ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА “БЕОГРАД”
Година: LIV Београд, октобар 2015.
ДРАГИ ГСПОВЦИ, СРЕЋАН ВАМ ДАН ПРЕДУЗЕЋА И КРСНА СЛАВА
Драги запослени у Градском саобраћајном предузећу,
Поштовани запослени у ЈКП ГСП „Београд“,
Велика ми је част да вам честитам 123. рођендан и пожелим још много година успешног рада. ГСП Београд“ је већ деценијама стожер градског саобраћаја у Београду и ослонац хиљадама наших суграђана. Ове године, 14. октобар дочекујемо у измењеним, повољнијим околностима – реформисали смо Предузеће, поставили нови тарифни систем, набавили више аутобуса и трамваја и изменили дугогодишње трасе. У години великих реформи градског саобраћајног предузећа и увођења новина у рад, показали сте велику професионалност и посвећеност раду. Уверен сам да ћете тако наставити и у годинама које долазе. За бољи и јачи ГСП „Београд’’. Зато вам у име свих Београђана честитам и захваљујем на свакодневном залагању. Синиша Мали градоначелника Београда
Године које су иза нас нису биле нимало лаке и једноставне за пословање и живот. Било је много тешких тренутака и одрицања за гиганта попут ЈКП ГСП „Београд“ и његове запослене. Многе недаће и потешкоће су прошле и заборављене су, а многе су и испред нас у временима која долазе. Из сваке недаће излазимо још јачи, сигурнији и спремнији. Помак у позитивном пословању је спор и каткада мали, али је важно да се он дешава и да ЈКП ГСП „Београд“ захваљујући својим возачима, механичарима, браварима, инжењерима и свима осталим запосленим и пожртвованим радницима сигурним корацима корача ка бољој будућности. На том путу нисмо усамљени. Подршка града, Градске управе, Секретаријата, Дирекције и посебно градоначелника важан је предуслов нашег развоја и просперитета. Многа позитивна дешавања нас очекују до краја ове и почетком следеће, 2016. године. То су нових 50 аутобуса, реконструкција Саобраћајног погона „Космај“, куповина 12 школских аутобуса и 5 електро аутобуса. Такође, у 2016. години, имамо подршку Градске управе и градоначелника да се ревитализација возног парка настави и у наредних пет година, заменом 350 старих аутобуса новим. Планови су постављени и зацртани, потребно их је само спроводити у дело. То је често тежак и незахвалан задатак, али не и неостварив. Уколико желимо да постигнемо позитиван резултат и подстакнемо пословање ЈКП ГСП „Београд“ мора се достићи завидан ниво синергије и јединства свих запослених. Дефетизам и негативно понашање према напорима вредних радника ЈКП ГСП „Београд“, према Компанији на коју сви морамо бити поносни после 123 године опстанка и развоја, неће бити толерисано и против таквог кукавичког и подривајућег понашања бориће се сви запослени на челу са руководством и синдикатима. Нећемо дозволити да шачица нерадника и незадовољника руши наше заједничке напоре да се Компанија стабилизује и консолидује. Само на тај начин омогућићемо егзистенцију свих запослених и њихових најмилијих, синова и кћери. Верујући у лепшу и просперитетнију будућност свих запослених у ЈКП ГСП „Београд“ и саме компаније, желим Вам свима пуно успеха у раду, личне среће и здравља Вама и вашим најмилијима. директор ЈКП ГСП „Београд“ Жељко Милковић
Поштовани сарадници, Нашој сјајној компанији, коју стрпљиво стварамо више од једног века, желим да и даље буде оригиналан путоказ за храбре, у будућности синоним за успешност и ефикасност, енергија слабима да буду јачи у временима која долазе, а за све нас нада за боље сутра. Нека вам је срећан јубилеј и крсна слава! председник Надзорног одбора доц. др Славен М. Тица, дипл. инж. саобраћаја
ДАНИЈЕЛ БОГДАНОВИЋ, СЛУЖБЕНИ БРОЈ 3153, ВОЗАЧ САОБРАЋАЈНОГ ПОГОНА „ЗЕМУН“
Вредан, поштен...пример за све
Ко је Данијел Богдановић Колега Данијел Богдановић, службени број 3153, има 38 година и ради у ЈКП ГСП „Београд“, односно у Саобраћајном погону „Земун“ од 2009. године. За све то време, Данијел није имао ниједну пријаву на свој рад. Догађај који је описан у писму, каже он, није ништа необично и он то сматра нормалним и људским понашањем. Непосредно пред излазак наших новина испричао нам је још један детаљ. - Ето, у другој половини септембра, док сам радио на линији 610, нашао сам рукометне лопте. Преко фејсбука сам помоћу амблема са лопти, успео да сазнам да су власништво Рукометног клуба „Београд“, прича Данијел, који је ожењен, има двоје деце и који са поносом каже да свој посао, иако напоран и тежак, воли и не би га мењао. Укратко, на питање ко је Данијел Богдановић, одговор гласи: поштен и вредан човек, возач пример за све. Страну резервисану за похвале које путем мејла, телефоном или писмо стижу на рад нашег саобраћајног особља, у октобарском броју посветили смо примеру понашања нашег колеге из Саобраћајног погона „Земун“. Наиме, извршном директору овог погона летос је поштом стигло писмо путника Александра Мицића, које објављујемо у целости: Поштовани директоре, Овим путем хоћу да похвалим хуман гест Вашег возача Данијела Богдановића, службени број 3153. Овај хумани радник је пронашао моја документа, потрудио се да пронађе мој телефон, обавестио ме да ми је пронашао документа и с обзиром да сам стар, понудио ми да ми их донесе кући. Ја сам пензионер, живим сам на Врачару и примам минималну пензију. Пре месец дана, припремао сам се да идем на пут код рођака у село. Требало је још нешто да обавим на Новом Београду у Похорској улици. Око 12 сати сам, на
4
станици код старог Меркатора, са линије 17 прешао на линију 16. Кад сам у Похорској изашао из аутобуса, схватио сам да сам оџепарен. У новчанику су ми била сва лична документа: лична карта, возачка дозвола, саобраћајна дозвола, зелени картон, картица из банке. Ја сам био у шоку. Нисам могао да схватим како ми се то десило за само две станице. Шетао сам около, враћао се назад до Меркатора, завиривао у жбуње, загледао у канте за отпатке, у нади да ћу негде наћи документа, али нигде ништа. Кад сам се сабрао, прво сам отишао у банку да блокирам картицу. Нисам знао шта ћу даље. У банци су ми саветовали да не одјављујем остала документа, већ да сачекам пар дана можда ми их неко и пронађе. Пошто је био петак поподне ништа ми није преостало него да чекам. На пут нисам могао. Дошао сам кући и размишљао шта ме све чека. Колико чекања у редовима за вађење свих нових докумената, колико ће ме све то коштати, а како са мојим нарушеним здрављем да чекам у редовима и како то све да платим са
мојом минималном пензијом. Негде око 18 сати зазвонио ми је телефон. Младић са друге стране је тражио мене. Љубазно ми се представио и испричао ми да је возач ГСП на линији 711, да је сада дошао на посао и да је на примопредаји смене прегледао аутобус и нашао моја документа. Нисам могао да поверујем. Питао сам га где иде та линија, одакле моја документа ту. Љубазно ми је објаснио да ради на релацији Похорска – Добановци, да је сада у Похорској, рекао ми кад су следећи поласци са Похорске и да ли ми одговара неко време да дођем по документа. Ја сам се био толико насекирао кад су ми документа нестала, попио сам лек и нисам био способан да више излазим из куће. Он ми је рекао да би ми он донео документа, али ради до касно, и питао ме да ли могу ја сутра увече да дођем по документа, а ако не могу понудио ми је да он пре посла дође и донесе ми их. Нисам знао шта да кажем, а онда сам се сабрао и рекао таман посла, свакако ћу ја доћи. Нисам могао да верујем да су само после пар сати документа нађена, тако да се у тој сметености нисам сетио ни да га питам како је нашао мој телефон, нити шта је од докумената нашао. Сутрадан сам отишао раније и једва чекао да упознам тог хуманог човека. Испричао ми је како је пронашао новчаник, позвао МУП да пита како да поступи и следећи њихова упутства прегледао документа и на полиси осигурања возила пронашао мој телефон. Да га није пронашао однео би документа у МУП. У новчанику су била сва документа сем картице за банку. На све моје речи хвале Данијел је само говорио „то је била моја дужност и то треба сваки човек да уради у таквој ситуацији“. Ја не могу описати шта је мени све ово значило. Захваљујући Данијелу ја сам сачекао нову картицу у банци и отишао у село. Сад сам се вратио и морам да Вам напишем и изнесем све ово. Ја живим од моје скромне пензије и не могу овог дивног човека да почастим и наградим онако како би требало. Оно што свакако могу је да му још једном кажем велико хвала, да укажем Вама као директору каквог радника имате, замолим Вас ако постоји могућност да га наградите, и свакако, ако може неко да у вашим службеним новинама напише пар редова похвале како би и остали запослени чули и имали узор у оваквом понашању. С поштовањем, Александар Мицић Генерала Хорватовића 21, 063/ 774-30-48
„ЈАПАНЦИ“ ТРЧЕ МИЛИОН КИЛОМЕТАРА
Удобни и поуздани
Лепа вест стигла нам је из Саобраћајног погона „Нови Београд“ – чак седам популарних „јапанаца“ прешло је милион километара, превозећи десетине и стотине хиљада наших суграђана. Квалитетна возила, „везаност“ за возача и линију, правилно управљање и одржавање и ето добрих резултата. Новобеограђани у свом возном парку имају 41 зглобни аутобус из донације Владе Јапана (од гаражног броја 1304 до броја 1344). У експлоатацији су од марта 2003. године.
за време рада испунили сва наша очекивања. Уверени смо да уз правилно одржавање и управљање, као и уз организацију и поштовање њихових задужења по линијама и поласцима могу превести још много путника. Показали су се као веома поуздана и квалитетна возила која су до доласка нових Солариса представљала окосницу наше гараже. Број возача који су управљали горенаведеним аутобусима је велики. Један број њих је одавно је у пензији, али још увек има и оних који њима управљају од првог
ган Живановић, службени 6445, возач аутобуса гаражни број 1340. Ово су возачи који су засигурно заслужни за остварене километре мерене бројком од шест цифара. Нажалост, Здравко Митровић, службени 6289, који је возио 1342 од доласка у Нови Београд недавно је преминуо. Наравно, не смемо да заборавимо возаче који су врло дуго били задужени на истим овим возилима: Славко Костић (службени. број 5765), Ранко Грбовић (5859), Милош Кузмановић (5711), Момир Радмановић (5672),
Захваљујемо се возачу Драгану Живановићу што је, упркос чињеници да ради ноћу, у своје слободно време дошао да га фотографишемо за наш Лист. Његове колеге Милош Бендић и Саша Костић су били на годишњем одмору и одсутни из Београда, па смо њихове фотографије потражили у систему. Као што смо на почетку написали, 7 возила бележи интересантан рекорд, милион километара, и то: гаражни број 1335 прешао је 1001000 км, 1336 - 1070000 км, 1337 рекордних 1135000 км, 1338 -1015000 км, 1339 - 1055000 км, 1340 - 1078000 км и аутобус са бројем 1342 у књижицу је превозећи Београђане уписао 1103000 км. - За 13 година колико су код нас, још увек су у врло добром стању и свакодневно су у експлоатацији на линијама. Може се рећи да су
дана, каже Иван Грујић, шеф Сектора саобраћаја Погона у Агостина Нета 1 од кога смо добили исцрпне информације о рекорду „јапанаца“. Наравно, нема врхунских саобраћајних резултата без мајстора за воланом. Зато су уз постигнути успех тесно везани возачи који су са „јапанцима“ од првог километра. То су: Милош Бендић, службени број 5656, који управља аутобусом 1336; затим Саша Костић, службени број 6415 возач задужен за гаражни број 1338 и Дра-
Синиша Николић (5801), Драган Петронијевић, (5800), Милан Бабић (6104), Стево Перић (6067) и Миле Ристовић (службени број 6322). Свака част Новобеограђанима за пример како добра организација, одговорно извршавање радних задатака и квалитетно средство за рад дају позитиван пословни резултат. Уверени смо да оваквих примера у нашем предузећу има доста, али никад довољно. Љ.И.
5
ГРАДСКИ ПРЕВОЗНИК ДЕО ЕВРОПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
Подсетник за незаборав - Ковачница ГСП са почетка ХХ века
ЈКП ГСП „Београд“ је и ове године био део манифестације „Дани европске баштине“, чија тема је „Стари и традиционални занати – очување и одржање“. Наше предузеће је учествовало под називом „Подсетник за незаборав – Ковачница ГСП са почетка XX века“. Капије ЈКП ГСП „Београд“, у Кнегиње Љубице 29, биле су отворене за посетиоце 26. 9. 2015. године, од 10 до 17 часова. За све посетиоце улаз је био бесплатан. По први пут била су отворена вра-
6
та Ковачнице ГСП са машинама и алатима чија производња датира са почетка XX века. Тиме је наше предузеће званично најавило почетак реализације пројекта музеја ГСП.
Бројни посетиоци
Ексклузивно, Београђанима је, у аутентичном амбијенту, представљено преко 25 машина и бројни ручни алати. Из историјског богатства ове занатске радионице издвајамо то што су посетиоци, поред
ковачких ватри, могли да виде пнеуматски чекић ВÊСНÉ из 1920. године, бушилицу са ротирајућом руком KOLB из 1936. године, стубну бушилицу Vulkan из 1931. године, фрикциону пресу 3М са почетка ХХ века, мосну електричну дизалицу из 1932. године и ковачке наковње из 1892. године. Куриозитет: сви наведени експонати су и даље у употреби. А, све је почело давно, свечаним пуштањем у рад првог трамваја са коњском вучом, на трамвајској линији од Калемегдана до Славије, 14.10.1892. године, када је основано Друштво трамваја и осветљења – данашњи ГСП „Београд“. Од самог почетка, у Предузећу се обављају и ковачки послови у пружној ковачници у Горњем депоу. У периоду трамваја са коњском вучом, због обима посла око смештаја, исхране и неге коња, одржавања опреме и возила, највеће потребе биле су за радницима са ковачким, поткивачким и сарачким занатима. Од тада до данас, развојем технологије, мењали су се захтеви и потребе у радионицама ГСП, а ковачки послови остали су неизоставни у одржавању возила, машина и опреме. У оквиру стандардне поставке ГСП, била су изложенa стара возила: трамвај „Чичица“, „Старе даме“ „Шкода I“ и „ББЦ II“, „Глачалица“, аутобус „Лејланд“, ватрогасно возило „Застава 620“... Љ.И.
ПРИЧА О ЖИВОЈИНУ САВАТИЋУ
Једини ковач у ГСП
Ступајући на плато кроз стрми, полумрачни пролаз, готово тунел у ниској приземној згради која једном својом страном омеђује паркић, указа нам се бљештавим, јунским сунчаним зрацима обасјана зграда Ковачнице ГСП. Времешна, са зеленим металним кровом, вентилационим отворима, препознатљивим типским окнима из прошлих времена и великим металним вратима, ковачница је изгледала достојанствено, зрачећи сопственим сјајем. Отварамо мала у великим металним улазним вратима. Запухну нас устајали мирис ужареног гвожђа, гарежи и уља. У полумрачној једнобродој просторији без таванице, угледасмо готово нестваран призор. Машине, алат, опрема, као сведоци прошлих времена, по природи ствари стоје баш ту на том месту, самоникли, ничим поремећени. Призор за незаборав! У том простору ван времена, између многобројних машина и алата, кроз старинско окно обасјано сунцем, сасвим се уклапајући у постојећи амбијент и атмосферу, појави се ведро лице, ужареног погледа, широког осмеха. Ковач! Једини преостали ковач у ГСП-у – Живојин Саватић. Кроз ковачницу се креће лагано, као да лебди, не гледајући где се шта
налази. Зна напамет, осећа, сваку машину, алат, где стоје и где им је место. Живојин је запослен у ГСП- у од 1996 године и ковачници ради непуних двадесет година.
Некад се ковало више
–У то време, када сам почео да радим, у ГСП-у је радило нас седам ковача. Главни посао који смо тада радили било је „шпенговање“ гибњева тролејбуса, предњих и задњих. Тиме се постиже већа носивост, удобност и заштита шасије од пуцања. Тај посао су увек обављала по два радника“ – прича наш Жика док држи ужарено гвожђе у ковачкој ватри, припремајући га ковање. У ковачници су се од оснивања увек обављали послови само за Предузеће, не и за друга лица. – Радимо све врсте гибњева за наша возила, ковање вијака за трамвајске скретнице, гвожђа за отварање скретница, све врсте опруга за машине и алате, савијање квадратних и других профила за каросерије возила, ковање пајсера и секача за потребе наших радионица.“- каже Живојин ударајући великим чекићем ужарено гвожђе на наковњу. Свакодневно је радило више ковачких ватри. Гвожђе за даљу обраду и ковање загревало се до 1200˚С, а могло се ковати, у зависности од квалитета, до 900˚С. Висока температура, велика испарења,
бука чекића, физички напор отежавали су услове рада ковача и поред добре вентилације и отпрашивања. Временом и развојем савремених технологија, обим ковачких послова се смањивао, ковачи су одлазили у пензију, тако да је Живојин Саватић остао једини школовани ковач градског превозника. МОЦ „Змај“, ковачки смер је завршио 1985. године, као претпоследња школована генерација ковача у Београду. „И данас у Ковачници има посла за бар још једног радника, јер овде је већину послова немогуће обављати сам. И мени свакодневно у раду помажу колеге из калионице или машинбраварске радионице. Има посла.“ – каже Живојин са жаром у очима и нескривеном надом, гледајући машине и алате по ковачници. Све машине и алате, неке старе и по више деценија Жика и мајстори ГСП одржавају са љубављу у исправном и радном стању. Живојин (48) је ожењен, отац двоје деце, сина Дејана (23), незапосленог графичара и кћерке Данијеле (19) студента прве године Више медицинске школе. Живе у Земун пољу. Остављамо јединог ковача у ГСП у јединственом, аутентичном амбијенту међу ковачким ватрама, чекићима, наковањима, ковачким клештима, лопатицама, сецомерима, пеглаизима, рундамерима... са надом да није и последњи. Б.М.
7
СА АУТОБУСОМ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗНИКА
Невен и Јована Бркић венчали су се пре годину дана, 4. октобра 2014. године, срећни су и за нешто мало више од месец дана добиће бебу. Ништа то не би било необично, био би то још један срећан млади београдски брачни пар да Невен и Јована своје прве брачне дане нису везали за ЈКП ГСП „Београд“. Наиме, они су уместо лимузине за свадбу изнајмили наш аутобус. Како је то изгледало види се на фотографијама које објављујемо, а откуд идеја, сазнајемо од Невена. - Идеја је у ствари потекла од нашег друга Пеђе Николића, са којим сам седео код куће петнаестак дана пре свадбе. У опуштеној атмосфери, онако кроз шалу, рече: „Што не одеш по Јовану са 511 у Сремчицу?“. Тада је
8
ГСП ГЛАВНИ ПРЕВОЗНИК ВЕЛИКИХ МАНИФЕСТАЦИЈА
Хвала за добру услугу
По срећу и љубав
то изгледало као шала. Међутим, нешто размишљам - зашто да не. Сутрадан, погледам на нет, на ГСП сајт и видим тамо да изнајмљујете возила. Ништа компликовано и ништа скупо. Пошаљем мејл и јави ми се љубазна госпођа Добрила са којом сам се, додуше доста убеђивао да смо озбиљни људи и да се аутобусу ништа лоше неће догодити, кроз смех нам прича Невен Бркић и наставља: „Били смо права атракција. Нас десеторица, све онако монтирани, отишли смо редовним превозом до окретнице на Бановом брду, где нас је чекао изнајмљени аутобус. Сви су гледали док смо га китили, а ми смо се јако добро забављали. Како и не бисмо кад смо имали и друга са гитаром. То је мој кум, Жељко Жугић, звани Тебра .“
Све је то лепо, но нас је даље интересовало шта је на то рекла Јована. Невен је и за то био спреман, јер је одмах супрузи пружио слушалицу, рекавши: „Ево нек Вам каже сама“. - Била сам присутна када се идеја родила – смеје се Јована и додаје да се спочетка није „бринула“, јер је мислила да младожења неће успети да изнајми аутобус. „Смејала сам се, али кад је од ГСП стигао мејл да је све у реду, онда сам почела да бринем да ли ће аутобус моћи да дође до моје зграде у Сремчици. Но, све је било у реду, возач је био супер и све време је провео са нама (Невен добацује – ни кап алкохола није попио). Морам посебно да похвалим да је аутобус био изузетно чист и супер се уклапао онако жут, јер нам је тема венчања
И ове године ЈКП ГСП „Београд“ био је саставни део једне од највеселијих и најразигранијих међународних манифестација у Београду – Међународни сусрет деце Европе – Радост Европе 2015, која је одржана од 2-5. октобра. Нашим возилима током трајања овог фестивала игре и плеса, превозили су се клинци и клинцезе целе Европе. Наравно, за квалитетно обављен задатак стиже и захвалност. У име организатора Радости Европе 2015, нашем предузећу захвалио се господин Зоран Лазић. Велико хвала односи се на све погоне чија возила су учествовала у превозу деце - учесника фестивала, као и на запослене у СП „Уговорени превоз“. Ово је само још један од веома значајних догађаја у нашем граду у којима је ЈКП ГСП „Београд“ био главни превозник и за квалитетну услугу добио безрезервне похвале. Подсетимо се само да смо ове године превозили учеснике БИР феста, посетиоце Ноћи истраживача, Дана европске баштине, официре – дипломце на свечаности заклетве испред Скупштине Републике Србије, учеснике Маратона Београд 2015, актере снимања десетина филмова ... а очекује нас превоз учесника КИД феста, дечијег фестивала крајем октобра. Љ.И.
била жута боја. Све је урађено како треба, возач је нас одвезао у парк на сликање, а госте у ресторан. И сви су били срећни, јер су аутомобиле оставили код куће и опуштено дошли на свадбу“, на крају нашег разговора уз осмех каже Јована, која ће ускоро постати мајка. Невен Бркић је адвокат, а његова супруга правник у једној београдској фирми; они су успешан и срећан млади брачни пар. Желимо им да у приватном и професионалном животу остваре сва своја надања и захваљујемо им се што су својим примером на најлепши могући начин показали колико је ГСП неодвојиви део богатства београдске свакодневице. Љ.И.
9
123 ГОДИНЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ
Верност, оданост, посвећеност
Пре тачно 123 године, односно 14. октобра 1892, први пут се у престоници чуло трамвајско звоно, и то на линији Калемегдан – Славија. Београд је међу првима у Европи, а и у свету, добио организован јавни градски превоз. Датуми који су обележили богату саобраћајну историју наше престонице су : 1894. године уведен је електрични трамвај на линији Теразије – Топчидер; 1928. године Београд добија аутобуски саобраћај, а на Првомајској паради 1947. године у нашем граду појавио се први тролејбус. Више од једног века наше предузеће из дана у дан, из године у годину, успешно обавља функцију јавног градског превоза. Делили смо, делимо и делићемо све успехе, али и проблеме вишемилионског града. Раме уз раме града Београда стоји наше предузеће, лети и зими, у добру и злу. Увек за добробит својих путника – становника белог града и њихових гостију. А
кад кажемо „наше предузеће“ мислимо на оне који га чине – његове вредне раднике. Мајстори за воланом, мајстори у гаражама, отправници, инжењери, правници, економисти...само су део широке лепезе занимања заступљених у ЈКП ГСП „Београд“. Као и сваке године, део октобарског броја нашег Листа посвећен је онима који прослављају јубилеје – десет, двадесет, тридесет, тридесет пет и четрдесет година непрекидног рада у градском превознику. Бројна су имена која су се током протеклих деценија уписивала у новинарским ступцима и увек су писци текстова пред себе стављали задатак да из огромног богатства српског језика изаберу најлепше и највредније речи када говоре о гсповим слављеницима. И увек се намеће неколико њих: верност, поштовање и посвећеност. Или, једноставније речено, њихове године рада су само за респект. Љ.И.
30 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ
30 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ
Миленко Тадић, референт саобраћаја
Милорад Ђурковић, помоћни радник
Милорад Тодоровић, КВ аутоелектричар
Мирко Аврам, возач
Новица Марковић, ВК бравар
Обрен Јовановић, возач
Радоје Милановић, ВК бравар
Радован Стојадиновић, главни диспечер
Радован Вучић, радник ФТО
Радивоје Стојилковић, ВК бравар
Рајко Марковић, ВК аутомеханичар
Ратомир Урошевић, гумар
Бајрам Јашари, ВК бравар
Чедо Радовић, возач
Дејан Стошић, курир
Драган Илић, КВ аутомеханичар
Драган Лековић, возач
Драган Мандић, возач
Рената Бороцки, самостални референт
Ристо Видић, возач
Шабан Муслија, возач
Синиша Павловић, ВК руковалац ИС
Сојка Ђоровић, радник ФТО
Станомир Романовић, возач
Драган Петковић, руковалац компресором
Драган Терзић, шеф распореда
Драган Живановић, возач
Драги Цветковић, возач
Драгољуб Атанацковић, возач-паркирер
Душан Кошутић, возач
Драган Стевић, диспечер
Стојан Живковић, транспортни радник
Василије Челекетић, возач
Велислав Јовановић, возач специјалног возила
Вера Настоски, помоћни радник
Видоје Срећковић, возач
Горан Деспинић, возач
Горан Голубовић, КВ аутомеханичар
Горан Илић, бригадир
Јован Глишић, ВК монтер ИС
Љубиша Тешић, радник на тешком прању и одмашћивању
Љубиша Трифуновић, ВК аутоелектричар
Витомир Ђорђиоски, возач путничког возила
Жарица Јовановић, магационер
Златан Животић, ВК аутомеханичар
Зоран Брековић, возач
Зоран Ђокић, радник ФТО
Зоран Миловановић, стручни сарадник
10
11
123 ГОДИНЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ
30 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ
Зоран Момчиловић, бригадир
Зоран Васић, КВ бравар
Здравко Срдић, возач
Зоран Васиљевић, возач
Миланка Станимировић, референт
Мирослав Гавриловић, возач-паркирер; Зоран Веселиновић, возач; Миланко Рвовић, возач; Милован Станковић, ВК аутомеханичар; Душан Бјелогрлић, КВ металостругар; Љубиша Кнежевић, возач; Саша Милинковић, возач; Томе Јорданоски, терминусни мајстор; Драган Симић, КВ аутомеханичар; Ивица Кордић, ВК аутоелектричар; Ивица Стевановић, КВ аутоелектричар; Александар Ђорђијев, возач; Горан Маркуц, возач; Слободан Живковић, возач; Јован Денчић, возач; Раденко Аћимовић, возач; Зоран Пажин, возач; Драган Павловић, возач; Владимир Узелац, возач; Слободан Живановић, возач; Радослав Мијаиловић, возач; Жарко Радовић, возач; Радомир Гордић, возач; Зоран Јанковић, возач; Србислав Брежанчић, виши референт; Жељко Арамбашић, ВК аутомеханичар; Момир Колунџић, магационер; Дејан Свирчевић, радник на тешком прању и одмашћивању; Раде Стевановић, возач-паркирер; Зоран Станојевић, возач, Милорад Ивановски, возач; Зоран Петровић, терминусни мајстор-возач; Павле Крстић, заменик шефа одржавања; Миломир Дукић, терминусни мајстор; Радојица Дамњановић, ВК аутоелектричар; Марјан Мирковић, ВК електромеханичар; Божидар Стојковић, пословођа; Жељко Боснић, возач; Драгица Костић, помоћни радник; Драган Савић, возач; Ненад Радосављевић, возач; Срђан Бугарић, теренски мајстор-возач; Ратко Петковић, теренски мајстор- возач; Живослав Јовановић, помоћни радник; Александар Радовановић, возач; Боривој Ранковић, ВК бравар; Мирко Новаковић, бригадир; Ивица Шћулац, теренски мајстор-возач; Милан Анђелковић, КВ електромеханичар; Миленко Димитријевић, ВК бравар; Александар Цветковић, заменик пословође магацина; Војкан
12
Звонко Вукадиновић, теренски мајстор-возач
Драгољуб Радичевић, радник ФТО
20 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ
Новица Максимовић, ВК аутомеханичар
Стевановић, бригадир; Веселко Зрлић, возач; Горан Ранђеловић, КВ металостругар; Никола Насрадин, возач; Жељко Симић, ВК бравар; Томислав Вучковић, радник на одржавању хигијене; Незир Рамадани, возач; Ивица Лончар, возач-паркирер; Драган Стефановић, возач; Горан Стојановић, заменик шефа одржавања; Александар Свирачевић, возач; Стеван Стојковић, теренски мајстор-возач; Ненад Васић, ВК бравар; Драгоја Петош, возач; Мирко Марковић, радник ФТО; Драгица Митић, референт; Љубина Станчић, конобар; Војислав Танкосић, контролор унутрашње контроле; Мирослав Ђурић, радник ФТО; Зоран Симовић, отправник; Мирослав Милосављевић, отправник; Мица Масникоса, отправник; Милан Павловић, помоћни радник на терминусу; Синиша Бањац, отправник; Горан Брадић, референт; Јован Ковачевић, радиомеханичар; Ружа Ивић, оператер; Зорица Станчић, референт; Стана Глишић, водећи стручни сарадник; Мирослава Баштовановић, шеф службе; Зоран Мицић, продавац; Живорад Срећковић, ВК електромеханичар; Мирољуб Ситарица, пословођа; Горан Ивановић, КВ електромеханичар; Предраг Хаџић, КВ електромеханичар; Саша Арамбашић, КВ руковалац ИС; Живорад Јанковић, ВК руковалац ИС; Зоран Јовић, КВ руковалац ИС; Милорад Мишић, КВ руковалац ИС; Александар Радојевић, ВК монтер ИС; Зоран Томић, КВ монтер ИС; Весна Бребановић, референт; Мирко Живић, руковалац парних котлова; Димитрије Борисављевић, ВК бравар; Ратко Милићевић, КВ руковалац ИС; Слободанка Пејчић, КВ руковалац ИС; Горан Ђорђевић, ВК погонски електричар.
40 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ Милан Тетиковић, возач; Савић Слободан, возач; Цвијетин Симић, возач; Драган Пирковић, возач; Живојин Бојић, благајник
Милорад Раковић, возач; Добрица Марковић, возач.
САОБРАЋАЈНИ ПОГОНИ „Карабурма“: Аце Александровски, возач-паркир; Слободан Гавриловић, КВ аутомеханичар; Игор Секешан, ВК аутоелектричар; Зоран Тадић, пословођа; Горан Рајић, ВК аутоелектричар; Јовица Ристић, возач-паркирер; Милорад Бероња, возач; Жељко Фирез, ВК аутомеханичар; Биљана Молдован, референт; Станко Ристић, возач-паркирер; Снежана Свирчев, секретарица; Тања Цветковић, ПК помоћни радник; Драган Димитријевић, КВ аутомеханичар; Душан Лекић, бригадир; Небојша Видић, радник на одржавању хигијене возила; Зоран Димитријевић, руковалац компресором; Сава Коларски, ПК гумар; Срба Манасијевић, руковалац компресором; Јовиша Нинковић, бригадир; Дејан Перић, ПК гумар; Горан Петровић, ВК бравар; Саша Проданов, КВ аутомеханичар; Никола Рафајиловић, возач; Зоран Бркић, пословођа; Никола Кантар, ВК аутомеханичар; Ивица Радосављевић, КВ аутомеханичар; Зоран Текић, КВ металостругар; Драган Ђурђевић, КВ аутоелектричар; Игор Петровић, теренски мајстор. „Нови Београд“: Бојан Урошевић, возач; Срђан Мерџаноски, референт саобраћаја; Бајо Шћепановић, референт саобраћаја; Душан Милосављевић, шеф распореда; Жељко Томашевић, референта за безбедност саобраћаја; Зоран Милић, возач-паркирер; Ђорђе Кончар, КВ аутоелектричар; Слободан Митић, магационер; Ненад Нишевић, КВ аутоелектричар; Ђорђе Смиљанић, КВ аутоелектричар; Душан Тотај, ВК аутоелектричар; Младен Миловановић, гумар; Јовица Момчиловић, бригадир; Драган Савић, КВ бравар; Наташа Каран, виши референт; Исмет Круези, возач виљушкара; Саша Милосављевић, КВ аутомеханичар; Ненад Стевановић, КВ бравар; Кумрија Мајић, помоћни радник; Зоран Томић, КВ аутомеханичар; Наташа Мићић, секретарица; Мирослав Кубуровић, референт делова и опреме. „Дорћол“: Јован Арсенов, ВК бравар; Мило Малишић, ВК бравар; Зоран Сентић, КВ аутоелектричар; Дејан Симић, КВ бравар; Бојан Стојановић, КВ аутоелектричар; Владо Тепшић, ВК аутомеханичар; Богдан Јовичић, ВК бравар; Миодраг Марков, ВК бравар; Миленко Бркљач, возач; Јано Чернак, магационер; Дејан Ковачевић, КВ бравар; Радула Лазић, КВ електромеханичар; Мирослав Спасојевић, КВ електромеханичар; Милена Раденковић, секретарица; Ђорђе Котуровић, диспечер погона. „Космај“: Томислав Бјелетић, подмазивач; Дарко Бркић, гумар; Владица Митровић, КВ аутоелектричар; Ивица Митровић, радник на тешком прању и одмашћивању; Ненад Величковић, КВ аутомеханичар; Бојан Здравковић, ВК аутомеханичар; Мирко Миленковић, заменик шефа одржавања; Радослав Маринковић, магационер; Зоран Краснић, КВ аутомеханичар; Владан Марјановић, возач; Тоза Васић, ВК бравар; Саша Ивковић, водећи стручни сарадник; Ненад Милијановић, диспечер погона. „Централа“: Дејан Илић, диспечер; Јовица Анђелковић, возач; Александар Довхан, возач; Горан Јосиповић, ВК електромеханичар; Миле Јуић, возач; Саша Родић, возач; Слободан Симић, возач; Горан Бисерчић, возач; Невенко Калинић, возач; Владан Марковић, возач; Радул Млађеновић, возач;
Дејан Павловић, возач; Љубиша Стевановић, возач; Драган Стојковић, возач; Јово Ђуровић, возач; Зоран Даниловић, магационер; Миленко Драгојлов, возач; Дејан Илић, возач; Небојша Милинковић, возач; Радица Милојевић, помоћни радник; Влада Ивковић, ВК електромеханичар; Саша Николић, КВ бравар; Драган Пантић, возач; Драгослав Златановић, КВ бравар; Вукашин Данић, КВ металостругар; Томислав Митић, КВ металостругар; Мирко Ристић, ВК електромеханичар; Нешко Стојичић, КВ бравар; Данијела Нешковић, возач; Предраг Антић, бригадир; Младен Цупаћ, возач; Јован Дојчиновић, возач; Славица Драгојевић, оператер; Милоје Дурковић, ПК помоћни радник; Дејан Максимовић, бригадир; Цвија Мирковић, ПК помоћни радник; Маја Оролицки, курир; Љиљана Живковић, возач; Саша Шаћировић, возач. „Земун“: Саша Веселиновић, домар; Златко Стојиљковић, возач-паркирер; Петар Довхан, ВК бравар; Дејан Вучић, ВК бравар; Ненад Јовановић, КВ бравар; Љубиша Кукољ, инструктор рада возача; Радоња Лалић, виши референт; Милорад Мишић, КВ аутоелектричар. „Уговорени превоз и унутрашњи транспорт“: Зоран Павловић, диспечер; Драган Козодеровић, возач специјалног возила; Велиша Раичевић, диспечер смене; Саша Симић, возач специјалног возила; Рајче Антонијевић, транспортни радник; Игор Купрешанин, транспортни радник; Драган Николић, возач теретног возила; Славиша Савовић, возач теретног возила; Драган Милић, референт; Марјан Миленковић, ВК аутомеханичар; Владимир Миљевић, возач; Миломир Мандић, возач специјалног возила; Небојша Пешић, возач; Зоран Мијатовић, возач специјалног возила. ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ Инвестиције: Зоран Јанкулоски, шеф службе; Биљана Ђурђевић, референт за јавне набавке; Весна Секулић, референт за јавне набавке; Љиљана Ћатић, референт за јавне набавке. Општа логистика: Вуксан Бузић, контролор Унутрашње контроле; Љиља Зрнић, помоћни радник; Радивоје Богдановић, возач-ватрогасац; Драган Брадић, виши референт; Певица Вељковић, ватрогасац; Зорица Шмигић, самостални референт; Владимир Чукић, пословођа; Србољуб Илић, помоћни радик; Ново Маринковић, радник ФТО; Марија Цвјетићанин, референт; Гордана Стојановић, оператер; Златоје Угришић, радник ФТО; Драгана Булатовић, кувар; Душанка Јовановић, конобар; Дрита Мајић, помоћни радник; Владимир Мамић, контролор Унутрашње контроле; Жарко Дакић, радник ФТО; Жељка Јакишић, секретарица; Бранко Јовановић, радник ФТО; Надица Пендић, оператер; Мирослав Стојадиновић, конобар; Здравко Маринчић, шеф службе; Љиљана Здравковић, помоћни радник; Зоран Илиоски, ватрогасац; Милорад Матовић, конотролор Унутрашње контроле. Планирање и управљање саобраћајем: Драган Арсеновић, отправник; Срђан Бабовић, диспечер смене; Саша Гајић, отправник; Бранислав Голубовић, отправник; Мирослав Кнежевић, диспечер смене; Небојша Митровић, отправник; Драгослав Николић, диспечер; Зоран Васић, референт зоне; Нурага Џанић, стручни сарадник; Дра-
13
123 ГОДИНЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА У БЕОГРАДУ ган Ратковић, отправник; Марко Меселџија, отправник; Марина Миленковић, отправник; Ненад Николов, отправник; Анђелко Марић, заменик шефа службе; Радуло Никодиновић, отправник; Небојша Стојановић, отправник; Рајка Бодирога, заменик извршног директора; Радица Мирковић, отправник; Зоран Степановић, отправник; Ђурђинка Живков, помоћни радник на терминусу; Милан Вујанић, отправник; Енвер Кицара, помоћни радник на терминусу; Жика Ђорђевић, отправник; Зоран Петровић, отправник; Татјана Срдић, референт; Будимир Здравковић, отправник; Јовица Златановић, референт зоне. Финансије: Љубисав Мелезовић, референт; Јован Стојанов, виши референт; Ивана Николић, продавац; Снежана Крсмановић, оператер; Мирјана Ћирић, референт; Радмила Арсовић, оператер; Слађана Иванишевић, билансиста; Рада Митровић, оператер; Снежана Младеновић, оператер; Биљана Златановић, оператер; Иван Беленцан, продавац; Снежана Цакић-Блажон, оператер; Љубинко Кнежевић, стручни сарадник; Верица Пађен, оператер; Лидија Радовановић, оператер; Миленија Милановић, референт; Маја Радошевић, референт. Централни ремонт: Дејан Антонијевић, контролор; Новица Цветковић, бригадир; Љубомир Калавер, референт делова и опреме; Зоран Костић, КВ металостругар; Славиша Ненадовић, ВК металобрусач; Драган Рађеновић, КВ аутомеханичар; Дарко Ђумић, ВК металобрусач; Миодраг Адамовић,
ВК металостругар; Недељко Баштић, ВК електромеханичар; Зоран Церовић, ВК аутолакирер; Драган Ивковић, контролор; Дарко Кнежевић, КВ металостругар; Фемија Мустафа, КВ бравар; Слободан Перишић, КВ столар; Мирослав Петровић, КВ бравар; Горан Топал, КВ бравар; Саша Трендафиловић, ВК бравар; Јован Матијевић, КВ машинбравар; Драги Бојовић, шеф службе; Гордана Туркаљ, заменик шефа сектора; Бранко Дамјановић, ВК аутомеханичар за ПВП; Славица Гавранчић, КВ галванизер; Драгослав Нешовановић, заменик извршног директора; Драган Пантић, пословођа. Електро-грађевинска оператива: Срђан Цвијић, КВ руковалац ИС; Драган Здравковић, ВК погонски електричар; Небојша Балаћ, пословођа магацина; Небојша Антић, КВ бравар; Михајло Бошковић, ПК грађевинско пружног радника; Небојша Митровић, ПК грађевинско пружног радника; Небојша Милошевић, КВ руковалац ИС; Витомир Милошевић, ПК грађевинско пружног радника; Мирко Миљковић, ВК монтер ИС; Милан Панић, бригадир КМ; Миљко Ђуровић, ВК монтер ИС; Драган Стојановић, пословођа; Милан Гаврајић, КВ монтер КМ; Миливоје Гаврић, КВ руковалац ИС; Јанко Вуковојац, бригадир КМ. Развој и системски инжењеринг: Богданка Јекић, оператер; Сунчица Кубуровић, референт; Владимир Ђикић, водећи стручни сарадник; Драгослав Смоловић, водећи стручни сарадник.
10 ГОДИНА ВЕРНОСТИ ПРЕДУЗЕЋУ САОБРАЋАЈНИ ПОГОНИ „Карабурма“: Игор Мартић, шеф саобраћаја; Далибор Миљковић, возач; Горан Мирјанић, возач; Владан Поповић, возач; Љубодраг Ристић, возач; Александар Живановић, возач; Драгољуб Живојиновић, КВ аутоелектричар; Бобан Благојевић, возач; Горан Марковић, ВК аутомеханичар; Димче Нелоски, возач-паркирер; Мирослав Пилиповић, КВ бравар; Душан Поповић, возач; Борис Чепић, возач; Периша Мичин, возач; Бранко Радуловић, возач; Боривоје Рвовић, возач; Синиша Врцалин, возач; Немања Ђорђевић, возач; Петар Миловановић, возач; Зоран Младеновић, возач; Срђан Павловић, возач; Небојша Стојковић, возач; Дејан Рајковић, КВ аутомеханичар; Саша Смиљанић, кординатор прања возила; Момчило Судимац, возач; Душан Шуњка, возач; Драган Денић, ВК аутомеханичар; Синиша Јелић, КВ аутомеханичар; Ђорђе Милићевић, возач; Горан Пеневски возач; Горан Савић, КВ аутомеханичар; Ненад Симић, возач-паркирер; Драган Ситарица, бригадир; Мирослав Ђурић, возач; Дарко Петровић, заменик шефа одржавања; Горан Симић, инструктор рада возача; Никола Лопичић, диспечер погона; Жељко Бујановић, возач; Бранимир Докић, возач; Марко Велаја, возач; Срђан Рајковић, возач. „Нови Београд“: Жељко Грбовић, возач; Даниел Стефановић, возач; Иван Тодоровић, возач; Миле Шимшић, возач; Зоран Ристић, возач; Ђорђо Ашћерић, возач; Мирослав Иванишевић, возач; Владимир Костић, возач; Гојко Милановић, возач; Душан Митровић, возач; Зоран Николић, возач; Зоран Новковић, возач; Обрад Терзић, возач; Дејан Исаиловић, возач; Раде Лазаревић, возач; Миливоје Петровић, возач; Јован Видић, возач; Ненад Вуковић, возач; Радован Вукша, возач; Владан Галац, воз-
14
ач; Драган Сарић, возач; Милош Стефановић, возач; Благоје Тасић, возач; Хрвоје Ђенадић, возач; Бојан Ђурђевић, возач; Небојша Гаврић, возач; Синиша Станојевић, возач; Омер Аслани, возач; Неђо Муждекић, возач; Срђан Новичић, возач; Огњен Ђурић, возач; Мијо Јеверица, возач; Никола Тешић, возач; Мирослав Петровић, возач; Саша Радовановић, возач; Жарко Стојковић, возач; Иван Грујић, шеф Саобраћаја; Симонида Алексић, оператер; Миодраг Младеновић, КВ аутомеханичар; Зоран Стевановић, ВК аумеханичар; Александар Вајић, КВ бравар; Зоран Цветковић, возач-паркирер; Јован Костић, возач-паркирер; Драган Беара, КВ бравар; Данијела Митровић, оператер; Ненад Кирић, КВ аутомеханичар; Жарко Марковић, гумар; Мирољуб Станковић, КВ аутомеханичар; Александар Ибишевић, КВ аутомеханичар; Миљан Јовић, КВ аутомеханичар; Милорад Милановић, КВ аутоелектричар; Драган Ранковић, теренски мајсторвозач; Александар Станковић, координатор прања возила; Стеван Антић, КВ аутомеханичар; Владан Давидовић, КВ аутоелектричар; Властимир Дробњак, ВК бравар; Горан Павловић, КВ аутомеханичар; Горан Шулц, КВ аутомеханичар; Алекса Маринковић, ВК аутомеханичар; Драган Марковић, пробни возач. „Дорћол“: Драгољуб Цветковић, ВК електромеханичар; Ивица Крстић, КВ електромеханичар; Милош Станковић, електроничар; Никола Шиндић, водећи стручни сарадник; Дејан Милошевић, возач; Весна Николић, оператер; Милан Лакетић, КВ електромеханичар; Никола Ајдачић, возач; Небојша Килибарда, референт саобраћаја; Давор Миловановић, КВ аутоелектричар. „Космај“: Милорад Карапанџић, возач; Александар Милошевић, возач; Александар Радовић, возач; Милина Бабић, оператер; Радомир Филиповић, возач; Драган Лукић,
возач; Славко Милић, радник за поништиваче и тахографе; Сава Николић, возач; Славиша Шаркочевић, возач; Бојан Милисављевић, теренски мајстор-возач; Ненад Симић, ВК бравар; Срђан Илић, возач; Горан Петковић, возач-паркирер; Предраг Живаљевић, возач; Марко Бојић, возач; Небојша Цакић, референт саобраћаја; Саша Илић, возач; Иван Јанковић, возач; Миливоје Радовановић, возач; Зоран Савић, возач; Саша Тасић, возач; Марко Лазаревић, возач; Дејан Радосављевић, возач; Дејан Живковић, КВ аутомеханичар; Милан Божић, возач; Борис Димитров, возач; Александар Јовановић, возач; Александар Лазић, возач; Дејан Белошевић, инструктор рада возача; Горан Мачак, ВК аутомеханичар; Предраг Симић КВ бравар, Милош Цветојевић, КВ аутоелектричар; Милан Галић, ВК аутоелектричар; Славиша Ђорђевић, диспечер погона; Горан Јовановић, возач; Милан Јовичић, возач; Бојан Милошевић, возач; Борко Пријовић, возач; Ненад Радовановић, возач; Милорад Јаковљевић, гумар; Милојко Стевановић, возач; Александар Видановић, координатор прања возила; Милан Јовановић, возач; Душан Димитријевић, возач; Жељко Малинић, возач; Ратко Павловић, возач; Златко Перић, возач; Ненад Пешић, возач; Небојша Радосављевић, возач; Драгиша Тасић, возач. „Централа“: Бојан Радојчић, ВК електромеханичар; Ненад Николић, возач; Горан Андоновић, КВ бравар; Славиша Арсић, КВ бравар; Мирослав Бобушић, КВ електромеханичар; Горан Џакула, КВ бравар; Винко Крњаја ВК електромеханичар; Сава Миркић, ВК електромеханичар; Саша Митић, ВК бравар; Никола Ракасовић, КВ бравар; Горан Стојковић, возач; Горан Зонић, возач; Власта Шумаковић, КВ електромеханичар; Мирослав Ђорђевић, ВК електромеханичар; Иван Стојковић, возач; Предраг Јашић, КВ бравар; Драган Радојковић, КВ бравар; Милан Адамовић, пословођа магацина; Душан Галић, заменик пословође магацина; Милош Јовић, возач; Душан Недељковић, возач; Жељко Николић, возач; Зоран Спасовски, возач; Оливера Стојановић, возач. „Земун“: Драган Бошковић, бригадир; Јован Драгић, КВ аутоелектричар; Мирослав Гало, КВ аутоелектричар; Зоран Марковић, возач; Драган Мудрић, возач; Милорад Ђукић, возач; Дејан Јевтић, возач; Драган Стојнић, возач; Душан Грбић, пословођа; Миодраг Јовановић, ВК аутоелектричар; Алија Камбери, КВ аутоелектричар; Зорица Петровић, оператер; Александар Младеновић, КВ аутомеханичар; Ранко Пиљак, возач; Младен Антонијевић, возач; Младен Јовановић, возач; Дарко Симеуновић, возач; Владимир Петровић, КВ аутомеханичар; Марија Стојановић, референт; Слободанка Васиљевић, оператер; Бобиша Гордић, шеф саобраћаја; Емил Илић, возач; Дарко Јовић, возач; Слађан Наградић, возач; Дејан Станковић, возач; Слободан Ракић, возач; Мирко Станковић, КВ аутоелектричар; Предраг Вукелић, КВ аутомеханичар; Бранислав Божић, возач; Горан Драгић, возач; Предраг Вукелић, КВ аутомеханичар; Мирко Стојнић, возач. „Уговорени превоз и унутрашњи транспорт“: Добрила Дамњановић, шеф сектора; Иван Илић, возач теретног возила; Стефан Грмуша, возач; Снежана Јонић, референт; Славица Јовановић, стручни сарадник на пословима издавања рег. налепница; Петар Малиновић, заменик извршног директора; Дејан Рађеновић, референт; Немања Говорчин, возач; Мирослав Мириловић, возач; Зоран Влајковић, ре-
ферент делова и опреме; Ненад Ђурђевић, возач; Зоран Вуковић, транспортни радник; Петар Алексић, заменик шефа Одржавања. ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ Инвестиције: Даница Бошковић, виши референт; Тијана Терзић, заменик извршног директора; Милица Стојановић, референт за јавне набавке; Маријана Стојановић, стручни сарадник; Мирјана Законовић, виши референт; Марко Законовић, пословођа пријемног магацина. Општа логистика: Светлана Петровић, радник ФТО; Јелена Михајловић, радник ФТО; Јованка Берар, виши референт; Милош Деврња, самостални референт; Дејан Јовановић, радник ФТО; Миленко Комарица, радник ФТО; Милијана Недељковић, конобар; Марио Пер, радник ФТО; Драгослав Поповић, радник ФТО; Гоја Свртан, конобар; Тања Угринић-Дивљан, конобар; Ђорђе Никић, водећи стручни сарадник; Милош Ковач, ватрогасац; Драган Симић, ватрогасац; Радивој Голушин, ватрогасац; Игор Јовановић, радник ФТО; Марија Лековић, радник ФТО; Славиша Павловић, радник ФТО; Драган Пешић, радник ФТО; Јелена Вукосављевић, радник ФТО; Ивана Драгић, помоћни радник; Драгана Јовановић, помоћни радник; Игор Марковић, ватрогасац; Марина Ивановић, оператер; Петар Исенај, помоћни радник. Планирање и управљање саобраћајем: Љиљана Даниловић, помоћни радник на терминусу; Наталија Гајдаш Мојсиловић, стручни сарадник; Љиљана Котлајић, отправник; Милијана Лакетић, отправник; Мирјана Лукић, отправник; Ђорђе Новачић, отправник; Новица Славић, отпрвник; Јелена Стефановић, стручни сарадник; Соњица Јорданоски, отправник; Татјана Мирковић, отправник; Милан Мишић, отправник; Сања Петковић, отправник; Никола Станковић, отправник; Драгана Васић, отправник; Новица Ђурђевић, отправник; Жељко Арсенић, отправник; Снежана Бјелогрлић, отправник; Владимир Вукотић, отправник; Драган Цимеша, отправник; Марко Наумовски, референт зоне; Дејан Кнежевић, отправник. Финансије: Ханифа Букилић, благајник; Драгица Лазовић, оператер; Радмила Милојевић, оператер; Мирјана Граоња, благајник; Снежана Караулић, продавац; Анкица Маринчић, референт; Будимир Марсенић, референт; Маја Наумоски, оператер; Гордна Стојановић, референт; Татјана Видовић, продавац; Јелена Шеваљевић, референт; Милица Божулић, контиста; Александра Марсенић, оператер; Снежана Филиповић, оператер. Централни ремонт: Ненад Фрковић, изадалац алата. Електро-грађевинска оператива: Миомир Гузијан, КВ електрозаваривач; Зоран Ловренчић, бригадир; Дарко Мајсторовић, КВ столар; Небојша Величковић, ВК машинбравар; Зорица Божанић, водећи стручни сарадник; Вук Цекић, КВ руковалац ИС; Бојан Дробњак, КВ руковалац ИС; Дејан Манојловић, КВ руковалац ИС; Зоран Најић, КВ руковалац ИС; Срђан Настић, КВ монтер КМ; Владимир Станојевић, КВ руковалац ИС; Жељко Тешић, КВ руковалац ИС; Бранко Трифуновић, КВ руковалац ИС; Марко Влајковић, ВК монтер ИС; Марко Здравковић, КВ руковалац ИС; Зоран Ђикановић ВК монтер ИС; Никола Лукаја КВ монтер КМ. Развој и системски инжењеринг: Тања Булут, референт; Милица Маловић, виши референт; Сузана Ђорђевић, референт; Зоран Максимовић, шеф службе.
15
ИЗ ИСТОРИЈЕ ВОЗНОГ ПАРКА ГСП
Значајни догађаји у историји нашег предузећа
Увођење трамвајског саобраћаја у Београду било је планирано још током 80-тих година 19. века. Међутим, услед немогућности договора са будућим концесионаром, Београдска општина је 1891. године закључила уговор са новим понуђачем, Периклесом Цикосом из Милана, коме је уступљена концесија увођења осветљења и градње „београдске варошке железнице“ тј. трамваја са коњском и механичком вучом. Прва трамвајска пруга од Калемегдана до Славије је пуштена у саобраћај 1. октобра 1892. године, по старом календару. Отварањем електричне централе на Дорћолу 1893. године, стичу се услови и за електрификацију трамваја. У наредном периоду је извршена електрификација дела „савске линије“ и на тај начин је омогућено да се 5. јуна 1894. године отвори прва, у потпуности електрификована пруга од Теразија до Топчидера, омиљеног излетишта Београђана.
си превоз у Београду. Гаража капацитета 120 возила налазила се у улици Мајке Јевросиме 30-32. У оквиру ООУР-а Такси, у првој половини 1976. године формирана је Јединица удруженог рада Минибус са препознатљивим наранџастим Мерцедесима.
Првог светског рата, Београдска општина је тражила решење у циљу побољшања јавног саобраћаја. Због тога је 1925. године учињен први озбиљнији покушај увођења аутобуса у јавни превоз Београда. Тадашња Управа трамваја и осветљења је отворила линију Славија-Авала, којом су саобраћали аутобуси марке НАГ добијени на име ратне репарације. Међутим, резултати испитивања су били незадовољавајући због неподобности старих аутобуса и лошег стања београдске калдрме.
Мрежа трамвајских линија се из године у годину све више ширила. Изградња моста Краља Александра I преко Саве омогућила је спајање Београда и Земуна возилима јавног превоза. Свечано отварање
осветљења расписала прву лицитацију за набавку два тролејбуса. На првом београдском сајму аутомобила одржаном исте године је на штанду Националног павиљона Италије изложен један ФИАТ-ов тролејбус. Две године касније се озбиљније креће у пројекат увођења новог превозног средства тако што је расписана нова лицитација за 10 возила. Идеја је била да се тролејбус уведе уместо трамвајске линије 9 од Кнежевог споменика до Кланице (код данашњег Панчевачког моста). Међутим, услед текућих финансијских проблема, а касније и рата, пројекат није реализован. На тролејбус се чекало до Првомајске параде 1947. године када је свечано представљен на траси од Калемегдана до Славије. Повећањем броја нових возила, тролејбус „прелази“ Саву 1956. године линијом 14 од Зеленог венца до Земуна да би у наредне три године биле отворене још једна линија до Земуна и једна до Новог Београда. Трамвај по други пут „прескаче“ Саву 1984. године, када су отворене линије 7, 9 и 11 до Блока 45. Слоган
Најстарије помињање аутобуског саобраћаја у Београду потиче из 1912. године, када је извесни господин Вишњић организовао аутобуски превоз са четири аутобуса марке Лаурин и Клемент на релацији од Калемегдана до данашње Аутокоманде. По завршетку 16
трамвајске линије бр. 14 од Дома народне скупштине са београдске стране до Хотела Централ у Земуну било је 5. новембра 1935. године, на дан ослобођења Земуна у Првом светском рату. Колико је овај догађај био значајан говори и чињеница да је у једним моторним колима био и пуковник Радовановић који је први са српском војском ушао у Земун 1918. године. Идеја о увођењу тролејбуског саобраћаја у Београду постојала је још пре Другог светског рата, када је почетком 1938. године, Дирекција трамваја и
Крајем 1962. године формирана је такси служба као самостални погон у оквиру Градског саобраћајног предузећа, са задатком да организује и обавља так-
„трамвајем у XXI век“ представљао је синоним за даље проширење трамвајске мреже. Александар Зајц Удружење историчара аутомобилизма 17
СИНДИКАТ ГСП НЕЗАВИСНОСТ
СИНДИКАТ РАДНИКА ЗАПОСЛЕНИХ У ГСП
Заједно кроз други век
ПОВОДОМ ДАНА ПРЕДУЗЕЋА
Јединствени можемо све
Синдикат радника запослених у ГСП „Београд“ и овом приликом, односно поводом 123 године постојања ЈКП ГСП „Београд“ жели да поручи својим члановима, као и свим запосленим: Тешка су времена иза нас, а можда нас очекују још тежа, тако да је неопходно да сабијемо редове и да се заједно боримо за основна права запослених. То
значи да и даље свакодневно радимо на побољшању услова рада, на повећању зарада, односно побољшању стандарда и, наравно, за свако радно место. У дугој историји наше фирме, нажалост, нису реткост нагомилани проблеми, али смо их један по један решавали. Упркос свему, и данас смо основни носилац јавног превоза у Београду, одно-
сно, наши возачи, наши мајстори, наши инжењери... су они који даноноћно раде да би превезли Београђане. Јединствени можемо све, а нарочито уколико нам је заједнички циљ – бољитак нашег ЈКП ГСП „Београд“. Мира Баста Председник Синдиката
културе и традиције не живи, али захваљујући њима постојимо и толико дуго трајемо. Све док то поштујемо и негујемо, опстаћемо као предузеће и бити у позицији да се изборимо и за личне интересе. Истина је да народ од културе и традиције не живи, али за Синдикат Независност ГСП Београд основан је на истеку првог века постојања Предузећа. Често смо били на удару критика, и углавном у немилости власти и руководстава, али увек смо радили искључиво у интересу Градског саобраћајног предузећа, радника и пре свега чланова нашег синдиката. Потврда доследности у нашем раду стигла је у виду стицања репрезентативности, што је велика
радника запослених у ГСП „Београд“
РАДНИЧКО-СПОРТСКЕ ИГРЕ „СТАВРОС 2015“
Најбољи у фудбалу и одбојци
Синдикат радника запослених у ГСП учествовао је на Радничким спортским играма које су ове године организоване у Ставросу, уз учешће екипа из Србије и иностранства. У јакој конкуренцији били су заступљени сви класични спортови (фудбал, кошарка, одбојка, тенис, конопац итд). Наши такмичари су се храбро борили за боје синдиката и Предузећа. Тако су чланови Синдиката радника запослених у ГСП „Београд“ освојили прва места у фудбалу и одбојци, трећа места у тенису и повлачењу конопца. Игре су протекле у фер и спортској атмосфери, а сви учесници су се на крају срдачно поздравили, са жељом да се идуће године поново састану и покушају да надмаше постигнуте резултате.
Сваки 14. октобар заузима посебно место у срцима оних правих, искрених, дугогодишњих радника ЈКП ГСП „Београд“. Сто двадесет трећа годишњица оснивања нашег предузећа је својеврсна културна баштина и значајан датум у сваком погледу. Иако смо тренутно суочени са много проблема, тај дан мора да се обележи, одржи традиција и пренесе на поколења која долазе. Слике почетака, коњских запрега, трамваја на Келемегдану, тролејбуских линија до Земуна, такси возила, нових аутобуса и многе, многе друге су једноставно нешто што не смемо да дозволимо да избледи и нестане, без обзира на унутрашње несугласице и сукобе мишљења. Са друге стране, тачно је да се од
Извршни одбор Синдиката радника запослених у ГСП „Београд“
18
част, али и обавеза да наставимо у том тренду. Нажалост, време које је пред нама препуно је изазова и све је присутнија опасност да ЈКП ГСП „Београд“ неће опстати у свом изворном облику. Предстоји нам велика борба да до тога не дође или бар да прође без већих последица. Олакшавајућа околност и за Синдикат и за ГСП су наши чланови и сви остали радници, јер су они, уз пребогату историју, једина права вредност и истинска снага која може да сачува Предузеће, име и традицију – па да сви заједно наставимо пут кроз други век нашег постојања. Извршни одбор Синдиката Независност ЈКП ГСП „Београд“
19
ЈУЧЕ
МАЛО ЗАБАВЕ
ГСП СКАНДИНАВКА
ДАНАС
СУТРА
20
21
НАШ ВОЗАЧ СА ЛИНИЈЕ 59 - БИЦИКЛИЗАМ У ГСП
КАРАТЕ КЛУБ ГСП „БЕОГРАД – ПОЛЕТ“
„Освојио“ Француску
У серији текстова који афирмишу спорт, здрав и квалитетан начин живота наших гсповаца, у једном од прошлих листова ГСП, објавили смо текст Томислава Пује, возача на линији 59 из СП „Нови Београд“ под називом „Сезона бревета је при крају“ у коме нас упознаје са спортском дисциплином маратонским бициклизмом – бреветом. Пуја је тада описао бициклистички маратон дуг 1000 км, који је возио у Србији са идејом да се квалификује за овогодишњи маратон Париз – Брест – Париз. Ради се о једном од најпознатијих и најтежих бициклистичких маратона на свету, у који је укључен и Тур де Франс, а одржава се сваке четврте године. Дужински и временски квалификациони испити за овај маратон су врло напорни – подразумевају успешну вожњу на 200, 300, 400 и 600 километара, које је Пуја, по правилима морао да одвeзе у овој години. Чак 60.000 такмичара из целог света конкурисало је за само 6.000 стартних професионалних и аматерских места и право учешћа у маратону. Наш возач је то право стекао и успешно савладао ову тешку и захтевну трку. А како је све изгледало, сазнајемо управо из његовог пера. „Већ у априлу ове године, та „српска хиљадарка“, коју сам одвезао прошле године, омогућила ми је право предпријаве за Париски маратон. Успешно извезене квалификације обезбедиле су ми да учествујем у овој престижној вожњи. Нас шеснаест из Србије, који смо остварили право учешћа, 12. августа смо
кренули на маратон у Париз. Послеподне, 16. августа уследио је старт: на сваких 15 минута стартовало је по 400 такмичара. Кренули смо ка граду Бресту преко Нормандије и Бретање до Атланског океана. Иако смо били оптерећени, јер нисмо као друге екипе имали пратеће возило које носи опрему, храну, напитке, већ је свако носио свој терет, због узбуђења на то нисмо ни мислили. Услови су били екстремни, на планинама, уз кишу и маглу, чекале су нас ниске температуре и до 5 степени, док је у долинама било и 40˚С у хладу. Нисмо носили ни класичне вреће за спавање, већ само термоизолационе фолије, које су се показале као сјајна замена за тешку опрему.
Екстремни услови
На сваких 100 – 120 км биле су контролне тачке где су се оверавале књижице учесника и где се могло јести, одморити, поправити квар на бициклу, па и затражити помоћ лекара. Маратонцима је био потребан повремени одмор па су спавали где ко стигне: по клупама, ливадама, у амбарима, на тротаорима, градским трговима. Стаза је била валовита, прво веће брдо је било ка граду Бресту на Атланском океану. Како је то била половина стазе, повратак је био психичко олакшање. Како се улази у другу, а нарочито трећу ноћ са веома мало спавања, постаје све теже. Ја сам спавао укупно око 5 сати од 74 сата за колико сам завршио маратон. Бициклистички маратон није трка и нема првог, већ постоји временски рок, лимит од 90 сати са одморима и паузама од старта за који треба прећи стазу.
Градски превоз у Паризу „Као возач у ГСП, вероватно мало професионално деформисан, искористио сам могућност да разгледам како функционише градски превоз у Паризу. Додуше, аутобуси возе тамо где нема метроа. На свакој станици је дисплеј на коме је обавештење за колико долази аутобус. Улази се на предња врата и ту се валидира. Код возача је аутомат за карте, убаци се новац и једноставно изађе карта. Окретнице су велике и прилагођене путницима и возачима.“, изнео је Томислав своја запажања о градском превозу у Паризу.
22
Дведесет година успешног рада
„Французи су нас одушевили. Читаве регије кроз које смо пролазили као да живе само за овај догађај. И стари и млади, организатори, грађани, навијачи, локални бициклистички клубови пружали су учесницима несебичну подршку и храбрили их. И по дану и усред ноћи стајали су крај стазе делили бесплатно воду, сокове, кроасане, воће, палачинке и осталу храну. У кризним тренуцима, ова подршка ми је пуно значила. Уверио сам се да је у Француској бицикл традиција, део васпитања и културе живљења. Зато је Тур де Франс гледало више људи него олимпијске игре. Сви учесници који су у временском року завршили овај маратон су победници, а посебно учесници ПБП-а са инвалидношћу. То су по мени највећи хероји. Такође, учествовао је и гинисов рекордер који је возио „степер“ бицикл (вози и стоји). Колико је то тежак испит снаге и ума говори податак да је чак 1250 возача одустало од вожње. Било је разних занимљивости и бицикала од најмодернијих до оних класичних, оних који се возе у лежећем положају, тандем бицикала... По правилу, важно је да је на људски погон. Цео догађај је снимала француска телевизија „Канал +“ а ми смо били препознатљиви у дресовима Србије, прави амбасадори наше земље. Био је ово заиста један неописив и незабораван догађај. Можда следећа репортажа буде 2016. године са маратона Лондон – Единбург – Лондон у дужини од 1480 километара. Томислав Пуја, возач СП „Нови Београд“ Колеги Томиславу желимо добро здравље и остварење жеља и с нестрпљењем очекујемо репортажу из Лондона. Б.М.
Јуна ове године, Карате клуб ГСП „Београд – Полет“ обележио је значајан јубилеј – 20 година од оснивања. Тим поводом, у овом броју пишемо о историји Клуба и успесима оствареним током протекле две деценије. ГСП „Београд“ и заинтересовани радници Предузећа – љубитељи карате спорта, на Оснивачкој скупштини, одржаној 29. јуна 1995. године, донели су одлуку о оснивању Карате клуба ГСП „Београд - Полет“. Циљеви Карате клуба ГСП „Београд - Полет“ били су и остали: „организовање рада на развоју карате спорта, окупљање деце, омладине и радника ГСП „Београд“, унапређење свих делатности на карате спорту, омасовљавање и подизање квалитета карате спорта и неговање традиција карате спорта“.
тренинге са великим успехом предводи Зоран Аксентијевић, наш колега и признати стручњак каратеа. Клуб је, од оснивања, члан Карате федерације Србије и Београдског карате савеза и уписан је у регистар Министарства за омладину и спорт. Своје активности клуб обавља у фискултурној сали Техничке школе ГСП. На редовној годишњој седници Скупштине, одржаној 14. марта 2012. године, усвојене су измене и допуне Статута Клуба, а које се односе, пре свега, на усклађивање са новим Законом о спорту. Новина у најважнијем акту Клуба је учешће представника Техничке школе ГСП у његовим органима, чиме је унапређена дугогодишња сарадња између Клуба и школе. Гспови каратисти редовни су учесници у Националној лиги, Првенству и Купу Србије у организацији Карате федерације Србије; Првенству и Купу Београда, које организује Београдски карате савез; а такмиче се и на бројним турнирима у организацији карате клубова у земљи и иностранству. Најважнији појединачни и екипни национални резултати у последњој деценији:
Оснивачком скупштином председавала је Бранкица Петровић – Поповић. За првог председника Клуба изабран је Слободан Радосављевић, а за потпредседника Зоран Петровић. Такође, на овој Скупштини је усвојен и Статут клуба. КК ГСП „Полет“ припадао је Спортском друштву ГСП „Београд – Полет“, породици клубова чији је оснивач наше Предузеће, а у чијем саставу су, поред каратиста, били и фудбалски, рукометни, шаховски и џудо клуб. Скупштина Клуба је на седници одржаној 4. 4.1997. године, за председника изабрала Слободана Стевића, а за потпредседника Зорана Петровића, који и данас воде Клуб. Све ове године,
Првенство Србије и Црне горе за пионире и наде 2005: Никола Лазаревић +45 кг – I место Маја Ристивојевић +55 кг – III место Куп Србије и Црне горе за пионире и наде 2005: Маја Ристивојевић +50 кг – II место Првенство Србије за кадете и јуниоре 2006: Ивана Николић , јуниорке +60 кг - III место Првенство Србије за сениоре 2007: Милорад Аћимовић, сениори - 60 кг - II место Куп Србије за кадете, јуниоре и сениоре 2007: Николић Ивана, јуниорке +58 кг – III место Првенство Балкана за децу 2007: Маја Ристивојевић - 55 кг – III место Првенство Србије за кадете и јуниоре 2008: Екипно јуниори – II место Првенство Србије за кадете, јуниоре и млађе сениоре 2009: Маја Ристивојевић, јуниорке +59 кг – III место Екипно млађи сениори – III место
Тренинзи карате клуба ГСП ,,Београд - Полет“ одржавају се у Техничкој школи ГСП, у Улици Радосава Грујића 2, у терминима: понедељак, среда и четвртак: од 20:00 до 22:00, петак: од 21:30 до 22:30, субота: од 9:00 до 11:00. Сви заинтересовани могу се јавити и информисати на телефоне: 011/366 41 69 и 065/448 13 73. Првенство Србије за пионирке и пионире 2010: Сара Ивковић +35 кг – III место Никола Шинко +45 кг – I место Марко Васић +45 кг – II место Куп Србије за полетарце, пионире и наде 2010: Ивановић Вук, пионири - 37 кг – III место Екипно млађи пионири – III место Првенство Србије за пионире и наде 2011: Огњен Тонић +45 кг – III место Дина Дурмиш +40 кг – III место Никола Шинко +50 кг – I место Првенство Србије за сениорке и сениоре 2011: Катарина Михаиловић, сениорке -50 кг – II место Куп Србије за кадете, јуниоре, млађе сениоре и сениоре 2011: Марко Ристивојевић, млађи сениори +78 кг – II место Првенство Србије за сениорке и сениоре 2012: Катарина Михаиловић, сениорке -50 кг – II место Првенство Србије за пионире и наде 2012: Никола Шинко -70 кг – II место Дина Дурмиш +47 кг – II место Ели Вукасовић -40 кг – II место Екипно наде, мушкарци – II место Екипно наде, девојчице – III место Куп Србије за сениоре 2015: Марко Ристивојевић, +78 кг – II место Нашим каратистима честитамо леп јубилеј, желимо им пуно чланова и освојених медаља. Б.М.
23
www.gsp.co.rs
ЛИСТ ЈКП ГРАДСКОГ САОБРАЋАЈНОГ ПРЕДУЗЕЋА “БЕОГРАД” октобар 2015.
Главни и одговорни уредник Љиљана Илић Уредник Лектор Јелена Тмушић Секретар Редакције Бранкица Марчета Техничко уређење и дизајн Даница Бошковић Милан Стошић Издаје: Служба за медијски наступ ЈКП ГСП “Београд” Кнегиње Љубице 29, телефон: 366-4047 факс: 366-4232
БЕОГРАД 1892.
Награде листа: Мајски цвет Синдиката Београда 1975. године Плакета Синдиката Србије 1981. године Орденом заслуга за народ са златном звездицом одликовано је Градско саобраћајно предузеће “Београд” 22. септембра 1977. године
[email protected]
