрти“ - Добрица Ћосић • ,,Тако је говорио Заратрустра“, ,,Антихрист“, ,,Воља за моћ“ - Фридрих Ниче • ,,Павиљон жена“, ,,Добра земља“, ,,Источни ветар, западни ветар“ - Перл Бак • ,,Коцкар“, ,,Идиот“, ,,Злочин и казна“ – Ф. М. Достојевски Из овог можемо видети да су поједини писци актуелни у кратком временском периоду и брзо падају у заборав, док су други актуелни стално и у свакој новој генерацији имају своје читаоце.

/// Александра Стеванов IV5 ///

То је ствар коју волимо код фотографија. Оне су доказ да је једном, иако за тренутак, све било савршено. Тај тренутак је прошао, и не можемо га вратити, нити поновити. Фотографије су дугме за паузу у животу. Сликамо да не бисмо заборавили. Био то залазак сунца, дрворед, звезде, нечији осмех или очи. Питање није у шта гледаш, већ шта видиш. Фотографије причају разне приче. Оне су песме испеване без речи. Оне су језик који се може разумети свуда у свету. Једног дана, фотографије ће бити све што нам је остало од неких људи, места, ствари... Данашњи тренуци су сутрашње успомене, а фотографије су времеплов. Осмеси не бледе, не нестају, очи се не затварају, успомена и моменат претворени у вечност. Вечност која је само наша, коју можемо ставити у џеп.

/// Гордана Стојановић I2 ///

Осмеси не бледе

Мислите ли и ви овако?

PUT 18

Da li vidiš ono što gledaš?

/// Vanja Velisavljev IV3 ///

UZ RAZGOVOR I DOBRE PRIJATELJE Mislim da ne postoji ništa lepše od predaha petkom uveče, nakon teške nedelje u školi, a kada se ovoj „aktivnosti“ pridruže i prijatelji, sve postaje mnogo bolje. Pravljenje kolača, dugi razgovori uz kafu ili vino, uživanje uz muziku omiljenih bendova i neprekidno smejanje, postali su ritual mojih drugarica i mene. Ove naše takozvane (o)čajanke su upravo ono što nam treba nakon nekoliko dana neviđanja. Uz duge razgovore mi postižemo sve što poželimo, prevazilazimo probleme, rešavamo međusobne svađe, tešimo se i nekako duhovno rastemo. Možda zvuči kao otrcani kliše, ali zaista je tako. Pričom o onome što

volimo potiskujemo loše misli, a to je i poenta druženja, zar ne?! Ružno je mrzeti , dosadno je i kukavički. Bezuslovno voleti jednako je sa biti hrabar, a hrabrih je sve manje. Ljubav prema sebi je važna, pogotovo u našim godinama. Lažu nas svi koji kažu da je lako imati 13, 15 ili 18 godina. Teško je, strašno je teško, jer se nalazimo u dobu kada smo suviše stari da se ponašamo razmaženo i dobijamo sve što poželimo, a u isto vreme smo isuviše mladi da bismo procenili neke naše postupke i odluke. Naravno, treba napraviti jasnu razliku između ljubavi prema sebi, samoljublja i sebičnosti. Jedno je voleti ono što radimo i ostvarivati ciljeve, a sasvim drugo ponižavati druge kako bismo uzdigli sebe. Tužno je što mnogi to ne uviđaju. Na samom kraju: 1. 2. 3.

Ne postoji fizička lepota koja je lepša od inteligencije i dobrote. Ljubomora je ružna stvar, nešto poput loše navike. Ne postoji svet u kom će te mržnja prema drugima načiniti boljom osobom od njih.

/// Vanja Velisavljev IV3 ///

To sam naučila na našim čajankama koje poništavaju očaj svakodnevnice.

ŠIRIMO LEPE REČI!

Ne volim da kritikujem današnje generacije, ali ova tema mi se nameće već danima. Zato, unapred želim da se obavijem ljušturom koja će me čuvati od pogrešne interpretacije mojih reči u predstojećem tekstu. Generaciju, na koju ću se osvrnuti, pominjem jedino zato što mi je bliska, te mogu da je kritikujem jer joj i sama pripadam. Naime, ono o čemu često mislim je sveprisutni gnev. Gnev, hronični cinizam, ljubomora, prezir, osećaj nadmoći...svejedno je kako ćemo definisati ovu pojavu, ali svi mi je veoma lako možemo uočiti. Ona je tu, na površini i vidi se gotovo momentalno. Ne znam kako je to kod momaka, ali gotovo sam ubeđena da su devojke koje upućuju iskrene pohvale jedna drugoj danas postale prava retkost. Mi smo čudna vrsta, težimo ka večitom dokazivanju. Ovo može zvučati kao pravi seksistički komentar, ali to nije moj cilj. Ne pišem ovo sa cljem da bih kritikovala, već da bih promovisala upućivanje lepe reči. Smatram da je užasno upoređivati sebe sa bilo kojom drugom osobom na osnovu „materijalnih dobara“. Cenim intelekt i verujem u to da, kada se dve osobe međusobno podržavaju i bodre, ishodi mogu biti neverovatni. Hodajući hodnicima gimnazije, neretko možemo primetiti zlonamerne poglede. Kada bi svako od nas posvetio više pažnje sopstvenim nedostacima, a ne nedostacima neke druge osobe, svaki učenik bi se lepo osećao.

è

è

è

è

è

è

Da li vidiš ono što gledaš?

PUTPUT 19 7

starter pack:

/// Filip Juanin , II2 ///

KAKO BITI PRAVA MAČKA!

Jesi li ti što bi Mimi rekla prava dama? Jesi uvek napucana, naduvana, nafurana i isfolirana? Prava dama! Ideš li u izlazak u patikama? Prava dama! Ne brini, ako nisi takva, tu je vodič za pravu damu današnjice, pravu mačku. Zahvaljujući ovom praktičnom vodiču postaćeš prava dama u nekoliko koraka, a ako to već jesi, nema sumnje da ćeš se prepoznati. - Svaki dan slika iz nekog aktuelnog kafića! Ako izgledaš fino taj dan, onda može selfi, ako ne izgledaš fino, onda slikaj kafu. Ako si taj dan od majke i oca uzela koji dinar više, onda slikaš neko fensi jelo ili dezert i, naravno, obavezno čekiranje, da se vidi lokacija tog aktuelnog kafića.

jako bitni. Još ako slikaš gore navedene nokte dok se u pozadini vide njegove nike patike, to donosi još više lajkova jer slika ti je baš tumblr, ali ne možeš jer drugarica ti je sve to oduzela. Such a bitch! - Citati o ‘’pravim muškarcima’’, dobokoumne poruke i mudre izreke! Naravno, ako si prava mačka, mora da se zna da tražiš ‘’pravog muškarca’’. Tu ide ona priča da te drži kao malo vode na dlanu, bla bla, između ostalog kako da ne podeliš i neki predivni citat koji je, naravno, uvek kao pisan za tebe i uklapa se u tvoju životnu priču. Tvoj profil mora da izgleda kao oglas za auto jer ti trebaš nekome da te provoza kao što će provozati auto. A kad te provoza, onda treba da si srećna jer ipak imaš nekoga sa kim možeš da se slikaš i napišeš ‘’bae’’, a druge devojke mogu samo da ti zavide, što je zapravo i poenta svega ovoga, mislim ko ovde uopšte priča o ljubavi?! - Instagram i 24/7 dokumentacija osnovni su deo svake mačkice! Slikanje mutnih slika i slike sa drugaricama iz razreda tvoja su uža specijalnost, a vrhunac svega je kada mlatiš kosom u boomerangu koji to treskanje ponavlja kao da je neki žestoki bag. I subotom uveče ne zaboravi da uslikaš osiromašeni sto tamo gde si izašla sa jednim pićem za celo veče, ali najvažnije je da posle pričaš kako si se olešila i kako nećeš nikada više. Po mogućstvu da to kažeš i svojim pratiocima na Instagramu jer oni moraju da shvate da ti imaš dovoljno love da se napiješ. A vrhunac svega je dopisivanje sa drugaricama i vaše konverzacije koje idu ovako nekako: ‘’hahahaha jesi luda’’, ‘’jojj znam hahahaha’’, ‘’ahahahh’’, ‘’ da hahahhaa’’, ‘’joj jesmo šašave’’, ‘’uf skroz, mora skrinšot hahaha’’. A onda skrinšot na story, a najbolji efekat ima ako postaviš i

- U subotu obavezna slika u ogledalu toaleta, nekog baš previše fensi kluba, da se zna da si to veče izašla jer nisi za džaba nabacila tu fasadu koja će se pre ponoći definitivno istopiti pa se moraš slikati na vreme dok još nije kasno. Podrazumeva se da si minimalno obučena jer pobogu kako bi drugačije javnost znala da ti imaš ono što svako žensko ima. Osim slike iz ogledala, obavezan snimak neke baš popularne pesme ako se šminka i frizura još nisu raspale onda vrištiš u prednju kameru tekst. U slučaju da se sve raspalo, moraš imati plan B. Upravo je počela pesma koju moraš posvetiti bivšoj neprežaljenoj ljubavi – u tom slučaju snimaš klub i random ljude (i vrištiš tekst), ali veoma je bitno da se vidi gde se nalaziš i, naravno, da on shvati da si to snimila samo za njega. - Slika noktiju jer, pobogu, prava mačka mora da ima dobre nokte! Ako si ih radila u salonu, obavezno tagovanje kozmetičarke, ako si radila sama, obavezno opis ‘’nails by me’’ i neki hešteg tu da padne, da se zna da si prava umetnica koja zna da nalakira nokte jer, wow, za to moraš biti baš talentovan. - Slika novih patika! Mora da ide uz opis ‘’my new babies’’ i, logično, brend obuće. Poželjno je da je to nike, ako nije nike, ne vidim razuman razlog za investiciju. Svi moraju da znaju da si nešto kupila jer, pobogu, prava mačka uvek mora da ime sve najnovije iz aktuelne sezone i najnovije kolekcije. - Naravno, obavezna je slika sa drugaricom koju ogovaraš svuda i koja te nervira jer se onaj lik na kojeg se ložiš baš njoj javio, a ti si planirala da objaviš selfi sa tvojim nogama preko njegovih jer bi ti to donelo stotinak više lajkova nego što inače imaš, a svi znamo da su lajkovi

narednih petanaest objava nastavka konverzacije i onda mi to svi čitamo kao Hari Potera i, naravno, to bi trebalo da nam je smešno. - Naravno, povremeno se i provuče neka slika random knjige i šarenih markera, pored šolja kafe. Da se zna da nešto kao i učiš. U međuvremenu lažeš roditelje kako si primeran učenik, ali kad mama dođe u školu ti oblećeš oko sprata na kojem je zbornica, ali žena ni ne stigne da izađe jer se sruši tamo unutra od šoka kada vidi kakve ocene zapravo imaš. Ali važno da je tvoja noga tu kročila par puta. Tih par puta sasvim su dovoljni da se napravi dokumentacija za Insta story da se zna da si se pojavila u školi, čisto da ne bude zabune.

ПУТ 20

Поезија

Пут нам се рачва на две стране, И свако својој мора поћи. На срцу од тога остају ране, Кроз много туге се мора проћи. Без тебе не смем да кренем, Не знам хоћу ли моћи. Моја душа од тога вене, Али морам да издржим ћутећи. Изгледа да је то сад, Дошао је крај. Ово је за мене тежак пад, Али увек ћу те волети, знај!

Како је настао месец

Дуња Срданов I3

Некада давно, постојала су два Сунца. Некада давно, није постојало ни црно, ни тамно. Заправо, мрак је био само испод ћебета, јастука, ноћ је долазила само када трепнеш. Некада давно, сви су волели топло, сјајно. Некада давно, Он је једини волео мрачно и хладно. А њега је волела Она. Створила је ноћ, и једно је Сунце у ноћну смену послала. Некада давно, Сунце је постало Месец. Некада давно, она је за њега направила тамно. Гордана Стојановић I2

ПОД ТЕПИХ

Растанак

Под тепих, под тепих, све гурни под тепих. Сузе – снове – надања, и за то постоји пилула. Под тепих са речима, питањима и фуснотама! Немам ти ја времена да градим очекивања. Печат, потпис, улазница, Повез, омча – смицалица. Под тепих с дијагнозама. Ало! Ја. Немам. Времена. Зажмури на једно, свакако гуташ два. Устај, пуни, празни, дај! Празни! дај! И тако прође јучерашња данашњица. Под тепих и маштања, министарство НЕ одобрава. Грозим се дугих, влажних пољубаца. Потребна ми је овера преведених снова… на… два-три језика. Ма, нема везе, нек причека. И с питањем да л’ волим те, под тепих! Размишљаћу о томе неки други дан. И с нервозом, заноктицама, главобољом, трудом, жељом, суицидним мислима.. под тепих, кажем, може сутра да сачека. Под тепих и са мном, кад се већ изронђа. Мора неко и да скупи те мрве испод тепиха.

Милица Војинов IV1

Поезија

ПЛОВИДБА

Пливимо у бескрај; а толико често бивамо на крају неког пута. Пловимо у вечност; а збрајамо минуте и сате носећи, као баласт, смисао и бесмисао сваког проживљеног тренутка. Пловимо ка достигнућима, ка остварењу снова... док нас на успутним раскршћима свим својим силама маме и задовољства, и љубави, и безбрижност, и лепота, и неки ситни греси; да опробамо, да осетимо, да не мислимо, да погледамо, да устукнемо, да застанемо мало са стране.

Пловимо, а на путевима нас прате и ветрови, и буре, и мирно море, и светлуцавост морске пене... да успоримо, да се у коштац ухватимо, да предахнемо, да на тренутак заблистамо па да се даље крене. И свака стена, и сваки талас, и сваки сунчев зрак, и свака бура, и свака лука, и сваки густи мрак, и бродоломи, и све лађе које срећемо на своме путу сав смисао и сврху нашем животу дају; док бескрај,

ПУТ PUT 21 7

и вечност, и оствареност сопства долазе после свега. Долазе на самом крају. Зато пловимо без журбе. Лагано... Прихватајмо што нам небо, и море, и ветрови дају; јер журећи без застајања, без колебања, без скретања са правог пута - журимо ка своме крају. Милица Јоцић II10

ЧЕЗНЕМ ДА ТИ КАЖЕМ Понекад човек у себи носи нешто што га мучи, што би желео да подели са другима, а не може. Биће да је прошло доста времена од када се ломим да ти кажем, да ти признам... Хтела сам, размишљала, бојала се, па тако и одустајала. Има ли смисла то, да ли је фер? Ноћима размишљам како да ти кажем да те волим, да ми требаш, али сутрадан, кад те видим – прећутим. Прећутим, а кад прођем поред тебе, просто задрхтим. Прође ме она чудна језа и побегнем, стидим се... Волела бих да ти кажем све за чим чезнем, све што желим. Чезнем да ти кажем колико ми значиш и колико си ми потребан, али ту је неки невидљиви зид о који ударим сваки пут кад крену речи са усана. Кад ме погледаш, ја окренем главу од стида и сваки пут се питам једно те исто – зашто те волим, зашто баш ти, зашто ми требаш? Али, ни на једно питање немам одговор. Чезнем да те ухватим за руку, да те увучем у свој свет. Желим да упловим у твој загрљај као брод у своју мирну луку. Желим да те загрлим, пољубим, да прођем прстима кроз твоју густу косу. Чезнем да ти покажем колико те волим. Пожелим да ми снови постану јава – пожелим да си ту, поред мене. Желим да ћутимо, желим да уживам у најлепшим плавим очима које знам. А онда се тргнем. Враћам се у стварност, а од моје чежње не остаје ништа сем мрачне празнине. Све нестаје као дим. Чежња. Хиљаде непроспаваних ноћи, мноштво твојих слика око мене. Толико тога бих ти рекла, само кад бих имала храбрости. Шта сам ја у мору заљубљених и срећних, у вртлогу разочараних и тужних, без тебе? Ти си моја једина жеља! Ти си ветар у мојим једрима, ти си кошава која ми толико прија јер не дозвољава пламену моје љубави да гасне. Али, са друге стране реке маштања постоји реалност, а у том свету реалности немам снаге да ти признам све ово. Немам снаге да ти кажем да те волим, а чезнем за тим. Милана Радосав, IV1

PUT 22

Poezija

/// Milica Vojinov IV1 ///

*** Osećam sete nadolazeću reku. Bujica žustra al’ tiha, bez pene. Kroz iznenadnu maglu nadošla, sama, otvara svoje oči snene. I vidim pero stasite beline, krhko, talase slama. Ponire u vodu, u maglu, u sapi njine, progutaše ga besi. I meandra tama.

da nas ponesu, uzdignu, obanže. Mogla su krila pobediti te tmine. Nek nas odnesu, osveže, osnaže. Usahnuše žeđi. Sačuvaše me korita od plime. Otploviše besi. Ali tebe, seni, preko nema više u blatu zaboravio si me.

Osećam i tebe, na obali, preko. Pružam ti ruke dok suze neme nadglašava vetra galama. Ti ne mariš, divni, što za tren odneće i mene, kao pero, plava plama.

*** Mlečno beli dan. - Pratiš li svetlost? Ljudi sa štapovima. Još uvek pokušavam na sebe da se oslonim. Vazduh kao sav od inja da je sazdan. - Pucketanje mraza. Duša se koprca među ugljenisanim grumenima nekadašnjih pluća. - Grč u grudima. Sistem trulog ukusa, povez! pa me vodite. Prilažem nagon. - Bolje intelekt. Možda će i talenat izvući koju paru. Valjda je najlakše očajanjem popuniti prazninu. Nemoj me otpisati kao prosečni kliše. - Radije ćeš biti zaboravljena? Aha.

A mogle su struje razarajuće klime

JUBILEJ: STOGODIŠNJICA SMRTI PESNIKA /// Nina Albulj IV2 * Svasja Polaček I2 ///

Vizija ljudskog života u poeziji Vladislava Petkovića Disa „To je onaj život gde sam pao i ja“... Bez imalo znanja i bez svoje volje, kako govori Dis, biće biva bačeno na ovaj svet. Nesvesno svoje egzistencije, ono započinje život koji mu je stran. Uz bol i plač, koji je prouzrokovan prvim kontaktom sa vidljivim svetom, počinje da prihvata svoje telo, prvobitno ne znajući da se ono menja i da ga zvezde, koje su bile deo njega, napuštaju, ostajući u onom metafizičkom svetu, puštajući biće da se bori sa realnošću ovog grubog, materijalnog postojanja - tam­ nicom našeg života. Njegovo zemaljsko prisustvo je sve bolnije. Iako ovaj život smatra prolaznim, on sve više žudi za onim prošlim bitkom, svojom preegzistencijom. Ali čovek se mora pomiriti sa svojom sudbinom, da je zakovan za zemlju, i svet kojem služi, tražeći spas i snagu u nečijim očima. U poeziji Vladislava Petkovića Disa neprestano se bore java i san. U jednom od takvih snova, kao melodija zaboravljene pesme, pojavljuje se lik ljubavi iz sećanja. Nejasan je taj lik žene, koji se kao opsena u trenu pojavi, a potom nestane, poput one ,,davno zaspale” Miljkovićeve Euridike. Oči koje sneva ogledalo su njegove duše, simboli ljubavi i nade i pokretači životnog Erosa. Pesnik, poput Orfeja, ne uspeva svoju dragu iz tame izvesti na svetlost, i njen lik ostaje zagonetan, ali je jasan posrednik između jave i privida. Tada iz njenih očiju trijumfuje Tanatos. Mrtve stvari ostaju zauvek izgubljene u vidljivom svetu, a naše biće postaje isuviše slabo da bi pariralo snazi života. On se više ne seća onoga što je bilo, već njega prošlost goni kroz snove, i pred tom prošlosti nemoćan je i nepomičan. Tako se iz prolaznog života, seli u večni život, u nirvanu, u predeo duševnog spokojstva, gde ne bivstvuju dokazi o njegovom materijalnom postojanju.

PUT PUT 23 7

Eho Pratila sam noćno šaputanje i trčala po žutom cveću, prolazila pored nepoznatih ljudi koje nikada upoznati neću. Vazduh beše otežan ćutnjom, stvarima koje ne umem da kažem. Glas iznutra ne prestaje da mi govori da dosađujem, dosađujem. Borila sam se sa prazninom koja me prati u hladnoći, nevidljivi podsetnik da niko neće doći. Misli su mi se smirile, a noć je htela da me namami, kao da je ceo svet postao dom jedino meni i tami. „Da li znaš da ovde ti si sama?“ , povikala sam u beskrajni mrak, a odgovor se meni vrati brzo kao sunčev zrak. Ali odgovor je bio eho, moj glas kojeg seče tama, odzvanjao je jasno kroz tišinu, „Ti si sama, sama , sama.“

/// Svasja Polaček I2 ///

/// Gordana Stojanović I2 ///

Poezija

KUTIJA LJUBAVI Ulazi u školu. U holu, vidi „Kutiju ljubavi”. Ona ne očekuje pisamce, ali zar ne postoji uvek barem trunčica nade da njen tajni obožavalac ipak postoji? Zato u učionici sedi i razmišlja šta bi stvarno bilo ako bi se to zaista desilo, njoj, u sasvim novoj školi. Škola je velika, ne poznaje ih puno. Ako se pošaljilac ne bi potpisao, kako bi mu odgovorila? Ako bi se potpisao,da li bi mu uzvratila istim osećanjima? Ne može ni da nasluti kome je privukla pažnju. I – da li je?! Ako i ne dobije papir sa nečijim nežnim mislima, možda nečija neiskazana osećanja ipak lebde unutar zidova njene škole. Aaaah,nikad neće saznati. Ona je nema pred svojim osećanjima, zato čeka otvaranje kutije da bi otkrila deo slagalice svoje budućnosti. Čeka ustreptalo.

ПУТ 24

Фантастика

/// Владимир Јовић, II5 ///

ЗИД Када је странац, који је рекао да се зове Глод, подигао поглед са тањира чорбе коју је халапљиво стрпао у себе, упитао сам га како је дошло до тога да буде протеран из своје земље. Преко његовог лица као да је наједном прешла нека тамна сенка, међутим одмах ју је одагнао и започео приповест: Дуга је то прича, али ми имамо довољно времена, зар не? Давно, још пре 30 година, пет генерала је изабрано да влада нашом блаженом државом. Ја сам тада био врло млад, али сећам се њихових страствених говора о „интегритету нације који треба по сваку цену чувати“, „светим принципима наших предака које треба заштити од страних утицаја“, па онда о „нашој самодовољности и потреби да се удаљимо од непожељних држава“... Мало је рећи колико је људи подржавало ову наизглед спасоносу идеологију. Чак сам је и ја с почетка искрено величао... Међутим, тај полет као да је био кратког даха... Генерали ускоро основаше Комисију, организацију са једним циљем – конрола грађана и њихове родољубиве улоге у напретку државе. Затим издаше неопозиво наређење: морамо изградити огроман и страшан зид који ће сав опасивати читаву територију наше државе и чувати је од непријатељских странаца! Наше одвајање од света мора бити потпуно и свеобухватно!!! Овај пројекат назван је просто: Зид. Комисија се у потпуности посветила свом задатку и ускоро су издати бројни прогласи: укудају се сва занимања осим зидарског,

сваки честит грађанин мора свакодневно да учествује у зидању Зида, укидају се све школе осим оних које ће децу спремати за њихову животну мисију – градњу Зида... Тако сам и ја, са многим хиљадама других, учествовао у обистињавању овог вишег циља. Ал’ не лези враже! Убрзо је Комисија схватила да имамо превише слободног времена које трошимо на неродољубиве активности, што ће рећи да је градња Зида ишла спорије него што је планирано па је било потребно да нам продуже радно време и укину баш све оно што не користи градњи. Тако су, осим кафана, кафића и забавних паркова, свој радни век завршили и музеји, галерије, библиотеке, позоришта, биоскопи, културни центри... Нека, рече једногласно наш народ, нека! И требали су да буду затворени кад нису зидали Зид! Они, који су попут мене жалили за овим местима, помирише се са судбином и сложише се да се за државу и добробит дрштва мора жртвовати. Па чак и ако је та жртва оно што је до јуче представљано као узвишени идеал – уметност и наука! Ипак је било најважније да се изгради Зид према свету, то јест, Зид око нашег света. Сада сам се већ сасвим приближио разлогу мога протеривања. Наиме, Комисија је почела да протерује из земље све грађане који би се усудили да прекрше поменуте наредбе. Наравно да за добробит државе није било довољно само затворити она погубна места, већ је требало сасвим искоренити све погане, покварене навике које је наше друштво наивно прихватило у прошлим вековима. Говорим о читању, стварању уметности, унапређивању науке... Зар се ко сме

усудити на такав злочин када цело друштво има један узвишени задатак за нас – да сазидамо велики Зид око нас самих. Дакле, кога год би полицајци Комисије ухватили у таквом непатриотском дангубљењу, одвели би га пред Врховни суд, где му је неизбежно изрицано дожвотно прогонство. Врло брзо сам остао без већине пријатеља јер су сви били отерани из земље. На пример, за мог комшију Болда се причало да крши закон тако што чита, па чак и, пази молим те, позива друге људе на књижевне вечери! Па где то има? Ускоро су полицајци из Комисије открили да у кући држи повећи орман пун књига и већ сутрадан је био протеран, са све орманом и књигама. Једног мог другог пријатеља су протерали јер је волео да слика. Неки људи су га приметили док је био за штафелајем и почеле су да круже гласине. „Овај је луд!“, „Како га није срамота да слика кад је за то време је могао да сагради бар метар Зида!?“, „Ово је нечувено!“, могао си чути како људи причају о њему. Разумљиво, није прошло много док и њега нису протерали. Протерали су и моју драгу сестру, Маргот, јер је читала поезију, а покушала је и да оснује глумачку трупу... Све у свему, у последњих 15 година из земље је изгнано око 5500 људи, и сви су они оптужени за издају земље јер су се бавили уметношћу, науком, књижевношћу... А зашто су мене протерали? Знате, ја необично волим да пишем приче... Тако једне вечери видим ја за столом неку свеску и оловку, не знам ни сам како су се ту нашле кад нису користиле градњи Зида... Гледам их ја тако и све ме нешто привлачи да пишем, кад зачух гласиће у мојој глави: - Не, не смеш! - Али... - заусти други гласић, - Не! Како ћеш сутра зидати ако целу ноћ будеш писао? То није корисно! Није патриотски! - Али ја желим! Ја ВОЛИМ то да радим! НЕ ЖЕЛИМ ДА ГРАДИМ ЗИД!!! – победио је у расправи други гласић и ту ноћ, као и многе друге после тога провео сам у писању. То није могло да прође непримећено и једног дана ми два пандура бануше у кућу и рекоше да ми је наређено да се појавим пред Врховим судом. Одмах су ме повели ка тој страшној згради. Када сам крочио у огромну, замрачену судницу, док су ми колена клецала, са свог високог престола ми се обратио Председник Комисије, тачније само његов глас, јер му је тело, посађено на пиједестал са друге стране дворане, било скривено у полутами. Незаинтересовано, али одсечно ме је испитивао: - Господин Глод? - Ддда, тто сам ја – муцао сам од страха. - Дакле, Ви сте писали оне траљаве причице? Да ли знате да то није корисно по наше друштво? По градњу Зида?! Зашто сте то радили господине Глоде? - Па... Тако... Омакло ми се! - Омакло Вам се дванаест прича и један роман? Господине, то уопште није за похвалу. - Али то није штетило градњи зида... зар не? – скупио сам довољно храбрости да запитам - ШТА? Наравно да јесте! Наши статистичари су израчунали да би, да није било вашег безобразног писања прича ноћима, Зид био већи за око 11 метара! Једанаест метара ближе потпуном изоловању наше земље од погубних утицаја уметности и науке! – Председник Комисије се разгневио и порота, која је до тада ћутала, почела је да извикује увреде на мој рачун и гађа ме свиме што им је дошло до руку. Ускоро је пресуда била изречена: - Господине Глод, осуђени сте на доживотно изганство због издаје државе и дангубљења! Било је то пре три месеца, и ево ме сада овде, у изгнанству, далеко од куће, Зида и Комисије! Али, знате шта? Планирам да окупим све нас протеране и да се вратимо у нашу домовину и покренемо револуцију! Тек смо на почетку, али мислим да ћемо успети... Основаћемо земљу у којој образовање и радозналост неће бити злочин! Странац је са жаром у очима завршио своје чудновато излагање.

ПУТ PUT 25 7

/// Јован Кантар, II5 ///

Фантастика

PUT 26

Filozofija

Rođenje. Trenutak stupanja žive jedinke na svet. Ukoliko je ta jedinka ljudsko biće, ona samim tim ima propozicije za razvitak zdravog razuma. Još od detinjstva, na taj razvoj se utiče na mnoge načine, bili oni svesni ili nesvesni: gradi se ličnost ljudskog bića, oblikuju se njegove osobine, ono usvaja stavove drugih ljudi i formira sopstvene, doživljava različite stvari čime stiče iskustvo – postaje individua sama za sebe. Unutrašnji svet tog ljudskog bića obogaćuje se na sebi svojstven način. Dakle, kada jedno takvo ljudsko biće odluči da pogleda svet koji ga okružuje, ono će ugledati svet prekriven nekakvim zastorom, providnom zavesom, gde zavesa simboliše svo ono prethodno stečeno iskustvo i određene stavove. Ono će ugledati svet kroz prozore svojeg unutrašnjeg sveta – dakle na vrlo specifičan i subjektivan način. Primiće određene informacije koje će pri obradi pokušati da ukalupi kako bi ih bolje razumelo; gledaće svet i primaće informacije sa nekim već prethodno stečenim znanjem koje će neminovno uticati na prijem informacija i njihovo razumevanje. Ugradiće delove sebe u objektivne informacije koje mu stižu iz spoljašnje sredine, te će samim tim te informacije preći iz objektivnih u subjektivne. Takođe, ukoliko neki motiv vlada u tom takozvanom „unutrašnjem svetu“ jednog ljudskog bića, u njegovim mislima, njemu će, kada god pogleda na svet koji ga okružuje, upravo taj motiv biti istaknut – viđaće ga, nalaziće ga gde god da se okrene. Uzmimo za primer Jozefa K-a iz Kafkinog „Procesa“. Jozef je vodio lagodan život ne zamarajući se birokratijom i sudskim sistemom. Nije imao razloga da misli o njima, te ih nije ni primećivao. Ali od trenutka kada se Jozef našao u situaciji da je protiv njega samog pokrenut jedan sudski proces, počeo je sve češće da misli upravo o sudu i birokratiji. A kako je sve češće mislio o njima, to ih je sve više i primećivao. U jednom delu knjige, Jozef K. spominje kako mu se čini da je sud uvek i svuda oko njega. Iz ovoga možemo zaključiti da Jozef zaista i jeste video svet onakvim kakav se njemu u tom trenutku činio, onakvim kakav je i sam Jozef bio. Kod Jozefa je došlo do promene stanja svesti i samim tim mu se promenio pogled na svet. Da je on bio u sposobnosti da gleda na svet onakvim kakav svet i jeste, ne bi mu se činilo kako je sud svuda oko njega. Ali Jozef je bio okupiran tim svojim unutrašnjim motivom, prenoseći ga i projektujući na svet oko sebe – samo kroz sebe samog, kroz svoje stavove i misli on je uspevao da spozna svet. Iako je glavni fokus ovog eseja čovekova psiha i mozak, osvrnimo se na fizički svet i na 5 čula kojima ga opažamo. Naučno je dokazano da postoje životinje koje vide čitav spektar različitih nijansi boja nevidljivih za ljude (Keim, internet), životinje koje vide infracrvene i ultraljubičaste zrake ili čuju zvuke koji su daleko ispod ili iznad ljudskog čulnog praga. Za njih svet ima potpuno drugačiji izgled nego što ima za nas i samim tim, njihova realnost je drugačija od naše, čak i kada je reč čisto o fizičkom, opipljivom delu stvarnosti. A naučnici i dalje raspravljaju o mogućnosti da različiti ljudi različito vide boje. Sasvim je moguće da ono što neka osoba vidi kao žutu boju, neka druga osoba opaža kao zelenu. Kako onda možemo znati kakav je svet zaista kad nemamo sposobnost da ga vidimo iz bilo koje druge perspektive do naše sopstvene? I ne samo to: raznoliki tipovi tela, odnosno fizičke osobine ljudi, uslovljavaju njihovu percepciju sveta koji ih okružuje. Slepoj osobi će nedostajati vizuelna spoznaja sveta, ali će zato ostala čula igrati veliku ulogu: miris, ukus, sluh i dodir sačinjavaće i komponovaće joj svet. Sigurno, taj svet biće drugačiji od sveta osobe koja ima sposobnost svih pet čula, ili pak osobe koja ima kombinaciju drugih četiri, ili manje, čula. Sve ovo potvrđuje tezu da je naša percepcija sveta koji nas okružuje uslovljena nama samima – i to ne samo na psihičkom nivou, već i onom fizičkom, opipljivom. Vratimo se sada na lične unutrašnje stavove. Frensis Bekon u svom stvaralaštvu spominje određene vrste „idola“ pod kojima podrazumeva zablude do kojih kod ljudi dolazi prilikom nekritičkog prihvatanja informacija koje se smatraju činjenicama. Razlikujemo četiri takva idola, a onaj koji je najrelevantniji u ovom slučaju jeste „idol pećine“ (Bekon, internet). Za njega, Bekon kaže: „Svako naime, pored zabluda ljudske

prirode uopšte, ima posebnu pećinu ili rupu koja lomi i kvari svetlost prirode“. Nakon ove rečenice, Bekon navodi razloge za tu svoju tvrdnju govoreći o razlikama u ljudskoj naravi, vaspitanju, kontaktu sa drugima itd. Dakle, iz ovoga možemo zaključiti da sve ono što čini telesni i duhovni sklop jedne osobe zapravo u isto vreme toj osobi zadaje poteškoće za istinsku spoznaju sveta koji je okružuje. Ono što ta jedinka nosi u sebi – svoja osećanja, stavove, pa samim tim i razne predrasude – zamagljuju joj sposobnost percepcije i utiču na poimanje realnosti. Koliko ima drugačijih ljudi, toliko ima i različitih perspektiva, pogleda na svet. Često se dešava da nam se ne dopadne stav neke osobe – sasvim uobičajena pojava. Ali isto tako neretko se dešava da nam se i ta sama osoba, čije nam mišljenje ne odgovara, ne dopadne. Zašto? Upravo iz razloga što način na koji neka osoba gleda na svet odražava kakva je ona u stvari – pogled na svet uslovljen je našim osobinama, onim kakvi smo mi sami. Dakle, činjenica je da postoje subjektivna mišljenja. Ako je tako, onda sledi da, ukoliko bismo mogli da vidimo i razumemo svet onakvim kakav on i objektivno jeste, subjektivno mišljenje kao takvo ne bi ni postojalo. Postojao bi isključivo uvrežen pogled na svet, koji bi bio isti kod svih ljudi. Ali sama činjenica da ljudi imaju različite percepcije sveta koji ih okružuje ukazuje na to da mi ne vidimo svet onakvim kakav on jeste, već onako kakvim ga mi doživljavamo. Na kraju krajeva, zapravo nemamo dovoljno informacija da vidimo svet onakvim kakav on i jeste, ili pak kakvim ga drugi vide – šta nam onda preostaje no da ga gledamo onakvim kakvi mi jesmo. Same sebe poznajemo najbolje. A ako pokušavamo i da upoznamo svet oko sebe, nije li jedini logičan način spoznavanja spoljašnjeg sveta kroz onaj naš, unutrašnji?

/// Gordana Stojanović I2 ///

/// Anastasija Žarevac IV1 ///

Esej pisan za filozofsko takmičenje COGNITIA LIBERA 2016. godine

„Mi vidimo i razumemo svet onakvim kakvi smo mi sami, a ne onakvim kakav on uistinu jeste.“

Filozofija PUT PUT 27 7

ПУТ 28

Став

/// Александра Мачкић IV1 ///

ХОМОФОБИЈА Дилема је велика. О хомосексуалности и хомофобији у Србији се данас врло мало зна, али ипак она постоји као једна од опаснијих болести нашег друштва. Због тога је врло важно причати о њој и знати више о њеној природи и узроку. Очигледно је да хомофобија представља друштвену болест, веома често и табу тему о којој се

термин хетеросексизам ( приступ или став који промовише хетеросексуалност као једини легитимни облик људске сексуалности ) 2) Лична хомофобија односи се на особе које исказују отворено непријатељство и насиље према хомосексуалцима Интернет као хомофобични сајам

јако мало прича, али зато се веома лепо и фино негује у редовима нашег народа. Болест расте и развија се у организму Србије, али ми је не примећујемо. Шта је хомофобија Јасно је да је хомофобија страх од нечега, али људи је не стављају у исти кош са, рецимо, арахнофобијом (страх од паукова) иако у саставу обе речи стоји грчка реч „пхобиа“ која означава страх од одређене појаве. Ако завиримо у терминологију, видећемо следеће: Хомофобија јесте страх, или мржња оријентисана према хомосексуалцима (осећање сексуалне и естетске привлачности, те потребе укључења у сексуалну или емотивну везу са особом истог пола) Хомофоб  је назив за особу било ког пола која отворено изражава мржњу према особама хомосексуалне оријентације. Јако је важно разликовати и врсте хомофобије, од којих ћемо споменути само две најизраженије: 1) Културална, колективна или друштвена хомофобија односи се на друштвене норме и стандарде који диктирају уверење како је бити хетеросексуалан боље или моралније него бити лезбејка, геј и бисексуалац. И за културалну хомофобију се користи

Личну хомофобију или изражавање отвореног непријатељства према геј популацији најбоље можемо приметити на месту изражавања најслободнијих мишљења – на интернету. Чак и ако нисте стручњак за истраживање социолошких питања, можете случајно наићи на изражавање мржње према особама хомосексуалне оријентације. То су најчешће новински портали на фејсбуку који свакодневно, или врло често, објављују вести из свих сфера друштва и живота у Србији. Могу слободно рећи да су хомофобични људи и више него отворени за живописно изражавање мржње у коментарима. Оно што брине нису ови типови личности, већ недостатак не-хомофобичних људи. Брине то што хомофобичан тип личности представља прототип српског размишљања. Др Улрих Клоке, немачки стручњак за социјалну психологију са Хумболтовог универзитета у Берлину дефинише проблем хомофобије овако:“Као прво, хомофобија, као и све друге предрасуде, служи да подигне вредност сопствене групе и личности, и то посредством омаловажавања друге групе. Људи који имају осећај да су они сами или група којој припадају угрожени, трагају за онима који су ‘испод’ њих. Друго, важна је и класична подела улога међу половима. Ко има изражене представе

Став

- ШТА ЈЕ ТО ? о томе какви треба да буду мушкарци и жене, пре ће бити склон да мрзи одступања”. Није тешко сложити се са др Улрихом ако узмемо у обзир околности у којима се наша држава Србија налази. Превелика доза национализма, последице лоше власти из деведесетих и европски притисак на Србију, доза сексизма и шовинизма представљају плодно тле за рађање хомофобије. Међутим , поред свих лоших ситуација, које се тренутно уочавају у нашој држави, а погодују развоју хомофобије, постоји и једна добра која, ипак, може подстаћи негативне ставове . Говорим о религији. Наша земља се са правом поноси љубављу према вери – православљу и константно велича ову веру. Хомосексуалност представља велику сметњу у очувању православља. Хришћанство, уопште, познато је по апсолутној нетолеранцији према геј популацији. “Ово важи за све монотеистичке светске религије, мада можда није свуда подједнако изражено. У сваком светом писму можете наћи пасусе који се могу тумачити у духу хомофобије”, сматра др Клоке. Парада као подсетник или провокатор Парада поноса или Поворка поноса (позната и као Геј парада) јесте годишња фестивалска прослава поноса ЛГБТ особа, која се одржава у многим градовима широм света. Већина парада се организује у јуну, како би се очувало сећање на Стоунволску побуну, али их, гледано на светском нивоу, има током целе године. Опште мишљење у нашем народу јесте да је овакав вид протеста бесмислен и да непотребно “провоцира” хетеросексуалан народ. Већина људи ће на вест о одржавању параде реаговати бурно и насилно. Зашто? Зато што мисле да геј људи провоцирају , да изражавају своје болесне тежње, које треба да потискују или у најбољем случају практикују у својим кућама, “у своја четири зида”. Популаран став нашег народа се састоји у ПОТИСКИВАЊУ. Пожељно је у што већој мери и константно потискивати све тежње које нису у складу са општеприхваћеним правилима наше заједнице. Тако се усвајају стереотипи у размишљањима које би требало разбијати да би се постигла потпуна слобода мишљења и понашања.Кад је реч о хомофобији, у ствари је добро што се Парада поноса дешава редовно. Народ треба навићи на мисао да хомосексуалност реално постоји. Веома често се у време протеста догоди и покоја дебата, ТВ канали нуде гледаоцима објашњење ове појаве и организују гостовања стручњака који причају о њој. “Деци и младима треба рано указати на то да људи могу бити различити и да могу да се развијају на различите начине. У школама би требало омогућити контакт, а узоре и идоле ангажовати као амбасадоре и на тај начин деловати против предрасуда”, сматра др Клоке. Здраво је причати о свему, а причати о хомофобији и хомосексуалности је неопходно и може бити плодоносно за ублажавање непотребне мржње према нашим ближњима. Сваки вид разговора о хомофобији добар је, али треба се дистанцирати од било какве мржње и бар покушати поштовати тежње оних који су другачији од општеприхваћеног. Будимо толерантни. Будимо људи.

ПУТ PUT 29 7

PUT 30

Predstavljamo vam...

Tomić Jaroslav /// Kadar Edvin III8 ///

Tomić Jaroslav, a III8 tanulójának különleges hobbija van. Krimi regényeket ír. Erről faggatam: Mikor és hogyan kezdtél írni? -Tavaly kezdtem írni, májusban. Az ihletet egy álomból merítettem. Először részletesen kidolgoztam a főhősöket, majd szép lassan a történéseket is leírtam. Szóval már be is fejezted a regényt? -Igen, befejeztem. Mit mondhatnál a regényről? -A könyv két tizenhét éves fiatalról szól, akik egy gyilkost próbálnak elfogni. A könyvben sok hozzám és az életemhez fűződő gondolatot írok le. A hőseimet az általam átélt helyzetekbe helyeztem, ami segített abban, hogy meggyőzőbbnek tűnjenek.

Znači već si završio svoj roman? -Jesam. Šta bi mogao da nam kažeš o svom romanu? - Knjiga je o dvojici sedamnaestogodišnjaka koji pokušavaju da uhvate ubicu. Mnogi detalji u knjizi su u vezi sa mnom i mojim životom. Stavio sam svoje junake u neke situacije iz mog života i to mi je pomoglo da ih uverljivije dočaram. Mislim da za ovakve stvari moraš dobro graditi svoje junake i njihove karaktere. Kako si to uspeo? -U pravu si. Moraš da poznajes i da predstaviš svoje junake tako da budu uverljivi, realistični. To sam uspeo tako što sam posmatrao ljude

Gondolom, hogy az ilyenhez nagyon jól ki kell dolgoznod a hőseidet és azoknak tulajdonságait. Hogyan sikerült ez? -Jól gondolod, ehhez ismerned kell a hőseidet, és meggyőzően meg élethűen kell ábrázolnod őket. Ezt úgy értem el, hogy megfigyeltem körülöttem az embereket, hogyan viselkednek, és hogyan mutatják ki az érzelmeiket, majd ezt felhasználtam a regényemben. Ha ezt sikerült megcsinálnod, akkor gratulálok! Elolvashatom-e a könyvedet, hogy ezt ellenőrizzem? -Egyelőre még csak a számítógépemen van, de elküldhetek egy rèszletet, hogy véleményt alakíts a könyvről. Tökéletes! Majd kiadjuk a PUT-ban. Végül még meg szeretnélek kérdezni, hogy folytatni fogod-e az írást, vagy egy regény elég volt neked? -Még nagyon sok ötletem van, és nagyon sok könyvet szeretnék még írni. Valójában, egy-két hete kezdtem a regény második részét írni. Oh! Akkor minden legjobbat a jövőben, és jelentkezz, amikor befejezted a könyved, hogy megint elbeszélgessünk! Jaroslav Tomić, učenik 3-8 ima neobičan hobi, piše kriminalističke romane. Za čitaoce PUT-a razgovarali smo sa njim o tome. Kada i kako si počeo da pišeš romane? - Počeo sam da pišem u maju 2016. Ideju za moju knjigu sam dobio iz snova. Prvo sam detaljno zamislio junake, pa sam onda, malo po malo, i dešavanja napisao.

oko sebe, kako se ponašaju i kako svoje emocije iskazaju, pa sam onda to prenosio u svoj roman. Svaka ti čast ako si to uspeo! Da li mogu negde da pročitam tvoju knjigu da bih to proverio? -Za sad mi je samo u kompjuteru, ali mogu da ti pošaljem odlomak da biste stekli utisak o knjizi. Super! Objavićemo to u PUT-u! Za kraj bih te još pitao da li ćes da nastaviš da pišeš ili ti je jedan roman bilo dosta? -Još jako puno ideja imam i volio bih još puno knjiga da napišem. U stvari, pre desetak dana sam počeo da pišem drugi deo romana. Oh! Onda ti želim sve najbolje u budućnosti! Javi se kada završiš drugu knjigu, da opet popričamo! Hvala ti na razgovoru!

Predstavljamo vam...

The Tasty Crew Pub ODLOMAK ROMANA NA MAĐARSKOM I. Fejezet: The Tasty Crew Pub Történetünk Nat városában játszódik, pontosabban az ott élő két jó barátról, Sallyről és Connorról, kik nem mindennapi hobbit választottak maguknak. Mivel mindketten szerették a kihivásokat, úgy döntöttek, hogy segitenek Nat városának lakóin, kiket bármikor megtámadhat az ún. kódmániás gyilkos. A két jómadárnak már előbb is sikerült elkap­niuk egy-két veszélyes bűnözőt. Hadd meséljek erről egy kicsit. Egy alkalommal, mikor gyilkosokra vadásztak a városban, úgy döntöttek, hogy romos épületeket vesznek célba. Hiszen nagyobb az esélye annak, hogy ott akadnák rá valamire, mintsem a város központjában. Pont, egy ilyen romos, régi épületet szemeltek ki, mikor idősebb néniket láttak beosonni oda. Reménykedtek, hogy nyomra bukkannak, de az ügyből nem lett semmi. Ahogy telt, múlt az idő, középiskolába iratkoztak, igy lekötötte őket a tanulás. Pár évre abba hagyták az ilyesmit, de a gimi harmadik osztályában Sallynek betelt a pohár. A hirekben halott az ún. Bridge Hills-i gyilkosról, kit erővel el akart kapni. Mivel lány, és persze a legjobb barátja is, Connor úgy döntött, mégse hagyja őt cserben. Annyit tudni kell, hogy Bridge Hills Nat városának kedvelt területe, melyet főleg turisták látogatnak. Nem csoda, hiszen valóban gyönyörű hely, még a városiak is szeretnek eljárni oda, ha az idejük megengedi azt. Bridge Hills fenyvesekkel teli területe gazdag növényés állatvilággal rendelkezik. Sőt, rengeteg házikó is található ott, hol nyugodtan meg lehet pihenni egy hosszú séta után. De, miután elterjedt a rémhir, miszerint egy veszélyes gyilkos búvóhelyévé vált a terület, az emberek megijedtek, és nem merték megközeliteni Bridge Hills-t. A gyilkos főleg olyan áldozatokat szemelt ki magának, kik épp a hegységben túráztak. A két barát rájött, hogy környéken élő ismert gróf villájában bújt meg a gyilkos, igy elsősorban a villát szemlélgették messziről. De a terv balul sült el. A gyilkost véletlenül megölték, ezért biróság elé állitották őket. A pert elég jól megúszták, hiszen mégiscsak egy olyan gyilkost fogtak el, aki az egész várost rettegésben tartotta. Kitüntetést kaptak, a város hősként kezelte a két tinédzsert, viszont a figyelmeztető levél sem maradt ki az ügyből. Ezek után egyetlenegy bűnügyi nyomozásban sem vehetnek részt, mert azok csakis a rendőrség feladatai közé tartoznak. Ahogyan megjelent a kódmániás gyilkos, Sally bevadult, minden áron elakarta kapni őt. A gyilkosról egyelőre annyit kell tudni, hogy kódokat fest a tetthelyszin falára. Elsősorban azért érdeklődik az ügy iránt, mert Connor tehetséges kódfejtő, és a rendőrség  tehetetlen a gyilkossal szemben. Ezért akarja mindenáron elkapni, mielőtt szinre lépne a rendőrség különleges egysége. 

PUT PUT 31 7

ПУТ 32

Представљамо вам...

Интервју са

Лалић

Данка Лалић, ученица IV2, има несвакидашњи хоби – она игра шах! Учествовала је на многим шаховским такмичењима не само у Србији, већ и широм света. Поред тога што је одлична шахисткиња, Данка је исто тако одличан ђак и, што је најбитније, одличан пријатељ што много људи може потврдити. За читаоце ПУТ-а урадили смо интервју са њом.

школе. На такмичења сам први пут кренула када сам имала 11 година.Тренирам и данас јер сам некако успут заволела ту игру. Р: Идеш ли на такмичења због сласти победе? Д: „Често ме то питају. Пред сваку партију ме обузме велика нервоза, али када партија почне, просто се удубим и желим да победим противника, волим да побеђујем људе.. хахаха.. Наравно, мој прави одговор је да сам на турнирима стекла много пријатеља, упознала сам много дивних и добрих људи. Увек ми је задовољство да одем на било који турнир зато што знам да ћу тамо видети неке од тих добрих људи које иначе ретко виђам.“ Р: Како изгледају шаховска такмичења? Д: „Постоје краћа и дужа такмичења Краћа такмичења трају пола сата, а дужа трају пар дана. На пример, Кадетско првенство Војводине траје 5 дана и сваког дана се играју по две партије које могу да трају чак и до 4 сата по партији. Пре почетка сазнамо против кога играмо па се онда спремамо за ту партију. Пошто обично на такмичења идем сама, припремам се тако што се консултујем са татом преко телефона који ми даје савете око стратегије. Све у свему, та такмичења су заправо велико дружење. Р: Да ли нам можеш укратко навести неке од твојих успеха? Д: „ У Војводини сам била четири пута прва (од 2013. до 2016), а 2014. сам била првак државе у категорији до 16 година. Такође сам учествовала у европским такмичењима, најбољи резултат ми је заузимање четрдесет и неког места од преко осамдесет места, што је отприлике на средини и то је у реду пошто је било много добрих играча.

Редакција: Када и како си почела да се активно бавиш шахом? Данка: „Мој отац се бави шахом па је било неизбежно да и ја уђем у тај свет. Када сам имала три године, он ме је научио како се ређају и померају фигуре чак и ако тада у потпуности нисам разумевала игру. Шах сам почела тренирати када је мој отац основао школу за младе шахисте, ишла сам тада у први разред основне

Р: Какви су ти планови за будућност што се тиче шаха, да ли планираш да и ти отвориш школу? Д:“Не планирам да отворим школу, али бих волела да постанем мајстор шаха. Проблем је што постоје две верзије тих титула, мушке и женске, и оне се не вреднују исто, па бих морала да се додатно ангажујем да дођем до тог неког 'мушког' ранга мајстора.“ Данка је тренутно на 72. месту у шаху у Србији, а у Европи заузима 2068. место, у категорији жена.

/// Марија Маљица I2 ///

/// Анастасија Жаревац, Тамара Пишчевић IV1 и Лука Мандић IV5 ///

Данком

Представљамо вам...

ПУТ PUT 33 7

Интервју са

Николином Купрешанин

Блиц питања: Омиљено годишње доба? – Зима Позориште или биоскоп? - Биоскоп Омиљен део серијала „Хари Потер“? - „Хари Потер и дворана тајни“! Омиљен лик из „Хари Потера“? - Рон Визли Омиљени сладолед? - Kинг од бадема Омиљени филм? - „Donnie Darko“ Омиљена књига? - „Судар краљева“

/// Николина Купрешанин ///

/// Лука Мандић и Немања Моромилов, IV5 ///

Николина Купрешанин је матурант IV-9 одељења и маг за математику. Учествовала је на бројним математичким турнирима и такмичењима и освајала значајне награде. Скромна и ненаметљива, Николина је омиљена због ведрог и свестраног духа. Редакција: Сећаш ли се зашто си одлучила да упишеш гимназију? Николина: Зато што сам сматрала да у гимназији могу стећи најбоље предзнање за даље школовање. Р: Да ли је гимназија испунила твоја очекивања? Н: Углавном. Р: Када си схватила да волиш математику? Н: Још у основној школи, мада у средњој сам схватила да је то оно што ме највише занима. Р: Гимназијалци те познају као некога ко сваке године има сјајне резултате на такмичењима из математике. Шта те је подстакло да се такмичиш? Н: Часови мог разредног Воје Толмача, професора математике, навели су ме да и сама додатно истражујем и радим сложеније задатке, па је логично било да се опробам и у такмичарским задацима. Велики је изазов одмеравати способности са себи сличнима на такмичењима. Р: Колико си успешна била у тим одмеравањима? Н: У другом разреду била сам трећа,а у трећем разреду друга на Републичком такмичењу. Р: Колико времена ти је потребно да се припремиш за такмичење? Н: Сваке суботе од 8 до 11 професор Толмач држи секцију из математике тако да се припремамо током целе године. Али ја то не доживљавам као обавезу, већ као истраживање и задовољство, па не мислим да трошим превише времена на математику. Р: Мада си ђак-путник, све обавезе у школи испуњаваш редовно. Како ти то успева? Н: Магија воље. Р: Како то утиче на твој друштвени живот? Н: Не утиче,успевам да одвојим довољно времена за све. Р: Да ли те поред математике још нешто интресује? Н: Не. Шалим се (смех) јер такав одговор се, ваљда, очекује. Волим да сликам техником пастел, волим да читам... Није решавање задатака сав мој живот. Р: Сви очекују да ћеш бити ђак генерације. Како ти доживљаваш ову титулу? Н: Наравно да је то једна врста признања за уложен труд, али сматрам да учимо да бисмо стекли знање и видели „колико не знамо“, а не само да бисмо постали ученик генерације. Р: Професори нам често говоре да смо површна генерација. Јесу ли у праву? Н: Наравно да то није тачно.

PUT 34

Izvod iz maturskog rada

/// Žarko Pajić Olah, IV1 ///

IZGOVOR GLASOVA U SELU MELENCI Srpski književni jezik je standardizovan, ima izgrađenu svoju normu, što znači da je iscrpno opisana struktura jezika.Iako je normom obezbeđena pravilnost, jasnost i jedinstvenost jezika, ona se krši na svim jezičkim nivoima i od norme se odstupa na različitim teritorijalnim područjima na različite načine.Fonetika srpskog jezika je iscrpno opisala kako treba izgovarati glasove, a ovde će biti reči o izgovoru glasova u selu Melenci, gde je prisutan šumadijsko-vojvođanski dijalekat, tj. jedan njegov oblik, budući da se govor od mesta do mesta razlikuje, ali ga na većoj teritoriji povezuju zajedničke karakteristike. 1. Glas e Glas E se izgovara na četiri načina. Prvi način njegovog artikulisanja je po pravilu, tačno tako kako je u fonetici opisano, no postoje izuzeci. Ukoliko na vokalu E stoji kratkosilazni akcenat, razmak između nepca i jezika je veći nego pri pravilnom izgovoru ovog samoglasnika, a jezik je malo uzdignut, tako da se može prepoznati artikulacija i glasa A i E (npr:treće lice jednine prezenta glagola jesti). U primeru Vidim dedu, vokal E u leksemi deda po kvantitetu je kratak, ali se u Melencima izgovara dugo i izgovor ima dve faze.U prvoj fazi jezik je najviše uzdignut i pokreće se ka palatumu, što znači da se prvo artikuliše vokal i, čiji izgovor traje delić sekunde, a odmah zatim dolazi do druge faze.U drugoj fazi se prepoznaje artikulacija glasova A i E, kao u slučaju kad na E stoji kratkosilazni akcenat, s tim što se sada glas izgovara dugo, ton pada, ali se jačina izgovora ne smanjuje. U trećem slučaju jezik je dosta uzdignu, tako da je razmak između jezika i nepca manji nego uobičajeno, a usne su razvučene.Primer je treće lice množine prezenta glagola jesti, gde se kršenje ortoepske norme duplira, budući da na vokalu E stoji dugouzlazni akcenat umesto kratkosilaznog –ili prvo i drugo lice množine pomenutog glagola, koje glasi jemo i jete, gde se krši i morfološka norma, pored ortoepske. Ponekad se umesto vokala E izgovara A, a karakteristična reč je talefon (umesto telefon). 2. Glas o Artikuliše se na dva načina, u zavisnosti od dužine izgovora. Ukoliko na samoglasniku O stoji dug akcenat, usne se ne zaobljuju, već su blago razvučene, a pre njegovog izgovora umeće se labio-dentalni sonant. Ako se vokal O ne naglašava, izgovara se pravilno.Primeri mogu biti treće lice jednine perfekta glagola odrasti i lična zamenica ženskog roda u instrumentalu.Po pravilu, u trećem licu jednine perfekta glagola odra-

sti, stoji kratkouzlazni akcenat na prvom slogu, no Melenčani krše ortoepsku normu, te O izgovaraju dugo, a ispred njega umeđu sonant V. U perfektu se uvek javlja nepostojano a, gde se O ispred A, koje se izgubilo, gotovo ne čuje. Tako nastaje oblik reči koji glasi vodraso. Instrumental lične imeničke zamenice ženskog roda glasi njom i po pravilu, na samoglasniku o stoji dugosilazni akcenat, međutim, Melenčani ga izgovaraju kratko, ali pravilno. Dešava se da vokal A zameni O, doduše retko, a karakteristična reč je mikrafon, (umesto mikrofon), ali o uvek zamenjuje vokal a u predlozima1 (so umesto s/sa), ako se nađe ispred bilo kog glasa, a da nije prednjonepčani konsonant (Primer može biti rečenica Idem so tim čovekom, gde je predlog sa, zamenjen novim predlogom so i uvek se akcenat prenosi na taj predlog.) 3. Glas i Ispred vokala I umeće se sonant V, bez obzira na kvantitet reči. U pojedinim slučajevima, najčeće je to prefiks, vokal e je zamenjen vokalom i (npr: prikosutra, umesto prekosutra; u nepravilno napisanoj leksemi, vokal o je naglašen). Meštani Melenaca su davno stvorili reč prikonoć koja je stilski obojena , što znači preko noći/u toku noći, gde je I ponovo zamenjeno vokalom E. 4. Opstruent š Konsonant Š ima dve pozicione varijante. Pravilno se izgovara samo ako stoji ispred suglasnika (npr. škrt), a ako stoji ispred vokala, nastaje tako što vrh jezika ovlaš dodiruje početak zadnjeg nepca, a bokovi jezika se opiru o strane zadnjeg i prednjeg nepca. Najčešće su to primeri radnog glagolskog prideva, gde se takođe, kako je već naglašeno, vrši nepostojano a (išo, došo, pošo). 5. Opstruent ž Konsonant Ž ima tri pozicione varijante. Kada se javi ispred suglasnika izgovara se pravilno.Ako stoji ispred vokala, nastaje tako što vrh jezika (areh) ovlaš dodiruje zadnje nepce (npr: treće lice jednine prezenta glagola lagati), ili dodiruje alveole (pr. vlastita imenica Žarko). 6. Glasnik n Ispred suglasnika D, gotovo se nikad ne čuje. Mnogi kažu sedvič, umesto sendvič.

1.) Ispred prednjonepčanog suglasnika, umesto s stoji š (š njom/š njim). Još je Vuk Stefanović Karadžić napisao u Srpskoj gramatici, koja je bila u sklopu Srpskog rječnika iz 1818, da se glasovne promene vrše samo u okviru reči, nikako u susetstvu dve lekseme, što se u Melencima ne poštuje.

Izvod iz maturskog rada Objavljujemo izvod iz nesvakidašnjeg maturskog rada, koji naučno objašnjava tipičan izgovor našeg kraja

PUT PUT 35 7

/// Luka Mandić IV5 ///

PUT 36

Igrate li...

Nintendo Ako vas interesuju video-igre, sigurno ste čuli za Super Marija i njegovu družinu. Hrabri italijanski vodoinstalater koji preskače kornjače, baca vatrene lopte i sakuplja zlatne novčiće deo je detinjstva mnogih ljudi širom sveta zahvaljujući jednoj kompaniji koja je danas titan industrije video-igara – NINTENDO. „Nintendo“ je osnovan 23. septembra 1889. godine u Japanu, u gradu Kjoto kao kompanija koja pravi karte za igranje. Tek 1972. godine započela je proizvodnju video-igara, a 1981. čuveni Šigeru Mijamoto (Shigeru Miyamoto) stvorio je ikonu „Nintenda“ – Super Marija.

„Nintendo“ je uskoro stvorio veliku porodicu legendarnih likova koji su voljeni širom sveta, nabrojaćemo samo neke: Mario, Luigi, Bowser, Link, Zelda, Donkey Kong, Samus Aran, Fox McCloud, Kirby itd... „Nintendo“ ne pravi samo video-igre, već i konzole na kojima se te igre igraju. Tokom svoje duge istorije postojanja „Nintendo“ je osmislio i napravio razne ručne i kućne konzole. Kućne konzole zgodne su za igranje na televizoru, a ručne možete lagodno poneti sa sobom kud god da pođete. „Nintendo“ u industriji igara prednjači po mnogim revolucionarnim novitetima. Lista „Nintendovih“ konzola: • Color TV Game i Game & Watch (1977. i 1980.) prve konzole koje je ova kompanija napravila, ali nisu dosegle svetsko tržište • Nintendo Entertainment System (NES) (1985.) konzola na kojoj su rođene igre Super Mario i The Legend of Zelda, Donkey Kong, Kirby kao i Final Fantasy. Kao medij za video-igre koristi kertridže • GameBoy (1990.) – prenosiva ručna konzola, kompaktna je i može stati u džep

• Super Nintendo Entertainment System (SNES) (1990) – konzola koja pripada drugoj generaciji, za razliku od svog prethodnika koji ima 8-bitni procesor, SNES ima 16-bitni • Virtual Boy (1995) – u svet video-igara uvodi stereoskopsku 3D grafiku, iako se smatra komercijalnim neuspehom, ova konzola je započela jedan revolucionarni smer video-igara koji je danas popularan zbog razvoja tehnologije virtualne realnosti • Nintendo 64 (1996) – prva konzola koja podržava igrice sa trodimenzionalnom grafikom, predstavnik je revolucije video-igara i nove 3D ere; na ovoj konzoli je rođena igra Super Mario 64 i The Legend of Zelda: Ocarina of Time, koja se smatra najboljom igrom ikada napravljenom (kao novitet je uvela analogni džojstik na kontroleru za lakše kretanje u trodimenzionalnom okruženju video igara) • GameBoy Advance (2001) – ručna konzola koja pušta igre svog prethodnika GameBoy-a kao i nove igre koje su pravljene samo za nju i koje su moguće zahvaljujući jačem hardveru • Nintendo GameCube (2002) – „Nintendova“ četvrta konzola koja uvodi novi revolucionarni džojstik (sa dodatnim dugmićima i još jednim analognim džojstikom) i po prvi put koristi optički disk kao medij za video igre • Nintendo DS (2004) – ručna konzola koja je kao inovaciju uvela dva ekrana, od kojih je jedan ekran na dodir, što omogućava razne načine igranja

• Nintendo Wii (2006.) – jedna od najpoznatijih „Nintendovih“ konzola, kao novitet uvodi kontrole na principu pokreta, tradicionalni džojstik je zamenjen sa Wii Remote kontrolerom koji detektuje pokrete (npr. da biste zamahnuli mačem u video-igri više ne morate da stisnete dugme

nego jednostavno oponašate taj pokret držeći Wii Remote kontroler u ruci) • Nintendo 3DS (2011) – ova ručna konzola ima velike sličnosti sa svojim prethodnikom Nintendo DS-om, pored toga sadrži razne moderne tehnologije poput čipova za detektovanje pokreta, bolji hardver i nešto do tada neviđeno, gornji ekran koji omogućava igraču da igra igre u stereoskopskom 3D-u bez upotrebe specijalnih 3D naočara, dok je donji ekran i dalje na dodir

• Nintendo Wii U (2012) – kućna konzola, manje popularna od svog prethodnika, koja umesto tradicionalnog kontrolera ima Wii U GamePad koji pored svih funkcija normalnog kontrolera na sebi ima i ekran koji omogućava igranje bez televizora i pruža razne mogućnosti u video igrama, kao što je upravljanje inventarom bez potrebe da se igra pauzira jer je dovoljno pogledati na ekran na GamePad-u. Ovaj kontroler takođe ima kameru, aparaturu za detektovanje pokreta i stereo zvučnike • Nintendo Switch (2017.) – konzola koja je nastala kombinacijom svojih prethodnika, briše granicu između ručnih i kućnih konzola, prenosiva je, a zahvaljujući razvoju tehnologije jačina hardvera je na nivou kućnih konzola. Ona je potpuno nezavisna od televizora, nema tradicionalno kućište i liči na tablet. Naravno, možete je priključiti na televizor uz pomoć specijalnog postolja, a možete je jednostavno izvaditi iz tog postolja i igrati igru na tabletu „Nintendo“ više od stotinu godina širi sreću među igračima. Kada sledeći put budete igrali neku video-igru, setite se „Nintenda“ koji je na svet doneo mnoštvo voljenih likova, divnih avantura i nezaboravnih iskustava i koji je velikim delom zaslužan za evoluciju video-igara.

Uhvati ih

/// Gordana Stojanović I2 ///

Igra za mobilne telefone Pokemon Go (Pokemon, japansko-srpska skraćenica za „džepno čudovište”), doslovno je preko noći postala svetski fenomen i opsesija više od 30 miliona igrača ovog leta.

Cilj igrice je da igrač skupi što veći broj pokemona na što različitijim mestima, ali potrebno je da igrač izađe iz kuće. Mase ljudi hodajući ulicama sa telefonima u rukama viču „Uhvatio sam ga!” ili „Pokemon!”. Oni „love” pokemone po ulicama, parkovima, tuđim dvorištima... Sve to uz pomoć GPS sistema svog uređaja. Telefon skenira okolinu u kojoj

PUT PUT 37 7

sve!

se igrač nalazi, a istovremeno se na ekranu telefona ubacuju animacije stvorenja u stvarni svet. Ovo je jedan od najuspešnijih primera virtuelene stvarnosti, što znači da igrač „modifikuje” stvarni svet oko sebe da bi učestvovao u igri. Aspekt ZA: Ovo je svakako novi, drugačiji pristup i način igranja igrica. Umesto da igrači danima budu zgrbljeni nad telefonom u nekom kutku sobe, oni moraju da izađu i šetaju kilometrima da bi skupili što veći broj različitih pokemona. Umesto da igrači budu asocijalni i u zatvorenom, mogu da se šetaju i pričaju s prijateljima dok igraju ovu igricu. Aspekt PROTIV: Koliko god ova igrica bila zabavna, dolazilo je do smrtnih slučajeva širom sveta jer igrica šalje podatak da se novi pokemon nalazi na nekom prometnom putu, pruzi, u reci ili igrač prosto bude pregažen dok prelazi put gledajući u telefon. Ljudi su stradali u tučama i stampedima. U Americi je bilo slučajeva da su igrači provaljivali u tuđe kuće, narušavali privatnost drugih ljudi, ulazili u bogoslovije i vojne baze. Osim toga, GPS pokazuje tačnu lokaciju igrača u svakom trenutku, a kada se slika mesto pronalaska novog pokemona da bi se dokazao ulov i osvojili bodovi, ne znamo gde se te koordinate šalju i s kojim ciljem? Takođe, mnogi ljudi koriste zaokupljenost igrača igricom da napadnu i stvarno opljačkaju „lovce” na pokemone jer pljačkaši znaju mesto nalaženja pokemona, pogotovo u nekim zabačenim i izolovanim delovima grada. Igrica Pokemon Go je svakako nešto novo, zabavno i nesvakidašnje, ali igrica ne bi trebalo da bude razlog da se izađe i prošeta sa prijateljima. Pokemon Go igrica zvanično nije dostupna na Balkanu, međutim uključio se veliki broj igrača i našeg grada zahvaljujući nelegalnim instaliranjem igrice. To predstavlja našu opsesiju da učestvujemo u svetskim trendovima, po svaku cenu.

/// Svasja Polaček I2 ///

Igrate li...

ПУТ 38

Eксклузивно

Ексклузивно

са светских аутодрома

/// Милица Станковић I2 ///

Филип Ђорђевић је био ревносни члан новинарске секције до 1013. године, када је завршио гимназију. Сада је студент четврте године Енергетског софтверског инжињеринга у Новом Саду. Страствени је љубитељ ауто-мото спорта, о томе је писао и као гимназијалац у ПУТ-у. Јавио се редакцији са жељом да подели своје интересовање са садашњим нашим ђацима. Он пише за сајт који прати све актуелности у овом спорту, објавио је низ интервјуа са многим домаћим и страним возачима. Ако и вас то интересује, посетите wеб-сајт Gpsrbuja.rs и погледајте његове текстове. Филипу се захваљујемо што и даље мисли на нас. Редакција

/// Лука Мандић IV5 ///

Х

СУПЕР СВЕТА

Суперхероји

ПУТ PUT 39 7

ЕРОЈИ НАШЕГ

ПРОФИЛ: SHADOW

Окружени смо стриповима, филмовима и телевизијским емисијама о надљудским суперхеројима који поседују разнолике моћи о којима свако дете, па и одрастао човек сања. Управо их те моћи чине СУПЕР-херојима. Свако од нас потајно жели да буде суперхерој, неко коме се диви свет, неко на кога се свет угледа, на кога сви могу да рачунају, неко кога сви поштују и воле… За већину нас бити суперхерој је само пуста жеља, али не и за ове маштовите и пре свега храбре људе који су ту жељу претворили у јаву, у нешто стварно.

ПРОФИЛ: THANATOS - Скривени идентитет: Кен Андре - Место дежурства: Yeovil, Somerset, Велика Британија За разлику од типичног суперхеројског костима, Кен Андре (33) је избору свог симболичног херојског изгледа пришао на другачији начин, одлучио је да иде путем нинџе. Себе назива Shadow (Сенка) и четири ноћи у недељи проводи у округу свог пребивалишта у Сомерсету заустављајући дилере дроге, спречавајући пљачкаше као и приводећи локалне криминалце правди. Он тврди да је зауставио десетине криминалних активности. Shadow се користи слушним помагалом које му омогућава да чује боље него просечан човек и самим тим је једини од суперхероја на овој листи који заправо има неку врсту супер моћи. Кен се бавио борилачким вештинама још од детињства. Shadow˝ је једном спречио крађу кола тако што је лопова победио нунчакама, везао га за бандеру и позвао полицију.

ПРОФИЛ: WHEEL CLAMP MAN

- Скривени идентитет: није познат - Место дежурства: Ванкувер, Канада У грчкој митологији Танатос је отелотворење смрти, баш због тога је ово име чудан избор за некога ко жели да проводи своје слободно време помажући другима. Овај човек из Ванкувера већ неколико година помаже људима тако што разноси одећу и храну онима који живе у оскудици и, поред овога, будним оком трага за криминалним активностима. Он носи црни мантил, зелену маску са лобањом и црни шешир, по томе је суграђанима и познат. Познато нам је да суперхероје чине неке надљудске особине попут моћи лета, ласерског вида, могућности кретања брзином светлости, као што то могу Супермен или Флеш. Оно што илуструју ови суперхероји нашег света јесте проста чињеница: да бисмо били суперхерој довољно је имати добру намеру, јаку вољу и, наравно, мало креативности. У томе је њихова супер моћ.

- Скривени идентитет: Непознат - Место дежурства: Перт, Аустралија Пут хероја никада није једноличан на шта нам указује шаренолики костим овог суперхероја. Wheel Clamp Man сматра да је дужност човека да уради добру ствар, па макар прекршио закон, заправо кршење закона је главни херојски учинак овог суперхероја. Наиме, он патролира градом скидајући лисице са точкова возила која су непрописно паркирана и тиме спасава људе од високих новчаних казни. Многи мотористи и остали возачи су му захвални. Овај Суперхерој је стварно посебан, крши закон, носи чарапе у бојама дуге, тесно зелено одело и бркове, њему нема сличног.

PUT 40

Mens sana in corpore sano

/// Svasja Polaček I2 ///

Voli i poštuj sebe

Niko nije savršen, niti treba da bude. Svako ima svoju svrhu. Koliko god mala bila, ona je tu jer svi mi postojimo sa razlogom. Ako ne volimo sebe, ne možemo voleti druge jer sve je povezano. Ako možemo da volimo druge, zašto bi nam bilo teško da obratimo pažnju i na sebe? Čime drugi zaslužuju našu pažnju više od nas samih? Mnogi imaju probleme i naravno, to je sasvim normalno. Svi ih imaju. Nismo zadovoljni svojim izgledom, telom, odlukama i samim načinom života - sobom. Depresija, otuđenost, usamljenost samo su neki od propratnih elemenata našeg nezadovoljstva. To nije dobro. Naš organizam i duša pate. Ako naučimo da prihvatimo sebe kao osobe, bićemo srećniji. Ako smo srećni, postaćemo zadovoljni svojim životom. Nije sve uvek crno. Ne treba da mrzimo sebe zbog našeg tela. Ono nam je bogom dano. Svaka figura je jedinstvena i posebna na svoj način i to je čini divnom, drugačijom od drugih jer smo svi različiti. Puniji, vitkiji, viši, niži - nije bitno. Telo će se menjati sa godinama, savršenstvo će izbledeti, svi ćemo ostariti i jednostavno se promeniti. U tome je čar života. Menjamo

se kroz razne aspekte života i to nas čini živim bićima. Nećemo zauvek imati ovoliko godina. Volite svoje telo i ono će voleti vas. Bićete zadovoljni i srećniji. Prihvatite sebe, pa će vas i drugi prihvatiti. Voleti sebe ne znači biti narcisoidan. Narcisoidnost je sebičnost. Voleti sebe zasniva se na želji da naše “ja” bude dobro, da bi posle moglo da postane jako „mi”. Ako osoba ne poštuje sebe, ako stalno misli loše o sebi, ako misli da nije vredna pažnje, kakvo bi onda mišljenje drugi trebalo da imaju o njoj? Pažnja koju sebi posvećujemo može nam pomoći u važnim životnim odlukama. Tu pre svega mislim na izbor zdravijeg načina života. Ako odlučimo da svakodnevno vežbamo, pazimo na ishranu, ne konzumiramo cigarete, alkohol i narkotike, pokazaćemo koliko nam je stalo do našeg zdravlja. Do nas samih. Počnite od malih stvari. Kolike god bile, važne su! Mali znaci mnogo vrede. Svako zaslužuje sebe.

Mens sana in corpore sano

Prva asocijacija na anoreksiju nam je mršavost, ali to je zapravo veoma ozbiljan psihički poremećaj. Stalna opsednutost telesnom težinom, danonoćna misao „Da li sam debela?”, koja ne može da nam izađe iz glave, mogu biti začetak ovog poremećaja. Pomisao da će nas svaki naredni zalogaj ugojiti i načiniti nas debelim i ružnim zastupljena je više u ženskom nego u muškom svetu. Ona stvara osećaj krivice posle jela i nagon za povraćanjem. To vodi ka korišćenju pilula za mršavljenje i pribegavanju teškim fizičkim vežbama,što još više iscrpljuje organizam. Na kraju,izgladnjivanje postaje opsesija koja prerasta u bolest. Takve osobe, pogotovo ako se ne leče, kratko žive. Organizam slabi, pati i više nije sposoban da se brani od bolesti. I najmanja prehlada je pogubna. Slepe za realnosti, osobe koje boluju od anoreksije imaju pred sobom ogledalo laži . To dokazuje da je sve to ucrtano u mozgu. Zaslepljene su svojom vizijom, u mozgu je problem, ne u očima. Njihov razum pravi zid koji ih sprečava da vide realne slike.

/// Gordana Stojanović I2 ///

/// Svasja Polaček I2 ///

Malo, još malo

U velikoj meri ovakva razmišljanja nastaju pod uticajem medija koji nam prikazuju vitke, zgodne slavne ličnosti. One imaju lične trenere i nutricioniste koji im osmišljavaju režim dana na osnovu njihove profesije. Kreiraju im i izgled i život. A mladi vide samo nasmešene i lepe osobe, pa požele da budu kao oni, makar izgledom.Sličan uticaj ima i moda - ta crna moda. Da li je stvarno toliko važno biti odeven po poslednjoj modi? Treba li staviti sopstveno zdravlje i život na kocku da bismo izgledali kao modeli, aktuelni trenutne sezone? Izgleda da jeste. Ovo je postao ozbiljan problem današnje omladine . Ne gledajte te ekrane! To nije stvarnost! Pogledajte oko sebe, pa se zapitajte „Pobogu, da li je ovo normalno?” Odgovor ćete lako dobiti. Zdravlje, pa sve ostalo.

/// Jovana Janjić I1 ///

/// Svasja Polaček I2 ///

VEŽBANJEM DO ZDRAVLJA Potrebno je da vežbamo jednom ili više puta na dan. Telo svoje da razvijamo, i budemo lepi, svima je san. Znamo da niko savršen nije! Neko ima krivu kičmu, a neko drugu manu. Ako vežbamo, Razvićemo svoju lepšu stranu. Ne potrudimo li se da ispravimo mane, same se ispraviti neće. samo ako sportom ispunimo dane, živećemo bez bola, u obilju sreće.

PUT 41

PUT 36

Занимљивости

ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ /// Марија Маљица I2 ///

о нашим великанима

Никола Тесла

Никола Тесла је развио идеју за смартпхоне још 1901. године, мада је никада није спровео у дело. Тесла је с пословним партнером Ј. П. Морганом радио на фреквенцији која ће се емитовати на уређај који се држи у руци. Другим речима, Тесла је већ тада замислио smartphone и бежични интернет.

Михајло Пупин

Михајло Пупин је стигао у Њујорк са свега пет центи у џепу, али када се искрцао у луци "Касл гарден", одмах је и то потрошио осладивши се питом од шљива.

Милутин Миланковић

Милутин Миланковић је самостално пројектовао кућу у којој је живео са својом породицом.

Јован Цвијић Народна банка Србије пустила је 17. септембра 2004. у оптицај новчаницу са Цвијићевим ликом (новчаница од 500 динара).

Јосиф Панчић

Био је члан 11 научних друштава.

Занимљивости

PUT 41

ЛЕТОПИС

ШКОЛСКА 2016/2017. ГОДИНА су захвалнице и признања појединцима и организацијама града. У име Зрењанинске гимназије признање је примио директор школе, а у оквиру програма представио се кратким филмом лист ученика Пут. Филм о раду редакције школског листа припремили су чланови редакције. • 15.12. 2016. Седам ученика првог разреда присуствовало је семинару „Превенција злоупотребе психоактивних супстанци“ у организацији Саветовалишта за младе • 27.12.2016. у Барокној сали Града Зрењанина, одржана је премијера документарног филма о гимназији „Светионик над Банатом“, који је снимљен поводом јубилеја 170 година од оснивања школе • 28.12. 2016. У зборници школе одржана је подела новогодишњих пакетића деци запослених. Представу је припремила професорка Светлана Тодоровић Гвозденовић.

/// Даница Стаменковић II5 ///

• Од 23.09. до 30.09. 2016, поводом Европског дана језика, отворена је интерактивна изложба у холу школе • од 24.09. до 01.10.2016. у школи су боравили гости из Херцогена из Немачке у оквиру пројекта Минерва, којим руководи проф. Александра Максић • 03. 10. 2016. ученици првих разреда одгледали су представу „Ромео и Јулија“ у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ • 06. 10. 2016 директор школе био је на пријему у амбасади Словеније, где је школа добила похвалу за дугогодишњу сарадњу са „Српско-словеначким друштвом” • 08.10.2016, за чланове колектива организован је једнодневни излет „Нови Сад, Фрушка Гора, Сремски Карловци“ • 11. 10.2016. у оквиру наставе физичког васпитања у језичком кабинету организована је пројекција филма „Шампиони из 1956“ за 6 одељења. Филм је посвећен историји зрењанинске кошарке. Тим поводом ученицима се обратио легендарни зрењанински кошаркаш из те генерације и бивши професор Зрењанинске гимназије, г. Лајош Енглер • 11. 10.2016. у оквиру наставе историје два одељења четвртог разреда посетила су изложбу војне технике • 21.10.2016. Великом школском часу у Крагујевцу присуствовало је 40 ученика и професори Данијела Вукић, Лука Урсулеску и Рако Томовић • Од 21. до 23. 10. 2016. чланови редакције школског листа Пут присуствовали су семинару на Тари „Млади уређују о младима за младе“, у организацији НВО Логосфера, а у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције • Од 23.10. до 27.10. 2016. у оквиру пројекта „Сусрет култура исток-запад“, у Пољској су боравили професори Оливера Станков, Радован Француски и Рако Томовић, са 11 ученика • 28.10.1016. професори Ненад Шукић и Вук Фанингер Шевић водили секцију за енглески језик и спортску секцију школе у посету XII београдској гимназији; након квиза на енглеском језику и спортских надметања, београдски и наши ђаци посетили су Сајам књига • 29.10.2016. за чланове колектива организована је посета Сајму књига у Београду • 0д 31. 10 до 04.11. 2016. за сва одељња четвртог разреда одржане су радионице на тему „Борба против трговине људима“ у сарадњи са организацијом „ПАОР“ • 08.11.2016. обележен је јубилеј „170 година Зрењанинске гимназије“. Поводом јубилеја у Народном позоришту уприличена је свечана академија и промоција монографије уз учешће и присуство бројних угледних гостију. Академију је припремила др Наталија Лудошки, професор Српског језика и књижевности • 18.11.2016. организована је свечана предаја поклона уметничке слике , посвећене Ивану Лерику, чувеном директору Зрењанинске гимназије. Слика је заједнички рад зрењанинских академских сликара бивших ученика школе • Од 22.11. до 29.11.2016. у Културном центру, у организацији Друштва параплегичара, за треће и четврте разреде организовано је предавање о безбедности у саобраћају • 5. и 6. 12. 2016. матуранти су посетили Сајам образовања у Културном центру, на којем су промовисани факултети • 6.12.2016. професор Никола Танкосић, директор Милан Радаковић и ученици два одељења одгледали су документарни филм посвећен Милутину Миланковићу, у бископу Синестар, у Авив парку • 11.12.2016. у сарадњи са НВО „Машталиште“, МНРО „Сунцокрети“ и школом „9. Мај“, организован је заједнички одлазак ученика на представу „Отисак душе“ у Панчево. Представу су извела деца са сметњама у развоју из удружења „На пола пута“ • 15.12.2016. Друштво „Завичајац“ у свечаној сали Црвеног крста обележило је своју годишњицу и тим поводом доделили

• 24.01.2017. у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ уприличена је свечана додела признања „Капетан Миша Анастасијевић“. Зрењанинска гимназија награђена је за „Дугу традицију и врхунске резултате у области образовања“. У име колектива награду је примио директор Милан Радаковић • 27.01.207. одржана је свечаност поводом школске славе Светог Саве. Том приликом награђени су књигом ученици и професори који су у протеклој години остварили изузетне резултате. Кум славе био је родитељ Душко Радишић, а кумство је преузела професор Светлана Тодоровић Гвозденовић • 30. и 31. 01.2017. за све ученике трећег разреда организована су предавања на тему „Превенција карцинома дојке и грлића материце“ у сарадњи са патронажном службом • 09.02.2017. пет ученика трећег разреда присуствовало је семинару „Превенција злостављања и занемаривања“ у организацији Саветовалишта за младе • 0д 15. до 19. 02.2017. ученици и професори Смиља Недељков и Славко Ђурин, боравили су на стручној екскурзији на Тари у оквиру наставе биологије и физичког васпитања • 02.03.2017. ученици 3-5 и 3-8 одржали су јавни, двојезични угледни час “Модерна у српској и мађарској књижевности“. Ментори су били професорке Душица Митић и Капуши Пап Корнелија • 03.03.2017. у језичком кабинету у организацији секције „Друштво у дигиталном оку“ одржана ја трибина посвећена интернационалном Дану сећања на жртве Холокауста. Секцију води проф. Сенка Јанков • 06.03.2017. професори Макан Тибор и Олгица Тришић са два одељења матураната посетили су Сајам образовања у Новом Саду

МИНИ КВИЗ

Професор: Ко је отац историје? Ученик: Хомер. Професорка: Шта је Хегел рекао у 18. веку? Ученик: Професорице, не знам шта сам ја јуче рекао, а не шта је он у 18. веку. Професор: Наведи физичка својства плавог камена. Ученица: Плави камен је леп и плаве боје. Професор: Ко је открио точак? Ученик: Мустафа из Стамбола. Професорица: Ниси радио 3 контролна, лектиру ниси одговарао, из писменог имаш јединицу. Како мислиш да завршиш разред? Ученик: Па, мислим – супер. Професор: Ко данас одговара? Ученици: Професоре, нико није научио. Професор: Добро, али следећи час питам двојетроје, седморо-осморо. Професорица: Wer ist dein Lieblingshaustier? (Који је твој омиљени кућни љубимац?) Ученица: Mein Lieblingshaustier ist Eis. (Мој омиљени кућни љубимац је сладолед.)

2. Слику Богородица међу стенама насликао је: у) Леонардо да Винчи а) Сандро Ботичели е) Микеланђело

14. Колерик је: о) лек против колере в) човек који је оболео од колере а) тип темперамента

/// Милица Јоцић II10 ///

1 2 3 4 5 6 7 8

Ученик: Паја Јовановић је сликао репрезентативне портрете... Професор: Наведи неки.. Разред (шапуће): Пупина... Ученик: На пример, Путина...

13. Које од наведених није дело Бранислава Нушића? в) Ни око шта м) Општинско дете а) Пут око света

3. Шта је исправно? л) оделењски старешина м) одељењски старешина р) одељенски старешина

15. Десанка Максимовић у својим песмама тражи помиловање од: ц) Бога и свештенства е) Читалаца г) Душана Силног

4. Од чега се прави рум? п) од кромпира о) од кукуруза р) од шећерне трске 5. Када се удала за краља Милутина, принцеза Симонида је имала: а) непуних шест б) непуних дванаест година о) непуних петнаест година 6. Малициозан значи: к) злобан, заједљив н) неупадљив д) превише фин и углађен 7. Ко од наведених писаца Није добитник Нобелове награде? м) Херман Хесе б) Ф. М. Достојевски а) Хенрик Сјенкјевич 8. Прву оперу у историји музике, Дафне компоновао је: ф) Франческо Кавали о) Јакопо Пери а) Клаудио Монтеверди 9. Ко се од наведених књижевника није уједно бавио и медицином? р) Арчибалд Кронин г) Џорџ Гордон Бајрон с) Антон Павлович Чехов 10. Оснивач Москве је: о) Јуриј Долгоруки у) Иван Грозни к) Петар Велики

16. Буквално преведена латинска изрека нама позната као Ми о вуку, а вук на вратима, гласила би: р) Вук је на прагу. а) Ми о вуку, а вук је и у стварности. н) Вук је у причи.

11. Страх од висине назива се: а) ксенофобија л) агорафобија в) акрофобија

17. Мизантроп је дело: р) Николаја В. Гогоља д) Оскара Вајлда е) Молијера

12. Која од наведених река на свом ушћу прави делту? м) Лоара д) Рајна а) Лена

18. Роман Хајдук СтанкоЈанко Веселиновић је посветио: т) породици Карађорђевић и) Николи Пашићу р) Николи Тесли Решење: Сумрак богова, Вагнер

Бисери!

1. Који од наведених минерала имају исти хемијски састав? ч) смарагд и сафир с) сафир и рубин б) рубин и смарагд

ПУТ – лист ученика Зрењанинске гимназије – Зрењанин, Гимназијска 2 Редакција: Даница Павићевић I1, Свасја Полачек I2, Гордана Стојановић I2, Марија Маљица I2, Милица Јоцић II10, Филип Лазаревић II2, Владимир Јовић II5, Вања Велисављев IV3, Тамара Пишчевић IV1, Анастасија Жаревац IV1, Милица Војинов IV1, Милана Радосав IV1, Лука Мандић IV5, Александра Суботић, педагог и Душица Митић, професор српског језика и књижевности Сарадници: Мира Топличевић, проф. ликовне културе и Капуши Пап Корнелија проф. мађарског језика технички уредник: Тибор Арва штампа: СитоПринт тираж: 500 примерака