А У Т О Р И Л Е Т О П И С А
ДЕЈАН АЛЕКСИЋ, рођен 1972. у Краљеву. Пише поезију и прозу. Књиге песама: Потпуни говор, 1995; Доказивање сенке, 1996; Свагдашњи час, 2000; Собна митологија, 2003; После, 2005; Довољно, 2008; Једино ветар, 2011; Бити, 2013. Књиге песама и прича за децу: Дугме без капу та, 2002; Пустоловине једног зрна кафе (поема), 2004; Кад се разболео петак, 2006; На пример, 2006; Нежна песма о нежном ветру Дувољубу (поема), 2006; Божићна прича, 2007; Музика тражи уши, 2008; Игрокази, 2010, Петар и перт ле, 2010; Прича о доброј мет ли, 2010; Стижу блесе, чувајте се, 2010; Лука из олука, 2011; Исидора и зуб, 2011; Баш је добро родити се, 2012; Загонетка ретка звана архитекта, 2013; Бојан Мрвица и закопано благо, 2013; Кога се тиче како живе приче, 2013; Ципела на крају света, 2014; Чудесни подвизи Азбучка Првог у тридесет слова, 2015. МИХ АЕЛ АНТОЛОВИЋ, рођен 1975. у Аугзбург у код Минхена, СР Немачка. Школовао се у Сомбору и Новом Саду. Историчар („Исто риографско дело Фридриха Мајнекеа” – докторат одбранио 2012. године), бави се српском и југословенском историјом ХIХ и ХХ века, историјом Немаца у Југоисточној Европи, историјом Немачке, историјом историо графије и методологијом, преводи с немачког (Георг Г. Игерс, Историјска наука у 20. веку – критички поглед у међународном контексту, 2014) и енглеског. Научне и стручне радове, као и преводе, објављује у периодици. ИВАН БАЗРЂАН, рођен 1991. у Ваљеву. Основне и мастер студије завршио на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факулте та у Новом Саду. Пише филмску критику (за сајт Нови Полис) и текстове, објављује у периодици. ЖАРКО ВИДОВИЋ (17. мај 1921, Тешањ – 18. мај 2016, Беог рад). Српски филозоф, историчар цивилизације и историчар уметности. Дела: Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом – један есте тички проблем, 1961; Огледи о духовном искуству, 1989; Његош и Ко совски завјет у Новом вијеку, 1989; Срби у Југославији и Европи, 1994; Трагедија и Литургија – есеј о духовној судбини Европе, 1996; Суочење православља са Европом – огледи о историјском искуству, 1997; Романи
909
Ђорђа Оцића – поетофилософија и коментари, 1999; Литургијска тајна Светог писма, 2002; И вера је уметност, 2008; Историја и вера, 2009. СОФИЈА ВИЂИК АНТ, рођена 1990. у Новом Сад у. Пише кратку прозу, есеје и књижевн у критику, објављује у периодици. СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ, рођен 1973. у Суботици. Пише прозу, студије, есеје и књижевну критику. Од 2013. године је главни и одговор ни уредник Летописа. Објављене књиге: Дегустација страсти, 1998; На промаји, 2007; Портрет херменеутичара у транзицији, 2007; Ко је убио мртву драгу? – историја мотива мртве драге у српском песништву, 2009; Forward – кримикомедија, роман, 2009; Црњански, Мегалополис, 2011; Ми, избрисани – видео-игра, роман, 2013; Кошарка то је Партизан – мит о Кошаркашком клубу Партизан, 2016. СЛОБОДАН ВОЈ ИЧИЋ, рођен 1943. у Брестицама код Никшића, Црна Гора. Пише приповетке и романе. Књиге приповедака: Урвине, 1977; Штетна стварност, 1992; Лепота одрицања, 2003. Романи: Темељ, 1982; Кобац, 1997; Ноћ, соба, жар-птице и Бог, 2006; Наше драге убице, 2012. ДРАГАН А ВУК ИЋ ЕВИЋ, рођена 1967. у Краљеву. Професор је српске књижевности на Филолошком факултет у у Беог раду. Пише есе је, студије и моног рафије. Области интересовања су јој српска књижев ност 19. века, књижевност и етнологија, књижевност и наратологија, књижевност и еротологија. Објављене књиге: Поетика читања – кри тика прозе 1868–1901, 1998; Огледи о српском реа лизму, 2003; Писмо и прича – српска реалистичка приповетка и фолк лорна традиција, 2006; Ка поетици српског реа лизма (коау тор Душан Иванић), 2007; Анархија текста – огледи о српској књижевности 19. века, 2011; Огледавања – Лаза Лазаревић и Симо Матавуљ (коау торка Снежана Милосављевић Милић), 2014. НЕБОЈША ВУКОВИЋ, рођен 1973. у Србобран у. Филозоф, поли тиколог, публициста, дипломирао на Филозофском факултет у у Новом Сад у (филозофија), магистрирао у Беог рад у на ФПН (међународни од носи) и докторирао у Беог рад у на Геог рафском факултет у (политичка географија – геополитика). Пише научне радове из области међународне политике и међународних односа, геополитике и геостратегије. Објавље на књига: Логика империје – Николас Спајкман и савремена америчка геополитика, 2007. ИВАН А ДИМИЋ, рођена 1957. у Беог рад у. Пише драме и кратку прозу, преводи с енглеског и француског. Драме: Пред огледалом, 1986;
910
Пепељуга, 1989; Бели угао, 1998; Гоље, 2001; Змајовини пангалози, 2007. Књиге приповедака: Црна зелен, 1995; Махорка, мастило и муж, 1998; Узимање времена, 2001; Има ли кога?, 2006; Попис имовине, 2009; Арза мас, 2016. ГОРДАН А ЂИЛ АС, рођена 1958. у Накову код Кикинде. Библио текар, библиог раф, пише поезију. Књиге песама: Пред огледалом, 1985; Господине, господине, 1989; Царски врт, 1996; Звезда југа, 2002; Успутна станица, 2005; Учитељ сећања, 2009; Сећање које се није догодило, 2011; Друге ствари, 2012; Била сам послушно дрво, 2012; Север, удаљен звук, 2015. Моног рафије: Шест посленика Библиотеке Матице српске, 1998; Мапа света Петроварадинске тврђаве (коаутори Б. Попржан, Н. Маму ла, Ђ. Писарев), 2005; Библиографија ИНДИС 1976–2009 (коау торка С. Вуковић), 2010. Приредила је и објавила више књига и селективних би блиог рафија савремених српских писаца. БОГДАН ЗЛАТИЋ, рођен 1958. у Београду. Дипломирао је на Прав ном факултету у Београду. Филмски критичар, сценариста и публициста, пише сценарије, стручне текстове, критичке осврте и прилоге о филму. Коаутор је зборника есеја о Новом Холивуду Свет ло у тами, 1991, 1994. и приређивач и коау тор књиге Режија: Војислав Нановић – последњи пионир, 1993. Сценариста је „Продужене Литургије о Светом Сави”, 1997, сарадник на сценарију документарног филма Легенда о Драгоманцима, о српском санитет у у Првом светском рат у, 2004. и сценариста дугоме тражних документарних филмова: Без града и без закона, 2001. и Изабрао сам: Сократ–Прота–Крап, биог рафски филм о Љуби Тадићу, 2007. КСЕНИЈА КАТАНИЋ, рођена 1946. у Беог рад у. Бави се књижев ношћу и новинарством, пише огледе, есеје и критику. Објављене књиге: Раскош неизвесног – оглед о поезији Ђоке Стојичића, 1997; Над књигом завичајном – књижевне критике, 2004; Погледи из душе – импресије о сликарима, вајарима, графичарима и керамичарима; књиге о уметности, 2004; Записи, 2010; Прикази 1 – поезија, 2011; Прикази 2 – проза, 2012; Погледи из душе II – импресије о сликарима, вајарима, графичарима, керамичарима, књиге о уметности, интервју, 2014; Белези – књижевне критике, 1–2, 2015; У сјају мудре суштине – оглед о делу Ђоке Стоји чића, 2015. ДАВИД КЕЦМ АН ДАКО, рођен 1947. у Рајновцима код Бихаћа, БиХ. Пише поезију, прозу, есеје, књижевн у, ликовн у и позоришну кри тику. Књиге песама: Реч на леду, 1976; Претпоноћни воз, 1980; Ноћни риболов, 1980; Трептај (хаику), 1988; Распад мозаика, 1989; Зидари све тилишта, 1991; Небески гласник, 1994; Сањам, сањам чаролије (песме
911
и приче за дец у), 1994; Хоћко и Нећко (за дец у), 1997; Mennyei hírnök (хаику на мађарском), 1997; Столетна вода, 2001; Даљинама преко света (за дец у), 2003; Сам као суза (избор), 2003; Неко само тебе тражи (за дец у), 2007; Хор сенки, 2010. Књиге прозе: Леђ, 1982; Калем, 1992; Кад дуња замирише (роман), 1995; Озарје, 1999; Тамнина, 2008; Река за један дан, 2014. ЖАРКО МИЛЕНКОВИЋ, рођен 1988. у Приштини. Пише поезију, прозу, есеје и књижевн у критику. Књига песама: Кенотаф, 2011. СОФИЈА МИЛОРАДОВИЋ, рођена 1963. у Ћуприји. Филолог, лин гвиста, бави се фонологијом, морфологијом, синтаксом и семантиком, као и лексикологијом и етнолингвистиком. Научни је саветник на Институту за српски језик САНУ и редовни професор на Филозофском факултет у у Нишу. Пише студије, моног рафије, стручне радове и критичке прика зе. Објављене књиге: Пастирска терминологија Кривовирског Тимока, 1993; Употреба падежних облика у говору Параћинског Поморавља – бал канистички и етномиграциони аспект, 2003; Музички жаргон младих и музыкальный молодёжный сленг – компаративни поглед, 2012. МИЛ АН МИЦ ИЋ, рођен 1961. у Зрењанин у. Историчар, главне теме проу чавања су му српски добровољачки покрет у Првом светском рату, колонизација Војводине између два светска рата и историја Баната. Пише студије, моног рафије, хронике, поезију и прозу. Студије: Одисеја батањских Срба, 2003; Искушење – живети у колонији, 2008; Банатско дуго орање, историјски есеји, 2012; Развитак нових насеља у Банату 1920–1941, 2013; Школство у новим насељима Баната 1920–1941, 2013; Особито је Александрово сазидано, 2013; Српско добровољачко питање у Великом рат у 1914–1918, 2014; Kолонија у Банатском Новом Селу 1921–1941, 2014; Трагање за егзистенцијом, 2015; Незапамћена битка – српски добровољци у Русији 1914–1918, 2016; Колонисти са Вида пусте, 2016; Невидљива сеоба, 2016. Књиге документарне прозе: Српски добро вољци насељу Војвода Бојовић, 2000; Српски добровољци у Банатском Душановцу, 2003; Из албума ратова, 2006; Српски добровољци 1914–1918 – животи, сећања, 2016. Књиге хроника: Војвода Степа – прве деценије трајања, 1997; Мала хроника александровачке школе, 1998; Мала прича о степчанској школи 1927–2002, 2002. Књиге песама: Сан нема месеца, 1990; Молитве успаваној свет лости, 1994; Горка радост, 1996; Молитве барци која одлази, 1999; Наш мозак је кријумчарена роба, 2006; Ми смо мила зенитистички свет, 2008; Ракија и ране, 2010. Књиге прозе: Месец од венецијанског сап уна, 2013; Код живахног огледала, 2014; Списак сеновитих имена, 2016.
912
СНЕЖ АН А НИКОЛ ИЋ, рођена 1990. у Шапц у. Студентк иња је докторских студија српске књижевности на Филозофском факултет у у Новом Саду. Бави се књижевношћу XX века, пише поезију, есеје и књи жевн у критику. Књига песама: Задивљени спавач, 2013. ДЕЈАН А ОЦИЋ, рођена 1969. у Беог рад у. Завршила филозофију на Филозофском факултет у у Беог рад у. Пише поезију, есеје и студије, уређује лексикографска издања, приређује књиге. Књига песама: Линије, 2014. Студија: Дијалектика ирационалног. Серен Кјеркегор, 2005. При редила: Дела Ђорђа Оцића у 8 књига, 2012. САША РАДОЈЧИЋ, рођен 1963. у Сомбору. Пише поезију, књижев ну критику, студије, есеје и преводи с немачког. Књиге песама: Узалуд снови, 1985; Камерна музика, 1991; Америка и друге песме, 1994; Елегије, ноктурна, етиде, 2001; Четири годишња доба, 2004; Панонске етиде, изабране и нове песме, 2012; Cyber zen, 2013; Дуге и кратке песме, 2015. Књиге критика, есеја и студија: Провидни анђели, 2003; Поезија, време будуће, 2003; Ништа и прах – антрополошки песимизам Стеријиног Даворја, 2006; Стапање хоризоната – песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици, 2010; Разумевање и збивање – основни чиниоци херменеутичког искуства, 2011; Увод у филозофију уметности, 2014; Реч после, 2015; Једна песма – херменеутички изгреди, 2016. ПЕТАР САРИЋ, рођен 1937. у Бањанима код Никшића, Црна Гора. Пише поезију и прозу. Књиге песама: Беле клетве, 1970; Небески дом, 1972; Врх поља, 1973; Конак реке, 1975; Пак лено поље, 1990. Романи: Велики ахавски трг, 1972; Сутра стиже господар 1, 2, 1979, 1981; Дечак из Ластве, 1986; Петруша и Милуша, 1990; Страх од свет лости, 2005; Сара, 2008; Митрова Америка, 2012. Књига писама: И времену се зату рио траг – отворена и затворена писма са Косова, 2015. НЕНАД СТАНОЈ ЕВИЋ, рођен 1982. у Сремској Мит ровици. Бави се српском књижевношћу ХХ века, пише огледе и књижевн у критику, објављује у периодици. ЈУЛ ИЈАН ТАМ АШ, рођен 1950. у Врбасу. Бави се књижевном историјом и теоријом, компаратистиком, посебно проу чава русинску, украјинску и друге словенске књижевности, пише поезију, прозу, есеје и студије. Редовни је члан Војвођанске академије наука и уметности и ино страни редовни члан Националне академије наука и уметности Украјине у Кијеву. Важније научне и есејистичке књиге: Између књижевне теори је и интерпретације, 1977; Над хтори дума, 1982; Русинска књижевност
913
– историја и статус, 1984; Гавриїл Костелъник медзи доктрину и при роду, 1986; Дарови моје браће, 1990; Руски Керестур – лїтопис история (1745–1991), 1992; Украјинска књижевност између Истока и Запада, 1995; Конєц XX вику, 1995; История рускей литератури, 1997; Изабрана дела 1–4, 2002; О природи књижевности и природи проучавања књижев ности, 2006; Величина малих – поетика регионалних и малих књижевних традиција, 2008; Євангелиста Михайло Ковач, 2009; Дюра Папгаргаї – од рурализма по популизем, 2012. Важније белет ристичке и песничке књиге: Нєбо на колєнох, 1972; Балада панонского ладяра, 1974; Песме о праху, 1975; Песак и доба, 1986; Окупани у вичносци, 1989; Златна хмара, 1990; Силазак у дан, 2002; Сплав од чежњи , 2010; Дереґля з мрийо, 2010; Десет љубавних заповести – роман о јадима старог Вертера Ремецког, 2013; Центурион (изабране песме на русинском, украјинском, српском и немачком језику), 2014. ДРАГАН ХАМОВИЋ, рођен 1970. у Краљеву. Пише поезију, есеје и књижевну критику. Књиге песама: Мракови, руге, 1992; Намештеник, 1994; Матична књига, 2007; Албум раних стихова, 2007; Жежено и нежно, 2012; Змај у јајету – наивне песме, 2013; Тиска – песме и понеки запис, 2015; Меко језгро – песме с пратећом причом, 2016. Књиге есеја и кри тика: Сан Драгана Илића, 1990; Ствари овдашње, 1998; Песничке ствари, 1999; Последње и прво, 2003; С обе стране, 2006; Лето и цитати – пое зија и поетика Јована Христића, 2008; Песма од почетка, 2009; Раич ковић – песнички развој и поетичко окружење, 2011; Матични простор, 2012; Пут ка усправној зем љи – модерна српска поезија и њена култур на самосвест, 2016; Момо тражи Капора – проблем идентитета у Ка поровој прози, 2016. Приредио више књига. ВИКТОР ШКОРИЋ, рођен 1991. у Зрењанину. Пише прозу, студије, есеје и књижевн у критику. Књига приповедака: Давнина, ружа и прах, 2011. Књига есеја: Магле, ноћи и жице – есеји о Душану Васиљеву, 2016. Приредио Бранислав КАРАНОВИЋ
914