ИВАН БА ЗР ЂАН, ро ђен у Ва ље ву. Основ не и ма стер сту ди је. у Но вом Са ду. Пи ше филм ску кри ти ку (за сајт Но ви По лис) и тек сто ве,

А У ­Т О ­Р И Л Е ­Т О ­П И ­С А

ДЕ­ЈАН АЛЕК­СИЋ, ро­ђен 1972. у Кра­ље­ву. Пи­ше по­е­зи­ју и про­зу. Књи­ге пе­са­ма: Пот­пу­ни го­вор, 1995; До­ка­зи­ва­ње сен­ке, 1996; Сваг­да­шњи час, 2000; Соб­на ми­то­ло­ги­ја, 2003; По­сле, 2005; До­вољ­но, 2008; Је­ди­но ве­тар, 2011; Би­ти, 2013. Књи­ге пе­са­ма и при­ча за де­цу: Дуг­ме без ка­пу­ та, 2002; Пу­сто­ло­ви­не јед­ног зр­на ка­фе (по­е­ма), 2004; Кад се раз­бо­лео пе­так, 2006; На при­мер, 2006; Не­жна пе­сма о не­жном ве­тру Ду­во­љу­бу (по­е­ма), 2006; Бо­жић­на при­ча, 2007; Му­зи­ка тра­жи уши, 2008; Игро­ка­зи, 2010, Пе­тар и пер­т ле, 2010; При­ча о до­број ме­т ли, 2010; Сти­жу бле­се, чу­вај­те се, 2010; Лу­ка из олу­ка, 2011; Иси­до­ра и зуб, 2011; Баш је до­бро ро­ди­ти се, 2012; За­го­нет­ка рет­ка зва­на ар­хи­тек­та, 2013; Бо­јан Мр­ви­ца и за­ко­па­но бла­го, 2013; Ко­га се ти­че ка­ко жи­ве при­че, 2013; Ци­пе­ла на кра­ју све­та, 2014; Чу­де­сни под­ви­зи Азбуч­ка Пр­вог у три­де­сет сло­ва, 2015. МИ­Х А­ЕЛ АН­ТО­ЛО­ВИЋ, ро­ђен 1975. у Ауг­збур­г у код Мин­хе­на, СР Не­мач­ка. Шко­ло­вао се у Сом­бо­ру и Но­вом Са­ду. Исто­ри­чар („Исто­ ри­о­граф­ско де­ло Фри­дри­ха Мај­не­кеа” – док­то­рат од­бра­нио 2012. го­ди­не), ба­ви се срп­ском и ју­го­сло­вен­ском исто­ри­јом ХIХ и ХХ ве­ка, исто­ри­јом Не­ма­ца у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, исто­ри­јом Не­мач­ке, исто­ри­јом исто­рио­ гра­фи­је и ме­то­до­ло­ги­јом, пре­во­ди с не­мач­ког (Ге­орг Г. Игерс, Исто­риј­ска на­у­ка у 20. ве­ку – кри­тич­ки по­глед у ме­ђу­на­род­ном кон­тек­сту, 2014) и ен­гле­ског. На­уч­не и струч­не ра­до­ве, као и пре­во­де, об­ја­вљу­је у пе­рио­ди­ци. ИВАН БА­ЗР­ЂАН, ро­ђен 1991. у Ва­ље­ву. Основ­не и ма­стер сту­ди­је за­вр­шио на Од­се­ку за срп­ску књи­жев­ност и је­зик Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­ та у Но­вом Са­ду. Пи­ше филм­ску кри­ти­ку (за сајт Но­ви По­лис) и тек­сто­ве, об­ја­вљу­је у пе­ри­о­ди­ци. ЖАР­КО ВИ­ДО­ВИЋ (17. мај 1921, Те­шањ – 18. мај 2016, Бе­о­г рад). Срп­ски фи­ло­зоф, исто­ри­чар ци­ви­ли­за­ци­је и исто­ри­чар умет­но­сти. Де­ла: Ме­штро­вић и са­вре­ме­ни су­коб скулп­то­ра с ар­хи­тек­том – је­дан есте­ тич­ки про­блем, 1961; Огле­ди о ду­хов­ном ис­ку­ству, 1989; Ње­гош и Ко­ сов­ски за­вјет у Но­вом ви­је­ку, 1989; Ср­би у Ју­го­сла­ви­ји и Евро­пи, 1994; Тра­ге­ди­ја и Ли­тур­ги­ја – есеј о ду­хов­ној суд­би­ни Евро­пе, 1996; Су­о­че­ње пра­во­сла­вља са Евро­пом – огле­ди о исто­риј­ском ис­ку­ству, 1997; Ро­ма­ни

909

Ђор­ђа Оци­ћа – по­е­то­фи­ло­со­фи­ја и ко­мен­та­ри, 1999; Ли­тур­гиј­ска тај­на Све­тог пи­сма, 2002; И ве­ра је умет­ност, 2008; Исто­ри­ја и ве­ра, 2009. СО­ФИ­ЈА ВИ­ЂИ­К АНТ, ро­ђе­на 1990. у Но­вом Са­д у. Пи­ше крат­ку про­зу, есе­је и књи­жев­н у кри­ти­ку, об­ја­вљу­је у пе­ри­о­ди­ци. СЛО­БО­ДАН ВЛА­ДУ­ШИЋ, ро­ђен 1973. у Су­бо­ти­ци. Пи­ше про­зу, сту­ди­је, есе­је и књи­жев­ну кри­ти­ку. Од 2013. го­ди­не је глав­ни и од­го­вор­ ни уред­ник Ле­то­пи­са. Об­ја­вље­не књи­ге: Де­гу­ста­ци­ја стра­сти, 1998; На про­ма­ји, 2007; Пор­трет хер­ме­не­у­ти­ча­ра у тран­зи­ци­ји, 2007; Ко је убио мр­тву дра­гу? – исто­ри­ја мо­ти­ва мр­тве дра­ге у срп­ском пе­сни­штву, 2009; For­ward – кри­ми­ко­ме­ди­ја, ро­ман, 2009; Цр­њан­ски, Ме­га­ло­по­лис, 2011; Ми, из­бри­са­ни – ви­део-игра, ро­ман, 2013; Ко­шар­ка то је Пар­ти­зан – мит о Ко­шар­ка­шком клу­бу Пар­ти­зан, 2016. СЛО­БО­ДАН ВО­Ј И­ЧИЋ, ро­ђен 1943. у Бре­сти­ца­ма код Ник­ши­ћа, Цр­на Го­ра. Пи­ше при­по­вет­ке и ро­ма­не. Књи­ге при­по­ве­да­ка: Ур­ви­не, 1977; Штет­на ствар­ност, 1992; Ле­по­та од­ри­ца­ња, 2003. Ро­ма­ни: Те­мељ, 1982; Ко­бац, 1997; Ноћ, со­ба, жар-пти­це и Бог, 2006; На­ше дра­ге уби­це, 2012. ДРА­ГА­Н А ВУ­К И­Ћ Е­ВИЋ, ро­ђе­на 1967. у Кра­ље­ву. Про­фе­сор је срп­ске књи­жев­но­сти на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­т у у Бе­о­г ра­ду. Пи­ше есе­ је, сту­ди­је и мо­но­г ра­фи­је. Обла­сти ин­те­ре­со­ва­ња су јој срп­ска књи­жев­ ност 19. ве­ка, књи­жев­ност и ет­но­ло­ги­ја, књи­жев­ност и на­ра­то­ло­ги­ја, књи­жев­ност и еро­то­ло­ги­ја. Об­ја­вље­не књи­ге: По­е­ти­ка чи­та­ња – кри­ ти­ка про­зе 1868–1901, 1998; Огле­ди о срп­ском ре­а ­ли­зму, 2003; Пи­смо и при­ча – срп­ска ре­а­ли­стич­ка при­по­вет­ка и фол­к лор­на тра­ди­ци­ја, 2006; Ка по­е­ти­ци срп­ског ре­а ­ли­зма (ко­а­у ­тор Ду­шан Ива­нић), 2007; Анар­хи­ја тек­ста – огле­ди о срп­ској књи­жев­но­сти 19. ве­ка, 2011; Огле­да­ва­ња – Ла­за Ла­за­ре­вић и Си­мо Ма­та­вуљ (ко­а­у ­тор­ка Сне­жа­на Ми­ло­са­вље­вић Ми­лић), 2014. НЕ­БОЈ­ША ВУ­КО­ВИЋ, ро­ђен 1973. у Ср­бо­бра­н у. Фи­ло­зоф, по­ли­ ти­ко­лог, пу­бли­ци­ста, ди­пло­ми­рао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Но­вом Са­д у (фи­ло­зо­фи­ја), ма­ги­стри­рао у Бе­о­г ра­д у на ФПН (ме­ђу­на­род­ни од­ но­си) и док­то­ри­рао у Бе­о­г ра­д у на Ге­о­г раф­ском фа­кул­те­т у (по­ли­тич­ка ге­о­гра­фи­ја – ге­о­по­ли­ти­ка). Пи­ше на­уч­не ра­до­ве из обла­сти ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке и ме­ђу­на­род­них од­но­са, ге­о­по­ли­ти­ке и ге­о­стра­те­ги­је. Об­ја­вље­ на књи­га: Ло­ги­ка им­пе­ри­је – Ни­ко­лас Спајк­ман и са­вре­ме­на аме­рич­ка ге­о­по­ли­ти­ка, 2007. ИВА­Н А ДИ­МИЋ, ро­ђе­на 1957. у Бе­о­г ра­д у. Пи­ше дра­ме и крат­ку про­зу, пре­во­ди с ен­гле­ског и фран­цу­ског. Дра­ме: Пред огле­да­лом, 1986;

910

Пе­пе­љу­га, 1989; Бе­ли угао, 1998; Го­ље, 2001; Зма­јо­ви­ни пан­га­ло­зи, 2007. Књи­ге при­по­ве­да­ка: Цр­на зе­лен, 1995; Ма­хор­ка, ма­сти­ло и муж, 1998; Узи­ма­ње вре­ме­на, 2001; Има ли ко­га?, 2006; По­пис имо­ви­не, 2009; Ар­за­ мас, 2016. ГОР­ДА­Н А ЂИ­Л АС, ро­ђе­на 1958. у На­ко­ву код Ки­кин­де. Би­бли­о­ те­кар, би­бли­о­г раф, пи­ше по­е­зи­ју. Књи­ге пе­са­ма: Пред огле­да­лом, 1985; Го­спо­ди­не, го­спо­ди­не, 1989; Цар­ски врт, 1996; Зве­зда ју­га, 2002; Ус­пут­на ста­ни­ца, 2005; Учи­тељ се­ћа­ња, 2009; Се­ћа­ње ко­је се ни­је до­го­ди­ло, 2011; Дру­ге ства­ри, 2012; Би­ла сам по­слу­шно др­во, 2012; Се­вер, уда­љен звук, 2015. Мо­но­г ра­фи­је: Шест по­сле­ни­ка Би­бли­о­те­ке Ма­ти­це срп­ске, 1998; Ма­па све­та Пе­тро­ва­ра­дин­ске твр­ђа­ве (ко­а­у­то­ри Б. По­пр­жан, Н. Ма­му­ ла, Ђ. Пи­са­рев), 2005; Би­бли­о­гра­фи­ја ИН­ДИС 1976–2009 (ко­а­у ­тор­ка С. Ву­ко­вић), 2010. При­ре­ди­ла је и об­ја­ви­ла ви­ше књи­га и се­лек­тив­них би­ бли­о­г ра­фи­ја са­вре­ме­них срп­ских пи­са­ца. БОГ­ДАН ЗЛА­ТИЋ, ро­ђен 1958. у Бе­о­гра­ду. Ди­пло­ми­рао је на Прав­ ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Филм­ски кри­ти­чар, сце­на­ри­ста и пу­бли­ци­ста, пи­ше сце­на­ри­је, струч­не тек­сто­ве, кри­тич­ке освр­те и при­ло­ге о фил­му. Ко­а­у­тор је збор­ни­ка есе­ја о Но­вом Хо­ли­ву­ду Све­т ло у та­ми, 1991, 1994. и при­ре­ђи­вач и ко­а­у ­тор књи­ге Ре­жи­ја: Во­ји­слав На­но­вић – по­след­њи пи­о­нир, 1993. Сце­на­ри­ста је „Про­ду­же­не Ли­тур­ги­је о Све­том Са­ви”, 1997, са­рад­ник на сце­на­ри­ју до­ку­мен­тар­ног фил­ма Ле­ген­да о Дра­го­ман­ци­ма, о срп­ском са­ни­те­т у у Пр­вом свет­ском ра­т у, 2004. и сце­на­ри­ста ду­го­ме­ тра­жних до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва: Без гра­да и без за­ко­на, 2001. и Иза­брао сам: Со­крат­–Про­та­–Крап, би­о­г раф­ски филм о Љу­би Та­ди­ћу, 2007. КСЕ­НИ­ЈА КА­ТА­НИЋ, ро­ђе­на 1946. у Бе­о­г ра­д у. Ба­ви се књи­жев­ но­шћу и но­ви­нар­ством, пи­ше огле­де, есе­је и кри­ти­ку. Об­ја­вље­не књи­ге: Рас­кош не­из­ве­сног – оглед о по­е­зи­ји Ђо­ке Сто­ји­чи­ћа, 1997; Над књи­гом за­ви­чај­ном – књи­жев­не кри­ти­ке, 2004; По­гле­ди из ду­ше – им­пре­си­је о сли­ка­ри­ма, ва­ја­ри­ма, гра­фи­ча­ри­ма и ке­ра­ми­ча­ри­ма; књи­ге о умет­но­сти, 2004; За­пи­си, 2010; При­ка­зи 1 – по­е­зи­ја, 2011; При­ка­зи 2 – про­за, 2012; По­гле­ди из ду­ше II – им­пре­си­је о сли­ка­ри­ма, ва­ја­ри­ма, гра­фи­ча­ри­ма, ке­ра­ми­ча­ри­ма, књи­ге о умет­но­сти, ин­тер­вју, 2014; Бе­ле­зи – књи­жев­не кри­ти­ке, 1–2, 2015; У сја­ју му­дре су­шти­не – оглед о де­лу Ђо­ке Сто­ји­ чи­ћа, 2015. ДА­ВИД КЕЦ­М АН ДА­КО, ро­ђен 1947. у Рај­нов­ци­ма код Би­ха­ћа, БиХ. Пи­ше по­е­зи­ју, про­зу, есе­је, књи­жев­н у, ли­ков­н у и по­зо­ри­шну кри­ ти­ку. Књи­ге пе­са­ма: Реч на ле­ду, 1976; Прет­по­ноћ­ни воз, 1980; Ноћ­ни ри­бо­лов, 1980; Треп­тај (ха­и­ку), 1988; Рас­пад мо­за­и­ка, 1989; Зи­да­ри све­ ти­ли­шта, 1991; Не­бе­ски гла­сник, 1994; Са­њам, са­њам ча­ро­ли­је (пе­сме

911

и при­че за де­ц у), 1994; Хоћ­ко и Нећ­ко (за де­ц у), 1997; Mennyei hírnök (ха­и­ку на ма­ђар­ском), 1997; Сто­лет­на во­да, 2001; Да­љи­на­ма пре­ко све­та (за де­ц у), 2003; Сам као су­за (из­бор), 2003; Не­ко са­мо те­бе тра­жи (за де­ц у), 2007; Хор сен­ки, 2010. Књи­ге про­зе: Леђ, 1982; Ка­лем, 1992; Кад ду­ња за­ми­ри­ше (ро­ман), 1995; Озар­је, 1999; Там­ни­на, 2008; Ре­ка за је­дан дан, 2014. ЖАР­КО МИ­ЛЕН­КО­ВИЋ, ро­ђен 1988. у При­шти­ни. Пи­ше по­е­зи­ју, про­зу, есе­је и књи­жев­н у кри­ти­ку. Књи­га пе­са­ма: Ке­но­таф, 2011. СО­ФИ­ЈА МИ­ЛО­РА­ДО­ВИЋ, ро­ђе­на 1963. у Ћу­при­ји. Фи­ло­лог, лин­ гви­ста, ба­ви се фо­но­ло­ги­јом, мор­фо­ло­ги­јом, син­так­сом и се­ман­ти­ком, као и лек­си­ко­ло­ги­јом и ет­но­лин­гви­сти­ком. На­уч­ни је са­вет­ник на Ин­сти­ту­ту за срп­ски је­зик СА­НУ и ре­дов­ни про­фе­сор на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Ни­шу. Пи­ше сту­ди­је, мо­но­г ра­фи­је, струч­не ра­до­ве и кри­тич­ке при­ка­ зе. Об­ја­вље­не књи­ге: Па­стир­ска тер­ми­но­ло­ги­ја Кри­во­вир­ског Ти­мо­ка, 1993; Упо­тре­ба па­де­жних об­ли­ка у го­во­ру Па­ра­ћин­ског По­мо­ра­вља – бал­ ка­ни­стич­ки и ет­но­ми­гра­ци­о­ни аспект, 2003; Му­зич­ки жар­гон мла­дих и музыкальный мо­лодёжн­ый сленг – ком­па­ра­тив­ни по­глед, 2012. МИ­Л АН МИ­Ц ИЋ, ро­ђен 1961. у Зре­ња­ни­н у. Исто­ри­чар, глав­не те­ме про­у ­ча­ва­ња су му срп­ски до­бро­во­љач­ки по­крет у Пр­вом свет­ском ра­ту, ко­ло­ни­за­ци­ја Вој­во­ди­не из­ме­ђу два свет­ска ра­та и исто­ри­ја Ба­на­та. Пи­ше сту­ди­је, мо­но­г ра­фи­је, хро­ни­ке, по­е­зи­ју и про­зу. Сту­ди­је: Оди­се­ја ба­тањ­ских Ср­ба, 2003; Ис­ку­ше­ње – жи­ве­ти у ко­ло­ни­ји, 2008; Ба­нат­ско ду­го ора­ње, исто­риј­ски есе­ји, 2012; Раз­ви­так но­вих на­се­ља у Ба­на­ту 1920–1941, 2013; Школ­ство у но­вим на­се­љи­ма Ба­на­та 1920–1941, 2013; Осо­би­то је Алек­сан­дро­во са­зи­да­но, 2013; Срп­ско до­бро­во­љач­ко пи­та­ње у Ве­ли­ком ра­т у 1914–1918, 2014; Kолонија у Ба­нат­ском Но­вом Се­лу 1921–1941, 2014; Тра­га­ње за ег­зи­стен­ци­јом, 2015; Не­за­пам­ће­на бит­ка – срп­ски до­бро­вољ­ци у Ру­си­ји 1914–1918, 2016; Ко­ло­ни­сти са Ви­да пу­сте, 2016; Не­ви­дљи­ва се­о­ба, 2016. Књи­ге до­ку­мен­тар­не про­зе: Срп­ски до­бро­ вољ­ци на­се­љу Вој­во­да Бо­јо­вић, 2000; Срп­ски до­бро­вољ­ци у Ба­нат­ском Ду­ша­нов­цу, 2003; Из ал­бу­ма ра­то­ва, 2006; Срп­ски до­бро­вољ­ци 1914–1918 – жи­во­ти, се­ћа­ња, 2016. Књи­ге хро­ни­ка: Вој­во­да Сте­па – пр­ве де­це­ни­је тра­ја­ња, 1997; Ма­ла хро­ни­ка алек­сан­дро­вач­ке шко­ле, 1998; Ма­ла при­ча о степ­чан­ској шко­ли 1927–2002, 2002. Књи­ге пе­са­ма: Сан не­ма ме­се­ца, 1990; Мо­ли­тве успа­ва­ној све­т ло­сти, 1994; Гор­ка ра­дост, 1996; Мо­ли­тве бар­ци ко­ја од­ла­зи, 1999; Наш мо­зак је кри­јум­ча­ре­на ро­ба, 2006; Ми смо ми­ла зе­ни­ти­стич­ки свет, 2008; Ра­ки­ја и ра­не, 2010. Књи­ге про­зе: Ме­сец од ве­не­ци­јан­ског са­п у­на, 2013; Код жи­вах­ног огле­да­ла, 2014; Спи­сак се­но­ви­тих име­на, 2016.

912

СНЕ­Ж А­Н А НИ­КО­Л ИЋ, ро­ђе­на 1990. у Шап­ц у. Сту­дент­к и­ња је док­тор­ских сту­ди­ја срп­ске књи­жев­но­сти на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Но­вом Са­ду. Ба­ви се књи­жев­но­шћу XX ве­ка, пи­ше по­е­зи­ју, есе­је и књи­ жев­н у кри­ти­ку. Књи­га пе­са­ма: За­ди­вље­ни спа­вач, 2013. ДЕ­ЈА­Н А ОЦИЋ, ро­ђе­на 1969. у Бе­о­г ра­д у. За­вр­ши­ла фи­ло­зо­фи­ју на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­г ра­д у. Пи­ше по­е­зи­ју, есе­је и сту­ди­је, уре­ђу­је лек­си­ко­граф­ска из­да­ња, при­ре­ђу­је књи­ге. Књи­га пе­са­ма: Ли­ни­је, 2014. Сту­ди­ја: Ди­ја­лек­ти­ка ира­ци­о­нал­ног. Се­рен Кјер­ке­гор, 2005. При­ ре­ди­ла: Де­ла Ђор­ђа Оци­ћа у 8 књи­га, 2012. СА­ША РА­ДОЈ­ЧИЋ, ро­ђен 1963. у Сом­бо­ру. Пи­ше по­е­зи­ју, књи­жев­ ну кри­ти­ку, сту­ди­је, есе­је и пре­во­ди с не­мач­ког. Књи­ге пе­са­ма: Уза­луд сно­ви, 1985; Ка­мер­на му­зи­ка, 1991; Аме­ри­ка и дру­ге пе­сме, 1994; Еле­ги­је, нок­тур­на, ети­де, 2001; Че­ти­ри го­ди­шња до­ба, 2004; Па­нон­ске ети­де, иза­бра­не и но­ве пе­сме, 2012; Cyber zen, 2013; Ду­ге и крат­ке пе­сме, 2015. Књи­ге кри­ти­ка, есе­ја и сту­ди­ја: Про­вид­ни ан­ђе­ли, 2003; По­е­зи­ја, вре­ме бу­ду­ће, 2003; Ни­шта и прах – ан­тро­по­ло­шки пе­си­ми­зам Сте­ри­ји­ног Да­вор­ја, 2006; Ста­па­ње хо­ри­зо­на­та – пе­сни­штво и ин­тер­пре­та­ци­ја пе­сни­штва у фи­ло­зоф­ској хер­ме­не­у­ти­ци, 2010; Раз­у­ме­ва­ње и зби­ва­ње – основ­ни чи­ни­о­ци хер­ме­не­у­тич­ког ис­ку­ства, 2011; Увод у фи­ло­зо­фи­ју умет­но­сти, 2014; Реч по­сле, 2015; Јед­на пе­сма – хер­ме­не­у­тич­ки из­гре­ди, 2016. ПЕ­ТАР СА­РИЋ, ро­ђен 1937. у Ба­ња­ни­ма код Ник­ши­ћа, Цр­на Го­ра. Пи­ше по­е­зи­ју и про­зу. Књи­ге пе­са­ма: Бе­ле кле­тве, 1970; Не­бе­ски дом, 1972; Врх по­ља, 1973; Ко­нак ре­ке, 1975; Па­к ле­но по­ље, 1990. Ро­ма­ни: Ве­ли­ки ахав­ски трг, 1972; Су­тра сти­же го­спо­дар 1, 2, 1979, 1981; Де­чак из Ла­стве, 1986; Пе­тру­ша и Ми­лу­ша, 1990; Страх од све­т ло­сти, 2005; Са­ра, 2008; Ми­тро­ва Аме­ри­ка, 2012. Књи­га пи­са­ма: И вре­ме­ну се за­ту­ рио траг – отво­ре­на и за­тво­ре­на пи­сма са Ко­со­ва, 2015. НЕ­НАД СТА­НО­Ј Е­ВИЋ, ро­ђен 1982. у Срем­ској Ми­т ро­ви­ци. Ба­ви се срп­ском књи­жев­но­шћу ХХ ве­ка, пи­ше огле­де и књи­жев­н у кри­ти­ку, об­ја­вљу­је у пе­ри­о­ди­ци. ЈУ­Л И­ЈАН ТА­М АШ, ро­ђен 1950. у Вр­ба­су. Ба­ви се књи­жев­ном исто­ри­јом и те­о­ри­јом, ком­па­ра­ти­сти­ком, по­себ­но про­у ­ча­ва ру­син­ску, укра­јин­ску и дру­ге сло­вен­ске књи­жев­но­сти, пи­ше по­е­зи­ју, про­зу, есе­је и сту­ди­је. Ре­дов­ни је члан Вој­во­ђан­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти и ино­ стра­ни ре­дов­ни члан На­ци­о­нал­не ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти Укра­ји­не у Ки­је­ву. Ва­жни­је на­уч­не и есе­ји­стич­ке књи­ге: Из­ме­ђу књи­жев­не те­о­ри­ је и ин­тер­пре­та­ци­је, 1977; Над хто­ри ду­ма, 1982; Ру­син­ска књи­жев­ност

913

– исто­ри­ја и ста­тус, 1984; Га­вриїл Ко­стелъни­к мед­зи док­три­ну и при­ ро­ду, 1986; Да­ро­ви мо­је бра­ће, 1990; Ру­ски Ке­ре­стур – лїто­пис ис­то­рия (1745–1991), 1992; Укра­јин­ска књи­жев­ност из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да, 1995; Конєц XX ви­ку, 1995; Ис­то­рия ру­скей ли­те­ра­ту­ри, 1997; Иза­бра­на де­ла 1–4, 2002; О при­ро­ди књи­жев­но­сти и при­ро­ди про­у­ча­ва­ња књи­жев­ но­сти, 2006; Ве­ли­чи­на ма­лих – по­е­ти­ка ре­ги­о­нал­них и ма­лих књи­жев­них тра­ди­ци­ја, 2008; Єван­ге­ли­ста Ми­хайло­ Ко­вач, 2009; Дюра Пап­гар­гаї – од ру­ра­ли­зма по по­пу­ли­зем, 2012. Ва­жни­је бе­ле­т ри­стич­ке и пе­снич­ке књи­ге: Нєбо на колєнох, 1972; Ба­ла­да па­нон­ско­го ладяра, 1974; Пе­сме о пра­ху, 1975; Пе­сак и до­ба, 1986; Оку­па­ни у вич­но­сци, 1989; Злат­на хма­ра, 1990; Си­ла­зак у дан, 2002; Сплав од че­жњи , 2010; Де­реґля з мрийо, 2010; Де­сет љу­бав­них за­по­ве­сти – ро­ман о ја­ди­ма ста­рог Вер­те­ра Ре­мец­ког, 2013; Цен­ту­ри­он (иза­бра­не пе­сме на ру­син­ском, укра­јин­ском, срп­ском и не­мач­ком је­зи­ку), 2014. ДРА­ГАН ХА­МО­ВИЋ, ро­ђен 1970. у Кра­ље­ву. Пи­ше по­е­зи­ју, есе­је и књи­жев­ну кри­ти­ку. Књи­ге пе­са­ма: Мра­ко­ви, ру­ге, 1992; На­ме­ште­ник, 1994; Ма­тич­на књи­га, 2007; Ал­бум ра­них сти­хо­ва, 2007; Же­же­но и не­жно, 2012; Змај у ја­је­ту – на­ив­не пе­сме, 2013; Ти­ска – пе­сме и по­не­ки за­пис, 2015; Ме­ко је­згро – пе­сме с пра­те­ћом при­чом, 2016. Књи­ге есе­ја и кри­ ти­ка: Сан Дра­га­на Или­ћа, 1990; Ства­ри ов­да­шње, 1998; Пе­снич­ке ства­ри, 1999; По­след­ње и пр­во, 2003; С обе стра­не, 2006; Ле­то и ци­та­ти – пое­ зи­ја и по­е­ти­ка Јо­ва­на Хри­сти­ћа, 2008; Пе­сма од по­чет­ка, 2009; Ра­ич­ ко­вић – пе­снич­ки раз­вој и по­е­тич­ко окру­же­ње, 2011; Ма­тич­ни про­стор, 2012; Пут ка ус­прав­ној зе­м љи – мо­дер­на срп­ска по­е­зи­ја и ње­на кул­тур­ на са­мо­свест, 2016; Мо­мо тра­жи Ка­по­ра – про­блем иден­ти­те­та у Ка­ по­ро­вој про­зи, 2016. При­ре­дио ви­ше књи­га. ВИК­ТОР ШКО­РИЋ, ро­ђен 1991. у Зре­ња­ни­ну. Пи­ше про­зу, сту­ди­је, есе­је и књи­жев­н у кри­ти­ку. Књи­га при­по­ве­да­ка: Дав­ни­на, ру­жа и прах, 2011. Књи­га есе­ја: Ма­гле, но­ћи и жи­це – есе­ји о Ду­ша­ну Ва­си­ље­ву, 2016. При­ре­дио Бра­ни­слав КА­РА­НО­ВИЋ

914