Пешта, Будимпешта, 12. октобар Нова серија, г. XVI, бр. 41

Пешта, 1838–1849.

Будимпешта, 12. октобар 2006.

Нова серија, г. XVI, бр. 41

Фото: ИВАН ЈАКШИЋ

Сабор српске културе у Батањи

Такмичење рецитатора и казивача прозе

За издавача: Андрија Роцков

Главни уредник: Милан Степанов

Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

хроника Хроника хроника хроника хроника хроника хроника хроника хроника

„Професионалац” у Печују

Тибор Ембер и Зорица Јурковић

П

рофесионалац је стигао и у Печуј! Тужна комедија Душана Ковачевића, која никога не оставља равнодушним, стигла је у престоницу Жупаније Барање захваљујући Самоуправи Срба у Печују и 22. септембра представљена у Хрватском казалишту.

У режији Радослава Златана Дорића, четворочлана глумачка екипа Српског позоришта у Мађарској извела је комад у којем, налазећи се пред сутоном свог живота, тајни агент бивше државе одлучује да се исповеди и то човеку којег је потајно пратио, прислушкивао задњих десет година на сваком кораку. Између „професиoналца” и „oбјекта” долази до сукоба „истинa”, јер сваки од њих има своју истину. Истину која значи искорак и на плану значења, јер завршним призором доводи у везу дубоке, тешке и нерашчишћене политичке проблеме из периода комунизма са ратним страдањима на територији екс-Југославије током деведесетих. Позоришна представа оставила је дубоке утиске у публици која је имала прилику да огледа сјајне глумачке бравуре међу којима се истакла глума Милана Руса а такође су упечатљиви били и Тибор Ембер, Зорица Јурковић и Јосо Маториц. У сваком случају, „Професионалац” у извођењу Српског позоришта у Мађарској заслужује све похвале и само се можемо понадати да ће се наше театарско друштво, овим комадом, представити и у осталим, насељима настањеним српским живљем. Предраг Мандић

Научно-популарно предавање у Мохачу

Цвета Вуковић о доласку Срба у Сечуј

У

организацији месног Српског клуба, у Мохачу је 23. септембра одржано клупско вече приликом којег је гост мохачких Срба била Цвета Вуковић, професорка историје Српске гимназије у Будимпешти, Сечујкиња која се марљиво бави изучавањем историјата Срба у Барањи. Пред двадесетак људи, Цвета Вуковић је у свом научно-популарном предавању говорила о сеоби Срба с посебним освртом на долазак Срба у Сечуј, њихов друштвени живот у овом барањском насељу а потом је посебну пажњу посветила раздобљу патријарха Арсенија III Чарнојевића који је пет година провео у дунавској варошици и имао план да ту оснује манастир са црквом, отвори схоластичку гимназију и српску штампарију. Вредан истраживач српске прошлости у Барањи је затим опширно говорила о верској настави у Сечују, црквено-општинском и образовном животу у овом насељу а при крају свог предавања услужно је одговорила и на постављена питања аудиторијума.

Подршка Србије печујском пројекту

„М

инистарство културе Републике Србије, предлажући пројекте у домену своје секторске политике, на основу Закона о делатностима од општег интереса у области културе (Сл. Гласник РС, број: 49/92) и Закона о културним добрима (Сл. Гласник РС, број: 71/94), одредило је своје приоритете на основу циљева своје програмске политике и анализе постојећег стања ове делатности и стања институција. Основни циљ ових предлога јесте подизање нивоа и квалитета културне делатности ради задовољавања потреба грађана, укључивање установа културе у пројекте друштвеног развоја, модернизација њиховог рада и достизање европских стандарда у овој области. Због тога Министарство културе Републике Србије сматра да у Национални инвестициони план треба да

укључи као најважиије приоритете у области културе санацију, адаптацију и грађевинску реконструкцију зграда у којима су смештене установе културе” – стоји на веб сајту Министарства културе Републике Србије које води бригу и о Србима у дијаспори. То потврђује и одлука према којој је из Националног инвестиционог плана за изградњу црквено-уметничке збирке у Печују обезбеђено 300.000 евра, тј. 82 милиона форинти. Ову вест Србима у Печују пренео је господин Мирољуб Радосављевић, државни секретар Министарства културе Републике Србије који је на позив Печујско-барањског српског удружења 23. септембра боравио у престоници Жупаније Барање где се састао са јерејем Предрагом Хајдуковићем, парохом печујским, Радованом Горјанцем, председником месне српске мањинске самоуправе и председником Печујско-барањског Српског удружења, аутором овог чланка. Нагласивши важност очувања културно-историјских споменика српског народа у расејању, државни секретар је истакао спремност Србије да потпомаже пројекте који се односе на заштиту српске баштине а затим је погледао и планове Мирољуб Радосављевић, државни секретар Минис- који су урађени на тарства културе Републике Србије (први с десна) са пољу изградње буПредрагом Хајдуковићем и Радованом Горјанцем дућег музеја који ће

2

се, ако Бог да, саградити у стражњем делу порте месне српске православне капеле. Високи гост из Београда изразио је своје задовољство што Срби у Барањи улажу труд и настојања како би спасли културно-историјске вредности српског народа а потом је предложио да се након изградње црквено-уметничке збирке и ђацима, гимназијалцима у Србији иницира да се туристичка маршрута студијских путовања усмери ка Печују, Шиклошу и другим барањским насељима а затим ка Будимпешти и Сентандреји.

Цвета Вуковић

Следећа приредба Срба у Мохачу заказана је за 29. октобар када ће у граду на Дунаву, у Центру „Бaтра” са почетком у 17 часова, гостовати Српско позориште у Мађарској. Улаз на представу глумаца наше театарске дружине је бесплатан а организатори и овим путем позивају све заинтересоване. П. М.

Јереј Предраг Хајдуковић, парох печујски се захвалио на свесрдној помоћи Министарства и уједно изразио наду да ће се пројекат, са удруженим снагама, остварити до 2010. године када ће Печуј бити културна престоница Европе. У наставку разговора, пажња је посвећена и могућностима сарадње између матичне земље и барањских Срба а посета Мирољуба Радосављевића, државног секретара Министарства културе Републике Србије окончана је боравком високог госта у Шиклошу, где је 24. септембра присуствовао прослави 200. годишњице постојања месне српске православне цркве. П. М.

Награда Војиславу Ђорђеву

У

очи локалних и мањинских Јожеф Шимиц, начелник села Деизбора, 26. септембра у Десци ске. Честитамо Војиславу Ђорђеву! је одржано заједничко засеП. М. дање посланичког тела насеља и чланова месне Српске мањинске самоуправе. Том приликом додељена су и разна признања: међу награђенима је био и Војислав Ђорђев, члан сеоске самоуправе који за собом има 35 година друштвеног рада и првенствено се истицао својом делатношћу на пољу спортског живота. За име овог неуморног активисте, иначе наставника математике, физике и гимнастике везују је многобројне приредбе из области шаха, рукомета, фудбала и других спортских грана а о његовим врлинама и успесима говорио је Ласло Кираљ, заменик начелника Деске. Златни степен признања „За вeрност Десци” награђеном је уручио Војислав Ђорђев

СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

хроника хроника хроника хроника хроника хроника хроника Хроника хроника Вунена времена

Очувати постојеће

Р

езултати остварени на локалним и мањинским изборима одржаним 1. октобра већ су познати. Јавност је такође упозната и са чињеницом да градоначелник Помаза није више Атанасије Голуб, као и да је у Ловри за првог човека поново, и то по пети пут изабран Љубомир Алексов. Тим поводом оба кандидата замолили смо за краћи коментар протеклих догађаја. Љубомир Алексов, начелник Ловре: – Ове године по први пут до сада број пријављених кандидата за начелника и за чланове скупштине био је веома мали. До сада сам у Ловри увек имао противкандидата, а ове године гласање је обављено као да и нису били избори. Разлози можда леже у томе да становници Ловре нису желели да мењају досадашњу ситуацију, али морам да нагласим и то да се генерално узевши у насељима у Мађарској у односу на пре четири године знатно мање њих кандидовало за ову позицију. Истакао бих да је на гласање изашло 50% Ловрана, који располажу гласачким правом, што је свакакао позитивно. То значи да су људи подржали оно што се у нашем селу до сада дешавало. С обзиром да се у наредном периоду у целој земљи очекују рестрикције, мислим да нам следи да тако кажем период „преживљавања”, а не доказивања. Што се тиче инфраструктуре, у претходном периоду створили смо све потребне услове, што значи и да има пара, не предстоје нам велике инвестиције. Главно је да се очува оно што се постигло, односно да се одрже институције, које су и до сада карактерисале наше село.

Одржавање српске школе и обданишта свакако ће бити тежак задатак, али пошто се ради о јединственим и веома ретким установама, на том пољу улажемо велике напоре, јер стечене позиције не желимо да изгубимо. Последњих година у селу смо успели да створимо културну атмосферу, која је привукла шири круг публике, што нам је и био један од циљева. Настојаћемо да проширимо српску библиотеку и надаље ћемо чувати нашу цркву, а заједно са новоизабраном српском самоуправом у којој се налазе млади и агилни људи, верујемо да ћемо у томе и успети. Формирање мањинске бугарске самоуправе неће довести у питање српски карактер нашег села. То значи да уз максимално поштовање и уважавање националних различитости, наша средина и даље остаје српска. Атанасије Голуб, посланик у скупштини града Помаза: – Мислим да је укупно узевши у Помазу у протекле четири године више урађено него у ранијим изборним циклусима, али на резултате је у многоме утицала општа политичка атмосфера у земљи. У околини Будимпеште у већини насеља победили су чланови Фидеса, што се догодило и код нас. На гласање је изашло 6000 грађана, од чега је 2500 гласова освојио новоизабрани градоначелник, Ласло Вићи (Фидес), а 2000 гласова припало је мени. Позитивно је то што смо у састав градске скупштине као независни кандидати изабрани Иван Њари и ја, што ће у наредном периоду сигурно дати позитивне резултате. У нашој земљи политичка атмосфера драстично је другачија него пре четири године, што је и донело овакав исход. С. М.

О Стерији, Вршцу и српској књижевности XIX века

У

оквиру серије обележавања 200 година од рођења нашег великог комедиографа, Јована Стерије Поповића, 2. октобра у 18 часова, у изложбеном простору Централноевропског института одржано је вече посвећено Стерији, Вршцу и српској књижевности XIX века. После поздравних речи председника ССБ, Борислава Руса, о животу и делу чувеног писца говорио је др Иштван Фрид, историчар књижевности, професор на славистичкој катедри Универзитета у Сегедину. Уважени стручњак у оквиру свог излагања упоредио је Стеријино дело са делима других књижевних великана и драмских писаца тога до-

О

Радост у Београду

Будимпешта, 12. октобар 2006.

сновношколци из Ловре и Чипа, од 30. септембра до 5. октобра учествовали су на чувеној дечјој манифестацији „Радост Европе”, одржаној у Београд у присуству 350 малишана из 18 земаља. Током боравка у српској престоници публици су се представили кореографијом „Сеоски вашар” на мађарском језику и то у више наврата. Пријем је од стране домаћина, како истиче учитељица Јелена Вукајловић-Краус, био више него срдачан. Деца, деветоро Ловрана и петоро Чипљана, узраста од другог до осмог разреда, била су смештена код родитеља ђака Основне школе „Олга Петров” у Падинској Скели, који су се максимално трудили да свим њиховим жељама и потребама изађу у сусрет. Манифестација је започела свечаним дефилеом 1. октобра са Трга Републике до Скупштине града. За све учеснике потом је био организован пријем, а први наступ деца су

С. М.

Разиграно на „Шареној барци”

Наши клинци на Барци

Ловрани и Чипљани на манифестацији „Радост Европе”

Дружење за памћење

ба, док је историјату његовог родног града говорила Аница Медаковић, директор вршачког Музеја. Овом приликом осврнула се не само на оно што је везано за Стерију, већ је било речи и о другим великанима српске културе, као што су Васко Попа, или Паја Јовановић. Репрезентативна изложба Библиотеке града Београда, „Стерија, српски Молијер” затворена је у петак, а у Будимпешти је остало 12 копија виђених експоната. То значи да ће у наредном периоду сигирно бити прилике да се са једним њеним делом упозна и публика у другим нашим насељима.

имала другог дана приредбе у Руском дому пред заиста великим бројем посетилаца. Овом приликом представили су се краћом верзијом „Сеоског вашара”, а дужа је приказана трећег дана у Дому војске, у друштву представника још неколико држава учесника. Поред учитељице Јелене Вукајловић-Краус у пратњи деце била је васпитачица Милица Алексов, начелник Ловре, Љубомир Алексов, а у име Самоуправе Срба у Мађарској, Јадранка Драгојловић и председница, Милица Павлов. Током боравка у Београду било је прилике и за слободне програме, што значи да су деца обишла Аду Циганлију, уже градско језгро, а за њих је било приређено и заједничко диско-вече. Завршна приредба одржана је 5. октобра у великој сали Сава центра. Пред препуном двораном Ловрани и Чипљани представили су се са великим успехом, а бурни аплауз публике сасвим сигурно ће им још дуго остати у ушима. А о утисцима се прича и распреда још и данас,… С. М.

П

осле летње паузе, прошле недеље на будимпештанском броду „Вог” одржана је прва јесења „Шарена барка”. Наши основношколци једва су дочекали да се на палуби овог малог и веселог брода поново окупе и заплове непознатим путевима дечије маште, дружења, забаве и доброг расположења. Госте су организатори дочекали стандардним програмима, који судећи по заиста великом интересовању, уопште нису изашли из моде. То значи да су Дијана и Милан Ђурић са бојама и четкицама имали пуне руке посла, а вишечасовни напори резултирали су атрактивном изложбом љупко осликаних дрвених рамова за фотографије. Да машти на „Барци” нема краја доказале су учитељице Анђа Миловановић и Мирјана Ковач, анимирајући децу шаљивим играма и плесовима. На музику најновијих хитова играли су на крају и „стари и млади”, а убедљиво најпопуларнија била је Северина са свима познатом „Штиклом”. После ужине (гибаница и сокићи), весело друштво организатори су на поновно окупљање позвали 12. новембра, после јесењег распуста. С. М.

3

репортажа Репортажа репортажа репортажа репортажа репортажа

У

Мађарској су 1. октобра одржани локални и мањински избори. Упркос афери и политичкој кризи која је задесила земљу, на изборе је изашло више гласача него пре четири године а међу грађанима који су сматрали важним да својим гласовима бар делом креирају политичку будућност свог насеља, налазили су се и Срби. Припадници наше заједнице такође су морали да уваже новине које су им прописали Изборни и модификовани Закон о мањинама. Доста је само поменути регистрацију која је изазвала бурне дискусије а затим и истицање кандидата од стране мањинских, невладиних цивилних организација. Нашим удружењима додељена је изузетно важна улога приликом изношења предлога кандидата. Како би се избегле раније аномалије према којима су српске мањинске самоуправе могли да оформе и појединци који везе немају а нису ни имали са српством, српска цивилна удружења настојала су да међу будућим заступницима изаберу људе који познају српски језик, културу, светосавско српско православље и остале факторе који чине срж српства, српског идентитета. Да ли су у томе друштва успела, нека свако сам процени. Једно је, међутим, сигурно: имајући у виду регистровани број наших бирача, постигнут је резултат који се може сматрати задовољавајућим још и онда ако многи, до 15. јула, нису смели да се изјасне као припадници српске мањине. Број оних који су храбро истакли своју српску националну припадност био је 2060. Од толико регистрованих бирача на изборима је гласало 1279 гласача што је 62,09%. У главном граду Мађарске код гласачких кутија појавила се 301 особа, док је у осталим нашим насељима на изборе изашло 978 бирача. Занимљива је листа цивилних организација које су истакле кандидате: Сентандрејски српски клуб истакао је 27 кандидата од којих су након избора 23 постали чланови српских самоуправа. Српски форум који је, пре свега, у Будимпешти био убедљив, такође може да буде задовољан пошто су од 70 истакнутих кандидата 63 постали чланови бираног тела Срба и то не само у главном граду, него и шире, у Тукуљи и Виљану. Ловранско народносно удружење је самостално истакло 62 кандидата од којих је мандат добило педесет четворо. Поменута мањинска организација из Ловре имала је два кандидата у савезу са Српским удружењем „Зoра” у I кварту у Будимпешти које је искључиво у свом округу именовало шест људи. Све у свему, укупан биланс Ловранског народносног удружења је 56 чланова у српским мањинским самоуправама. Две српске цивилне организације могу се похвалити стопостотним резултатом: Сегединска српска заједница била је убедљива у Поморишју, наиме, сви њени кандидати, укупно 25, добили су мандате, а сличан резултат постигло је и Печујско-барањско српско удружење које је у трима жупанијама канди-

4

Српско изборно коло Ако бисмо сумирали овогодишње мањинске изборе из аспекта српске заједнице у Мађарској, онда можемо констатовати да су они били успешни, наиме, 1. октобра четрнаест будимпештанских квартова и 26 насеља стекли су право да формирају нове српске мањинске самоуправе.

Лазар Путник, начелник Новог Сентивана

Било како било, у марту се предвиђа право „изборно српско коло” када ће електори одлучивати о саставу скупштине Самоуправе Срба у Мађарској и њеном председнику. Очекује се борба разних струјања а у позадини ће се водити дискусије, убеђивања ко кога да подржи… А када смо већ поменули подршку, онда је пожељно истаћи гласове којима су подржани српски активисти у трци за место у поланичким телима локалних самоуправа. Одмах на почетку ваља истаћи начелнике села: у Ловри је Љубомир Алексов забележио пету по реду узастопну победу тако да

довала Србе и то у Жупанијама БачКишкун, Толна и Барања. Посебно ваља истаћи Српско културно и верско удружење са седиштем у Баји које је истакло 6 кандидата од којих су петоро добили мандат у месној српској мањинској самоуправи. Међу занимљивостима вредно је истаћи још један резултат: у Пештанској жупанији Срби су у 11 насеља иницирали изборе за српске самоуправе а све то значи да ће се једино у овој административној области пружити прилика за формирање жупанијске српске мањинске самоуправе, чега до сада није Љубомир Алексов, начелник Ловре било. Што се тиче изборног биланса у овом приликом није имао противглавном граду, Српски форум је мо- ника. Огромно изненађење је, међугао да региструје 57 чланова у српс- тим, задесило Нови Сентиван где је ким самоуправама, Ловранско на- тридесетогодишњи Лазар Путник родносно удружење 12, Сентанд- савладао досадашњег начелника серејски српски клуб једног члана док ла Јаноша Талпаија: штета што ноје Српско удружење „Зoра” у I квар- воизабрани руководилац посланичту у Будимпешти од укупно шест ког тела не говори српски и остаје да могло да забележи пет мандата од се види колико ће користи имата сркојих су два у савезу са већ помену- пска заједница у овом поморишком том ловранском организацијом. насељу у којем је у протекле четири

године члан месне српске мањинске самоуправе био и сам новопечени руководилац посланичког тела села. У Помазу, Атанасије Голуб није успео да понови свој успех од пре четири године: није изабран за начелника, међутим, како он тако и Иван Њари доспели су у бирано тело насеља. У Десци, поново се међу изабраним посланицима села налазе др Марко Рус, Војислав Ђорђев и Миливој Ђорђев што је потврда њиховог досадашњег успешног рада. Недалеко од Деске, и у Чанаду српска заједница може се подичити да су у локалну самоуправу доспела два члана српске заједнице: ради се о Фрањи Колару који је први пут кренуо на изборима и Аурелу Хиђишану, досадашњем потпредседнику Самоуправе Срба у овом насељу који је и у претходном циклусу био члан већинске самоуправе. Батањци такође могу бити задовољни, наиме, у градску самоуправу доспела је Вера Пејић-Сутор, директорка батањске Српске основне школе, досадашњи председник месне Српске мањинске самоуправе, а на листи посланика налази се и име Ђуре Мудрића. Нажалост, у трци за посланичко место у локалној самоуправи нису прошли Радован Филаковић у Сантову, Никола Поповић у Липови, Ђорђе Веселинов и Раденко Ацков у Новом Сентивану, Стеван Роцков, Иван Роцков и Петар Крунић у Калазу. У ред значајних губитака спада и испадање Српске мањинске самоуправе у V кварту у Будимпешти где је због техничких разлога, регистрација била неуспешна, на су на тај начин тамношњи Срби већ на самом старту били спречени да касније формирају своју српску мањинску самоуправу. Све у свему, ако бисмо морали сумирати овогодишње мањинске изборе из аспекта српске заједнице у Мађарској, онда можемо констатовати да су они били успешни, наиме, 1. октобра четрнаест будимпештанских квартова и 26 насеља стекли су право да формирају нове српске мањинске самоуправе. У односу на претходни циклус када је било 44 српске мањинске самоуправе дошло је до благог опадања, но, ако узмемо у обзир да су тада српску мањинску самоуправу формирали и у Гари и Хајдунанашу где су бирано тело Срба оформили појединци који нису имали везе са српстсвом, онда је број сличан. Наиме, још није основана српска самоуправа Будимпеште до чијег формирања ће тек доћи. Ипак, највише се очекује март када ће доћи до коначне одлуке електора који ће морати да открију своје адуте приликом оснивања Скупштине Самоуправе Срба у Мађарској а потом и избора председника земаљске српске самоуправе. Дотле, остаје „игра”, вођење „српског кола” које би требало да се поведе према трезвенијој политици у корист српске заједнице у Мађарској. Јер било како било, свађа не води ка добром и време је да се најзад „братска срца сложе јер тада и олово пливат може”. У супротном, не пише нам се добро. Предраг Мандић

СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

интервју интервју интервју интервју интервју интервју Интервју интервју Др Милица Павлов, председница ССМ о мањинским изборима

Избори успели, правила разочарала М

есецима уочи недавних избора за месне мањинске самоуправе, међу Србима у Мађарској владала је притајена бојазан. Многи су се прибојавали да неће бити довољно потенцијалних бирача, односно оних који су спремни да ставе свој потпис на изјаву да припадају српској народности у Мађарској и тако иницирају изборе за мањинске самоуправе у својим срединама. Песимистичке слутње се, на срећу, нису обистиниле. О томе говори податак да ће у главном граду и унутрашњости земље бити формирано четрдесет месних мањинских самоуправа Срба. Резултатима избора здовољна је и председница Самоуправе Срба у Мађарској, др Милица Павлов: – Задовољни смо реултатима избора, односно бројем регистрованих бирача. С обзиром да су ово били први избори по новом систему, број од 2000 људи који су се регистровали је задовољавајући. Ни податак да је од тог броја 1200 њих изашло на изборе није лош, јер су ти регистровани бирачи знали да при избору нема цензуса, то јест да самоуправе могу да се изаберу са мало добијених гласова. Није грешка бирача што је то тако, већ је законом тако прописано. Дакле, бирачи су ипак били активни. Број формираних самоуправа је смањен. Нису формиране две самоуправе у унутрашњости, али је зато основана једна нова у Тукуљи. Што се тиче Будимпеште, нису формиране самоуправе у два кварта – петом и осмом. У петом кварту се то десило из формалних разлога. То значи да ће у току овог ме-

сеца бити формирано 40 српских мањинских самоуправа. Прелиставајући изборне резултате, уочили смо једну новину: испод имена изабраних кандидата истакнути су називи организација које су их кандидовале. Откуда таква пракса? – Та новина је део нових прописа који регулишу избор мањинских самоуправа. Овога пута нису се могли кандидовати појединци као независни кандидати, већ је требало да имају подршку неке од такозваних цивилних, или боље речено невладиних организација. Кандидате су могле да имају оне организације које у свом оснивачком документу

Систем налик партијском

„Због ограничења у закону, земаљске самоуправе нису биле у прилици да узму активно учешће у припремама за мањинске изборе, па тако ни Самоуправа Срба у Мађарској.”

– Овога пута нису се могли кандидовати појединци као независни кандидати, већ је требало да имају подршку неке од такозваних цивилних, или боље речено невладиних организација. Кандидате су могле да имају оне организације које у свом оснивачком документу имају назнаку да им је једна од делатности рад на пољу мањинске културе ради очувања идентитета дотичне мањине. Примењен је дакле модел који постоји на већинским изборима, где се надмећу политичке странке. Ми смо често наглашавали да то неће ујединити снаге унутар једне заједнице, па чак може доћи и до ривалства и такмичења организација које кандидују своје чланове на изборима. Може се десити да заједница почне да фукнкционише по страначком принципу, што малобројнијим мањинама уопште не одговара, па ни оним већим. То би практично значило њихово разбијање.

Будимпешта, 12. октобар 2006.

знам тачно када су Ловрани основали своју организацију, али је то свакако било доста давно; Сентандрејци такође дуги низ година имају своје удружење. У Будимпешти су две организације имале своје кандидате на изборима: једна је „Зора” која је основана пре две или три године, док је „Српски форум” основан недавно. Овде је примењен модел који постоји на већинским изборима, где се надмећу политичке странке. Ми смо често наглашавали да то неће ујединити снаге унутар једне заједнице, па чак може доћи и до ривалства и такмичења организација које кандидују своје чланове на изборима. Може се десити да заједница почне да фукнкционише по страначком

Четрдесет српских самоуправа

имају назнаку да им је једна од делатности рад на пољу мањинске културе ради очувања идентитета дотичне мањине. Да ли је та нова пракса можда утицала на двоумљење или збуњеност гласача приликом избора? – Ја мислим да то није превише утицало на бираче и да су они гласали више за личности него за организације. То је било више интересантно за саме кандидате, поготово у случајевима када је на једној листи могло да се бира не само између више имена него и више институција које стоје иза њих. На списку смо видели неколико српских организација које су кандидовале своје чланове. Да ли су оне формиране наменски за ову прилику или су већ биле активне и на другим пољима? – Знамо о којим се организацијама ради, то се јасно видело. Кренимо од југа према северу: банатско удружење постоји већ врло дуго; печујско Барањско српско удружење је основано 1999. године; не

– С обзиром да су ово били први избори по новом систему, број од 2000 људи који су се регистровали је задовољавајући. Ни податак да је од тог броја 1200 њих изашло на изборе није лош, јер су ти регистровани бирачи знали да при избору нема цензуса, то јест да самоуправе могу да се изаберу са мало добијених гласова. Није грешка бирача што је то тако, већ је законом тако прописано. Дакле, бирачи су ипак били активни. Број формираних самоуправа је смањен. Нису формиране две самоуправе у унутрашњости, али је зато основана једна нова, у Тукуљи. Што се тиче Будимпеште, нису формиране самоуправе у два кварта – петом и осмом. У петом кварту се то десило из формалних разлога. То значи да ће у току овог месеца бити формирано 40 српских мањинских самоуправа. принципу, што малобројнијим мањинама уопште не одговара, па ни оним већим. То би практично значило њихово разбијање. Колико је Самоуправа Срба у Мађарској била укључена у припрему мањинских избора? – Првобитан нацрт измене закона је доделио много већи делокруг земаљским самоуправама у изборном процесу, али то није прошло. Тако земаљске самоуправе нису биле у прилици да узму активно учешће у припремама за мањинске изборе, па ни Самоуправа Срба у Мађарској. Ми смо током целог циклуса настојали да достављамо све документе не само нашим скупштинарима него и месним организацијама како би активисти били упућени и знали начине и рокове за иницирање мањинских самоуправа и њиховог избора. Шта је следећи корак у постизборном процесу? – Рок за формирање мањинских

Др Милица Павлов: „Нови прописи доносе битне новине и у избору представничких тела унутар мањинских заједница у Мађарској, што ће код нас бити примењено почетком марта следеће године, када истиче мандат садашњим телима.”

самоуправа је 15. октобар. Сви који су изабрани полажу заклетву, а сазивају се и оснивачке седнице на којима се бирају руководства – председника и потпредседника. Потом би требало да се крене у главне послове, оне које су мањинске самоуправе до сада радиле на свом терену. За неколико месеци истиче четворогодишњи мандат представничких тела унутар српске заједнице у Мађарској. Да ли ће се и у чему избор нових органа разликовати од начина који је до сада примењиван? – Овде ће доћи до прилично великих промена јер више неће бити електорских седница. Заправо, чланови месних самоуправа су и даље електори, али неће бити сазивана електорска скупштина већ ће они у својим насељима гласати за чланове земаљских, односно жупанијских самоуправа. То је новина која произилази из промена у закону, а у случају српске заједнице то значи да у Пештанској жупанији може да се формира и једно додатно жупанијско тело. Земаљска самоуправа у своју скупштину може да изабере 25 чланова, уместо досадашњих 29. Међутим, до краја мандата треба обавити још низ планираних задатака? Које од њих сматрате најзначајнијим? – Пошто се приближавамо крају године, још треба да одрадимо уобичајене послове као што је Банатски сабор, затим треба одржати барем још једну скупштину у овој години, закључити и исконтролисати буџет за ову годину, саставити буџет за наредну годину… Свакако ћемо одржати светосавску прославу, а треба имати у виду да су крајем ове и почетком следеће године остали празници, када није могуће реализовати неке веће манифестације на земаљском нивоу. Драган Јаковљевић

5

култура Култура култура култура култура култура култура култура култура Сабор српске културе

Такмичење рецитатора и казивача прозе

У

организацији Самоуправе Срба у Мађарској, Културног и документационог центра Срба у Мађарској и Српске основне школе у Батањи, у оквиру Сабора српске културе у Мађарској, у батањском Дому културе „Атилa Јожеф” 4. октобра по 11. пут је приређено такмичење у рецитовању и казивању прозе. Из овогодишњег надметања рецитатора на српском језику многи су, нажалост, изостали: ученици ловранске и чипљанске основне школе били су одсутни из оправданих разлога, наиме, они су за време одржавања саборске приредбе у Батањи гостовали у Београду на такође традиционалној манифестацији „Рaдост Европе” која је окупила децу из 18 земаља. Питање је, међутим, зашто нису дошла деца из осталих наших насеља попут Новог Сентивана, Чанада и других. Можда зато, јер је Сусрет ученика поморишких основних школа где се учи српски језик и такмичење у рецитовању одвајало свега пет дана? Питање којем би можда вредело више пажње посветити… Осим тога, убудуће, при организовању приредаба можда би требало припазити на координацију и усаглашавање програма који се односе на српску заједницу у Мађарској.

ли најмлађи – ђаци од 1. до 3. разреда а њихов учинак пропратио је жири у саставу: Биљана Максимовић, лектор за српски језик при Сегединском универзитету, др Милица Павлов, председница Самоуправе Срба у Мађарској и јереј Светомир Миличић, парох дешчански. Другу групу чинили су ученици од 4. до 7. разреда о чијем извођењу су оцену морали да донесу Аница Новаковић-Пандуровић, наставница будимпештанске Српске основне школе и гимназије, Агнеза Кациба, универзитетски доцент Сегединског универзитета и потписник ових редова, новинар Српске редакције Мађарског радија. Трећа секција састојала се од ученика 8. разреда основне школе, гимназијалаца и студената Сегединског универзитета. Универзитет Лоранд Етвеш, слично претходним годинама, ни ове године није био заступљен! Вредновање њиховог казивачког умећа било је поверено Кати Силађи, пензионисаној учитељици батањске Српске основне школе, Милану Русу, глумцу, уметничком директору Српског позоришта у Мађарској и Боривоју Русу, директору Културног и документационог центра Срба у Мађарској. Пошто је било заиста сјајних рецитација, жири се нашао „у небра-

У сваком случају, приредбу је у име организатора отворила Вера Пејић-Сутор, директорка батањске Српске основне школе која је у свом поздравном говору између осталог нагласила: „Жeлим да вас поздравим у име домаћина, да се захвалим што сте се одазвали нашем позиву и што сте дошли да у оквиру Сабора српске културе присуствујете рецитовању и казивању прозе. Надам се да ће учесници на прави начин показати шта знају.” И заиста, учесници су на прави, најбољи могући начин показали што умеју и знају. Преко педесет такмичара је учествовало у надметању при којем су подељени у три категорије: у првој су се представи-

ном грожђу”, незахвалној улози! Требао је да донесе соломонске одлуке, што је било прилично тешко. Посебно велику главобољу при одређивању најбољих имали су чланови жирија предвођени Миланом Русом који је подвукао: „Нисмо при себи. Просто је немогуће одлучити о најбољима, о првом, другом и трећем месту. Десет првих награда бисмо могли доделити што значи да сви заслужују похвале, како ученици тако и наставници међу којима нам је професор Радивој Галић у знак опуштености такмичарске атмосфере изашао у сусрет и одрецитовао песму Војислава Илића. Драго ми је што толико талената имамо, па баш зато, било је тешко одлучивати. У

6

корист најбољих, на крају, превагнуле су нијансе: знање српског језика, перфектан акценат, интерпретација, контакт са публиком и избор текстова. Морам признати да су ова деца много зрелија, него што смо ми били оновремено. Једноставно, био сам пријатно изненађен како су рецитатори схватили суштину често пута веома тешких текстова. Све у свему, позитиван помак је учињен унапред и искрено се надам да ће се неки јавити да глуме у Српском позоришту у Мађарској пошто носе у себи таленат који би могли представити и широј јавности! Огромна је вредност како они осећају, како се та осећања одражавају путем њихове интерпретације!” Било како било, на крају су ипак вредноване интерпретације и жири је успео да састави листу најбољих, према којој је у првој групи најбољи био Милош Миливојевић, ученик 1. разреда будимпештанске Српске основне школе, друго место припало је Ани Месарош, ученици 1. разреда дешчанске Српске основне школе, док се на треће место пласирала Александра Фица, ученица 3. разреда батањске Српске основне школе. У истој групи специјалне награде додељене су Иштвану Таначу из Батање и Андреју Ђерђу из Будимпеште – обојица су ученици трећег разреда. У другој категорији, победник је постао Стеван Станојев, ученик 4. разреда батањске Српске основне школе, на другом месту нашла се Милица Чичић, ученица 5. разреда будимпештанске Српске основне школе, док су се трећепласираној позицији с правом обрадовале Изабела Фаркаш, ученица 5. разреда дешчанске Основне школе и Даница Чупић, ученица 7. разреда будимпештанске Српске основне школе. И овде је додељена специјална награда: она је припала Кристини Ђерђ, ученици будимпештанске Српске основне школе. У трећој групи, жири је након дуготрајне дискусије одлучио да се посебно вреднују осмаци, гимназијалци и студенти! Код осмака нај-

бољи је био Нићифор Брцан из Деске, друга је постала Дора Богнар из Батање, док је треће место припало Марку Ђорђевићу из Деске. Код гимназијалаца победила је Софија Симендић, другим местом окитила се Тијани Видицки, а трећим Моња Медаковић, све ученице будимпештанске Српске гимназије. Специјалне награде додељене су Тамари Маричић, ученици будимпештанске Српске гимназије и Бетини Шоперла, ученици батањске Гимназије „Келемeн Микеш”. Код студената првим местом могла се подичити Ерна Зеди, друго место припало је Емеши Риц, а треће Рамони Тот. У сваком случају, овогодишње такмичење у рецитовању било је на високом нивоу, једно од најбољих током последњих година. Поред песама чика Јове Змаја, изведена су дела и других сјајних песника попут Десанке Максимовић, Љубивоја Ршумовића, Душана Радовића, Драгана Лукића, Мирослава Антића, Божидара Тимотијевића, Момчила Тешића, Љубомира Симовића итд. Између осталог, на срећан избор дела познатих књижевника су указали чланови жирија који су приликом завршнице саборске манифестације изнели своје утиске и мишљења. Међу њима била је и Биљана Максимовић, лектор за српски језик Сегединског универзитета која је нагласила: „Жао ми је што нисам чула остале, међутим, морам подвући да су дeца била заиста фантастична. Наравно да не можете сви

освојити прво, друго и треће место али ја посебно похваљујем све вас који сте научили јако дугачке песме за ваш узраст, што сте их изговорили без грешке. Захваљујем се свима вама који сте дошли, јер је важно учествовати а не победити, по сваку цену. Мислим да сте се сви ви лепо провели данас и да ћете сигурно доћи и следеће године, надам се у већем броју!” Рецитовања ће, дакле, бити и идуће године а Сабор српске културе у Мађарској следи већ у суботу, 14. октобра, када ће се у Десци одржати музички део традиционалне манифестације који носи назив Банатски сабор. Предраг Мандић

СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

култура култура култура култура култура култура култура Култура култура

ИЗ НАШЕ

ИСТОРИЈЕ (36)

ИЗВЕСНОЈ ПИСМА Промоција

Ратне године Када је напао византијске територије, велики жупан Урош II је рачунао на помоћ из Угарске, али се убрзо показало да угарски одреди неће на време стићи. Зашто је савезничка помоћ каснила, није познато, али се претпоставља да је брзина којом је цар Манојло реаговао на српски напад у том погледу могла бити пресудна. Било како било, чињеница је да је Србија остала усамљена када се велика византијска војска приближавала њеним границама. Урош II се пред несразмерно већом византијском војском повукао у брда. Византинци су освојили и разорили Рас, а успутне области опустошили. Пошто је у Расу оставио посаду, цар је наставио поход кроз Србију. Забележено је да се око тврђаве Галич водила вишедневна борба. Урош II је за то време нападао поједина одељења византијске војске. Циљ Византинаца је био да заробе рашког великог жупана, али у томе нису успели, него су само спалили његов двор. Отпор Србије византијским успесима 1149. године није сломљен. То се најбоље види по томе што је цар Манојло следеће године повео још већи поход против Уроша II. У војсци која се крајем лета 1150. окупила код Ниша, налазиле су се најпознатије византијске војсковође тог времена, што такође показује да је рат против Срба схваћен веома озбиљно. Ток ратовања показује да су и у Србији обављене велике припреме за борбу. По речима византијског хроничара, Урош II је окупио мноштво добро наоружаних Срба, међу којима су се налазили и одреди жупана Грдеше и Вучине. Овог пута су и помоћне снаге из Угарске стигле на време. Борбе су вођене око два месеца, а до одлучујуће битке је дошло на речици Тари (не бркати је са реком Таром), у близини данашњег Ваљева. Битка је била жестока и њен исход је дуго био неизвестан. Српска војска, заједно са угарским одредима, пружила је снажан отпор. Једна група византијских војсковођа једва је избегла погибију. У борби је учествовао и сам цар Манојло и – судећи по савременим описима битке – упустио се у двобој са заповедником мађарских чета Вакхином. Срби су на крају ипак поражени, многи заробљени, међу њима и жупани Грдеша и Вучина. Битку је добила Византија и Урош II је био принуђен да преговара. Поражен на бојном пољу, рашки велики жупан је морао прихватити „двоструко већи јарам покорности него пре”, како то поносно бележи један византијски савременик. Другим речима, по среди је било обнављање вазалских односа, али под тежим условима него раније. Предраг Степановић

КУЛТУРА МАТИЦЕ 43. Београдски међународни сусрет писаца

К

ада чујем да неко говори о промоцији (мада сам с времена на време и сам њихов учесник), најпре ми кроз главу пролети слика свечане доделе неке aкaдeмскe диплoмe. Тачниje, свeчaни трeнутaк у кojeм дeкaн прoчитa имe нoвoг инжeњерa или прoфeсoрa, и тако га промовише у звaњe кoje je стeкao. Али, сведоци смо да се овај израз одомаћио у уметности, па кaдa писца пoзoву нa прoмoциjу, то подразумева да га прoзивajу нa прoмoциjу њeгoвe књигe. Онда ваљда нема дилеме да се промовише књига a нe њен аутор. Имajући нa уму чињеницу дa сe инжeњeр прoмoвише сaмo jeдaнпут а књига по нeкoликo (чaк и неколико дeсeтина) путa, пoстaвљa сe питaњe: мoжe ли сe књигa прeдстaвљaти и бeз присуствa писца и укoликo мoжe – зaштo аутор вoли да присуствује прoмoциjи свoje књигe? Зaштo књижeвнa публикa вoли да присуствује прoмoциjaмa и ниje ли књижeвнику прoмoциja oнo штo je гологузој певаљки кoнцeрт? Јер, и она и он се обраћају публици, зар не? Само што књижeвнa публикa обично ниje у трaнсу. Ваљда зато што писац нe вичe у микрoфoн. Публика може лепо да купи ЦД (књигу) и да је пoслушa (прoчитa) у тoплом дому. Рeчи (рaдњу) махом знa нaпaмeт. Пa зaштo oндa имa жeљу да присуствује кoнцeрту или књижeвнoj прoмoциjи? Мислим да је то због осећања блискoсти. Нa кoнцeрту, a и нa књижeвнoj прoмoциjи публика je уз свoг миљeникa. Пoстojи мoгућнoст дa се миљeник пoглeдa у oчи, да му се узврaти oсмeх. У oмиљeнoj књизи oстaће уписан aутoгрaм, за успомену, и власник књиге ћe гa с пoнoсoм пoкaзивaти приjaтeљимa. Нарашће у њихoвим oчимa, а то није мало… С другe стрaнe: гологуза певаљка и писац – зaштo oни вoлe прoмoциjу? Jeсу ли и oни жeљни блискoсти с публикoм или пак са новчаницама те исте публике? Код певаљки је то јасно као дан, али код писаца… Није нека пара, али дај шта даш, ни њихова уста нису рутава. Покупе мрвице које им уделе издавачи. Они су углавном ти који приређују промоције и купе највећи део кајмака од продатих књига. Наравно, све ово важи само у околном свету, ван нашег мањинског у чијем је издаваштву одавно остварена крилатица: од сваког према (списатељским) могућностима, свакоме према (читалачким) потребама. Што ће рећи: ти пишеш џабе, они читају џабе (ако читају), све у свему – један дивни комунизам.

Мохачу. Неколико песама Ференца Јухаса на мађарском језику прочитао је сам песник, док је преводе истих песама и једно поглавље из Степановићевог романа читао истакнути драмски уметник Дејан Чавић.

28. септембар – 4. октобар 2006.

Виминацијум отвара своја врата за посетиоце

У Београду је и ове године одржан традиционални међународни сусрет писаца на којем су поред књижевника из Србије у великом броју учествовали писци из двадесет шест земаља – просторно гледано од Кине, Индије, Русије и Ирана до Сједињених Америчких Држава и Салвадора. У највећем броју су, по обичају, били заступљени књижевници из европских држава. Теме које су организатори предвидели за излагања на три пленарне седнице и за разговоре за округлим столовима биле су разноврсне: Велике реке – споне људи и времена; Поезија од крика до молитве; Интернет – нове слободе или слободе уметника; Поруке летризма, хипер-реализма, сигнализма…; Роман као дневник или путопис. Како учесници не би били ограничени на предложене теме, предвиђена је и слободна тема са називом Хоћу да кажем у оквиру које су књижевници могли да говоре о чему год су желели. На овогодишњем сусрету су из Мађарске учествовали угледни песник Ференц Јухас – „песник громада”, како га је један од говорника назвао – и српски књижевник Предраг Степановић. Њима је 29. септембра приређено и заједничко књижевно вече у Римској дворани Библиотеке града Београда. О поезији Ференца Јухаса и прози Предрага Степановића говорио је књижевник Мома Димић, који већ више деценија врши дужност уметничког директора ових сусрета. Ово књижевно вече је било повод и за промоцију нове књиге Предрага Степановића, „роман погранични” – како га је уредник назвао – Живети у

Велелепни археолошки парк Виминацијум, некадашња богата и развијена престоница римске провинције Горње Мезије, некадашњи војни логор и седиште прослављене Седме Клаудијеве римске легије, после вишемесечних припрема, свечано је отворен 5. октобра уз богати уметнички програм, у којем су наступили група „Хазари” и позната виолинисткиња Татјана Олујић. Виминацијум, који се налази надомак Пожаревца и ТЕ „Костолац”, пружиће прави и незаборавни културни доживљај. Ту су, између осталог, и изванредне римске терме, највеће на Балкану, маузолеј несвакидашње лепоте који је, највероватније, изграђен на гробу цара Хостилијана, али и фреске из четвртог века, прави драгуљ овог локалитета. На питање зашто се тако дуго чекало на отварање Виминацијума, др Миомир Кораћ, директор пројекта, рекао је да је било неопходно да се остваре сви услови како би се будућим туристима пружио потпуни комфор. На самом локалитету изграђен је луксузни санитарни чвор, таверна са 206 места у којој ће туристи моћи да се госте јелом и пићем, служеним из копија римских тањира и пехара. Судећи по свим лепотама које Виминацијум може да пружи иностраним гостима, овај археолошки парк у следећој сезони постаће прави хит и незаобилазна тачка на маршрути бродова који долазе издалека. Сезона је отворена до краја новембра, а др Кораћ очекује и долазак гостију током зиме јер је локалитет покривен и постоје сви услови и за зимску посету овог величанственог римског града.

Будимпешта, 12. октобар 2006.

Твој Драган

…И

ТАЧКА

Песник М. у машини Једне ноћи су непозната лица упала у стан песника М, зграбили збуњеног, сањивог поету, стрпали га у џак од грубог платна, изнели на улицу, стрпали у камион и одвезли га у непознатом правцу (престрављени песник је покушавао да броји кривине и секунде, али је после извесног времена посустао) а затим су га збацили с платоа теретњака, извадили из џака и без речи објашњења убацили у неку велику машину – која се зујала и копарала, постављена на сред једне огромне, напуштене фабричке хале, а највише је личила на неки предимензионирани апарат за млевење ораха – и песник М. се узалуд копрцао, покушавајући да се отме невидљивом вртлогу, машина га је усисала у своје средиште, завртела брзином од које застаје дах, и вртела га тако и млела читаве ноћи, све до свитања, када се песник М. пробудио исцрпљен, остарео, купајући се у зноју лица свога. )

Јесења јутра

Устајање у овим зимогрожљивим јесењим јутрима, када дани постају све краћи и краћи, све је мучнија работа, јер сваки нови дан поздравља уморне становнике Б. тамнији и суморнији него онај који му је претходио, са све мање ентузијазма, без правих аргумената за устајање и излазак из топле постеље, као да ни он сам не жели да се пробуди, него хоће одмах да се претопи у нови сумрак, у још једну влажну јесењу ноћ. Милан Степанов

7

политика Политика политика политика политика политика политика

МАТИЦА НА ДЛАНУ И после Мила Мило Мило Ђукановић, у Црној Гори познатији као Бритва, чврсто је одлучио да се повуче са власти. То конкретно значи да више није премијер Црне Горе, па ни мандатар прве владе у независној земљи. Нови мандатар се зове Жељко Штурановић, досадашњи министар правде. Члан је Председништва ДПС-а, чији се председник и даље зове Мило Ђукановић. Бритва се, дакле, „оставља” државних послова али ће их контролисати преко партијских канала. Али зашто је уопште дошло до овог преокрета? За сада је све у сфери нагађања. Процене се крећу од тога да се Ђукановић, како је сам рекао, уморио од 16 година владања (два пута премијер, једном председник Црне Горе и годинама лидер ДПС-а), па до тога да је на овај корак приморан под притиском међународне заједнице, пре свега Вашингтона. Ово последње има смисла због недавних посета америчких званичника Подгорици где је елегантно остављен утисак да Бела кућа очекује да ће се Црногорци дистанцирати од Русије, али и од свог премијера Ђукановића (који је нетом био на консултацијама код Путина). Црногорска опозиција, а нарочито просрпски блок, има своје објашњење. Они су свесни да ово „повлачење” у стварности неће ништа значити, јер ће сваки будући премијер ионако бити само „продужена рука” неприкосновеног Мила Ђукановића. Човек који је трећину свог живота провео на трону сасвим ће сигурно још дуго повлачити конце црногорске судбине, овај пут као сива еминенција.

ОКО

КУЋЕ

Усијана атмосфера на мађарској политичкој сцени

Победа и офанзива деснице Након недавно одржаних избора за локалне самоуправе у Мађарској ситуација на домаћој политичкој сцени није се смирила – како су се томе многи грађани, уморни од вишенедељних немира, искрено надали – него се још више искомпликовала. Прилично убедљива победа деснице, пре свега кандидата Фидеса, дала је додатну муницију лидерима те странке да истрају у својим главним политичким захтевима, безброј пута формулисаним протеклих недеља: први човек Фидеса, бивши премијер Виктор Орбан, и даље тражи оставку премијера Ђурчања, и тврди да су локални избори били једна врста плебисцита, на којем су грађани Мађарске имали прилике да кажу своје мишљење о раду владе и о понашању њеног шефа. Фидес захтева дефинитивни одлазак Ференца Ђурчања са политичке сцене, затим формирање тзв. Владе стручњака, која би имала подршку свих парлментарних странака и извела Мађарску из привредне, политичке и моралне кризе. Главно средство вршења притиска на владајућу коалицију јесу перманентне демонстрације које водећа опозициона странка свакодневно одржава испред здања Мађарског парламента, као и протестна окупљања пољопривредника, и протести разних стручних организација. Одговор Ђурчања је, бар за сада, јасан и одлучан: нема ни говора о његовој оставци, ни о промени политичког курса владе. Прошлог петка, на ванредном заседању Парламента, мађарском премијеру је – на његов лични захтев – изгласано поверење. Иза њега су се, веома сложно, постројили посланици странака владајуће коалаиције, како његови социјалисти, тако и слободни демократи. У дебати је осута паљба не само на Ђурчања, не-

8

За Милом ће највише жалити црногорски (а можда и сви други) Албанци. Тако је на пример председник Демократске уније Албанаца Ферхат Диноша изјавио како су „’његовим одласком националне мањине изгубиле свог великог заштитника”, забринувши се да ће без Бритве за кормилом Црне Горе и њене евроатлантске интеграције бити успорене. У Србији није било неких нарочитих коментара поводом Миловог одласка у сенку, ако не рачунамо оне које су читаоци медија остављали на интернету. Грађани Србије, наиме, били су зачуђени зашто се о оставци Мила Ђукановића говори као о „прворазредном догађају”, или зашто се на насловним странама налази „догађај из иностранства”? Срби су изгледа већ заборавили да су до јуче живели у истој држави са Црногорцима, да имају исту Цркву, да 32% становништва у Црној Гори себе сматра Србима, да се 60% изјаснило да говори српским језиком, да постоје бројне рођачке везе између два народа, да и даље највише туриста на црногорском приморју чине гости из Србије, којима је ово море једино на које могу да дођу без пасоша тј. само са личном картом. Можда на плажи следећег лета сретну и младог и перспективног Мила Ђукановића (44), по струци економисту. Узгред буди речено, овај потез Ђукановића искористила је и његова десна рука Светозар Маровић, бивши председник СЦГ, који се такође повукао са сцене. Будва је ионако одавно у његовим рукама. И он је, као и Мило звани Бритва, изјавио да сада има намеру да се посвети „приватном бизнису”. Како се звало оно чиме су се бавили до сада? го и на лидера Фидеса, Виктора Орбана. Њему су говорници замерили да намерно ствара политичку кризу како би на крају могао да одигра улогу спаситеља, и тако се поново домогне власти. Политичка криза у Мађарској је, додуше, за сада у првом плану, али аналитичари упозоравају да је финансијска криза много опаснија по државу и стандард њених грађана. Рестриктивне мере које су довеле до пада популарности владајуће коалиције и до губитка локалних избора, по мишљењу упућених, само су благи увод у оно што грађане Мађарске наредних месеци и година очекује. Реформе великих система (здравство, школство итд.), које су одлагале многе владе у протеклих шеснаест година транзиције, уздрмаће читаво мађарко друштво и довести до великих тензија. Један од најугледнијих аналитичара, Петер Телђеши, у једној телевизијској емисији је чак саветовао социјалистима да прихвате предлог Фидеса и да формирју владу стручњака, како би поделили терет одговорности за тешке одлуке које је неопходно донети. У противном, сматра Телђеши, социјалисти и слободни демократи ће доношење неопходних привредних мера и спровођење реформи платити огромним падом популарности, што би могло довести до потпуне победе Фидеса на наредним парлментарним изборима и до могућности да Фидес (и лично Виктор Орбан) добије прилику да по свом укусу мења Устав и тиме се «забетонира» на мађарској политичкој сцени. То је, по суду Телђешија, опасна али и сасвим реална могућност. «Трећи играч» у актуелној мађарској кризи су инострани улагачи, који за сада не реагују, него пажљиво прате расплет ситуације «на терену». Највећа опасност је у томе ако ти инвеститори одлуче да повуку свој капитал из Мађарске и да тиме наруше и онако климаву монетарну стабилност земље. Курс форинте би у том случају био озбиљно угрожен а тиме и егзистенцијална сигурност доброг дела становништва. Дани који нам предстоје због тога су изузетно опасни, и од политичких актера захтевају много већу суздржаност и политички много одговорније понашање него што је то до сада био случај.

ТЕКУЋА

ТРАКА

Расписан референдум о новом Уставу У Србији ће се 28. и 29. октобра одржати референдум на којем ће грађани одговорити на питање: „Да ли сте за потврђивање новог устава Републике Србије?”. Док власт, уз подршку Српске православне цркве, па и највећих опозиционих партија, позива народ да масовно изађе на гласање, невладин сектор и партије „грађанске опције” отворено говоре о бојкоту.

Акција – реакција Главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте посетила је Београд, одакле је као и много пута до сад отишла незадовољна. Она је ипак, после исцрпних разговора са београдским званичницима задуженим за остваривање „акционог плана” тј. хапшења Ратка Младића, нагласила да негативна оцена није коначна и да треба сачекати још неколико недеља.

А деда Мраза? Европска унија ће на Косово послати 1.000 полицајаца, судија и других професионалаца из области владавине закона, када одлука о његовом статусу буде донета, изјавио је Ројтерсу у финском скијашком центру Леви, неименовани званичник ЕУ. У познатом зимском центру у Лапонији одржан је дводневни неформални састанак министара одбране Европске уније.

Секс скандал у САД Перспективни кадар Републиканске партије САД Кирк Фордам (39) поднео је прошле недеље оставку поводом сексуалног скандала којим је већ окончана каријера конгресмена Марка Фолија (52), али и почела нова криза унутар те владајуће америчке странке. Фордам је своје повлачење прво објаснио као чин растерећења за његове републиканце, како их опозициони демократи не би „цедили” због његових ранијих пословних веза с Фолијем, али је потоњим исказима повећао неприлике – сопственим партијским колегама. Тврди, наиме, да је републикански врх Представничког дома одавно, чак годинама, знао да Фоли својим понашањем сексуално узнемирава малолетне средњошколске практиканте, али да су упорно прикривали такво његово неприкладно понашање. Такав његов исказ као и накнадна присећања других актера наговештавају да се ради о системском прикривању дугогодишњег секс скандала у врху Конгреса САД.

Ускоро 300 милиона становника САД Овог месеца број становника САД треба да се заокружи на 300 милиона, па се тај симболични тренутак у најбогатијој земљи света ишчекује с масовним нестрпљењем. Као нека врста прекретнице на којој квантитет доноси нови квалитет. Американци, међутим, као да нису сигурни да ће тај нови квалитет бити и – бољи квалитет. Неки експерти чак кажу да носи жиг – погоршања. Да ли ћемо добити 300 милиона разлога за забринутост – пита се и познати аналитичар Роберт Самјуелсон. И он сматра да број становника САД пребрзо расте – за само 39 година се са 200 увећало на 300 милиона – и то на начин који прети да нацији драматично истумба етнички профил, политику, економију и културу. Слути да би такав развој могао да изазове три врсте ломова: 1. еколошки, с помањкањем енергије и воде за пиће у појединим регионима, 2. прилив сиромашних и неквалификованих имиграната појачаће страхове домаћина да су под „инвазијом уљеза ниже класе” и 3. старење становништва повећаће издатке и изазвати незадовољство младих од чијих ће се прихода све већи део узимати за исплату пензија.

СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик мозаик Мозаик мозаик

ЕКО

НОМИЈА

Неочекивано јачање динара

У Србији евро све слабији Прошле недеље је један евро у нашој матичној земљи коштао округло 80 динара, за шест динара мање него почетком ове календарске године. Уколико посматрамо кретање курса у протекла три месеца, ситуација је још више изненађујућа: евро је појефтинио за чак 7,5 динара. Кретања на српском девизном тржишту су наставила да интригирају јавност наше матице. Утолико пре што је европска валута – након што је европска централна банка прошле недеље подигла базичну камату – у Европи осетно ојачала. Јак динар, по свему судећи, не прија сваком. Задао је главобоље и извозницима и грађанима који добијају девизне дознаке из иностранства. Такав динар је, међутим, увозницима по вољи. Они купују евро и за мање од 80 динара, али не смањују цене својих производа. Пад вредности евра, по др Дејану Ерићу, продекану Факултета за банкарство и менаџмент, изненадио је и највеће оптимисте. То је – како је објаснио у изјави за дневни лист „Политика” – пре свега последица повећаног девизног прилива у земљу, а мање јачања привредне структуре и повећања конкурентности домаће производње. Прогнозери слабијег динара нису рачунали на велики прилив девиза, од чак две милијарде евра, пре свега од „Мобтела”, Војвођанске банке и „Хемофарма”. Логично је онда што је динар апресирао: то се десило и у дугим земљама у транзицији када су имале велике приливе. Будући да јачање динара није резултат снажније привреде, чим пресуше приватизациони приходи, динар ће, сматрају, почети да пада у односу на евро. Упркос рестриктивној монетарној политици у Србији, расте обим задуживања банака у иност-

СРПСКА ПОШТА Лоб ударци Дуго Срби нису могли да прихвате правила игре. Иако је у питању био велики улог. Највећи могући, ако је веровати Србима. За Косово су одувек тврдили да им је светиња. Светиња на коцкарском столу? И под њом зелена чоја. Девојка у белој кошуљи и шареном прслуку меша карте. Па коме се посрећи. Србима или Албанцима. Срби су ишли на срећу, Албанци су на сигурно. Испали су неупоредиво модернији. Заостали, али у тренду. Закони по којима они живе, макар и неписани, много су усклађенији са америчком правдом. Али, зар и Србима није иманентно да се подмићују где год стигну? Зашто им је онда откако је света и века било гадно лобирање? Какве везе има да ли паре дајеш неком Србину којег видиш тад и никад више, или неком Американцу који ће заузврат да поправи лош имиџ који имаш у свету? Албанци су, дакле, одмах схватили да у Америци, као и свуда у свету, долар врти где бургија неће. Срби су једино на овом пољу, косовском, хтели по сваку цену да остану морално чисти, и очекивали да се и други понашају тако (!?). Албанци су рекли „важи” и кренули да праве лову. Нису они хтели да се баве наркотицима, ал` шта да се ради кад људи то воле, посебно Американци. Најзад су могли да плаћају лобисте. Много пре него су Срби чули за овај израз, настао у доба америчког председника Гранта, кога су у предворју (лобију) хотела „Вилард” стално салетали разни каубоји молећи нешто у туђе име. Е, па ти мољачи и кукумавке су претеча данашњих лобиста,

Будимпешта, 12. октобар 2006.

ранству. То је, како тумаче стручњаци, један од главних разлога јачања динара јер на тај начин расту кредитни пласмани банака. У првих пет месеци пласмани су просечно износили око 13,6 милијарди динара, док су у јуну, јулу и августу смањени на око шест милијарди. Подаци показују да су, иако је дошло до успоравања, банкарски пласмани ипак наставили раст. Курс динара „гура” и нова могућност дата мењачницама да, уместо НБС, 20 одсто девиза продају банкама, јер и то увећава понуду девиза на међубанкарском тржишту. Иако у централној банци тврде да курс није више средство за обарање инфлације, оно што се претходних дана дешавало на монетарној сцени Србије указује да је управо повлачење динара био одличан лек у борби против раста цена. Септембарска дефлација од 0,2 одсто осоколила је банке да прихвате понуду НБС. Сада много активније учествују у такозваним репо-операцијама које им доносе „дебелу” камату од 18 одсто. На овој „удици” банке зарађују више, тврде упућени, него на неке кредите грађанима и привреди. По њиховим подацима, 20 банака је само за две недеље од улога од 13,795 милијарди динара зарадило целих стотину милиона динара. Репо-операције Народној банци служе за повлачење новца из банкарског система или обрнуто. У зависности од тога НБС продаје, односно купује хартије од вредности од банака. Продајући вредносне хартије, НБС се обавезује да ће их откупити назад тачно одређеног дана, по одређеној цени (за две недеље, уз поменутих 18 одсто годишње). Упркос томе што неки економисти сматрају да је питање: да ли је курс реалан – излишно, јер је, како кажу, сваки реалан када се формира на тржишту, неки, ипак, упозоравају да он то није, ма колико се све правдало понудом и тражњом за девизама. Када је реч о бољој страни јаког динара, од трговаца се очекује да што пре спусте цене. Оне би могле и сада да буду ниже када би на тржишту било више играча, а не један или неколико монополиста који диктирају ценовнике за увозну робу. који за лепе паре говоре оно што им се каже. Тако су Американци ангажовани од албанске стране почели да пуне уши земљацима који нешто значе у Вашингтону. И мало по мало, дође и Косово на ред. Изборише лобисти независност! Веровали или не, Срби свих ових година нису имали ни једну једину плаћену особу која би у њихово име водила ту главну битку иза кулиса, по кулоарима, предворјима вашингтонских вила, где лобисти лобују у лобију. Без обзира што је то било основно правило игре. Без обзира што је игнорисање главног механизма директно подривало српске темеље на Косову. Они су на очиглед Београда замењени албанским, док су српски завршили на историјском отпаду. И сад, кад је све готово, Срби су досетили да у Вашингтону потраже агенције које се баве овим, за српски укус, тако одурним послом. Смогли су снаге, запушили нос и закуцали на врата фирме одвратног имена „Барбур, Грифит и Роџерс” (БГР). И сад ће ови пајаци за 60.000 долара месечно да трче около и причају како је Косово у ствари српско, и да је у питању велика грешка. Толико је пара српска влада тешка срца смогла да одвоји за случај Косова. Коштуница је чак морао да одседне у хотелу „Вилард”, где је у лобију прво дуго стајао у атмосфери лобирања да би затим пристао да га одведу у „БГР”. Срби са Косова су скупљали за свој грош и накрцали 600.000 долара. Затим су „пуцали” на верску жицу. Потплатили су евангелисте. Бушове ортаке из цркве. И сад му ови после службе соле памет у порти. Сад, баш не знам да ли евангелистичке цркве имају порту, али сигурно имају лоби. Братислав Вељић

КРИВО ОГЛЕДАЛО Русија шаље две поруке, и обе су релативно лоше. Прва је да неће прихватити промену статуса Косова и Метохије, ако се Србија с тим не сложи, што практично значи да нема промене статуса. Друга порука је да, ако и прихвате промену статуса, заузврат траже да се исти рецепт примени у Молдавији и Грузији. С обзиром на ситуацију у Грузији, ово заиста није тренутак да се решава статус Косова. Џонатан Ајл, британски политички аналитичар

Ако буде пракса, као до сада, да бошњачки члан Председништва БиХ буде стално у исламским земљама, хрватски у Загребу или Ватикану, онда и ја могу да идем само у Београд и Москву. Небојша Радмановић, новоизабрани члан трочланог Председништва БиХ

Војводина нема проблема са Европском унијом, Војводина има проблема са Динкићем. (…) Не свађам са ја ни са ким. Кажем само да је то глуп аргумент. Стварно нисам у животу чуо глупљи аргумент, мајке ми. Да парафразирам, Динкић је рекао да је једна странка (мислећи на Демократску странку), хтела да разбије државу јер је (у новом уставу) за Војводину тражила акцизе и пореску управу. То је таква глупост да то пас с маслом не би појео. Бојан Пајтић, председник Извршног већа Војводине

У шали се каже да је џин ту само да убије бактерије из леда али волим и домаћу шљиву и лозу, а од морских плодова лигње, дагње и јагње! Предраг Бубало, српски министар за привреду и приватизацију

УГАО ЗА

СМЕХ

Српски графити Атомска бомба пре доручка ослобађа брига од ручка. ) Мото Војске Југославије: Важно је учествовати! ) Пролеће у Београду – ујутро се чује како птице кашљу. ) Ако на свим програмима имате исту слику, упалите телевизор! ) Мене новац и слава не занимају. Занима ме само новац! ) Данас сам имао ужасан дан: украли ми ауто, запалили стан, једино што је позитивно је ХИВтест. ) Синоћ сам долетео из Лондона. Још увек осећам бол у рукама. ) Пас је човеков најбољи пријатељ, жена заузима изванредно друго место. ) Око за око, паста за зуб. ) Добра вила испунила ми је две жеље, трећи пут нисам могао. ) Грешити је људски али је осећај божански! ) МРЗМ СМГЛСНК! ) Ноћас сам сањао да си коцка шећера, пошто ја волим шећер у праху морао сам те туцати целу ноћ. ) Мењам фићу за два мања аута.

9

невен Невен невен невен невен невен невен невен невен невен невен невен невен Српска гимназија у Будимпешти

Бруцошијада 2006.

У

четвртак, 5. октобра текуће године, са почетком у 18 часова у свечаној аули Српске гимназије одржана је „Бруцошијада”. Као и претходних година, тако и ове школске године ученици 10. разреда имали су задатак да пожеле „топлу” добродошлицу бруцошима. На почетку дешавања, бруцоши су морали да на постављеној писти прошетају као манекени, наравно смешно обучени, док су их десетаци представљали прозивкама и музиком. Након представљања, бруцоши су приредили изненађење за све присутне. Представивши се још једном, али овога пута скечом: „Да видите шта знамо!” који је припремила професорица Иванка ПетровићВајда. Након смешног скеча, уследили су дуго очекивани задаци. Ученици 10. разреда су се потрудили да смисле занимљиве задатке,

Радови ученика батањске српске школе

Слава у Батањи

Мала Госпојина Ми нисмо могли дуго да останемо, Мала Госпојина је слава српске јер је требало да играмо испред шкоцркве у Батањи. Прославили смо је ле, где се окупило пуно гостију. Прво 23. септембра. Тога дана је било ле- је попа осветио славски колач и кољипо време. У Српском клубу је отво- во, а затим су играли ученици виших рена пригодна изложба. На изложби и нижих разреда. Кад смо завршили нисам била, али сам чула да су књи- игру, наставница Снежана је одржала ге биле необичне и лепе. завршни говор, а ми смо пробали Прво смо дошли у школу да бис- кољиво. Још сам мало остао код цркмо обукли ношње и отишли испред ве, па сам морао да пођем кући. цркве. Тамо су били батањски попа, Кристијан Гал, отац Илија, владика Лукијан из 8. разред Сентандреје и други свештеници Слава у Батањи Будимске епархије. Гледали смо њихово чинодејствовање, слушали смо Мала Госпојина је црквена слава шта говоре, а затим смо играли. Ви- и ученици моје школе је увек славе. ши разреди су приказали кореогра- Прво смо погледали изложбу у Српфију „Мачва”. Владика Лукијан је ском клубу, у некадашњој Читаонирекао да му се све то јако свиђа. ци, за коју сам и ја донела дедине Пресвукли смо се, послужили књиге. Кад су стигли гости, предкољивом и соком. Жао ми је што ставили смо „Гајење бубица”. Ова нисам могла да идем на бал јер су представа се јако свидела гостима. међу којима су се нашли и пољупци неке моје другарице причале да је У ношњама смо наступали испреко картонских тањира, једење ја- било лепо. пред цркве. Појела сам чак две чабука обешених о канап, храњење заАлександра Нађ, шице кољива и два колача. Пуно везаних очију, трка у тројкама заве6. разред сам причала са другарицама. Кад је заних ногу, и многи други. Искрено све било готово испред цркве, пошСлава речено, бруцошима није било нимали смо кући. ло лако да изврше задатке, међутим, У Батањи смо Малу Госпојину Нестрпљиво смо очекивали вече они су их, ипак, полако али сигурно прославили у суботу 23. септембра. да идемо на бал. Лепо сам се обукла одрадили. Потом је жири, који су са- Ученици моје школе су рецитовали, и нашминкала. Пуно смо играли у чињавали ученици 11. и 12. разреда, а наступили су и ученици музичке колу, а за добру музику се побринуо прогласио најбоље бруцоше, који су школе. Све је то приређено у Српс- оркестар „Шик” из Беочина. као награду добили посластицу која ком клубу. После наступа наставниАнет Роцков, је завршила на њиховом лицу, за- ца је отворила изложбу. 6. разред хваљујући жирију. На самом крају, по устаљеној традицији, славље је настављено журком на којој су се сви лепо забављали, а бруцоши средили своје утиске, који су – како су нам неки од њих рекли – веома лепи и позитивни и који ће им, без сумње, заувек остати риповедало се да су некакви људи отишли да се купају у реку. у сећању. Један угледа у води рака, па се стане чудити и викати: Милица Дрљачин – Браћо! Дођите да видите ову животињу, коју нисте видели откад је света и века! Сви се око њега скупе. – Ево ноге, скакавац није! – Ево кљуна као у птице, али птица није! – Ено на њему седла, а није налик на коња! – Ево ножића, као код кројача, а кројач не може бити! – Ево бркове, као у мачке, а ни мачка није! Чудили се, чудили, па онда позову најстаријег и најпаметнијег, нек он каже, шта је то. А он рече: – Скакавац није, кројач није, ни птица, ни мачка, него нешто живо, што једе и пије. Како се зове рећи ће онај ко зна!

Шаљива народна приповетка из Батање

П

Чудо невиђено

Фантастичне приче из Батање

Поткована жена

Ж

енска се притворила у коња. Је био један таки момак кога је девојка много волела. Један дан, он је узјашио свог доброг коња. Је волео да јаши, па га је узјашио, па каже: – Идемо до ковача и те поткујем! Код ковача је потковао коња. Други дан освануо, момак види да је своју жену потковао. Плоче су јој остале на рукама и на ногама. Сад јел то истина била или није, не зна се.

Жена се претворила у керу

Ј

едног дана отишо муж по воду. А кад је дошао натраг, жена се притворила у керу и све му искидала хаљине. Муж је био толико јак да је убио керу, и ондак је видио да је то његова жена. Кад је стаманио керу ондак се она притворила у жену.

10

СРПСКЕ НАРОДНЕ НОВИНЕ

инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо инфо Инфо инфо У организацији Српске самоуправе у Мохачу

=hklh\Z_

29. hdlh[jZ

Kjikdh] ihahjbrlZ

(g_^_Z ), kZ ihq_ldhf

m17.00 kZlb

Место извођења представе: свечана сала зграде „Batra Székház” (Адреса: Mohács, Szabadság u. 4.) Душан Ковачевић:

Ijhn_kbhgZeZp

(тужна комедија, по Луки) J_‘bZ : Радослав Дорић B]jZm : Милан Рус, Тибор Ембер, Зорица Јурковић, Јосо Маториц

J_]bhgZegb ^Zg ‘miZgbkd_ [b[ebhl_d_ -meZ B_r mK_dkZj^m 14. hdlh[jZ

(km[hlZ) h^ 9 – ^h 21 kZlb

У оквиру целодневног програма Земаљска библиотека за стране језике и књижара Тека Телеки представљају издавачку делатност свих 13 народносних мањина у Мађарској. Културни и музички програми цело поподне, гастрономски специјалитети. Са почетком у 20.00 сати – концерт Оркестра Бобана Марковића (Адреса: Babits M. Művelődési Ház, Szekszárd, Szt. István tér 10.)

;ZgZlkdb kZ[hj 2006.

У организацији Културног и документационог центра Срба у Мађарској, Самоуправе Срба у Мађарској, КУД-а „Банат” из Деске и Српске редакције печујског радија, у Десци ће се одржати традиционални „Банатски сабор”. Реч је о музичком делу „Сабора српске културе” у Мађарској. Сабор ће бити одржан у суботу, 14. октобра 2006. године. Ijh]jZf : – 15.00 – вечерње и духовни концерт у српској православној цркви – 17.00 – музички сабор у Сеоској кући Свима се захваљујемо на сарадњи и помоћи у остваривању наших заједничких циљева да се сачува, негује и популаризује српска песма и музика у Мађарској. Детаљније информације: Самоуправа Срба у Мађарској, тел: 06 1 331 5345, Боривој Рус тел: 06 62 271 377, Српска редакција Радио Печуја, тел: 06 72 518 331.

;ZedZgkdZ ie_kZqgbpZ mDmelmjghf p_gljm „Pecsa” 16. hdlh[jZ

h^ 19 kZlb

GZgh\bZ kljmqgZ ebl_jZlmjZ m;b[ebhl_pb KKF FBE?MKGB6 , Keh[h^Zg Дрворез у збирци Музеја Српске православне цркве. Београд: 1998. (приручник) ) Bevezetés az ortodoxia világába. Szerk. Reinhard Thöle. (Ford. Gromon András). Budapest: Kálvin János K., 2001. ) L:>B6 , 4m[hfbj Политиколошки лексикон: Основни појмови науке о политици. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996. (приручник) ) Националне мањине у СР Југославији. Београд: Савезно министарство националних и етничких заједница 2001. ) Зоран Ђинђић о Косову – приредили Keh[h^Zg ?jb , B\Zg FZ jb , Београд: Удружење грађана – CER 2003. ) >H;J:RBGH
Свира оркестар Право (Адреса: Petőfi Csarnok, Bp. XIV Zichy M. u 14.)

;ZedZgkdZ ie_kZqgbpZ mFmabqdh dmb „Fonó” 17. hdlh[jZ

h^ 20 kZlb

Свира оркестар Право (Адреса: Bp. XII Sztregova u. 3.)

Dhgp_jl hjd_kljZ ;h[ZgZ FZjdh\bZ

15. hdlh[jZ , 2006. kZ ihq_ldhf

m19.30,

у Палати уметности у Будимпешти Гости концерта: Беа Паља, Магдолна Ружа.

;m^bfi_rlZ

, 12. hdlh[Zj

2006.

Недељни лист Срба у Мађарској. Адреса: Српске народне новине, 1065 Budapest, Nagymező u. 49. Телефон: 4750654. Главни уредник: Милан Степанов, секретар редакције: Милица Вукајловић. Оснивач и издавач: Српски демократски савез. За издавача: Андрија Роцков. Финансира се на основу мањинског закона из државног буџета посредством Државне задужбине за мањине. Суфинансијер: Министарство културе и медија Републике Србије. Лист дистрибуира Мађарска пошта, а претплаћује се код издавача. Име и адресу послати на адресу Szerb Demokratikus Szövetség, 1065 Budapest, Nagymező u. 49 а уплатити поштанском уплатницом или на жиро-рачун број платног промета 11705008-20417439. Претплата на лист је 4000 фт. за целу годину. За иностранство годишње 40 EUR, (10.000 Фт) – Штампа: КОМП-прес Кфт. Одговорни пословођа: Ференц Ибош. – HU ISSN 1215–072 x Технички руководилац: Карољ Сабо. ) Српске народне новине на Интернету: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov. [email protected]

11

православље Православље православље православље православље православље Николај Александрович Берђајев (1874 – 1948)

О савршенству хришћанства и несавршенству хришћана (III)

Фото: Иван Јакшић

Х

ришћанско човечанство је у својој историји извршило троструко издајство хришћанства. У почетку оно је изобличавало хришћанство и лоше га испуњавало, затим је оно сасвим отпало од хришћанства и, на крају, што је била врхунска подлост, оно је почело да анатемише хришћанство за све одвратности – које је оно само чинило у историји хришћанства. Када се критикује хришћанство критикују се греси и пороци хришћанског човечанства, критикује се човеково изопачавање и неизвршавање Христове истине. А управо су та изопачавања, ти људски греси и пороци довели до одвајања света од хришћанства. Човек, значи, изопачује хришћанство, а затим устаје против тог изопачавања као против самога хришћанства. Међутим, у речима Христа, у Христовим заветима, у Светоме Писму и Светом Предању, у учењу Цркве, у животима светих, ви не можете да нађете све то против чега је хришћанство подвргнуто критици. Зато је неопходно супротставити идеалном принципу други идеалан принцип, једној реалној чињеници другу реалну чињеницу. (…) У Јеванђељу, у Христовим заповестима, у учењу Цркве, у примерима светаца, у савршеним примерима испуњавања хришћанства – наћи ћете благоречје о доласку Царства Божијег, призив љубави, кроткост, призив к самопожртвовању, к служењу ближњем, призив чистоте срца; нећете наћи позив на насиље, на злобу, на освету, на мржњу, или на корист. (…) Хришћани који су се у историји служили насиљем и подлошћу, и осветом, који су истицали корист и не ретко се заклињали именом Христа – никада нису испуњавали Христове завете. И поред тога противници хришћанства ликују указујући на чињеницу да је хришћанство тако често примењивало крвава насиља за заштиту и распрострањеност хришћанске вере. То је чињеница која сама по себи није спорна, али она доказује да су и хришћани били заслепљени страшћу, да њихова природа није била просветљена, да су своју греховност показивали а да истину и света дела нису разумевали, као ни дух коме су припадали. Када је Петар, желећи да заштити Исуса, извукао свој нож и ударио слугу просвештеника, па овоме одсекао ухо – Исус му је рекао: „врати свој нож на његово место; јер сви који се маше за мач – од мача ће погинути” (Мат. 26, 52). (…) У Библији је записано да се Бог показао јеврејском народу, али гнев, јарост, завист, освета, који одражавају Бога-Јахве у Библији, нису Божија својства јер се у божанској унутрашњој природи, која се јавља увек као слика Бога, одражава свест јеврејског народа коме је дато осећање да спозна Бога, али народа коме су и те како били својствени

гнев, јарост, завист и освета. Хришћанска истина није толико ограничена могућностима људи који су усвајали хришћанске истине: људи су изобличавали не само учење о Богу, кога су често представљали као источног деспота или монарха апсолутисту, већ су и учење о спасењу представљали слично судском процесу покретаном од увређеног и разгневљеног Бога против човека који је нарушио Божју вољу. И то изопачено, људски ограничено, разумевање хришћанских догми довело је до отпадништва од хришћанства. Такође је изопачена и сама идеја о Цркви; посматран је спољни живот Цркве, па је Црква поистовећивана с хијерархијом, обредима и гресима хришћанина-парохијана; и више од тога: на Цркву се, пре свега, гледало као на институцију. Више је, и дубље, посматрање Цркве изнутра, као духовног организма, као мистичног тела Христовог (дефиниција апостола Павла) које је своди на други план, доступан незнатној мањини. Чак су и Литургију, свету тајну сабирања, посматрали као

спољашњи обред, и односили су се према њој као према церемонији. Виши, тајанствени смисао Литургије остао је потпуно недоступан псеудохришћанима. Због тога и јесу лако напуштали Цркву, саблажњавали се над манама клира, над недостацима црквене организације исувише сличне државној установи, саблажњавали се над спољашњим одношењем парохијана према вери и над лицемерјем разметљиве богобојажљивости. Увек треба памтити да Црква јесте и божанска и људска установа, да живот Цркве јесте богочовечански живот, узајамно дејствовање божанског и људског. Божанска основа Цркве је вечна и непогрешива, света и чиста, она не може бити нагрђивања и врата ада је не могу надвладати. Божанска природа Цркве јесте сам Христос који је Глава Цркве; основне особине наше вере и црквених догмата, јеванђељска природа учења, свете тајне, дејство су благодати Светога Духа у Цркви. Но, људска страна Цркве огрешена је и непостојана и у њој, у самој човеко-

вој црквености могу постојати изопачавања, болести, потиштеност, беспомоћност – као што може постојати и стваралачка побуда, напредак, обогаћење, препород. Греси хришћана и греси црквене хијерархије не показују грешност Цркве, преузете у њеној божанској суштини, и никако не умањују светост саме Цркве. Хришћанство се супротставља људској природи, али има потребу да је просветли и преобрази, као што се и људска природа супротставља хришћанству покушавајући да га изопачи. Борба која настаје измећу божанског и људског је стална, у којој оно божанско просветљује људско, а оно људско изопачава божанско. Хришћанство, истодобно, узвисује човека, ставља га у центар света; Син Божији је постао Човек, оваплотио се и на тај начин посветио људску природу. Хришћанство показује човеку највиши циљ живота, говори о највишем пореклу човека и о његовом највишем предодређењу. Али, хришћанство се разликује од многих других религија по томе што не ласка људској природи у њеној греховности, у палом стању, јер хришћанство има потребу за човеком херојског самоопредељења. Људска природа, поражена прародитељским грехом, није широка. Она тешко може да прими божанску истину хришћанства, тешко разуме богочовечанску истину најављену природом Христа-Богочовека. Уистину, Христос је учио како треба љубити Бога, али и свог ближњег, човека. Љубав према Богу и љубав према човеку, изражене у људској природи, везане су међу собом нераздељиво – кроз Бога, кроз Јединог Оца ми љубимо ближње, нашу браћу, и кроз братску љубав према ближњима открива нам се љубав према Богу. „Ако волимо један другога, Бог остаје у нама и његова љубав је савршена у нама” (I Посл. Јов. 4, 12). Христос, Син Божији и Син Човечији, објавио нам је савршено сједињење Бога и човека, открио човечност Бога и божанственост човека. Но, природа човекова с муком усваја целовитост Богочовечанске љубави. Она усваја Истину по деловима, преокренуто: човек се окреће Богу а отуђује од људског, спреман је да љуби Бога али се према ближњем не одноои с љубављу, већ с равнодушношћу и окрутношћу. Тако је било у средњем веку. А када је окренут људском, спреман да љуби свог ближњег и да му служи, човек се отуђује од Бога, он је у непријатељству већ и са самом идејом о Богу, као погубном и супротном срећи људи. Тако је у ново време, у хуманизму, тако је и у времену хуманистичког социјализма. А уништивши Боточовечанску истину, отргнувши љубав према човеку од љубави према Богу, људи нападају хришћанство, окривљују хришћанство за оно за што су сами кривци.