ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ ''ЦРКВИНЕ''

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ

«Ц Р К В И Н Е»

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА

__________________________ Миломир Шљивић, ецц. Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено-комуналне делатности градске управе Краљево

Број: 011-38/2009-II Дана: 20. јуна 2009.године НАЧЕЛНИК ________________________________ Звонко Ковачевић , дипл. инж. грађ.

ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''

јун 2009. године

страна 1


НАРУЧИЛАЦ:

СКУПШТИНА ГРАДА КРАЉЕВА

ОБРАЂИВАЧ:

ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО'' Сектор за просторно и урбанистичко планирање

РАДНИ

ТИМ

РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ :

Мирјана Димитрић, дипл.инж.арх. бр. лиценце: 200 0063 03.

С А Р А Д Н И Ц И:

Мајсторовић Зорана, дипл. инж. арх. бр. лиценце: 200 0933 06. Мијајловић Марица, дипл. инж. арх. бр. лиценце: 200 0932 06. Аксентијевић Адамовић Тијана, дипл. инж. арх., бр. лиценце: 200 0855 05. Росић Нада, дипл. маш. инж. бр. лиценце: 330 0905 03 . Рудинац Зоран, грађ. техн. Јанковић Павле, геометар Бранковић Зоран, копирант

СПОЉНИ САРАДНИЦИ:

Милан Илић, дипл. инж. саобраћаја. бр. лиценце: 202 0782 04. Mилорад Остраћанин, дипл. инж. ел. мр. Вера Богосављевић - Петровић Марина Лукић Цветић, ист. уметности Милан Стојановић, дипл. инж. ел. Зоран Димитријевић, дипл. грађ. инж.

РУКОВОДИЛАЦ Сектора за просторно и урбанистичко планирање ____________________________________ Милорад Миладиновић, дипл. инж. арх.


ДИРЕКТОР Дирекције за планирање и изградњу «Краљево» _____________________________ Александра Сретовић, дипл. инж. арх.


страна 2


САДРЖАЈ

ЕЛАБОРАТА

1. Т Е К С Т У А Л Н И 1. 2.

УВОД

8 8 8 8 9 9 9 10 10 11 12 12

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ПЛАНА

2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 2.8. 3.

ДЕО:

Правни основ Плански основ Катастарско – топографска подлога Положај и граница ПДР ''Црквине'' Географски положај и природне карактеристике Историјат насеља Планска документација и стечене урбанистичке обавезе Статус земљишта

ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ

3.1. Подела земљишта обухваћеног планом детаљне регулације према постојећој изграђености и намени на просторне целине 3.1.1. Стамбени објекти

3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 2.1.8. 2.1.9. 3.2.

Комунални објекти Здравствени објекти Објекти инфраструктуре Јавно зеленило Водопривредно земљиште Пољопривредно земљиште Шумско земљиште

Постојећа инфраструктира

3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 4.

12 12 12 12 12 12 13 13 13 13 13 14 15 15 16 16 17

Пословни објекти

Постојећа саобраћајна мрежа - анализа постојећег стања Водоводна мрежа и мрежа фекалне канализације Електроенергетска мрежа Постојеће стање телекомуникационе мреже

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

4.1. Планирана намена и карактер простора 4.1.1. Подела земљишта обухваћеног планом на јавно и остало 4.1.2. 4.1.3.

грађевинско земљиште Јавно грађевинско земљиште

17 17

Планирано јавно грађевинско земљиште

А Планирано јавно грађевинско земљиште за постојеће и Б В Г

новопланиране саобраћајнице у појасу планом утврђене регулације Планирано јавно грађевинско земљиште за јавне функције и објекте Планирано јавно грађевинско земљиште за објекте регионалног спортско – пословног центра Јавно зеленило: 1. паркови 2. заштитно зеленило



17 18 18 18 18 19

страна 3


Д Водопривредна инфраструктура Ђ Комунална и енергетска инфраструктура

5.1. РЕГУЛАЦИЈА САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ – УЛИЧНА МРЕЖА НАСЕЉА 5.1.1. Градска магистрала 5.1.2. Примарна градска саобраћајница 5.1.3. Сабирне саобраћајнице 5.1.4. Секундарне саобраћајнице 5.1.5. Стамбене – унутарблоковске и колско – пешачке саобраћајнице 5.1.6. Јавни градски превоз 5.1.7. Стационарни саобраћај 5.1.8. Пешачки саобраћај 5.1.9. Геометријске мере 5.1.10. Услови за обезбеђење кретања деце, старих, хендикепираних и

19 19 20 20 20 21 21 22 22 22 23 23 23 24 24

5.2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ 5.3. Правила уређења за објекте регионалног спортско – пословног центра 5.4. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО 5.4.1 Паркови 5.4.2. Заштитно зеленило 5.4.3. Појединачно – тачкасто заштитно зеленило 5.4.4. Улично зеленило 5.5. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ВОДОПРИВРЕДНУ ИНФРАСТРУКТУРУ 5.6. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА КОМУНАЛНУ И ЕНЕРГЕТСКУ ИНФРАСТРУКТУРУ 5.6.1. Пијаца 5.6.2. Технички услови за водоводну мрежу, фекалну и атмосферску

24 25 25 25 26 26 26 26 26 26 27

4.1.4. 5.

Остало грађевинско земљиште

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЈАВНИХ ПОВРШИНА

инвалидних лица

канализацију 5.6.2.1. Планирана водоводна мрежа 5.6.2.2.

Планирана фекална канализациона мрежа

5.6.2.3.

Планирана атмосферска канализациона мрежа

5.6.3.

Електроенергетска мрежа

5.6.4.

ТТ инфраструктура - телекомуникациона кабловска мрежа

А

5.6.5.

6.

Посебни услови за изградњу кабловске канализације

5.6.4а.

Постојеће стање телекомуникационе мреже

5.6.4б.

Будући развој телекомуникационе мреже

Гасификација 5.6.5а.

Увод

5.6.5б.

Постојеће стање

5.6.5в.

Гасификација – пројекција развоја

5.6.5г.

Гасификација насеља ''Црквине''

5.6.5д.

Дистрибутивна мрежа MRS 5.1

5.6.5ђ.

Технички услови за дистрибутивну мрежу

ОПШТА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

6.1. ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА НА БЛОКОВЕ И ЦЕЛИНЕ 6.1.1. Блок бр. 1 6.1.2. Блок бр. 2 ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


27 27 27 28 28 29 29 29 31 31 32 32 33 33 34 34 35 35 35 страна 4


6.1.3. 6.1.4.

Блок бр. 3 Блок бр. 4

6.2. УСЛОВИ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ, ДОГРАДЊУ И НАДГРАДЊУ ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА

6.3. ИЗГРАДЊА НОВИХ ОБЈЕКАТА 6.3.1. Правила парцелације – општа правила 6.3.2. Површине грађевинских парцела 6.3.3. Ширина фронта грађевинске парцеле 6.3.4. Саобраћајни прикључак – излаз на јавну саобраћајницу 6.3.5. Паркирање моторних возила 6.3.6. Процена потребних средстава за уређење саобраћајница и изградњу јавне комуналне инфраструктуре

6.3.7. 7.

Ограђивање парцела и одводњавање

Тип изградње Растојање објекта од границе парцеле Висина и спратност Грађење испод високонапонских водова Урбанистички показатељи

7.5.1. 7.5.2.

Индекс или степен изграђености грађевинских парцела Индекс или степен искоришћености – заузетости земљишта

7.6. Објекти пратећег садржаја 7.7. Однос становања и пословања 8.

АРХИТЕКТОНСКО ОБЛИКОВАЊЕ

8.1. 8.2. 8.3. 8.4 8.5 9.

38 38 39 39 39 40 40 41 41 42 42 42 43 43 43 44 44 45 45 45 46 46 46 47 47

ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ОБЈЕКАТА НА ГРАЂЕВИНСКИМ ПАРЦЕЛАМА

7.1. 7.2. 7.3. 7.4 7.5

36 36 37

Испади Спољне степенице Грађевински елементи испод коте тротоара Поткровне етаже Зоне архитектонско – урбанистичког конкурса

ПОСЕБНА ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПО БЛОКОВИМА

9.1. Реконструкција, доградња и надградња постојећих породичних стамбено 9.2. 9.3. 9.4. 9.5. 9.6.

пословних псп* и изградња нових породичних стамбено пословних објеката (псп*) - целине : 2.2; 3.2 и 4.2 Реконструкција, доградња и надградња постојећих псп* објеката – целине 2.2а и 3.2а Реконструкција,доградња и надградња постојећих псп* објеката и изградња нових вишепородичних стамбено – пословних објеката у изграђеном ткиву – целине 3.3а и 4.3а Реконструкција и изградња мешовитих стамбено – пословних објеката – целине 4.3б Изградња нових вишепородичних стамбено – пословних објеката – целина 3.5 – стечена урбанистичка обавеза Изградња нових вишепородичних стамбено – пословних објеката – целина 3.5а Изградња нових објеката пословања са становањем – целине 2.4 и 3.4

47 49 50 52 53 53

9.7. 9.8. Изградња нових пословних објеката – чисто пословање – целине 4.5 9.9. Изградња нових вишепородичних стамбено – пословних објеката –

54 55 56

9.10

57

целине 4.3 Дозвољене пословне делатности у склопу породичних и вишепородичних стамбено – пословних и пословних објеката или као посебни објекти



страна 5


9.11

Изградња нових објеката централних делатности са вишепородичним становањем – целине 4.4 9.12 Реконструкција и изградња нових објеката магацина и складишта – Целина 4.8 ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЈАВНИХ ОБЈЕКАТА

10

58 60

10.1

Градски трг - целина 4.1

10.2

Насељска пијаца – целина 4.7

10.3

Реконструкција и доградња објекта ветеринарског института – целина 3.1

10.4

Изградња објекта здравствене станице – целина 3.1а

10.5

Изградња објекта основне школе – целина 3.3

10.6

Збирна табела целина по блоковима, наменама и правилима грађења

11


12

ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА

13

МЕРЕ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 13.1

Заштита ваздуха

13.2

Заштита воде

13.3

Заштита земљишта од загађења

13.4

Заштита животне средине од угрожавања из осталих извора штетних утицаја

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ОД ПОЖАРА, ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И РАТНИХ РАЗАРАЊА

14

14.1

Мере заштите од пожара

14.2

Мере заштите од елементарних непогода и ратних разарања ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

15

ГРАФИЧКИ

ДЕО:

1.

Извод из ГП – а Краљево 2010 и план шире диспозиције

Р = 1 : 10000

1а

Катастарска подлога

Р = 1 : 2500

2.

Постојеће стање - подела земљишта обухвата Плана на типске целине, стечене урбанистичке обавезе и зоне заштите

Р = 1 : 2500

3.

Планирана намена површина

Р = 1 : 2500

4.

Рангирање и регулација саобраћајница са карактеристичним попречним профилима и нивелацијом

Р = 1 : 2500

5.

Подела обухвата Плана на јавно и остало грађевинско земљиште

Р = 1 : 2500

6.

План грађевинске регулације и подела на целине са истим правилима грађења

Р = 1 : 2500

7. 8. 9.

60 60 61 61 62 62 62 62 62 63 63 64 64 64 65 65 66 66

План мреже и објеката инфраструктуре: Постојећа мрежа водовода, и фекалне канализације пројектована дистрибутивна гасоводна мрежа План мреже и објеката инфраструктуре: Постојећа и планирана електроенергетска и телекомуникациона мрежа

Р = 1 : 2500

Р = 1 : 2500

Фотодокументација



страна 6


3. Д О К У М Е Н Т А Ц И Ј А

ПЛАНА:

1.

Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације урбанистичке зоне''Црквине'', бр. 350-32/2006-5 од 22. 12. 2006. године;

2.

Одлука о доношењу Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'', бр. 011-38/2009-II од 20. 06. 2009. године;

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

13. 14.

15.

Позитивно мишљење Комисије за планове скупштине општине Краљево на ПДР урб. зоне „ Црквине“, бр.06-29/2008-5, од 11.04.2008. године; Извештај о извршеном јавном увиду у предлог ПДР урб. зоне „Црквине“, бр. 0649/2008-05, од 14.07.2008. године; Записник са 32. седнице Комисије за планове СО Краљево, одржане 16.06.2006. године; Записник са 33. седнице Комисије за планове СО Краљево, одржане 14.07.2006. године; Записник са 56. седнице Комисије за планове СО Краљево, одржане 04.07.2008. године; Записник са 57. седнице Комисије за планове СО Краљево, одржане 14.07.2008. године; Извештај обрађивача плана о извршеном јавном увиду ПДР урб. зоне „ Црквине“, бр. 2595/1-04, од 18.06.2008. године; Примедбе са јавног увида Прилог заштите непокретних културних добара, добијени од Завода за заштиту споменика културе Краљево, под бројем 340 од 10.05.2006. године; Мишљење и услови за потребе израде ПДР ''Црквине'', добијени од Народног музеја Краљево, 25.05.2006. године под бројем 01 – 121; Технички услови за израду Програма ПДР урбанистичке зоне ''Црквине'', добијени од Предузећа за телекомуникације ''ТЕЛЕКОМ СРБИЈА'', дана 07.06.2006. године, под бројем 739/1 – НН; Достављање копија катастарских планова у растерском облику за потребе израде ПДР урб. зоне ''Црквине'', Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбенокомуналне делатности Општинске управе Краљево, бр.V-556/2006 од 06.06.2006. године; Подаци о постојећим инсталацијама водоводне, канализационе и атмосферске мреже, ЈКП ''Водовод'' - Краљево, под бројем 843/1 од 13.06.2006. године. (ЦД у прилогу), и услови бр.250 од 18.02.2008. године;

16.

Техничка документација – ''Електросрбија'' - Краљево, број 03 – 22652, од 13. 06. 2006. године;

17.

Услови заштите природе и животне средине за израду Програма ПДР урбанистичке зоне ''Црквине'',добијени од Завода за заштиту природе Србије, дана 26.06.2006. године под бројем 01-2697/1; Мишљење на Програм за израду ПДР урбанистичке зоне ''Црквине'' добијено од ''Путеви Србије'', под бројем 953-03-1406/07-1 од 24.05.2007.године;

18. 19. 20.

Техничка документација телекомуникационе мреже на подручју ПДР ''Црквине'' у дигиталном облику – август 2007. године Технички услови од Електросрбије – Краљево, број 03 – 4775 – 1 од 24.10.2007.године;



страна 7


21.

Мишљење на предлог Одлуке о неприступању изради стратегије процене утицаја ПДР ''Црквине'', бр.VII – 501-51/06 од 16.06.2006. године, Одељење за инспекцијске послове Општинске управе Краљево;

На основу чл. 54. Закона о планирању и изградњи («Сл.гласник РС», бр. 47/03 и 34/06), члана 20. став 1. тачка 2, чл. 32. став 1. тачка 5. и и чл. 66. став 3. Закона о локалној самоуправи («Сл.гласник РС», бр. 129/07) и чл. 26. став 1. тачка 7. Статута града Краљева («Сл.лист града Краљева», бр. 4/08), као и Правилника о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана, као и условима и начину стављања плана на јавни увид(«Сл.гласник РС», бр. 12/04), Скупштина града Краљева, на седници одржаној дана 20.06.2009. године донела је:

ПЛАН ДЕТАЉНЕ

РЕГУЛАЦИЈЕ

УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ

«Ц Р К В И Н Е» 1. У В О Д План детаљне регулације урбанистичке зоне «Црквине» у Рибници – Краљево, у даљем тексту: План, састоји се из текстуалног дела са правилима уређења и правилима грађења и графичког дела, којима се утврђују урбанистички критеријуми и смернице у оквиру услова уређења простора и изградње објеката и заштите обухваћеног подручја. Исто тако, Планом је дефинисана намена простора, обавезе и ограничења код уређења и изградње, који треба да омогуће даљи континуирани развој и обезбеде законски основ за издавање одобрења за изградњу, као и утврђивање услова за изградњу магистралне и сабирних градских саобраћајница, као и проширење мреже комуналне инфраструктуре.

2. О П Ш Т Е О Д Р Е Д Б Е П Л А Н А Правни и плански основ за израду и доношење Плана детаљне регулације: 2.1. ПРАВНИ ОСНОВ:

• • •

• • •

• 2.2.

Одлука о приступању изради Плана детаљне регулације урбанистичке зоне Црквине», (Сл. Лист бр.18) бр. Одлуке 350-32/2006-5 од 22. децембра 2006. «Црквине године; Закон о планирању и изградњу «Сл.гласник РС», бр. 47/03; Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи («Сл.гласник РС», бр. 34/2006); Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину, («Сл.гласник РС», бр. 135/04); Одлука о одређивању делова Генералног плана Краљева који се могу примењивати у складу са Законом о планирању и изградњи до доношења новог плана бр. 350-51/2003-6 од 13.11.2003. године; Закључак о утврђивању Нацрта Плана и упућивању на јавни увид; Извештај о раду Комисије и спровођењу јавног увида од 14.07.2008. године. ПЛАНСКИ ОСНОВ за израду и доношење плана Детаљне регулације је:

•

Генерални план Краљева 2010. године усвојен одлуком бр. 350-48/94 од 9.06.2000. године;



страна 8


• •

2.3.

Правилник о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана, као и условима и начину стављања плана на јавни увид, («Сл.гласник РС», бр. 12/04); Правилник о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска, односно градска управа, («Сл.гласник РС», бр. 47/2003); КАТАСТАРСКО – ТОПОГРАФСКА ПОДЛОГА

У складу са чланом 43 и 44 Закона о планирању и изградњи и чланом 16 Правилника о садржини, начину израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана, као и условима и начину стављања плана на јавни увид, Одељење за урбанизам, грађевинарство и стамбено – комуналне делатности општинске управе Краљево, доставило нам је ЦД са три листа геореференцираних растерских подлога, размере 1:2500 катастарских општина Рибница и Ковачи, преузетих од Службе за катастар непокретности Краљева. Добијене подлоге су од стране геодетске службе сектора за просторно и урбанистичко планирање, допуњене са котама нивелације у раскрсницама постојећих саобраћајница и положајем стубова далековода. Добијене подлоге нису ажуриране, тј. нису снимљени и уцртани сви објекти и приватни пролази који постоје на терену, а у недостатку информација о покривености простора изграђеним објектима и расположивом слободном простору, прибегло се фотографисању терена из ваздуха.

2.4.

ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦА ПДР УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ ''ЦРКВИНЕ''

У Границе Плана детаљне регулације улазе делови површина две катастарске општине: Ковачи и Рибница, обухватајући простор западно од насеља ''Воћареве ливаде'', од пута за Жичу, поред регулисаног Ковачког потока до граница следећих планова: Плана детаљне регулације ''Чибуковац'' - II фаза, Плана детаљне регулације дела урбанистичких зона ''Центар'' и ''Чибуковац'' у Краљеву – прва фаза: (ДУП Трга ''Свети Сава'' и ДУП-а ''Стара Чаршија'' и Плана детаљне регулације центра града Краљева, обухватајући територију површине од 143.26 ха. Граница почиње од пропуста где регулисани Ковачки поток пресеца пут Жича – Краљево и иде десном границом регулисаног Ковачког потока у правцу севера и долази до границе са путем кп. бр. 18. КО Ковачи, па скреће на исток, одакле се граница поклапа са границама горе наведених Планова и излази на Жички пут, где даље продужава на југозапад северном границом жичког пута и долази до пропуста на Ковачком потоку, односно до места где је опис и почео. 2.5.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Посматрани простор обухвата најниже терене, почев од 195 м надморске висине заузимајући део алувијалне равни на десној обали реке Ибар, која представља прву речну терасу. Прву речну терасу чине песковите глине дебљине 0.4 – 8.2м после којих долазе претежно песковити или заглињени шљункови дебљине 2.6 – 6.0м. Ови седименти су добро збијени и слабо стишљиви на неким деловима где због присуства глине представљају средње стишљиво тло. Терен је са нагибом мањим од 1%, и ако се занемари висок ниво подземних вода терен није неповољан за изградњу, а притом је добро осунчан и проветрен. У Краљевачком подручју срећу се два основна климатска типа: низијски и умерено континентални са слабо израженим одликама висинске, субалпске климе. И неке сасвим локалне карактеристике Краљева утичу на његову микроклиму. Наиме, доста слабо развијен биљни покривач територије града чини његову микроклиму



страна 9


неповољнијом од климе Матарушке Бање, јер у односу на Матарушку Бању, Краљево има мању влажност и већи годишњи ток температуре. Средња годишња температура ваздуха у Краљеву износи 10.9°С при чему је најхладнији месец јануар са t=1,3°С, а најтоплији јул са t=21.4°С. Оваква годишња амплитуда од 22.7°С и износ екстремних температура дају клими типична континентална обележја. На простору плана, поред изграђених парцела, постоје површине под ораницама, ливадама, пашњацима и воћњацима. Територија Општине Краљева спада у сеизмички угрожена подручја јер се простире на тлу које је евидентирано као трусно подручје са очекиваним степеном сеизмичности између 7° и 8° Меркалијеве скале, са учесталошћу потреса оваквог интензитета сваких 100 година, према аутору др.М. Петровићу. За територију Општине Краљево нису до сада рађени елаборати сеизмичке угожености, па се препоручује код израде статичких прорачуна за нове објекте повећати степен на 8° Меркалијеве скале. 2.6.

ИСТОРИЈАТ НАСЕЉА

Први подаци о постојању локалитета ''Црквине'' везани су за ископине на имању Н. Рудњанина из Ковача, као и некрополе Гробљиште који се налазе у евиденцији Музеја и Археолошког института САНУ од 1951. године. Пре рата, приликом орања, наилазило се на малтерисано камење, кандила и предмете непознате намене. До изградње регулације потока, терен у криптодепресији је редовно излаган поплавама, тако да су трагови брзо нестајали. Међутим, у дубљим нивоима, као што показује налаз пехара са локалитета Зимовник III, реална је предпоставка о очуваним темељима сакралних грађевина као и најстаријим хоризонтима сахране у овом крају, над чијим хоризонтима су подигнуте грађевине прве српске архиепископије, као и црква Св. Спаса. Зимовник III је део већег насеља културе из бронзаног доба које се пружа од средине локације Црквине, преко имања Крстића (потес Јањићи) до манастира Жича.

2.7.

ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И СТЕЧЕНЕ УРАНИСТИЧКЕ ОБАВЕЗЕ

Подручје обухваћено границама Плана до 1982 године није било у границама Генералног плана чији је аутор био пок. професор Борко Новаковић. Тек је ГУП – ом Краљева који је усвојен 1982 године, ово подручје обухваћено. Постојао је Детаљни план на једној карти за мањи блок стамбене индивидуалне изградње уз десну обалу Ковачког потока и Жичког пута, а по усвајању ГУП – а Краљева 1982 урађен је Детаљни урбанистички план дела урбанистичке зоне ''Црквине'' потес ЈКП ''Чистоћа'' – ''Ветеринарски институт'' у Рибници, усвојен 11. новембра 1994. године под бројем 353-516-94-I. Обухват овог Плана је 14.5 ха. На седници СО Краљево од 27. 06. 2001. године, донета је Одлука о приступању изради измене ДУП – а дела урбанистичке зоне ''Црквине'' потес ЈКП ''Чистоћа'' – ''Ветеринарски институт'' у Рибници, за кп. бр. 120/3 КО Рибница. Регулациони план за кп. бр. 120/3 КО Рибница, усвојен је 22. маја 2002. године Одлуком о доношењу под бројем 350-28/2001-6, са назнаком да се преостали део ДУП-а дела урбанистичке зоне Црквине , потес ЈКП ''Чистоћа'' - ''Ветеринарски институт'' у Рибници, од 11. 11. 1994. године у свему задржава као важећи плански акт. Циљ измене је био у усклађивању ДУП – а, са Генералним планом Краљева до 2010. године и то пре свега у делу саобраћајнице Жички пут чији је попречни профил измењен у Генералном плану, као и у делу измене намене површина. Због свог изузетног положаја, насупрот постојећег градског центра од кога је зона одвојена реком Ибар и квалитетног земљишта за изградњу, Урбанистичка зона ''Црквине'' је веома нападнута непланском стамбеном и другом изградњом, тако да је у реализацији Генералног плана добила приоритет за израду Плана детаљне регулације са циљем ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 10


заустављања ширења града на прилазним правцима, регулисање непланске изградње и да се утврди нова регулација за будући секундарни градски центар, као и за регионални спортски центар. Реализација секундарног градског центра, регионалног спортског центра и планираних садржаја, условљена је изградњом пешачког и колског моста преко реке Ибар, који на тај начин постаје градска река и важан симбол и мотив града. Посебан квалитет новог центра треба да буду и градске јавне парковске и заштитне површине уз реку Ибар и Ковачки поток. У графичком прилогу бр.2 Постојеће стање: подела земљишта обухвата Плана на типичне целине, стечене урбанистичке обавезе и зоне заштите, обележене су локације за које су издати Актови о урбанистичким условима.

2.8.

• • • • •

СТАТУС ЗЕМЉИШТА

Земљиште обухваћено границом Плана има статус: грађевинског земљишта у државној својини чији је корисник Општина Краљево, а односи се на путеве са путним појасом; грађевинског земљишта у државној својини чији је корисник Јавно предузеће ''Путеви Србије''- Жички пут; грађевинско земљиште чији је корисник Јавно водопривредно предузеће «Србијаводе» а односи се на старо корито Ковачког потока; грађевинско земљиште у државној својини чији су корисници правна и физичка лица – Ветеринарски институт, ЈКП ''Чистоћа'', сабирни центар за царинска возила,ТЦ централа и локација трансформаторске станице и друго; грађевинско земљиште у приватној својини.

79

Ковачи

74

ПОВРШИНА ха а м² 21 39

193/20

Ковачи

994

12

47

176

Ковачи

74

18

16

177

Ковачи

74

13

04

119

Ковачи

74

115

Ковачи

74

24

65

227

Ковачи

74

49

11

231/7

Ковачи

994

04

46

209/1 2299

Ковачи Рибница

994 205

17 22

65 51

118

Рибница

148

21

41

208/2

Ковачи

994

02

10

2300

Рибница

150

1

49

50

764

Ковачи

548

1

05

69

Жички пут

765/1 212/10

Ковачи

553 994

7

29 03

40 40

Ковачки поток

ЈП ''Путеви Србије'' ЈП ''Путеви Србије'' ЈВП ''Србијаводе''

Локални пут

Општина Краљево

БР.КАТАСТАР. ПАРЦЕЛЕ.

КО

Ковачи

БР.ПОСЕД. ЛИСТА

80


НАМЕНА

КОРИСНИК

Јавни пут са пут. појасом Пут на земљ. у својини грађан. Јавни пут са пут. појасом Јавни пут са пут. појасом Јавни пут са пут. појасом Јавни пут са пут. појасом Јавни пут са пут. појасом Пут на земљ. у својини грађан. улица

Општина Краљево

Јавни пут са пут. појасом Некатегорисани пут Некатегорисани пут са пут.зем. Жички пут

Општина Краљево Општина Краљево Општина Краљево Општина Краљево Општина Краљево Општина Краљево Општина Краљево Општина Краљево ЈП Србијашуме Шум.газ.''Столови'' Општина Краљево Општина Краљево


страна 11


Табела садржи податке из поседовних листова који су нам достављени од стране Службе за катастар непокретности Краљево. Збирни износ није дат јер нисмо располагали са свим поседовним листовима, а и неке од површина не улазе у пуном износу у границе Плана, што се односи на Ковачки поток и Жичку улицу. 3. П О С Т О Ј Е Ћ Е С Т А Њ Е

3.1.

ПОДЕЛА ЗЕМЉИШТА ОБУХВАЋЕНОГ ПДР ''ЦРКВИНЕ'' ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ ИЗГРАЂЕНОСТИ И НАМЕНИ НА ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ

Простор обухваћен границама Плана подељен је у складу са постојећом функционалном организацијом простора и по постојећим катастарским парцелама на просторне целине. 3.1.1. СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ Простор обухваћен границама урбанистичке зоне ''Црквине'' је неравномерно изграђен. У делу уз Жичку улицу и уз постојеће улице Старине Новака, Петра Лековића, Филипа Вишњића, Грмечка, Кордунска, Црвеног крста и 8. марта, изградња је гушћа, док је по дубини блока, према Ибру, изградња објеката ређа. Највеће површине су под породичним стамбеним објектима. Најгушће је изграђен простор уз Жички пут, а према насипу – бедему за заштиту од поплава, изграђеност је ређа. Поред површина – блокова, изграђених породичним стамбеним објектима, у границама Плана, изграђен је и један вишепородични стамбени објекат на кп. бр. 120/3. Објекти су углавном грађени од чврстог материјала, неки и по пројектној документацији. Земљиште је углавном у приватном власништву, делимично и улична мрежа, осим путног појаса уз Жички пут и водног земљишта које представља регулисано корито Ковачког потока, чија се десна обала поклапа са границом Плана. Приближном анализом постојеће изграђености, обзиром на стање геодетских подлога, утврђено је да укупна површина изграђених катастарских парцела износи око 70 ха. Према грубој процени, на посматраном подручју живи око 3000 становника.

• • • • •

3.1.2. ПОСЛОВНИ ОБЈЕКТИ Од пословних објеката на територији Плана налазе се локације: Радионица за сервисирање електромотора «Ротор»; «Веледрогерија»; Услужне и занатске радионице, Трговинске радње и угоститељски објекти; Радионица за израду пвц столарије, магацини, складишта;

3.1.3. КОМУНАЛНИ ОБЈЕКТИ Од комуналних објеката на простору Плана се налази локација Јавног комуналног предузећа ''Чистоћа'' на површини од око 5.0 ха, које у свом саставу има и стакленике за производњу цвећа и садног материјала за потребе одржавања зелених површина у граду. 3.1.4. ЗДРАВСТВЕНИ ОБЈЕКТИ На локацији уз Жички пут налази се објекат Ветеринарског специјалистичког института, који по свом значају превазилази локалне потребе и републичког је карактера, па је сходно томе ово и објекат јавног карактера. 3.1.5. ОБЈЕКТИ ИНФРАСТРУКТУРЕ На простору Плана на кп. бр.116/2 налази се објекат трансформаторске станице снаге 35/10 кв ''Рибница'', а на кп. бр.163/11 објекат телефонске централе ''Ковачи''. Простор пресецају трасе, коридори далековода: Конарево – Магнохром од 110 Кв, Матарушка Бања – Рибница од 10Кв и од 35 Кв. Постојећу изграђеност покрива 8 трафо станица од 10Кв. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 12


3.1.6. ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО Површине јавног зеленила односе се на зеленило у оквиру локације ЈКП ''Чистоћа'' и у путном појасу Жичке улице. 3.1.7. ВОДОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ Према поседовним листовима на простору Плана земљиште чији је корисник ЈВП ''Србијаводе'' односи се на кп. бр.765 КО Ковачи. Исказана површина у границама Плана највећим делом се односи на старо корито Ковачког потока који је у међувремену регулисан и упуштен у Ибар узводније од свог првобитног, природног улива. Стари ток је урастао у зеленило или се обрађује са суседним парцелама или се припаја постојећим дворишним парцелама, тако да је на терену тешко препознатљив. У оквиру граница Плана површина старог корита износи око 84 а. 3.1.8. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ По дубини блока од Жичког пута према Ибру изграђеност је ређа има и пољопривредних домаћинстава и много више пољообрадивог земљишта. Према грубој процени пољопривредно земљиште заузима површину од око 50 ха. 3.1.9. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ На простору Плана не постоје парцеле под шумама.

број 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10 укупно:

3.2.

ПОСТОЈЕЋА НАМЕНА ПОВРШИНА СТАНОВАЊЕ МАЛИХ ГУСТИНА СТАНОВАЊЕ СРЕДЊИХ ГУСТИНА ПОСЛОВАЊЕ КОМУНАЛНЕ ПОВРШИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПОВРШИНЕ ЗДРАВСТВО АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ ИНФРАСТРУКТУРНИ ОБЈЕКТИ СТАРО КОРИТО КОВАЧКОГ ПОТОКА ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ УРБ. ЗОНЕ «ЦРКВИНЕ»

око ха 71.30 0.25 4.0 5.0 50 0.5 0.2 11.06 0.12 0.84 143.26 ха

% 50.0 0.17 2.8 3.5 35 0.35 0.1 7.4 0.08 0.6 100%

ПОСТОЈЕЋА ИНФРАСТРУКТУРА

И поред тога што за овај део града није постојала урбанистичка документација, исти је доста добро снабдевен основном мрежом комуналне инфраструктуре и то углавном у делу који је гушће изграђен, што је природно, јер су у том делу и највећи потрошачи. 3.2.1. Постојећа саобраћајна мрежа – анализа постојећег стања Шема постојеће саобраћајне мреже је одраз парцелације која је вршена од случаја до случаја јер је сваки власник њиве, ливаде парцелисао према својим замислима, остављајући минималну ширину за прилаз парцелама. На овај начин се формира саобраћајна мрежа неповезаних, дугачких и непролазних – ''слепих'' уличица, које су углавном тако уске да не омогућавају двосмерни саобраћај. Ни једна од ових уличица нема окретницу и тротоаре, тако да су све колско – пешачке. Уласком возила у овакве улице, власник долази до своје парцеле, а интервентна и друга возила траже неограђену парцелу да се у њој окрену, или до раскрснице возе у назад. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 13


Основу уличне мреже урбанистичке зоне 7 - «Црквине», представља регионални пут R 225 – a – Краљево – Матарушка Бања, који се поклапа са трасом Жичке улице. Посматрајући саобраћајну мрежу у обухваћеним границама, може се рећи да је радијално – прстенаста, а настала је је као резултат ограничавајућих просторних могућности (Ковачки поток и река Ибар), као и неконтролисане изградње објеката који су изграђени на парцелама које су власници сами формирали, са минималним елементима прилазних саобраћајница. Примарну уличну мрежу чини мрежа сабирних улица и то: улице Старине Новака, Петра Лековића, Филипа Вишњића, Грмечка, Кордунска, Црвеног крста и 8. марта. Секундарну мрежу саобраћајница представљају унутарнасељске саобраћајнице које се укључују на наведену примарну мрежу саобраћајница. Због непланске парцелације на овом простору настале су стамбене улице неодговарајућих попречних профила, што у многоме омета правилно функционисање саобраћајног система насеља. Обзиром да је на анализираном подручју становање малих густина заступљено на површини од 71.30 ха, или 50% -то је условило појаву приступних саобраћајница једној или више катастарских парцела, а уједно представљају «колско – пешачке стазе» са неодговарајућим елементима радијуса на «лепезама» прикључака на мрежу саобраћајница вишег ранга. Честа је појава и улица без могућности окретања, обзиром да се ради о улицама са неодговарајућим попречним профилима, тако да су корисници саобраћајног система насеља у ситуацији да праве тзв. «празне ходове» на уличној мрежи. Коловозна конструкција на уличној мрежи је лошег квалитета и није у могућности да прихвати возила веће носивости од 5.0 т. Чињеница, да у расподели површина у постојећем стању саобраћајнице учествују са 11ха, односно са 7.4%, укључујући и део трасе Жичке улице, ипак указује на неразвијену уличну мрежу. Стационирање возила обавља се углавном унутар парцела индивидуалног становања, док се преузетим урбанистичким обавезама планира изградња паркинг простора у зонама колективног становања. Честа је појава да се возила стационирају дуж коловоза, што доводи до отежаног коришћења постојећег саобраћајног система насеља. Посматрајући све прикључке на Жичку улицу, може се констатовати да формирају тзв. «Y» раскрснице «Т» типа са кратким међураскрсничким растојањима што је неповољно са аспекта техничког регулисања саобраћаја. На већини раскрсница не постоји хоризонтално – вертикална сигнализација, а и тамо где је постављена не одржава се на адекватан начин, па је потребно да се уради «План техничког регулисања саобраћаја». Пешачки саобраћај се углавном одвија по пешачкој стази дуж Жичке улице, који је са друге стране насеља «Црквине», а унутар насеља пешаци користе коловоз, тако да се на уличној мрежи истовремено одвија динамички и пешачки саобраћај. Бициклистичких стаза на уличној мрежи насеља «Црквине» нема, па се може констатовати да се бициклистички саобраћај одвија по коловозу, а самим тим и меша са динамичким саобраћајем, што је неповољно са аспекта безбедности саобраћаја. На основу анализе постојећег саобраћајног система насеља »Црквине» може се закључити следеће: • • • • •

улична мрежа насеља је неразвијена; неадекватни попречни профили саобраћајница; недостатак пешачких и бициклистичких стаза; неадекватни саобраћајно – конструктивни елементи раскрсница; непотпун систем техничког регулисања саобраћаја на уличној мрежи насеља.

Постојеће саобраћајнице су на земљишту које су у:



страна 14


• • •

државној својини а корисник је ЈП ''Путеви Србије'' – Жички пут, у површини од око 2.55ха; државној својини а корисник је Општина Краљево, у површини од око 2.11ха; приватној својини

3.2.2. Водоводна мрежа и мрежа фекалне канализације На посматраној локацији тренутно постоји водоводна мрежа која се простире у једном делу посматраног насеља, третирана постојећим саобраћајницама, са диспозицијом приказаном као на ситуацији. Постојећи цевоводи су делимично добрих профила и могу се узети као одговарајући у деловима насеља где нису испод 80 мм. Евентуална реконструкција профила мањих од Ø 50 мм предвидеће се после детаљне анализе и евентуалне промене намена површина које се снабдевају са поменуте водоводне мреже.прикључења постојећег насеља су остварена са више прикључака на цевовод АЦ Ø 150 мм у профилу жичког пута. Цевоводи унутар насеља су углавном израђени од АЦ (азбест цемента) и ПЕВГ (полиетилена високе густине), за радне притиске до 10 бара. У профилу Жичког пута положен је азбестно – цементни водоводни цевоводи ∅ 150 и челични ∅ 400 од бунара у Жичком пољу, према мосту и граду. На Жички пут се прикључују саобраћајне сабирнице у чије профиле су уграђени водоводни цевоводи различитих профила и то од 6/4″ до 80 мм. и различитих материјала. На ове цевоводе се даље прикључују бочни огранци мреже, положени у «слепе» саобраћајне прикључке. Овако изграђена водоводна мрежа са цевима малих профила је међусобно неповезана, а као последицу недостатка планиране саобраћајне мреже представља водоводни огранак по дубини блока, који је усмерен преко парцела и оријентисан на улицу 8 марта. У профил Жичког пута постављен је и цевовод фекалне канализације ∅ 600 мм, а због природног пада терена, фекална канализациона мрежа се падовима усмерава ка нижим котама, почев од дела насеља поред Ковачког потока у сабирни цевовод у улици Старине Новака, па преко парцела директно у цевовод у улици Петра Лековића, одакле се даље води попречним улицама до улице Филипа Вишњића и даље истом улицом до прикључка на главни цевовод у Жичком путу. Од раскрснице улица Петра Лековића и 8. марта, према новопројектованом саобраћајном прстену у североисточном делу подручја обухваћеним границама Плана, фекална канализациона мрежа није изграђена. У коридор будућег саобраћајног прстена усмереног на планирани колски мост из правца Скопљанске улице, у току је полагање главног фекалног, канализационог цевовода Матарушка бања – Краљево, пречника ∅ 800 мм. Атмосферска канализациона мрежа није изграђена, а пречници сабирног фекалног цевовода су 250 мм. 3.2.3. Електроенергетска мрежа У појасу поред Жичког пута, посматрани простор пресецају водови три далековода различите снаге и то: од 110 kV; 35 kV и 10 kV, од којих се и укрштају они од 110 kV и10 kV, као и од 35 и 10 kV. Водови ових далековода се укрштају изнад најгушће изграђеног дела блока што није добро решење са аспекта утицаја електромагнетског зрачења на здравље људи. На основу расположивих података, на простору који је обухваћен предложеним границама Плана, налазе се осам трафостаница јачине 10/04 kV. 3.2.4. Постојеће стање телекомуникационе мреже На подручју, које је предмет израде Плана детаљне регулације «Црквине», у овом тренутку су у функцији фиксна и мобилна телекомуникациона мрежа. Оператер за фиксну мрежу је «Телеком Србија», а за мобилну «Телеком Србија» и «Теленор».



страна 15


Мобилна телефонија «Телеком Србија» функционише преко базних станица на локацијама: Телекомов центар у Грдичкој улици, зграда «Водоторња» у ул. Ђуре Ђаковића, Кула IV у Војводе Путника и код ЈКП «Чистоћа» у ул. 8. марта. Мобилна телефонија «Теленора» функционише преко базних станица на локацијама: «Телекомов центар» у Грдичкој улици, Буњачко брдо у ул. Николе Бубала ... Комутациони чвор под називом «ИС Ковачи» лоциран је у ул. 8. марта, је удаљени део Главна централа – Host у ул. Ђуре Ђаковића. Корисницима омогућава основни телекомуникациони сервис. За нове дигиталне сервисе типа ADSL и др. монтиран је DSLAM «Ковачи». Повезивање са Host централом је остварено преко оптичког кабла и система преноса који је део прстена Краљево-Конарево-Матарушка Бања-Жича-КовачиРибница-Краљево. Приступна мрежа има функцију повезивања корисника и комутационог чвора. У овом тренутку она је у потпуности реализована бакарним кабловима. Од централе до улице 8. марта где истом трасом иде више каблова је изграђена кабловска канализација. Каблови су увучени у цеви канализације. На осталом делу града дуж улица су каблови примарне мреже положени у ров дубине 0.8 м. Поред каблова су у ров положене PE цеви=40мм за увлачење оптичких каблова за потреба широкопојасних сервиса. Тиме је минимизирана потреба за новим раскопавањима улица. Разводна мрежа је претежно ваздушна, али има и део који је изведен подземно. Најудаљенијим корисницима је омогућена услуга сервиса брзина протока до 2Mbit/s. Постојећа приступна мрежа покрива постојеће стамбене и пословне објекте са резервама које омогућавају прикључење и новоизграђених у наредном периоду. На графичком прилогу је приказан катастарски снимак постојеће подземне примарне и разводне мреже и будућа траса за оптички кабл према мосту на Ибру.

4. 4.1.

П Р А В И Л А

У Р Е Ђ Е Њ А

ПЛАНИРАНА НАМЕНА И КАРАКТЕР ПРОСТОРА

Урбанистичка зона 7 – ''Црквине'' је Генералним планом подељена на пет урбанистичких блокова, од којих су три намењена спорту и рекреацији, а блокови 7.4 и 7.5 за нови административни градски центар, за становање, пословање, централне делатности и остале садржаје. Блокови 7.1 и 7.2 се налазе између речног корита и одбрамбеног насипа и нису обухваћени границама Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине''. Део површине урбанистичког блока 7.1 је у обухвату граница ПДР дела урбанистичких зона ''Центар'' и ''Чибуковац'' – I фаза и ПДР дела урбанистичких зона ''Центар'' и ''Чибуковац'' II фаза. Део површине урбанистичког блока 7.2 је у обухвату граница ПДР дела урбанистичких зона ''Центар'' и ''Чибуковац'' – I фаза и ПДР центар града Краљева. Урбанистички блокови 7.1 и 7.2 су у плавном појасу у коме је предвиђено хортикултурно уређење терена и отворени спортски терени. Границама ПДР дела урбанистичких зона ''Центар'' и ''Чибуковац'' - II фаза, обухваћен је део блока 7.3 – блок 6.12, а остали део површине овог блока је у границама ПДР ''Црквине''. Овај урбанистички блок се налази између трасе будуће саобраћајнице – градске магистрале – ринга и одбрамбеног насипа и намењен је изградњи објеката спортског регионалног центра. Из свега овога произилази да овим Планом детаљне регулације није обухваћена површина целе урбанистичке зоне, већ два цела блока: 7.4 и 7.5 и већи део површине блока 7.3. Урбанистичка зона 7 – ''Црквине'' је смерницама за спровођење ГП – а, оцењена као приоритет бр. 1, обзиром на тежњу да се у северном делу урбанистичког блока 7.4 планира нови секундарни, административни градски центар, а у блоку 7.3 отворени



страна 16


спортски терени са халом спортова, на укупној површини од око 13 ха, намењеној за спортски регионални центар. Планиране намене су усклађене са наменама из ГУП – а, а намена простора је општа, преовлађујућа или мешовита. Границе урбанистичких блокова по Генералном плану нису свуда идентичне са границама катастарских парцела, па је простор захваћен границама Плана, подељен на функционалне целине у складу са постојећим стањем, планираном наменом површина, концепцијом саобраћајне мреже и уређења простора, изградњом објеката, као и формирањем нових грађевинских парцела. 4.1.1. ПОДЕЛА ЗЕМЉИШТА ОБУХВАЋЕНОГ ПЛАНОМ НА ЈАВНО И ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Простор обухваћен границама Плана детаљне регулације, налази грађевинском реону који је утврђен Генералним планом Краљева 2010. године.

се

у

4.1.2. ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Грађевинско земљиште у државној својини на коме су изграђени јавни објекти од општег интереса до 13.05.2003. године представља јавно грађевинско земљиште, по дефиницији из Закона. У табели за статус земљишта у предходном делу текста приказан је кориснички статус земљишта, из кога се види да у посматраном подручју Плана не постоји јавно грађевинско земљиште одређено на основу Oдлука Скупштине општине Краљево о одређивању таквог земљишта. 4.1.3. ПЛАНИРАНО ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ У графичком прилогу бр.5 елабората извршена је подела земљишта на планирано јавно и остало грађевинско земљиште. Планирано јавно грађевинско земљиште односи се на: А) јавне саобраћајне површине за динамички и стационарни саобраћај; Б) јавне функције и објекте; В) јавне површине спортског центра; Г) јавно зеленило; Д) водопривредну инфраструктуру; Ђ) енергетску и комуналну инфраструктуру.

А. ПЛАНИРАНО ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ЗА ПОСТОЈЕЋЕ И НОВОПЛАНИРАНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

САОБРАЋАЈНИЦЕ

У

ПОЈАСУ

ПЛАНОМ

УТВРЂЕНЕ

Као што је напоменуто, овај План детаљне регулације није рађен на ажурној геодетској подлози, па су зато изостали аналитичко – геодетски елементи за обележавање траса – појаса регулације планираних јавних саобраћајница, али су дате координате осовинских и темених тачака, полупречници кривина и планирани профили, тако да се трасе саобраћајница могу без проблема пренети на терен. Примарна улична мрежа сабирних улица: Старине Новака, Петра Лековића, Филипа Вишњића, Грмечка, Кордунска, Црвеног крста и 8. марта, су ужих профила и предвиђено је њихово проширење до планираних профила. Претпоставља се да ће ове улице имати приоритет у реконструкцији и изградњи па је Планом предвиђена потреба израде Урбанистичког пројекта којим ће се тачно одредити колико се улица проширује и заузима делове површина катастарских парцела поред којих пролази.



страна 17


У плану саобраћајница дати су сви подаци за дефинисање саобраћајница, али због стања геодетских подлога израда Урбанистичког пројекта је предвиђена за све планиране јавне саобраћајнице. Планом су предвиђене и пешачке стазе од којих су неке предвиђене као јавне, јер поред тога што омогућавају бољу пешачку комуникацију између блокова, могу се користити и као инфраструктурни коридори. Поред планираних јавних саобраћајница, предвиђен је и јавни паркинг у зони спортског центра за око 500 путничких аутомобила и 16 аутобуса. Генералним планом предвиђена је изградња јавне гараже у близини пешачког моста. Овим планом је у зони централних делатности, у случају да се појави заинтересовани инвеститор, могуће саградити јавну гаражу или пословни објекат са јавном гаражом, при чему је неопходно применити све техничке прописе и норме из области екологије и урбанизма. За изградњу јавне гараже потребно је урадити урбанистички пројекат детаљне разраде.

Б. ПЛАНИРАНО ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ЗА ЈАВНЕ ФУНКЦИЈЕ И ОБЈЕКТЕ Према табели која се односи на кориснички статус земљишта, нису евидентиране парцеле које се воде на кориснике јавних објеката, јер нам листинг са таквим подацима није достављен из службе за катастар непокретности, али се са доста сигурности може утврдити да је корисник : кп. кп. кп. кп. кп.

бр. бр. бр. бр. бр.

119/143 и 119/2 ЈКП КО Рибница - ''Чистоћа''; 119/86 КО Рибница - сабирни центар за царинска возила; 120/39 Ветеринарски институт; 116/2 КО Рибница трансформаторска станица; 163/11 КО Ковачи – ТЦ централа

Овим планом планирано јавно грађевинско земљиште се односи на: 1. Простор новог градског трга кога омеђавају планиране саобраћајнице и део постојеће, Јошаничке улице и обухвата површине следећих катастарских парцела КО Рибница: од 78/1; 78/3; 78/4; 78/5, 78/6; 78/7; 78/9 и 78/10; 77/2; 77/3 и 77/4; 76/2; 76/7; 76/8 и 76/11. 2. Локацију за потребе здравствених објеката – проширење локације Ветеринарског института обухватајући делове кп. бр.120/39; 120/81 и 120/2 КО Рибница и планирање нове локације здравствене станице на кп. бр. 195/1 и дела кп. бр. 201/45 КО Ковачи. 3. Локацију основне школе која обухвата површину кп. бр. 197/34 КО Ковачи и делове кп. бр. 197/2; 197/33 и 198 КО Ковачи.

В.

ПЛАНИРАНО ЈАВНО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ РЕГИОНАЛНОГ СПОРТСКО - ПОСЛОВНОГ ЦЕНТРА

ЗА

ОБЈЕКТЕ

Површина намењена изградњи објеката спортског центра подељена је планираном саобраћајницом у две целине. Једна обухвата простор између градске магистрале и насипа, источно од планиране саобраћајнице, обухватајући површине следећих целих катастарских парцела број и то бр: 17/1; 17/2; 27/4, 29/3; 30/1 КО Рибница и делове следећих кат. парцела бр: 15/1; 13/1,2,3 и 4; 16/1 и 2; 12; 18; 20; 21; 22/1; 47/3; 27/1; 29/7; 27/3; 27/5; 28/1 и 2; 29/2 и 3; 30/2 и 3; 41; 42/1; 43/1,2 и 3; 44 и 45 КО Рибница и целе кат. парцеле КО Ковачи бр: 28???; 112/1,2 и 3 и делове кп. бр.28?; 28??; 113/6; 113/9; 114/2 и 4; 24 и 25 КО Ковачи, оријентационе површине 53000 м2. Друга целина захвата простор западно од планиране саобраћајнице до границе Плана и намењена је изградњи објеката пословно – спортског центра. Ова целина обухвата површине целих катастарских парцела КО Ковачи бр: 5/1,2 и 3; 85; 84/1 и 2; 94/4,5 и 7; 83 82 80 81 74/1 и 4 74/4 73 72 71 и ? (парцела троугластог ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 18


облика без броја) и делове следећих кат. парцела КО Рибница бр: 15/1; 16/1 и 2, као и делове кп. бр.4/1; 4/3; 110/2; 110/5; 110/6; 110/3; 89; 88; 90; 87; 86; 93; 94/1; 95/1; и 2 96/1,2,3,4,5 и 6; 97; 98 и 79 КО Ковачи, оријентационе површине 68750 м2.

Г. ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО 1. ПАРКОВИ Градске парковске површине груписане су на три дела: А. Планирани парк уз Јошаничку улицу обухвата површину целе кп. бр. 71/13 КО Рибница и делове следећих кат. парцела: 71/12 и 14; 2299; 28/1 и 2; 29/2; 70/2; 72/1 и 6; 70/1,3 и 4; 72/1,8 и 9 КО Рибница, оријентационе површине од око 1.06 ха. Б. Планирани парк у оквиру локације ЈКП ''Чистоћа'' захвата највећу површину кп. бр. 119/143 КО Рибница приближне површине од око 2.8 ха. В. Планиране парковске површине уз регулисано корито Ковачког потока обухватају део кп. бр.66/2 КО Ковачи, површине целих кп. бр. 129/1; 131/5; 157/1, део кп. бр.130/1 и 2 и део 131/1; 159; 156; 158/1 и 2; 154; 135/1 и 2 и 153/4, приближне површине од око 1.76 ха. 2. ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО Површине заштитног зеленила могу се поделити на неколико категорија и то: а. Планирано заштитно зеленило уз градску магистралу – ринг; б. Планирано заштитно зеленило уз насип поред Ибра за одбрану од поплава в. Појединачне површине заштитног зеленила: 1. уз пешачке стазе; 2. у близини раскрсница; г. Заштитно зеленило поред Ковачког потока; д. Улични дрвореди – линијско зеленило; а. Планирано заштитно зеленило уз градску магистралу – ринг, обухвата делове површина следећих кат. парцела КО Ковачи бр: 70; 98; 97; 96/2,3 и 4; 96/1 и 5; 95/1 и 2; 94/1; 92; 93; 94/6; 86; 87; 90; 89; 110/2, 3, 5 и 6; 113/ 6; 114/2,3 и 4; 24 ;25, као и делове површина следећих кат. парцела КО Рибница бр: 21; 22/1; 27/3 и 5; 71/14; 2299;28/1 и2; 29/2,3,4 и 7; 31/1,2; 30/2,3 и 4; 45; 44; 41; б. Планирано заштитно зеленило уз насип поред Ибра за одбрану од поплава, обухвата делове површина следећих кат. парцела КО Ковачи бр: 4/3 и 4/1, као и делове површина следећих кат. парцела КО Рибница бр: 15/1; 14/1,3 и 4; 13/1,2,3 и 4; 12; 11; 18; 20; 19/1; 47/1; 48/2; 46/1; 42/2; 41; 113/1; 112/1; 111; 109/1; 107/1 и 105/1. в.1. Појединачне површине заштитног зеленила уз пешачке стазе, обухватају делове површина следећих кат. парцела КО Рибница бр: 94/1; 95/6; 116/1; 115/1; 114; 112/1, 109/1 ,107/1 и 105/1. в.2. Појединачне површине заштитног зеленила уз раскрснице обухватају мање делове површина следећих кат. парцела КО Рибница бр: 2299 и 119/2 и делове површина следећих кат. парцела КО Ковачи бр: 26/3; 227; 210; 120/3 и 5; и 119/56. г. Заштитно зеленило поред Ковачког потока заузима површине кп. бр. 31/3 и 77/2 КО Ковачи. д. Улични дрвореди – линијско зеленило, у пројектованом профилу Жичке улице и градске магистрале.

Д. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА Водопривредни објекти у граници Плана су: 1. старо корито Ковачког потока кп. бр. 765 КО Ковачи; 2. проширење ножице насипа – на део кп бр. 4/3 и 4/1 КО Ковачи и део кп. бр. 15/1 ,14/3, 14/1, 14/4, 11 ,18, 19/1 48/2, 47/1 ,46/1 и 42/2 КО Рибница. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 19


Ђ. КОМУНАЛНА И ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА 1.

Од објеката комуналне инфраструктуре планом је предвиђена пијачна хала на делу кат.парцеле бр. 185 КО Рибница; 2. енергетска инфраструктура: • на кп. бр.116/2 КО Рибница налази се објекат трансформаторске станице снаге 35/10 кв ''Рибница''; • трансформаторске типске станице 10/0.4 kV на делу кат. парцела бр. 231/74; 203/4; 120/3; 119/143; 94/1; 70/4; 189/1 и 197/1 КО Рибница. на кп. бр.163/11 објекат телефонске централе ''Ковачи''. 4.1.4. ОСТАЛО ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ Остало • • • • • • • •

грађевинско земљиште је у функцији: породичног становања са делатностима; вишепородичног становања са делатностима; вишепородичног становања са делатностима у изграђеном ткиву; пословања; пословања са становањем; централних делатности са становањем; магацина и складишта; археолошког налазишта

Планирана намена површина грађевински реон Јавно грађевинско земљиште Остало грађевинско земљиште Кат. Кат. п о в р ш и н а површина намена намена 2 ха а м ха а м2

А

Саобраћајнице Паркинзи

26 01

47 77

00 78

Укупно:

28

24 78

А

Е Б

В

Градски трг

00

70

00

Ж

Здравствo

00

79

00

З

00

И Ј

Школа

00

59

Укупно:

02 12

08 00 19 00

05 03

61 67

Укупно парк и заштитно зел.:

09

28 00

Старо корито Ковачког потока Проширење насипа

00

84

00

00

41

00

Укупно:

01

25 00

Насељска пијаца

00 00

44 12

00 53

56 00 Е-К 60 78

Спортски центар Паркови

Г

Д

Ђ А -Ђ

Заштитно зеленило

Објект.инфраструктуре

Укупно: Укупно:

00 00

К Л Љ К

Породично становање са делатностима Вишепород. становање са делатностима Вишеп. стан. са делат. у изграђеном ткиву Пословање

58

52

00

10

68

00

05

50

00

02 02

85 18

00 00

08

80

00

00 00 03

73 18 20

00 00 00

Укупно:

89

65

00

Укупно:

143

26

00

Пословање са станов Централне делатности са становањем Магацини и складишта Археолошко налазиште Коридори високонапонских водова

00 00



страна 20


5.

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЈА ВНИХ ПОВРШИНА

5.1. РЕГУЛАЦИЈА САОБРАЋАЈНЕ МРЕЖЕ - УЛИЧНА МРЕЖА НАСЕЉА Улична мрежа насеља рангирана је по категоријама и то на : 5.1.1. градску магистралу; 5.1.2. примарну градску саобраћајницу; 5.1.3. сабирне саобраћајнице; 5.1.4. секундарне саобраћајнице; 5.1.5. стамбене, унутарблоковске и колско – пешачке саобраћајнице 5.1.1. ГРАДСКА МАГИСТРАЛА 1. Градска магистрала представља наставак Скопљанске улице и мостом преко Ибра тангира урбанистичку целину ''Црквине'' и представља сегмент првог градског прстена. Према подацима из ''Саобраћајне студије'' која је рађена за потребе ГУП – а Краљево 2010, произилази да карактеристичан профил ове градске магистрале има следеће елементе: • две коловозне траке ширине по 7.0м, а свака од коловозних трака је са по две саобраћајне траке, ширине 3.5м; • разделни појас ширине 1.5м; • зелени појас са обе стране коловоза ширине по 2.0м; • тротоаре са сваке стране коловоза ширине по 1.5м Новопројектована градска магистрала прати трасу обалоутврде – насипа и укључује се на градску магистралу која представља продужетак Скопљанске улице. Попречни профил ове градске магистрале је d1 - d1 са елементима укупне ширине карактеристичног попречног пресека од 22.50 м. Наведене градске магистрале пројектовати са елементима коловозне конструкције који важи за тежак саобраћај и према елементима планираног саобраћајног оптерећења од 600-800 возила на сат, а према прогнозама из ''Саобраћајне студије'' Краљево. При пројективању наведених градских магистрала, пројектовати и атмосферску канализацију, а остале елементе ускладити са планом саобраћаја који је саставни део овог елабората, Законом о јавним путевима («Сл.гласник РС», бр. 101/2005), Законом о планирању и изградњи («Сл.гласник РС», бр. 47/03 и 34/2006), као и правилницима, нормативима и ЈУС стандардима који дефинишу ову област пројектовања. За сваку од наведених градских магистрала урадити идејни и главни пројекат, а за сваки обавити ревизију и техничку контролу уз предходну студију оправданости. Обзиром да наведене градске магистрале превазилазе оквире Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'' јер представљају битан сегмент у саобраћајном систему Краљева, то је неопходно да се изграде до 2009. године, како би се оформио први градски прстен, обзиром да је град Краљево у ситуацији да ''купује изгубљено време'' у саобраћајном погледу. 5.1.2. ПРИМАРНА ГРАДСКА САОБРАЋАЈНИЦА Категорију примарне градске саобраћајнице представља Жичка улица чија се траса на територији обухвата Плана поклапа са трасом регионалног пута R 225а (идд 0791), Краљево/0172 – Жича – Матарушка Бања – веза са М 22 (чвор 0267), чија је дужина km 9+303 у складу са референтним системом Републичке дирекције за путеве. Овим Планом је обухваћена деоница од 19678 km у зони поред наведеног пута од оквирне стационаже на km 0+227.60 до оквирне стационаже на km 2+195.40. Одлуком о одређивању магистралних и регионалних путева кроз град Краљево, која је објављена у Сл. Листу општине Краљево бр. 17 од 24. 12. 1997. године произилази да се чл. 3. ''Правац регионалног пута 225а Краљево – Матарушка Бања кроз Краљево ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 21


пролази од прикључка на магистрални пут бр. 5 код моста преко Ибра, улицом Жичком до моста на Ковачком потоку, затим од Ковачког потока до Жичког потока и даље према Матарушкој Бањи. На наведеном регионалном путу до сада је изграђена обилазница око манастира Жиче и деоница кроз Матарушку Бању, а у току је израда главног пројекта побољшања регионалног пута R 225а Краљево – Матарушка Бања од km 1+828 до km 4+2009.40, а који ће се обавити у току 2007. године. Планирани прикључци уличне мреже насеља ''Црквине'' на Жичку улицу представљају модификоване постојеће прикључке, а сходно стандардима JUS. U.C4. 050 сл. лист СФРЈ бр. 9/90, JUS. U.C4. 051, Правилник о основним условима које јавни путеви изван насеља и њихови елементи морају да испуњавају са гледишта безбедности саобраћаја Сл. лист СФРЈ бр. 35/1981. године, JUS. U.C4. 012, Сл. лист СФРЈ бр. 46/1981.године, JUS. U.C4. 010 и закон о јавним путевима («Сл.гласник РС», бр. 101/2005). Примарна градска саобраћајница (Жичка улица, тј. део регионалног пута R 225а), има коловозну конструкцију која је димензионисана према елементима за тежак саобраћај, а у току 2007. године биће обављени радови на побољшању од км 1+828 до км 4+209.40, а према главном пројекту. Обзиром на стање на терену и раније усвојеној планској документацији произилази да су сви постојећи прикључци на R 225 иновирани у складу са наведеним законским и техничким нормативима, а у складу и са законом о безбедности саобраћаја. Највећи број прикључака су ''Т'' раскрснице које су и најбезбедније, обзиром да имају свега три конфликтне тачке са одговарајућом подужном и бочном прегледношћу. Наведени број прикључака мора да остане према Плану детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'', обзиром да нема места за тзв. ''сервисне саобраћајнице'' које би се ''сместиле'' у оквиру регулационог профила Жичке улице, односно R 225а. Такође, на делу обухвата Плана, максимално је испоштован ''заштитни појас'' од 10м, а према члану 29. Закона о путевима («Сл.гласник РС», бр. 101/2005). Обзиром на услове ЈП ''Путеви Србије'' бр. 953 – 03 – 1406/07 – 1 од 24. 05. 2007. године није се могао смањити број прикључака, обзиром на постојеће саобраћајне прикључке, али је већина прикључака обрађена према овим условима и просторно – техничким могућностима.

5.1.3. САБИРНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ Мрежу сабирних улица урбанистичке зоне ''Црквине'' чине улице 8. марта, Црвеног крста, Петра Лековића и Јошаничка са ширином регулационог профила од 10м и намењене су одвијању двосмерног саобраћаја. Ширина коловоза је 7.00м са обостраним тротоарима ширине 1.50м што је довољно за мимоилажење два пешака. При пројектовању сабирних саобраћајница, коловозну конструкцију прилагодити условима који важе за ''средње тежак'' саобраћај, као и према условима и техничким нормативима који дефинишу ову област пројектовања. Заштитни појас за ове типове улица је 5.00м, што треба испоштовати у зонама где је сачуван, а у зонама где није сачуван прихватити фактичко стање, односно најчешће 3.0м. На мрежи сабирних улица није дозвољено улично паркирање, јер регулациони профил ових улица не пружа техничке могућности за паркирање. 5.1.4. СЕКУНДАРНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ Ове саобраћајнице спадају у категорију саобраћајница нижег ранга са максималним протоком на траци до 400 возила/сат. При пројектовању ове врсте саобраћајница димензионисати коловозну конструкцију према условима саобраћајног оптерећења и осталим техничким нормативима који важе за пројектовање оваквих објеката. Профили секундарних саобраћајница су ''4 – 4''; ''Sk1 – Sk1''; ''Sk2 – Sk2''; Sk1a – Sk1a'', а према графичком прилогу ''Рангирање и регулација саобраћајница са карактеристичним попречним профилима''.



страна 22


Коловозну конструкцију секундарних саобраћајница димензионисати према техничким условима, законским и техничким нормативима који важе за ''средње тежак'' саобраћај.

5.1.5. СТАМБЕНЕ – УНУТАРБЛОКОВСКЕ И КОЛСКО – ПЕШАЧКЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ Ове саобраћајнице су најчешће на осталом грађевинском земљишту и заузимају површину од око 7.00 ха. 5.1.6. ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ Јавни градски превоз обавља се Жичком улицом на траси приградске линије Краљево – Матарушка Бања преко Жиче, која представља ''кружну линију ЈГП-а''. Аутобуска стајалишта су лоцирана са обе стране Жичке улице, а на делу обухвата Плана сва се задржавају на постојећим локацијама, с тим што ће се иновирати тако што ће бити опремљена адекватним мобилијаром (надстрешница, клупе, киоск за продају штампе и сл.). 5.1.7. СТАЦИОНАРНИ САОБРАЋАЈ На територији обухвата Плана формиран је велики паркинг простор на ободу урбанистичке зоне ''Црквине'' капацитета 547 паркинг места у оквиру којег је пројектован и паркинг простор за 16 аутобуса, који је намењен посетиоцима пословно – спортско – рекреативног центра и има карактер јавног паркинга, а налази се на прихватљивом растојању од садржаја у централној зони града, па је истовремено намењен и посетиоцима централне градске зоне. Димензије паркинг места су 5.0 х 2.50м које су нешто конфорније од димензија 1 ПМ према JUS. U.S.4. 234 – (сл. лист СФРЈ бр. 17/80). На овом паркинг простору примењен је ортогонални начин паркирања. Власници објеката свих врста дужни су да обезбеде простор за паркирање на сопственој грађевинској парцели и то једно паркинг или гаражно место на 70.00 м 2 корисног простора, с тим да најмање трећина возила буде смештена у гаражи. Код изградње нових стамбених вишепородичних објеката, смештај паркинг простора се не препоручује у подземној етажи објекта због високог нивоа подземне воде. У блоковима са породичном стамбеном изградњом моторна возила паркирати или гаражирати на грађевинским парцелама власника, изван површине јавног пута. Код изградње нових стамбених породичних објеката, за смештај возила користити сутеренску или приземну етажу објекта, са размаком од мин. 3.0м, између регулационе и грађевинске линије, или у засебном помоћном објекту, чије су димензије 3.0 х 5.0м. уколико површина грађевинске парцеле то омогућава. 5.1.8. ПЕШАЧКИ САОБРАЋАЈ Унутарнасељски пешачки токови одвијаће се по мрежи тротоара који су у зависности од ширине регулационих профила саобраћајница, једнострани или обострани у односу на коловоз. Планирани тротоари су углавном ширине 1.50м и намењени су двосмерном кретању пешака. Поред тротоара предвиђене су и пешачке стазе ради боље комуникације између блокова, а исте се могу користити и као инфраструктурни коридори у случају потребе. Старо корито Ковачког потока је такође искоришћено за пешачку стазу. Најинтензивнији пешачки токови јавиће се на релацији Црквине – Центар, а обављаће се преко новопројектованог пешачког моста којим ће се остваривати најкраћа пешачка комуникација центра града и насеља ''Црквине'' на десној обали Ибра. Изградњом пешачког моста обезбедиће се безбедно одвијање пешачког саобраћаја на правцу ''Црквине'' – Центар града, обзиром да се не јављају конфликтне тачке са осталим саобраћајним токовима, а исто тако ће доћи и до преусмеравања саобраћајних токова који се одвијају дуж Жичке улице, а тиме и до преусмеравања пешачких кретања из централне градске зоне која су до сада усмеравана преко постојећег друмског моста.



страна 23


Не треба занемарити чињеницу да ће се изградњом новог друмског моста из правца Скопљанске улице, изградњом пешачког и реконструкцијом постојећег која је у току, повећати безбедност одвијања пешачког саобраћаја, поготову што су у изградњи подземни пешачки прелази, тако да се елиминишу конфликтне тачке између пешачког и динамичког саобраћаја. Изградњом новог пешачког моста биће смањено и време путовања пешака на релацији Црквине – Центар. Остали видови саобраћаја не егзистирају на подручју урбанистичке зоне Црквине, а терминали јавног превоза (аутобуска и железничка станица) налазе се на прихватљивој удаљености за становнике насеља. 5.1.9. ГЕОМЕТРИЈСКЕ МЕРЕ На простору Плана детаљне регулације, градска магистрала, примарна градска саобраћајница, као и сабирне саобраћајнице су планиране са тротоарима обострано док су стамбене улице предвиђене са тротоарима с једне стране или без тротоара као колскопешачки приступ грађевинским парцелама у блоку. У графичком прилогу бр.4. приказане су: • Све саобраћајнице дефинисане координатама темених и осовинских тачака, са елементима кривина, а нумерички подаци су изостали због неажурности геодетских подлога, а коначни биће утврђени накнадно кроз израду Урбанистичког пројекта парцелације или препарцелације и главним пројектом; • Профили планираних саобраћајница, као и коте нивелације, такође су дате у графичком прилогу;

5.1.10. УСЛОВИ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КРЕТАЊА ДЕЦЕ, СТАРИХ, ХЕНДИКЕПИРАНИХ И ИНВАЛИДНИХ ОСОБА Код изградње јавних саобраћајница, пешачких стаза и тротоара, као и код прилаза објектима за јавно коришћење,као и посебних уређаја у њима, морају се применити одредбе Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица («Сл.гласник РС», бр. 18/97), као и осталим важећим прописима и стандардима који регулишу ову област и то: • Тротоари и пешачки прелази потребно је да имају нагиб до 5% (1:20); • Највиши попречни нагиб тротоара на правац кретања износи 2%; • За савлађивање висинске разлике између тротоара и коловоза, максимални нагиб закошеног дела може износити 20% (1:5); • Прилаз до објекта предвидети на делу објекта чији је приземни део у нивоу терена, или је мање уздигнут у односу на терен. 5.2.

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ЈАВНЕ ОБЈЕКТЕ

Од планираних јавних функција и објеката на подручју планом обухваћених граница имамо: • • • • •

Простор новог градског трга; Простор спортско – пословног регионалног центра; Локација ветеринарског специјалистичког института ''Краљево''; Локација здравствене станице; Локација основне школе

Простор новог градског трга – секундарног градског центра, омеђен је планираним и постојећом Јошаничком улицом. Изграђен је једним бројем породичних стамбених објеката Планом предвиђених за рушење. Градски центар је предвиђен за изградњу пословно – стамбених вишепородичних објеката по ободу трга са слободним простором у центру, са одговарајућим поплочавањем слободних површина, озелењавањем и уређењем у складу са планираном наменом.



страна 24


Пешачке улице и трг у центру имају функцију организације јавног живота становника и масовних окупљања. За овај простор потребно је утврдити програмске елементе на основу сагледаних реалних потреба, просторних и финансијских могућности и расписати урбанистичко – архитектонски конкурс. Локација ветеринарског специјалистичког института је проширена делимично на делове површина суседних парцела обзиром на исказану потребу за проширењем постојеће локације. Изградња објекта здравствене станице планирана је на простору који је мање запоседнут постојећим објектима и мало је дислоциран у односу на план намене површина по ГУП – у, али је ова намена ипак заступљена. Локација за основну школу је приближно на парцелама ГУП – ом намењеном за ту намену, уз улицу 8.марта. 5.3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ОБЈЕКТЕ РЕГИОНАЛНОГ СПОРТСКО - ПОСЛОВНОГ ЦЕНТРА

Генералним урбанистичким планом, на десној обали Ибра у зони ''Црквине'' планирани су терени и објекти ширег, општинског или чак регионалног значаја, тако да је управо то карактер овог спортско - пословног центра. Из ових разлога, Планом детаљне регулације дела урбанистичке зоне ''Црквине'' – без блока 7.1; 7.2 и мање површине урбанистичког блока 7.3 на којој је планиран пословно – спортски центар планирана је израда урбанистичко – архитектонског конкурса, према утврђеном програму, који би требало да садржи затворену халу спортова, отворени и затворени базен, забавни парк, аква парк, спортско село, шеталишта, отворене спортске терене за све врсте спортова: фудбал, тенис, кошарка и слично, као и угоститељске, трговачке и друге садржаје. Исто тако обратити пажњу код озелењавања ове зоне која треба да је заштићена од ветра, а зелене површине око спортских терена треба да буду распоређене тако да створе сенку на јужним експозицијама. Избор врста ускладити са природним условима – близина Ибра, Рибнице и Ковачког потока. Потребно је да се утврди програм за целу зону намењену специјализованом спортском центру, тј. за део блока 3 и да се за исту уради Урбанистички пројекат. Уколико се на парцелама предвиђеним за спорт и рекреацију налазе објекти за које постоје издата одобрења за изградњу, предвиђа се задржавање тих објеката до привођења парцела намени.

5.4.1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ЈАВНО ЗЕЛЕНИЛО • • • • • • •

На простору обухваћенoм Планом предвиђене су следеће врсте јавног зеленила: Паркови; Заштитно зеленило уз градску магистралу – ринг; Заштитно зеленило поред насипа за одбрану од поплава; Заштитно зеленило уз јавни паркинг и пешачке стазе; Појединачно заштитно зеленило у близини раскрсница; Заштитно зеленило поред Ковачког потока; Улични дрвореди – линијско зеленило

5.4.1. ПАРКОВИ Просторном организацијом, парковске површине су дисперзивно распоређене и сведене на неколико мањих целина унутар блока бр.2 и 4, уз постојећу улицу, омеђеног планираном улицом или регулисаним коритом Ковачког потока. Ове целине се могу груписати и поделити на три локације: 1. Планиране парковске површине у оквиру локације ЈКП ''Чистоћа'' и сада представљају неку врсту ботаничке баште и простиру се на кп. бр. 119/143 на површини од око 2.8 ха што уједно представља и највећу планирану парковску површину. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 25


2. Две парковске површине одвојене планираном саобраћајницом непосредно уз градску магистралу – ринг, укупне површине око 1.0 ха. 3. Две парковске површине уз регулисано корито Ковачког потока, а поред моста на Ковачком потоку, укупне површине око 1.7 ха. Код уређења нових парковских површина издвојити зоне за миран одмор и шетњу, за дечија игралишта, мале спортове и угоститељске објекте мањих капацитета – кафе, млечне ресторане, посластичарнице и сл. Паркове уредити у вртно – пејзажном стилу са најмање 70% површина под зеленилом, а путеви и стазе треба да заузму од 5 – 20% површине, а објекти највише 10%. 5.4.2. ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО Ове зелене површине припадају еколошком подсистему, а њихова главна функција је смањење неповољних утицаја макросредине. У овом случају заштитно зеленило је предвиђено као заштитни појас поред градске магистрале – ринга и уз насип обалоутврде на чијој круни је такође планирана саобраћајница. У овом тренутку, без главног пројекта нисмо сигурни како ће бити пројектоване ове саобраћајнице и колике ће бити висине насипа и где ће бити ножице, а с друге стране саобраћајнице оваквог ранга захтевају појас зеленила као заштиту од буке, издувних гасова и прашине.

5.4.3. ПОЈЕДИНАЧНО ТАЧКАСТО ЗАШТИТНО ЗЕЛЕНИЛО Поред ширих појасева заштитног зеленила уз градску магистралу и насип за одбрану од поплава, у оквиру граница Плана предвиђене су и мање површине заштитног зеленила поред пешачких стаза, јавног паркинга, као и мањи скверови у близини реконструисаних раскрсница у склопу саобраћајних површина. 5.4.4. УЛИЧНО ЗЕЛЕНИЛО Планом је предвиђено улично – линијско зеленило у профилу градске магистрале – ринга и Жичке улице. За сваку улицу је потребно изабрати по једну врсту дрвећа (липа, дивљи кестен, јавор, млеч и др.) и тиме обезбедити индивидуалност улице, а при томе водити рачуна о карактеру улице, правцу доминантног ветра, као и смени фенолошких аспеката. Растојање између дрворедних садница је најмање 5.0м. а у зависности од врсте креће се и до 15.0 м. И све сабирне и секундарне насељске саобраћајнице би требало да имају дрвореде барем с једне стране улице због неповољног дејства саобраћаја. Растојање стабала од објеката не би требало да буде мање од 4.5м 5.5.

ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ВОДОПРИВРЕДНУ ИНФРАСТРУКТУРУ

Од објеката водопривредне инфраструктуре у границама Плана изграђени насип за одбрану од поплава је планиран за проширење да би могао да прими планирану саобраћајницу у својој круни. Величина проширења насипа, његова укупна ширина са ножицом биће одређена накнадно, пројектом моста, саобраћајнице на насипу и трасе ринга. Старо корито Ковачког потока је Планом делимично предвиђено за планиране саобраћајнице и пешачке стазе, тако да старо корито мења намену.

5.6. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА КОМУНАЛНУ И ЕНЕРГЕТСКУ ИНФРАСТРУКТУРУ

5.6.1. ПИЈАЦА



страна 26


Од објеката комуналне инфраструктуре планом је предвиђена површина за зелену пијацу. У оквиру ове површине од 0.44 ха предвидети простор са тезгама за зелену пијацу и објекте за продају меса, рибе, млечних производа, самопослугу и сл. У оквиру ове површине предвидети и мањи паркиг простор, простор за одлагање смећа, јавни wc, просторије пијачне управе и санитарног инспектора и сл. Сви планирани садржаји могу бити у оквиру пијачне хале у покривеном или делимично покривеном – надкривеном простору. 5.6.2. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ВОДОВОДНУ АТМОСФЕРСКУ КАНАЛИЗАЦИЈУ

МРЕЖУ,

ФЕКАЛНУ

И

5.6.2.1. ПЛАНИРАНА ВОДОВОДНА МРЕЖА Предвиђено је полагање водоводног цевовода профила Ø 700 мм којим је предвижено дистрибуирање веће количине воде од црпне станице ''Жичко поље'' ка резервоару са везом испод моста на реци Ибар. Овај цевовод би се положио у профил новопројектоване градске магистралне саобраћајнице и имао би задатак да растерети рад црпне станице Конарево, смањи трошкове рада система и омогући несметан пласман воде ка резервоару Шумари. Избор врсте цеви ће одредити пројектант у складу са условима на терену и важећим прописима. Секундарну уличну водоводну мрежу предвидети минималних профила од Ø 100 мм у складу са важећим препорукама, условима терена и хидрауличком систему. Да би се заштитио постојећи систем водоснабдевања, сукцесивно ће се ширити секундарна улична водоводна мрежа са повећањем броја потрошача и условљена проширењем капацитета постојећих изворишта. Цевоводе водоводне мреже положити у профил коловоза непосредно уз тротоар. 5.6.2.2. ПЛАНИРАНА ФЕКАЛНА КАНАЛИЗАЦИОНА МРЕЖА У границама Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'' постоји изграђена фекална канализација за један део насеља, а делови који гравитирају новом колектору Краљево – Матарушка бања нису изграђени је је то могуће само онда када се реализује цео систем каналисања и одвођења отпадних вода. Приликом дефинисања профила канализационе мреже, рачунато је са укупном количином употребљене воде и од постојеће канализације, као и расположивим постојећим подацима. Проширење мреже фекалне канализације на функционалне целине у оквиру граница Плана, подразумева опредељење за једино адекватно и технички прихватљиво решење које подразумева прикупљање свих отпадних вода са целокупне територије Плана и усмеравање ка будућој траси колектора. Само усмеравање поменуте отпадне воде је предвиђено сабирањем канализационих огранака и њиховим упуштањем у будући колектор Краљево – Матарушка бања профила Ø 600 мм. Уличне цевоводе фекалне канализације у односу на попречни профил улице полагати осовином улице, док су делови профила лево и десно у односу на осовину планирани за атмосферску канализацију и водоводну мрежу, осим ако услови на терену то не дозвољавају. Профили секундарне уличне канализационе мреже су дефинисани на основу прорачуна количина отпадне воде, која ју у функцији намене објеката, планираним наменама и капацитетима. Међутим, минимални профил уличне канализације без обзира на прорачун износи најмање Ø 200 мм, а минимална дубина укопавања 150 цм у зависности од услова на терену. Ревизиона окна приказана у графичком прилогу су на местима рачвања и скретања, а на правцима их распоређивати на растојању које је у зависности од профила цеви и износи 160 Д, односно од стања на терену. Одређивање падова се врши у складу са брзином у цевоводу која не сме прећи вредност већу од 3м/с. Постојећа мрежа фекалне канализације ће се реконструисати у складу са решавањем одвођења отпадне воде на територији целог насеља и у зависности од сагледавања проблема у целини. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 27


Уколико цевоводи фекалне канализације прелазе преко или испод потока, пројектном документацијом ће се ова проблематика дефинисати у складу са хидролошким условима и прописима. 5.6.2.3. ПЛАНИРАНА АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИОНА МРЕЖА У границама обухвата Плана не постоји изграђен систем каналисања оборинских вода. Тренутно одвођење се врши разливањем на постојеће зелене површине и према отвореним постојећим каналима, међутим неопходно је предвидети одговарајуће одвођење ових вода у тренутку привођења намени целокупног простора у границама Плана, када ће се повећати и количина оборинске воде коју треба каналисати због смањења површина слободног зеленила које упијају ову воду. Прикупљену оборинску воду на простору обухваћеном границама Плана најсврсиходније је упуштати у регулисано корито Ковачког потока и у реку Ибар коме природно гравитирају све воде. Неопходно је извршити усмеравање нове воде ка уличним деоницама, те прикупљање путем сливника и ригола и усклађивање са планираном нивелетом улица. Само место и начин упуштања и профиле цевовода предвидети у складу са условима ЈП ''Србијаводе'' и важећег Министарства шумарства, пољопривреде и водопривреде Републике Србије. Нивелете канализационе мреже проистичу из већ постојећих улица, а горња граница падова мора бити у функцији брзине у цевоводу која не сме прећи вредност већу од 3 м/с без посебних услова за умирење и уништавање кинетичке енергије воде. Минимална дубина укопавања је 150 цм, а минимални профил атмосферске канализације без обзира на хидраулички прорачун је Ø 200 мм. Пројектант ће изабрати врсту цевног материјала а кроз израду пројектне документације ће се дефинисати положај цевовода, коте кинете, дубине укопавања и сви остали детаљи везани за решење одвођења површинских вода на обухваћеном простору. Решење одвођења ових вода је на овом простору врло важно јер је ниво подземних вода висок. 5.6.3.

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА МРЕЖА

У постојећем стању електроенергетских објеката напонског нивоа 35kV и 10kV, дела ДВ 110kV и ТС 10/0.4kV дато је у прилогу овог предмета. У графичком прилогу уцртане су оријентационе позиције планираних ТС 10/0.4kV као и планиране енергетске кабловске канализације. А. ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ КАБЛОВСКЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ: •

• •

•

•

Кабловску канализацију градити од пластичних цеви или префабрикованих бетонских елемената (кабловица) са мин. 4 отвора Ø 100 мм које поставити у највише два нивоа. Кабловску канализацију положити на дубину од 0.8м (горњи слој кабл. канализације). За постављање каблова ЈР (јавна расвета) планирати ПВЦ цеви Ø 100 мм и постављати их на дубини од 0.5м. Енергетске кабловске шахте пројектовати минималних унутрашњих димензија 2х2х2м , изградити их од бетона или бетонских блокова, а плочу од армираног бетона. Унутрашњост шахти мора бити малтерисана и длетована до тзв.''црног сјаја''. Обавезна је и хидроизолација шахте. У шахти направити мердевине за силазак. Пројектовати ливени, тешки поклопац за тешки саобраћај. Кабловице морају имати тзв. ''светао отвор'' За евентуалну будућу ЈР потребно је планирати посебне мале – пролазне шахте, унутрашњих димензија 0.7х0.7х0.7м. Ове шахте се могу радити од бетона, опеке, блокова и слично, са поклопцем за тешки саобраћај.



страна 28


• •

Обележавање, колчење трасе, ископ рова, полагање кабловица, израда шахти и сви други радови на кабловској канализацији обавезно се морају обављати уз стручни надзор ЕД Краљево. Пре почетка радова на будућим кабловским канализацијама неопходно је урадити пројекат енергетске кабловске канализације, као и пројекат кабловске канализације за јавну расвету и доставити га на увид и сагласност ЕД Краљево.

5.6.4.

ТТ ИНФРАСТРУКТУРА – ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА КАБЛОВСКА МРЕЖА

5.6.4а. Постојеће стање телекомуникационе мреже На подручју, које је предмет израде Плана детаљне регулације Црквине, у овом тренутку су у функцији фиксна и мобилна телекомуникациона мрежа. Оператер за фиксну мрежу је Телеком Србија, а за мобилну Телеком Србија, Telenor и VIP Mobile. Мобилна телефонија Телеком Србија функционише преко базних станица на локацијама: Телекомов центар у Грдичкој улици, зграда Водоторња у ул. Ђуре Ђаковића, Кула IV у Војводе Путника и код ЈКП Чистоћа у ул. 8. марта. Мобилна телефонија Теленора функционише преко базних станица на локацијама: Телекомов центар у Грдичкој улици, Буњачко Брдо у ул. Николе Бубала ........ Мобилна телефонија VIP Mobile функционише на бази роминга преко мреже Телеком Србија. Фиксна мрежа је реализована на следећи начин: Комутациони чвор под називом " ИС Ковачи" лоциран је у ул. 8. марта, је удаљени део Главна централа-Host у ул. Ђуре Ђаковића. Корисницима омогућава основни телекомуникациони сервис. За нове дигиталне сервисе типа ADSL и др. Монтиран је DSLAM Ковачи. Повезивање са Host централом је остварено преко оптичког кабла и система преноса који је део прстена Краљево-Конарево-Матарушка Бања-Жича-КовачиРибница-Краљево. Приступна мража има функцију повезивања корисника и комутационог чвора. У овом тренутку она је у потпуности реализована бакарним кабловима. Од централе до улице 8. марта где истом трасом иде више каблова је изграђена кабловска канализација. Каблови су увучени у цеви канализације. На осталом делу града дуж улица су каблови примарне мреже , положени у ров дубине 0.8 м. Поред каблова су у ров положене ПЕ цеви ø 40 мм за увлачење оптичких каблова за потребе широкопојасних сервиса. Тиме је минимизирана потреба за новим раскопавањима улица. Разводна мрежа је претежно ваздушна, али има и део који је изведен подземно. Најудаљенијим корисницима је омогућена услуга сервиса брзина протока до 2Мбит/с. На подручју које је предмет израде ПДР-а, капацитет каблова приступне мреже који је тренутно активан је 3.060 парица. У резервама је 1.740 парица. У функцији је 1.470 прикључака, што чини попуњеност извода од 48 % . Постојећа приступна мрежа покрива постојеће стамбене и пословне објекте са резервама које омогућавају прикључење и новоизграђених у наредном пероду. 5.6.4б. Будући развој телекомуникационе мреже У предстојећем периоду телекомуникације ће проћи кроз неколико битних промена: − Дерегулација која ће довести до појаве и других оператера, поред постојећег Телеком Србија. − Изградња мрежа следеће генерације (NGN) − Масовна примена мултисервисних приступних чворова и даље скраћење претплатничке петље на дужину испод 1 км. − Увођење IP протокола за реализацију основног сервиса − Експлозија нових сервиса За реализацију ових промена нису потребни велики грађевински захвати и раскопавање улица на делу где су положене ПЕ цеви


ø

40 мм. У улицама или деловима


страна 29


улица где нису положене ПЕ цеви нови каблови ће бити полагани у случајевима изградње нових пословно стмбених објеката или значајније повећање густине насељености. Нове трасе телекомуникационих каблова ће бити у свим улицама који су палниране овим ПДРом.. Нужно је извршити синхронизацију траса свих ималаца инфраструктуре. За даљи развој Телекомуникација Телеком је дефинисао "Основне принципе планирања будућих телекомуникационих капацитета" који омогућавају различите сценарије миграције ка NGN мрежи и сервисима које ће бити пружани корисницима. 1. Потпуна дигитализација свих насеља и раздвајање свих двојника и реализацију свих тражених нових веза. 2. Задовољење захтева бизнис корисника, укључујући и захтеве мобилних оператора. 3. Експанзија ADSL прикључака и сервиса који се могу подржати. 4. Наставак изградње IP/MPLS мреже као јединствене пакетске мреже која би била основ за пружање нових телекомуникационих сервиса. 5. Увођења IMS концепта мреже у складу са ETSI TISPAN NGN стандардом Release 1 као основе за пружање мултимедијалних сервиса и конвергенцију фиксне и мобилне мреже. 6. Изградња оптичких каблова и комбинације NG SDH/WDM и Metro Ethernet технологија у већим градовима Србије. 7. Прелазак FR/ATM мреже на L2/L3 VPN сервисе 8. Прелазак са комутираног приступа Интернету (SMIN мреже) на xDSL сервисе. 9. Бизнис кориснике решавати применом ATM SHDSL технологије и MSAN/DSLAM уређаја. 10. Увођење WiMAX технологије. Реализацију широкопојасних сервиса и захтева резиденцијалних, мањих и средњих бизнис корисника коришћењем технологија ADSL2+, SHDSL ATM и VDSL2; Повезивање великих бизнис корисника изградњом оптичких каблова; Почетак реализације IPTV сервиса инсталацијом ADSL2+ портова на локацијама предвиђеним за реализацију IPTV сервиса; Реализацију трипле плаy сервиса (POTS, приступ Интернету са већим протоком, дистрибуција ТВ програма и филмова, интерактивне игре) у градовима. Трипле плаy сервис захтева далеко веће пропусне опсеге у приступној мрежи од оних који су до сада коришћени. Потребно је обезбедити пропусни опсег од бар 12Mbit/s по кориснику како би се омогућио трипле плаy преко DSL технологије (претпоставка је да су понуђени следећи сервиси: 2 SDTV укупног опсега 8Mbit/s, брзи приступ Интернету опсега 1,5Mbit/s и VoIP опсега око 100kbit/s). Циљни пропусни опсег по кориснику 20Mbit/s. Sви неопходни нови претплатнички капацитети на новим локацијама биће реализовани искључиво коришћењем опреме мултисервисних приступних чворова (MSAN) и то формирањем концентрација реда 500 – 2000 POTS прикључака. Повезивања MSAN чворова са телекомуникационом мрежом се врши оптичким кабловима. Приступна мрежа буде са оптималном претплатничком петљом, уз коришћење пуњених каблова са изолацијом од полиетилена и слојевитим омотачем. Дужина претплатничке петље не сме да буде већа од 1,5 км, при чему се користи пречник проводника 0,4 мм (треба тежити да иста буде око 1 км). Телекомуникациона канализација се реализује са стандардним димензијама окана за подручје полагања основних каблова (600, 500 и 400x4) а за дистрибутивне каблове капацитета испод 300x4 планирати мини окна од монтажних елемената. Предвидети полагање каблова и цеви у тзв. мини ровове у путном земљишту у циљу смањења трошкова и убрзања изградње. У овом тренутку је још увек рано планирати изградњу оптичких каблова до сваког корисника, али имајући у виду да ће се за пар година имплементирати технологија FTTH (Fibre To The Home, оптиком до куће) при изградњи оптичких каблова користити у градским срединама каблове већег капацитета (96 влакана и више) а у мањим насељима каблове капацитета 24 влакна. Користити стандардно мономодно оптичко влакно (SSMF) које обезбеђује веће битске протоке – до SТМ-64 и пренос у проширеном опсегу 1360nm– 1530nm (G.652.D). ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 30


Положити оптичке каблове тако да се релативно лако могу, на захтев великих бизнис корисника, доделити оптичка влакна овим корисницима. У принципу велике бизнис кориснике треба решавати коришћењем конфигурације FTTB (Fibre To The Building, оптиком до зграде) и коришћењем различитих типова приступних уређаја (MSAN, switch, рутер). Овако грађена телекомуникациона мрежа ће обезбедити задовољење различитих захтева великих бизнис корисника (LAN и WAN интерконекције, виртуелне приватне мреже, повезивање кућних централа као и различите мултимедијалне. Уколико техно-економска анализа покаже да оптимална варијанта подразумева изградњу фиксне бежичне приступне мреже, може се исказати потреба и за овом врстом технологије. У руралним подручјима (за капацитете до 100 претплатника) планирати коришћење мреже 064 за фиксне (стационарне) прикључке. За оптичке мреже примењивати топологије типа: прстен, звезда, ланац. У урбаним подручјима планирати оптичке каблове већег капацитета (96 влакана и више) узимајући у обзир потребе евентуалних великих корисника. У случајевима када конфигурација терена и тип земљишта изградњу оптичког кабла чине економски неоправданом. За везе типа тачка-тачка планирати дигиталне RR уређаје. Примењујући ове принципе на посматрано подручје: - Перспективно ће бити изграђено неколико мултисервисних чворова. У овом тренутку су виђене локације у зони планираној за пијацу и зони високоградње између улица Кордунске и Црвеног крста.. Потребан простор је површине 15-150м2 са прикључком на ЕЕ мрежу, за смештај телекомуникационих контејнера. - Приступна мрежа ће бити грађена са концентрацијом у мултисревисним чворовима. Грађевински радови при изградњи ће обухватати: - Ископ рова димензија 0.8x0.4м са полагањем каблова у њега и затрпавањем. На прелазима преко улица или бетонираним улазима у дворишта се поставља PVC или PEHD цев ∅ 110мм. Површина раскопавања се враћа у првобито стање. Полагање каблова је могуће по постојећим или новим трасама. Када су у питању постојеће трасе треба узети у обзир постојеће инсталације и мере за њихову заштиту, укључујући измештање у новопаланиране коридоре. Уз све новоположене каблове треба да буду положен и снопови од 2-3 резервне ПЕ цеви ∅ 40мм. Потребно је дефинисање коридора за полагање телекомуникационих каблова дуж свих улица и израда синхрон плана са коридорима осталих ималаца инфраструктуре. - Постављање бетонских стубова висине 7 или 8м са развлачењем каблова између њих или према крововима кућа. - О објектима корисника је потребна изградња функционалних цеви или још боље канала за унутрашње инсталације, како би се у них постављали бакарни или оптички каблови каблови са свођењем у тачку концентрације у којој ће се прикључити на јавну мрежу Телекома или неког другог оператера. Код те тачке концентрације је потребно обезбедити ЕЕ приључак и орман за смештај електронских уређаја. Ово је посебно значајно за пословне или објекте колективног становања. - За мобилну телефонију је у припреми локација у зони ветеринарског института оператера VIP Mobile, у приватном поседу. Будуће локације ће такође бити у приватном поседу на површини од 150м2 и антенским стубом од 30м. Графички прилог овим условима је ситуациони цртеж телекомуникационе инфраструктуре. Цртеж се може кориговати после израде и усаглашавања синхрон плана са осталим имаоцима инфраструктуре: Водовод, Електродистрибуција, Топлана,

Србијагас. 5.6.5

ГАСИФИКАЦИЈА

5.6.5а. УВОД Град Краљево је повезан на јединствени гасоводни систем Србије преко GMRS, која се налази у Грдици.



страна 31


Увођењем природног гаса као енергента остварује се економичније и еколошки повољније снабдевање домаћинстава, мале привреде и друштвених објеката. На тај начин се остварује рационалније коришћење укупне енергије и супституција постојећих горива (електричне енергије, мазута, лож уља и угља), што има шири енергетски и друштвени значај. Посебну пажњу при гасификацији треба посветити усаглашавању предвиђеног развоја централизованог снабдевања топлотном енергијом и развоја гасификационе мреже, како би се енергија рационално користила и оправдала досадашња инвестициона улагања. Природни гас има знатне предности над осталим видовима енергије за потребе широке потрошње (грејање, кување и припрему топле санитарне воде) и то у инвестиционом и експлоатационом смислу. Обзиром да је потрошња природног гаса детерминисана бројем потрошача, опремљеношћу гасним уређајима и инсталацијама, динамиком прикључења појединих уређаја, економском моћи потрошача и начином коришћења енергије, у нашим условима дефинисање рационалне дистрибутивне гасоводне мреже представља велики проблем. Природни гас се у градовима користи у различите сврхе и да би се одредила укупна потреба за њим сви потрошачи се условно деле у неколико категорија. Сваку од њих карактеришу одређене специфичности и нивои потрошње. Разликују се углавном следеће категорије потрошача: o домаћинства, o комунално-јавни објекти, o индустријски потрошачи. 5.6.5б. ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ Краљево је прикључено на магистрални гасовод RG - 08 – 02 високог притиска р = 50 бара који почиње од Баточине, па преко Крагујевца и Краљева наставља за Чачак и Ужице. Главна мерно регулациона станица (GMRS) за Краљево налази се на локацији Кулагића ада, јужно од реке Западна Морава у близини насеља Грдица. Рељефна структура града омогућава, обзиром на релативно малу дужину примарног гасовода, брзу гасификацију како широке потрошње, тако и осталих индустријских и комуналних потрошача. Дужина изграђеног гасовода високог притиска р = 50 бара на подручју GPN – a Краљева је око 3500 м, док је дужина изграђеног гасовода средњег притиска р = 6–12 бара око 14.000 м. 5.6.5в. ГАСИФИКАЦИЈА – ПРОЈЕКЦИЈА РАЗВОЈА За потребе општине Краљево је урађена студија гасификације индустрије и широке потрошње, која је дефинисала све неопходне елементе развоја тог централизованог начина снабдевања потрошача. Студија је рађена на основу ГУП – а Краљево и на основу просторних аспеката истраживања могућности примене природног гаса у широкој потрошњи. Подручје града Краљева је подељено у 7 зона чије MRS – e и нископритисна дистрибутивна мрежа представљају јединствене и независне целине. Зоне које су на овом подручју су:

1. Подручје Старог аеродрома (већина индустријских потрошача и мањи број 2. 3. 4. 5. 6. 7.

домаћинстава) са MRS 1; Подручје Хигијенског завода и Грдице са MRS 1.1; Подручје Старе чаршије и део уже зоне града са MRS 1.2; Подручје Чибуковца и део градске зоне поред Ибра са MRS 3; Подручје Рибнице према Жичи са MRS 5.1; Подручје Рибнице према правцу за Врњачку Бању са MRS 5.2; Подручје Сијаћег поља са делом централне градске зоне са MRS 2.



страна 32


Главна карактеристика трасе примарне гасоводне мреже (гасовод средњег притиска р = 6 – 12 бара) јесте њена, наизглед, подељеност у два дела – крак I и крак II, мада ће у коначном изгледу све трасе, како постојеће тако и новопројектоване чинити јединствену целину звездастог изгледа са прстенастом основом целокупног система. Грејање постојећих објеката у обухваћеним границама је индивидуално и углавном на чврсто гориво, а у мањем обиму на електричну енергију. Од гасоводне мреже која је предвиђена «Идејним машинско – грађевинским пројектом дистрибутивне гасне мреже са мерно – регулационим станицама» који је израдило предузеће «Машинопројект» - Београд, изграђен је део напојног челичног гасовода у делу насипа и противпожарни шахт у непосредној близини раскрснице улице Жичке и IV Црногорске. Локација Мерно – регулационе станице утврђена је урбанистичким пројектом 2000. године и није у границама Плана, а смештена је у зеленом појасу између локације В.П. »Рибница» и Жичког пута, а према условима прописаним за постављање објеката мерно – регулационих станица. Ова MRS 5.1 прикључиће се на пројектовани шахт S7, који је истовремено и противпожарни шахт. У мерно – регулационој станици ће се извршити редукција притиска на 4 бара, што ће бити притисак будуће дистрибутивне мреже. У објекту MRS предвиђа се и опрема потребна за одоризацију природног гаса.

5.6.5г. ГАСИФИКАЦИЈА НАСЕЉА ''ЦРКВИНЕ'' План детаљне регулације урбанистичке зоне '''Црквине'' обухвата простор од регулисаног Ковачког потока, до обалоутврде и Жичке улице. Овај простор је део зоне за гасификацију „Рибница 1“. У оквиру граница овг плана се не налази мерно – регулациона станица MRS – 5.1. "Рибница 1". Она је лоцирана ван ове зоне, источно од Жичке улице на КП 3725, КО Рибница. Прикључни гасовод за ову MRS од шахте Ш – 6.1 до саме MRS – 5.1, делимично пролази кроз посматрано подручје плана, док се делом простире источно од Жичке улице. Са ове мерно – регулационе станице MRS – 5.1. за широку потрошњу се снабдева поред посматраног подручја Плана и део насеља Рибница источно од Жичке улице, као и насеље Воћарева ливада према Жичи. Терен на коме се смешта MRS 5.1. је раван, без видљивог клизања земљишта и подземних вода. 5.6.5д. ДИСТРИБУТИВНА МРЕЖА MRS 5.1. Део мрежног подручја у оквиру ove зоне гасификације, kojу обухвата MRS 5.1 дефинисано је следећом границом: улица Жичка од моста на Ковачком потоку па до обалоутврде, даље граница прати обалоутврду до границе са планом детаљне регулације Чибуковац 2 и регулисаним коритом Ковачког потока до Жичке улице, тамо где је и почео опис границе захваћеног подручја - зоне. Траса дистрибутивне мреже почиње у противпожарном шахту.Радни притисак је 3 бара. Цевовод се изводи од полиетиленских цеви према важећим стандардима. Траса се из ПП шахта води у два правца: -први део (∅90) иде у правцу југозапада поред В.П. «Рибница», «Воћареве ливаде» и обухвата јужни део подручја MRS. -други део (∅125) снабдева гасом шире подручје – део насеља «Рибница» и део западно од Жичког пута, обухватајући простор Урбанистичке зоне «Црквине». Проласком испод Жичког пута (∅125) између темена Т157 и Т158 обезбеђује се снабдевање подручја између Жичког пута, Ковачког потока и реке Ибар - («Црквине»). Овај део је везан у прстен ради равномерније расподеле притисака и ради бољег снабдевања потрошача. Траса је пројектована прстенасто, а гасовод се полаже на дубину од 0.6 – 1.0 метра у зависности од услова терена и кад год је то могуће у зеленом појасу, ако то није увек изводљиво, онда на регулационој линији.



страна 33


Прикључни шахт за MRS 5.1. постављен је у зеленом појасу на кп. бр. 3725 КО Рибница, поред регионалног пута R – 225 Краљево – Жича. На истој локацији је постављена и MRS 5.1. капацитета 2000 m3/h. Од ове MRS траса полиетиленског дистрибутивног гасовода креће прелазећи улицу IV Црногорску, пратећи трасу регионалног пута преко кп. бр.3724/3 КО Рибница. Одатле скреће управно према Жичкој улици преко кп. бр. 3721/26 и 3721/6, одакле скреће и прати трасу Жичке улице до кп. бр. 3721/7, када под правим углом прелази исту улицу наспрам објеката на локацији ЈКП ''Чистоћа'' и рачва се у два правца. Преласком Жичке улице гасовод је у границама ПДР ''Црквине''. Први правац прати трасу Жичке улице на деоници до Ковачког потока, а други од места рачвања до кп. бр. 105/1 КО Рибница. Након рачвања мрежа прати планиране саобраћајнице образујући прстене и на тај начин омогућава прикључења потрошача на исту. На MRS 5.1 је прикључено укупно 1770 индивидуалних домаћинстава, око 400 прикључака у оквиру колективног становања и око 25 комуналних потрошача. 5.6.5ђ. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ДИСТРИБУТИВНУ МРЕЖУ Дистрибутивна градска мрежа је предвиђена за рад на натпритиску од 3 bar, то значи да је притисак на излазу из шахта МРС око 3 тј. 4bar апс., а предвиђени минимални радни притисак у мрежи (до одвајања за потрошаче) износи око 2bar и минимални притисак на уласку у кућни мерно-регулациони сет износи 1,5 - 2bar. Гасовод се полаже у ров просечне дубине око 1m и ширине око 0.7m (0.7×0.4m за прикључке). Пожељно је да се гасовод постави на слој песка дебљине око 0.1m, а са сваке стране цеви је потребан слободан простор (до ивице ископа) од око 0.15m ради полагања цеви. Гасовод је потребно затрпати песком (0,1m изнад горње ивице цеви), а изнад тога се ров затрпава земљом из ископа. Траса дистрибутивног гасовода је одређена у сагласности са ситуацијом на терену и углавном се води тротоарима или зеленом појасу, са обе стране улице, а на местима где то није могуће или су улице незавршене, траса се води у коловозу. Приликом трасирања је вођено рачуна о свим будућим објектима, постојећој подземној и надземној инфраструктури за коју постоји документација или која се може приметити визуелним прегледом трасе. Укрштање и паралелно вођење гасовода са осталим подземним инсталацијама регулисано је техничким условима као и прописима за ову врсту инсталације. Вођење гасовода: - у зеленој површини и испод тротоара на h = 0,80m до горње ивице цеви; - испод пута на х = 1,0 м до горње ивице заштитне цеви; - испод пруге на h = 1.5m до горње ивице заш.цеви реке на h = 1,20m до горње ивице заштитне цеви. Радна цев се затрпава песковитим материјалом са потребним набијањем и одабраном земљом из ископа са истовременим полагањем траке за упозорење. Ширина рова за полагање радне цеви гасовода је 0,6 m. При паралелном вођењу дистрибутивног гасовода ниског притиска са подземним водовима, минимално светло растојање износи 20 сантиметара, а при вођењу гасовода поред темеља растојање износи 1.0 м. Кућни гасни прикључак се изводи тако што се сваки потрошач посебним фитингом везује на мрежу и полиетиленском цеви води до кућног сета, положен на дубину укопавања од 0.6 – 1.0 метра.

6. О П Ш Т А П Р А В И Л А Г Р А Ђ Е Њ А Приликом грађења нових објеката било које намене треба поштовати правила која треба да побољшају формирање урбаног пејзажа насеља, без неукуса и кича. Једно од тих правила је и да се нови објекат који се подиже буде у складу са насељском или природном околином – поштовање контекста. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 34


При планирању нових објеката водити рачуна о усклађивању њихових пропорција, уносити у композицију објеката архитектонске елементе традиционалне архитектуре и усклађивати их са амбијентом дела насеља у коме се нов објекат гради. Нови објекти и амбијенти, не смеју се формирати на бази елемената и композиција које воде кичу, псеудоархитектури заснованој на префабрикованим стилским, бетонским, пластичним, гипсаним и другим елементима, додавањем лажних мансардних кровова, кула и сличних неадекватних интервенција на објектима. За нове објекте потребно је посебним правилником регулисати одређивање врсте материјала и боје фасада, као и избор основних материјала, типова застора, избор опреме, елемената и садржаја за уређивање јавних простора. До доношења оваквог правилника потребно је да се овим бави урбанистичка служба општинске управе. Ово се односи и на дворишне фасаде и бочне, видне фасаде које треба да су обрађене на примерен начин у хармоничном односу са својом микролокацијом.

6.1.

ПОДЕЛА ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА НА БЛОКОВЕ И ЦЕЛИНЕ

У графичком прилогу бр. 6, приказани су блокови и целине са истим правилима грађења. Простор обухваћен границама Плана подељен је на 4 блока ради лакше прегледности. Границе блокова прате осовине постојећих реконструисаних и новопројектованих улица и границе Плана. 6.1.1. БЛОК БР.1 Блок бр. 1, укупне је површине од око 18.30 ха и захвата простор од границе са Планом детаљне регулације ''Чибуковац'' - II фаза и Плана детаљне регулације дела урбанистичких зона ''Центар'' и ''Чибуковац'' у Краљеву – прва фаза: (ДУП Трга ''Свети Сава'' и ДУП-а ''Стара Чаршија'', скреће осовином планиране градске магистрале – ринга до границе Плана на регулисаном кориту Ковачког потока, одакле прати регулацију до границе Плана детаљне регулације ''Чибуковац'' - II фаза, одакле је граница блока бр. 1 и почела.

БРОЈ

1 2 3 4 5

БЛОК БРОЈ 1 НАМЕНА ПОВРШИНА ПРИБЛИЖНА ПОВРШИНА У ХА спортско - пословни центар 12.18 ха заштитно зеленило 2.95 ха јавни паркинг 1.8 ха саобраћајнице 0.96 ха ножица насипа 0.41 ха У к у п н о: 18.30 ха

% 66.5 16.1 9.8 5.3 2.3 100%

6.1.2. БЛОК БР.2 Блок бр.2 је површине око 28.20 ха и његова западна граница се поклапа са границом Плана и према Ковачком потоку и према Жичкој улици где захвата и део трасе исте улице, а затим пројектованом осовином улице Петра Лековића до раскрснице са улицом 8 марта и даље осовином пројектованих улица до њиховог укључења у осовину градске магистрале, одакле скреће југозападно према граници Плана на Ковачком потоку, одакле је опис граница и почео. Блок је највећим делом предвиђен за објекте породичног становања и друге намене што је представљено у следећој табели.



страна 35


1 2 3 4 5

БЛОК БРОЈ 2 НАМЕНА ПОВРШИНА ПРИБЛИЖНА ПОВРШИНА У ХА пород. становање са делатност. 21.33 ха заштитно зеленило 0.02 ха јавни паркови 1.75 ха Пословање са становањем 1.27 ха Објекат инфраструктуре - Телефонска 0.05 ха

75.6 0.07 6.2 4.5 0.2

6 7

саобраћајнице коридори мреже високог напона

2.75 ха 0.85 ха

9.75 3.7

У к у п н о:

28.20 ха

100%

БРОЈ

централа

%

6.1.3. БЛОК БР.3 Блок бр.3 заузима простор површине од око 54.93 ха почев од Жичке улице укључујући и део њене трасе до трасе пројектоване градске магистрале и од пројектоване трасе улице Петра Лековића до осовине улице Црвеног крста и даље осовинама пројектованих саобраћајница до осовине градске магистрале, одакле прати трасу магистрале све до пресека са границом блока бр.2. Блок је такође највећим делом предвиђен за објекте породичног становања и друге намене што је представљено у следећој табели.

БРОЈ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

БЛОК БРОЈ 3 НАМЕНА ПОВРШИНА ПРИБЛИЖНА ПОВРШИНА У ХА Пород. становање са делатност. 34.40 ха Вишеп. становање са делатност. 2.36 ха Вишеп. становање у изграђеном ткиву 2.75 ха здравство 0.79 ха школство 0.59 ха пословање са становањем 0.62 ха Заштитно зеленило 0.3 ха археолошко налазиште 0.18 ха саобраћајнице 11.32 ха коридори мреже високог напона 1.65 ха У к у п н о: 54.93 ха

% 62.6 4.4 5.0 1.4 1.07 1.1 0.5 0.33 20.6 3.0 100%

6.1.4.БЛОК БР.4 Блок бр.4 се простире североисточно од улице Црвеног крста и новопројектоване улице у правцу исте према пројектованој траси градске магистрале и до пресека са њеном осовином од које пратећи исту осовину све до границе плана у непосредној близини бедема и моста од ког места се граница поклапа са границом Плана све до Жичке улице, обухватајући и део трасе исте улице до пројектоване раскрснице улица Жичке и Црвеног крста из правца IV Црногорске. Блок бр.4 на овај начин обухвата површину од око 41.83 ха. Највеће површине у блоку бр.4 заузимају вишепородично становање са делатностима, као и централне делатности са становањем.

БЛОК БРОЈ 4 ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 36


БРОЈ

НАМЕНА ПОВРШИНА

1 2 3 4 5 6 7

Пород. становање са делатност. Вишеп. становање са делатност. Вишеп. становање у изгр. ткиву централне делатности са стан. пословање без становања градски трг комунална површина - пијаца

ПРИБЛИЖНА ПОВРШИНА У ХА 4.72 ха 3.77 ха 4.55 ха 8.80 ха 2.79 ха 0.70 ха 0.44 ха

% 11.28 9.01 10.89 21.04 6.7 1.67 1.05

8 9 10

магацини и складишта заштитно зеленило јавни паркови

0.76 ха 0.68 ха 3.85 ха

1.82 1.63 9.20

11

објекат инфраструктуре - ТС

0.06 ха

0.14

12 13

коридори мреже високог напона саобраћајнице У к у п н о:

0.70 ха 10.01 ха 41.83 ха

1.67 23.9 100%

У графичком прилогу бр. 6, приказане су целине са истим правилима грађења, које су одређене руководећи се степеном изграђености, приближном валоризацијом изграђених објеката, њиховом наменом ,уз уважавање чињенице да су неке целине изграђиване на основу планске документације (Детаљни урбанистички план дела урбанистичке зоне ''Црквине'' потес ЈКП ''Чистоћа'' – ''Ветеринарски институт'' у Рибници). Блокови су даље подељени на мање целине, које представљају основну јединицу за коју су дефинисани сви параметри и капацитети у зависности од намене . Они су дати табеларно за сваку целину, а у легенди графичког прилога бр.6 дата су правила грађења, што поједностављује издавање Извода из Плана , јер су прегледно дати сви основни параметри. Детаљнија анализа постојећег грађевинског фонда је изостала због неажурности подлога, тако да су постојећи породични стамбени објекти у зависности од свог положаја у простору, планиране намене, мреже саобраћајница и положаја водова високог напона, предвиђени за: •

•

• •

Рушење; Уклапање какви јесу; Уклапање са могућношћу реконструкције и доградње до планиране спратности; Изградња нових објеката према плану намене површина и правила грађења

Обзиром да се подела на зоне базира на истим правилима грађења и преовлађујућу намену, то су овим Планом утврђене четири основне врсте правила:

• • • •

РЕКОНСТРУКЦИЈА, ДОГРАДЊА И НАДГРАДЊА ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА СА ДЕЛАТНОСТИМА; РЕКОНСТРУКЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ И ИЗГРАДЊА НОВИХ ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА У ИЗГРАЂЕНОМ ТКИВУ, РЕКОНСТРУКЦИЈА, ДОГРАДЊА И НАДГРАДЊА ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА И ИЗГРАДЊА НОВИХ ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА У МЕШОВИТИМ СТАМБЕНИМ ЗОНАМА; ИЗГРАДЊА НОВИХ ОБЈЕКАТА ПРЕМА ПЛАНИРАНОЈ НАМЕНИ



страна 37


За карактеристичне урбанистичке целине у оквиру блока прописана су општа правила, а мања одступања и специфичности биће дата у посебним правилима грађења и парцелације за сваку такву урбанистичку целину.

6.2.

УСЛОВИ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ, ДОГРАДЊУ И НАДГРАДЊУ ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНИХ ОБЈЕКАТА Према намени површина по ГУП–у, простор обухваћен Планом детаљне регулације, је највећим делом намењен породичном становању са делатностима, које је уједно и најзаступљенији тип изградње на посматраном подручју. Већи део овог простора је већ и изграђен породичним стамбеним објектима и то у највећој мери на површинама које нису покривене планском документацијом, јер је ово подручје до 1982. године било ван граница Генералног плана и третирано је као сеоско подручје. Изузетак представљају два плана на основу којих се углавном одвијала изградња, а то су План за Коваче и Детаљни урбанистички план дела урбанистичке зоне ''Црквине'' потес ЈКП ''Чистоћа'' – ''Ветеринарски институт'' у Рибници, рађени за два локалитета који су највећим делом у потпуности изграђени. На свим површинама намењеним изградњи породичних стамбених објеката налази се и одређен број постојећих објеката за које се предвиђа могућност реконструкције, адаптације, доградње и надградње, као и замена старих, неквалитетних грађевинских објеката у складу са планираном наменом до задате спратности и вредности урбанистичких параметара, уз услов поштовања задате грађевинске линије. Приликом додавања било каквих делова на постојеће грађевине, или приликом адаптације, дозиђивања, надзиђивања, отварања и затварања појединих делова, мењања крова и др. потребно је да сви нови делови и радови буду изведени у архитектонском маниру у којем је изграђена постојећа зграда. Постојећи објекти затечени између регулационе и грађевинске линије, до уклањања могу променити намену, али без надградње и доградње. Сви објекти у појасу између две регулационе линије, доношењем овог Плана морају да буду уклоњени у циљу заштите јавног интереса. Постојећи објекти морају да буду удаљени од јавног пута на прописаном одстојању што се утврђује грађевинском линијом. Објекти испред грађевинске линије доношењем овог Плана, не могу да се реконструишу или надзиђују. 6.3. ИЗГРАДЊА НОВИХ ОБЈЕКАТА Изградња нових објеката одвијаће се у складу са планираном наменом, која се може односити на: породичне објекте вишепородичне објекте стамбено – пословне пословно – стамбене пословне објекте објекти магацина и складишта објекат здравствене станице објекат основне школе објекат пијаце објекти спортско – пословног центра помоћни објекти у оквиру парцела породичног становања објекат дечије установе објекти социјалне заштите Стамбени објекти могу бити породични и вишепородични. Породични стамбени објекти су објекти за становање са највише четири стамбене јединице, а вишепородични са најмање четири стамбене јединице. Блок бр. 2 је подељен на целине предвиђене за породичну стамбену изградњу, а у блоковима бр. 3 и 4 су подељени на целине са више типова стамбене изградње. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 38


Положај објекта на парцели је утврђен положајем грађевинских линија, а грађевинске линије за сваку појединачну грађевинску парцелу, дате су у графичком прилогу бр. 6. - ''План грађевинске регулације и подела на целине са истим правилима грађења''. 6.3.1.

ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ – ОПШТА ПРАВИЛА

У складу са Законом о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'' бр. 47/2003) и Правилником о општим условима о парцелацији и изградњи (''Службени гласник РС'' бр. 75/2003) парцеле се могу укрупњавати до прописаног максимума, или делити до прописаног минимума за поједине врсте градње према намени простора ради корекције затечене парцелације у циљу формирања грађевинских парцела оптималних облика и површина за изградњу објеката у складу са решењима из плана, правилима о грађењу и техничким прописима, као и обезбеђења саобраћајних и других инфраструктурних коридора. При формирању грађевинских парцела максимално уважити границе постојећих катастарских парцела. Грађевинска парцела је најмања земљишно просторна јединица на којој се може градити и утврђена је регулационом линијом према јавној саобраћајници, границама грађевинске парцеле према суседним парцелама и преломним тачкама које су дефинисане аналитичко - геодетским елементима код израде Урбанистичког пројекта. Грађевинска парцела има приближно облик правоугаоника или трапеза, површину и облик који омогућава изградњу предвиђених објеката у складу са правилима о грађењу и техничким прописима. 6.3.2. ПОВРШИНЕ ГРАЂЕВИНСКИХ ПАРЦЕЛА Најмања површина грађевинске парцеле за породичне стамбене објекте износи 300 м2, а за вишепородичне стамбене објекте износи 600 м2, односно површине грађевинских парцела варирају у зависности од намене, врсте објеката и типа изградње. За изградњу слободностојећег породичног стамбеног објекта површина грађевинске парцеле износи мин. 300м2, двојног објекта износи 400м 2, у непрекинутом низу 150м2, а у прекинутом низу 200м2. На грађевинској парцели чија је површина до 10% мања од најмање горе наведене површине, може се дозволити изградња породичног стамбеног објекта спратности П+Пк. На грађевинској парцели чија је површина до 10% мања од најмање површине, или до 10% већа од највеће површине потребне за грађевинску парцелу, може се дозволити изградња објекта, тако што ће се прописани урбанистички параметри смањити односно увећати за 10% - степен искоришћености и коефицијент изграђености. Ако је површина катастарске парцеле испод прописаних површина, здруживањем површина неколико целих катастарских парцела или делова истих, може се формирати грађевинска парцела. Овај поступак се спроводи израдом урбанистичког пројекта. Изузетно, ако се здруживањем површина више катастарских парцела – препарцелацијом, не може постићи прописана минимална површина грађевинске парцеле, или препарцелација није могућа, за изградњу вишепородичног стамбеног објекта површина грађевинске парцеле може бити 5 ари. Уколико водови комуналне инфраструктуре прелазе преко грађевинске парцеле, површина заштитног коридора инфраструктуре се не рачуна у укупну површину грађевинске парцеле. 6.3.3.

ШИРИНА ФРОНТА ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ

Најмања ширина фронта грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег вишепородичног стамбено - пословног објекта је 20.0, а за објекте у прекинутом низу 15.0м.



страна 39


Најмања ширина фронта грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег породичног стамбеног објекта је 10.0 м, а за објекте у прекинутом низу, двојних, 16.0 м. и објеката у непрекинутом низу 5.0 м. Исти параметри важе и за зоне централних делатности. 6.3.4.

САОБРАЋАЈНИ ПРИКЉУЧАК – ИЗЛАЗ НА ЈАВНУ САОБРАЋАЈНИЦУ

Да би била грађевинска, парцела мора да има обезбеђен трајан приступ на јавну саобраћајницу. Ако се грађевинска парцела не ослања директно на јавну саобраћајницу, њена веза са јавном саобраћајницом се остварује преко приватног пролаза, који се формира у оквиру грађевинске парцеле, чија је минимална ширина 3.0 м. Уколико се приступни пут користи за повезивање две или више грађевинских парцела са јавном саобраћајницом, формира се као посебна грађевинска парцела. У деловима насеља према Ибру, где је постојећа изграђеност ређа, пројектована мрежа саобраћајница је конципирана тако да се образују мањи блокови са приступним саобраћајницама на осталом земљишту, чије трасе прате границе кат. парцела или их пресецају на начин који омогућава њихову лакшу парцелацију урбанистичким пројектом. Пожељно је да се код израде Урбанистичког пројекта придржава колико год је могуће мрежи планираних саобраћајница на осталом земљишту. 6.3.5. ПАРКИРАЊЕ МОТОРНИХ ВОЗИЛА Власници објеката свих намена дужни су да обезбеде простор за паркирање на сопственој грађевинској парцели, ван површине јавног пута, заштитног зеленила и осталих планираних јавних површина. У блоковима са породичном стамбеном изградњом моторна возила паркирати или гаражирати на грађевинским парцелама власника. Код изградње нових стамбених породичних објеката, за смештај возила користити сутеренску или приземну етажу објекта, са размаком од мин. 5.0м, између регулационе и грађевинске линије, или у засебном помоћном објекту, уколико површина грађевинске парцеле то омогућава. Код изградње нових вишепородичних стамбених објеката и објеката за централне делатности, паркирање решавати такође на грађевинској парцели у нивоу терена због високог нивоа подземне воде. Из ових разлога грађевинска линија је повучена на 8.0м од ивице тротоара да би се оставио простор уз тротоаре за паркирање возила управно на исте. Одређивање потребног броја паркинг места за пословни простор издвојен или у оквиру стамбено – пословног објекта извршити према табели:

БАНКЕ РОБНА КУЋА РЕСТОРАН ХОТЕЛ СПОРТСКЕ ХАЛЕ ПОСЛОВНИ ОБЈЕКТИ - АГЕНЦИЈЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ - БИРОИ

6.3.6

2.0 НА 100 м2 БРГП - е 1.8 НА 100 м2 БРГП - е 4 – 8 СТОЛИЦА / 1 ПАРКИНГ МЕСТО 2 – 10 ПОСТЕЉА / 1 ПАРКИНГ МЕСТО 8 – 12 ГЛЕДАЛАЦА / 1 ПАРКИНГ МЕСТО 1.0 НА 100 М2 БРГП - е 1.4 НА 100 М2 БРГП - е

ПРОЦЕНА ПОТРЕБНИХ СРЕДСТАВА ЗА УРЕЂЕЊЕ САОБРАЋАЈНИЦА И ИЗГРАДЊУ ЈАВНЕ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Изградња нових јавних саобраћајница по цени од 2800 дин./m2 57100 Х 2800 = 159 880 000дин.

______________________________________

Реконструкција постојећих саобраћајница са проширењем профила и изградњом тротоара, по цени од 2000 дин./m2 ____________________________________________________________________________ 81400 Х 2000 = 162 800 000 дин.



страна 40


Изградња паркинг простора на јавним површинама по цени од 2200 дин./m2 __________________ 1.8 ха = 1800 Х 2200 = 3 960 000 дин Изградња пешачких стаза на јавним површинама по цени од 2500 дин./m2 __________________ 0.28 ха = 2800 Х 2500 = 7 000 000 дин Изградња дистрибутивне гасоводне мреже – дужина гасовода по цени од 35 – 40 евра/ m1 46 036 Х 40 евра = 1 841 462 евра Изградња нових TS 10/04 KV са ценом од 1 900 000 динара по трансформаторској станици 10 TS 10/04 KV Х 1 900 000 = 19 000 000 дин 6.3.7. ОГРАЂИВАЊЕ ПАРЦЕЛА И ОДВОДЊАВАЊЕ Дозвољава се ограђивање грађевинске парцеле према јавном путу зиданом оградом до висине од 0.90м. или транспарентном оградом до висине од 1.40м, која се може поставити и на подзид, али тако да подзид, стубови ограде и капије буду на грађевинској парцели која се ограђује. Висину подзида утврдиће надлежни општински орган. Ограда према суседима може бити и жива, зелена, када се сади у осовини границе грађевинске парцеле, а може се садити и уз транспарентну ограду. Грађевинска парцела може се преграђивати у функционалне целине – стамбени део – пословни део, али ова ограда не треба да је виша од спољашње, а врата и капије на уличним странама ограде отварати у парцелу. Одводњавање површинских вода врши се слободним падом према риголама, односно према улици код регулисане атмосферске канализације, односно јарковима, са најмањим падом од 1.5%. Површинске воде са једне грађевинске парцеле не могу се усмеравати према другој парцели, већ њихово одвођење мора бити контролисано и ако постоји потреба за тим на парцели изградити и упојни бунар. Исто тако, насипање терена не сме угрозити објекте на суседним парцелама.

7.

ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ПАРЦЕЛАМА

ОБЈЕКАТА

НА

ГРАЂЕВИНСКИМ

Правила грађења објеката на грађевинским парцелама односе се на изградњу свих објеката на делу где је предвиђена изградња нових породичних и вишепородичних стамбених и објеката друге намене, осим у делу за који је обавезна израда архитектонско – урбанистичког конкурса. Породични стамбени објекти су објекти за становање са највише четири стамбене јединице. Преовлађујућа намена простора је становање са делатностима комплементарним становању. Простор Плана је доста густо изграђен у појасу уз Жичку улицу и постојеће сабирне саобраћајнице. У свим случајевима који нису обухваћени овим поглављем, примењиваће се Правилник о општим условима о парцелацији и изградњи и садржини, условима и поступку издавања акта о урбанистичким условима за објекте за које одобрење за изградњу издаје општинска , односно градска управа.

-

7.1. ТИП ИЗГРАДЊЕ Објекти на грађевинској парцели постављају се на грађевиску линију: као слободностојећи – објекат не додирује ни једну линију грађевинске парцеле; у прекинутом низу – објекат додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле. У непрекинутом низу – објекат на парцели додирује обе бочне линије грађевинске парцеле.



страна 41


Грађевинска линија је линија на, изнад и испод површине земље и воде до које је дозвољено грађење. Регулациона линија је линија која дели јавну површину од површина намењених за друге намене. У зависности од намене одређује се конкретна вредност минималног растојања грађевинске и регулационе линије, које се у неким случајевима одређује на основу позиције већине изграђених објеката. У овом случају, у Плану грађевинске регулације, углови објеката који одређују положај грађевинске линије су обележени црвеним тачкицама. Објекти у прекинутом низу могу се градити и на грађевинским парцелама предвиђеним за изградњу слободностојећих објеката уколико су власници – корисници сагласни са наведеном изградњом и уз писмену сагласност суседа да се објекат може поставити на међу; 7.2. РАСТОЈАЊЕ ОБЈЕКАТА ОД ГРАНИЦЕ ПАРЦЕЛЕ Растојање основног габарита породичног стамбеног објекта (без испада) и линије суседне грађевинске парцеле, према типу изградње износи: за слободностојећи објекат, не делу бочног дворишта претежно северне оријентације износи минимално 1.5м, односно на делу бочног дворишта претежно јужне оријентације износи минимално 2.5м; за објекат у прекинутом низу на делу бочног дворишта износи минимално 2.5 м; за објекат у непрекинутом низу ( први или последњи у низу) на делу бочног дворишта, износи минимално 2.5м; постојећи објекти чије је растојање до грађевинске парцеле мање од утврђених вредности , не могу на тој страни имати отворе стамбених просторија. Најмања међусобна удаљеност планираних вишепородичних стамбено - пословних и околних (постојећих) објекта је 5.0м. Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи најмање половину висине вишег објекта. Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања. При изградњи вишеспратница и објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта. 7.3. ВИСИНА И СПРАТНОСТ Апсолутна висина објекта је растојање од нулте коте објекта (тачка пресека линије терена и вертикалне осе објекта) до коте слемена објекта, за објекте са косим кровом, а до коте венца за објекте са равним кровом. Максимална висина објекта мерена на овај начин износи: • до спратности од П+1С+Пк – 9.0 м. • до спратности од П+2С+Пк – 12.0 м. • до спратности од П+3С+Пк – 15.0 м. Релативна висина је она која се одређује према другим објектима или ширини регулације, а дефинише се кроз следеће односе, и то: висина новог објекта мања је од 1.5 ширине регулације улице; висина новог објекта са венцем усклађује се са венцем суседног објекта; код замене грађевинског фонда нови објекат задржава висину старог или суседних објеката. Висина објекта је на релативно равном терену растојање од нулте коте до коте слемена. Кота приземља објекта одређује се у односу на коту нивелете јавног пута или према нултој коти објекта, и то: - кота приземља нових објеката на равном терену , не може бити нижа од коте нивелете јавног пута; кота приземља може бити највише до 1.2 м виша од нулте коте;



страна 42


- за објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза, кота пода приземља утврђује се урбанистичком дозволом или применом одговарајућих тачака из овог поглавља; - за објекте који у приземљу имају нестамбену намену ( пословање) кота приземља може бити виша од коте тротоара за највише 0.20м. Свака већа денивелација, али не већа од 1.2 м, савладава се унутар објекта. Спратност објекта на подручју Плана може бити од П+1+Пк за породичне стамбене објекте у зони становања малих густина са делатностима, до највише П+3+Пк, за вишепородичне стамбене објекте са делатностима и објекте централних делатности са становањем, oдносно П+5 за вишепородичне стамбене објекте са делатностима у делу где се спратност усклађује са постојећим објектом „Централ-импекс“-а (целине 3.5 и 3.5а). Висина породичног стамбеног објекта у зонама мешовитог становања и у стамбеним зонама средњих и већих густина не може прећи 12.00м. У зони становања средњих густина – вишепородично становање са делатностима у изграђеном ткиву, а у складу са графичким прилогом бр. 6, спратност објеката се креће до мах П+2+Пк, у зависности од расположивог простора, што је табеларно представљено у легенди истог графичког прилога. Објекти могу имати евентуално сутеренске просторије, без подрумских просторија због високог нивоа подземне воде. 7.4. ГРАЂЕЊЕ ИСПОД ВИСОКОНАПОНСКИХ ВОДОВА Територија обухваћена границама ПДР ''Црквине'' испресецана је ваздушним водовима високог напона – далеководима од 110, 35 и 10 КV, што не представља техничко ограничење за изградњу нових објеката. За изградњу је потребно испоштовати услове добијене од Привредног друштва за дистрибуцију електричне енергије ''Електросрбија'' – Краљево, који би се односили на вертикалну удаљеност између вода и најистуренијег дела објекта – слемена. Међутим због штетности електромагнетског зрачења на здравље људи, Планом се не предвиђа изградња објеката за боравак људи испод ваздушних водова. Ширина заштитног коридора је различита у зависности од снаге далековода и то:

• • •

За ваздушне водове далековода од 110 КV, удаљеност од ваздушних водова обострано износи 7.5м, што значи да је ширина заштитног коридора 15.0м. За ваздушне водове далековода од 35 КV, удаљеност од ваздушних водова обострано износи 5.0м, што значи да је ширина заштитног коридора 10.0м. За ваздушне водове далековода од 10 КV, удаљеност од ваздушних водова обострано је 4.0м, па је ширина заштитног коридора 8.0м.

Према шведским стандардима, у појасу од 80m, 2х40м од пречника жице високонапонскох водова не треба да бораве људи. (Арх. Тихомир Обрадовић). Изузетно, на изричит захтев власника – корисника грађевинске парцеле, или кад се водови простиру дијагонално преко површине парцеле и не могу се избећи, може се одобрити изградња објекта преовлађујуће намене у посматраном блоку, уз поштовање услова ''Електросрбије''. За овакве случајеве у графичком прилогу бр. 6 овог елабората дате су грађевинске линије обележене другом бојом. Због укрштања великог броја ваздушних водова у делу поред бедема, Планом је предвиђена изградња пословних објеката без становања, ниже спратности. 7.5.

УРБАНИСТИЧКИ ПОКАЗАТЕЉИ

7.5.1. ИНДЕКС ИЛИ СТЕПЕН ИЗГРАЂЕНОСТИ Индекс или степен изграђености је однос између бруто развијене изграђене површине свих надземних етажа корисног простора и површине грађевинске парцеле, а исказује се за одређену целину – блок, са истим правилима грађења.



страна 43


Планом предвиђен степен изграђености у зонама породичне стамбене изградње износи максимално 1. (по ГУП – у од 0.2 – 0.4). Планом предвиђен степен изграђености у зонама вишепородичне стамбене изградње износи максимално 1.7. (по ГУП – од 0.4 – 0.8). Планом предвиђен степен изграђености у зонама вишепородичне стамбене изградње у изграђеном ткиву и новим насељима износи максимално 1.0. (по ГУП – у од 0.4 – 0.8). Планом предвиђен степен изграђености у зонама намењеним за делатности – пословање са становањем у централним деловима, износи максимално 1.2. (по ГУП – од 0.8 – 1.2). Планом предвиђен степен изграђености у зонама намењеним за централне делатности са становањем износи максимално 1.0. (по ГУП – од 0.2 – 0.6).

7.5.2. ИНДЕКС ИЛИ СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕНОСТИ – ЗАУЗЕТОСТИ ЗЕМЉИШТА Индекс или степен искоришћености земљишта је однос између бруто површине под објектом – габаритом и површине грађевинске парцеле помножен бројем 100, а важи за целине са истим правилима грађења. Планом предвиђен степен искоришћености земљишта у зонама породичне стамбене изградње износи максимално 50% - (по ГУП – у до 30%). Планом предвиђен степен искоришћености земљишта у зонама вишепородичне стамбене изградње – становање средњих густина са делатностима у новим насељима, износи до 35-50% - (по ГУП – у до 50%). Планом предвиђен степен искоришћености земљишта у зонама вишепородичне стамбене изградње – становање средњих густина са делатностима у изграђеном ткиву износи до 40% - (по ГУП – у до 40%). Планом предвиђен степен искоришћености земљишта за објекте пословања, без становања износи максимално 50% - (по ГУП – у до70%). Планом предвиђен степен искоришћености земљишта за објекте пословања са становањем износи максимално 50% - (по ГУП – у до 70%). Степен искоришћености и степен изграђености дати овим планом понекад варирају од вредности датих ГП – ом, због специфичности посматране целине. Урбанистички показатељи одређени овим планом нису дати насумице, већ су за сваку целину одређивани посебно, симулирајући на моделу могућа варијантна решења диспозиције објеката према њиховој намени и другим параметрима датим Планом, као што су међусобна удаљеност објеката, њихова спратност, број станова, потреба за паркирањем и зеленилом, које је заступљено са 30% површине блока. Анализирајући сваку целину, провераван је модел до кога смо дошли оперишући са габаритима раније грађених објеката у центру града, као и са новоизграђеним код којих су нам познате бруто грађевинске развијене површине и број станова. На овај начин је постојала тежња да се спрече ''излетања'' појединих објеката искоришћењем максимално датих параметара по свим основама и на тај начин угрожавање објеката на суседним парцелама и неуједначеност изградње. Максимални параметри нису увек остварљиви, зато што сваки параметар зависи и од других параметара. 7.6.

ОБЈЕКТИ ПРАТЕЋЕГ САДРЖАЈА

На једној грађевинској парцели може бити изграђен само један породични, односно вишепородично – пословни, односно пословни објекат. Породични и вишепородични стамбено - пословни објекти могу имати у оквиру свога габарита и пословни простор. У оквиру грађевинске парцеле, а у оквиру дозвољеног процента изграђености парцеле, могу се поред главног стамбеног, породичног објекта, изграђивати и неки од објеката пратећег садржаја који су у функцији главног објекта: гараже, летње кухиње, оставе огрева, занатске радионице, простори за услужне делатности и сл.



страна 44


Ови објекти треба да се уклопе у параметре за парцелу заједно са основним објектом на парцели. Објекти пратећег садржаја су спратности приземља, максималне висине 5.0м смештени углавном у дворишту иза главног објекта, а на удаљености од мин. 1.5м од међе са суседом. Објекат може бити и на међи са суседом у колико се постигне сагласност суседа. Изузетно, када су објекти пратећег садржаја намењени трговини, личним и интелектуалним услугама, могу се поставити на грађевинску линију утврђену овим Планом, испред или у наставку главног објекта, уз услов да представљају јединствену грађевинску и архитектонску целину. На подручју Плана није дозвољена изградња економских објеката.

7.7.

ОДНОС СТАНОВАЊА И ПОСЛОВАЊА

Вишепородичним стамбеним објектом подразумева се објекат који има више од четири стамбене јединице. У вишепородичним стамбеним објектима пословање је углавном предвиђено у приземном делу објекта. Пословни објекат може бити и слободностојећи. Однос становања и пословања у породичном стамбеном објекту спратности до П+1+Пк, може да се креће у односу 50:50. У зонама становања малих густина, на грађевинским парцелама се може градити и чисто пословни објекат, са пословањем комплементарним становању, а под условима као за објекте становања. У зонама планираним за вишепородично становање са делатностима – пословање са становањем и централне делатности са становањем, однос пословања се креће у распону од 20 - 90% према 10 – 80% стамбене површине. У графичком прилогу бр.6 елабората табеларно су дати процентуални односи пословања и становања који се односе на целокупни простор одређене намене. Однос становања и делатности за појединачне случајеве одређиваће се Актом о урбанистичким условима. Делатности које се могу обављати у зонама становања морају бити еколошки и функционално примерене зони становања. У Краљеву постоји значајан дефицит објеката социјалне заштите који се односи на предшколске установе, основне школе специјалне намене, домове за децу без родитељског старања, клубове пензионера, домове за остарела лица, сигурне куће, центре за социјални рад и сл. У границама обухваћеним овим Планом нису планиране посебне локације за предшколске установе – обданишта и јаслице, иако оне представљају обавезне садржаје у оквиру стамбених зона, које је потребно равномерно распоредити. Исто тако, нису посебно утврђиване ни локације за остале врсте објеката социјалне заштите, међутим због планираног броја становника и броја запослених, указаће се потреба за изградњом дечијих установа и других објеката социјалне заштите, за које се локације могу утврдити накнадно у зонама намењеним за породично и вишепородично становање, уз примену урбанистичких и пројектантских норматива који се односе на величину грађевинске парцеле и површину објекта. Потребна површина локације за објекат јаслица и обданишта се одређује рачунајући 30м2 по детету, а за површину објекта се рачуна по 6.5 м 2. Објекат дечије установе не мора да буде јавног карактера, а у зависности од капацитета одредити величину потребног простора и израдом Урбанистичког пројекта утврдити грађевинску парцелу. На исти начин се могу утврдити и локације за остале врсте објеката из домена социјалне заштите, а према указаним потребама и спремности за инвестирање у такве објекте. Актом о урбанистичким условима утврђују се делатности које се могу обављати у стамбено – пословном и пословно – стамбеном објекту и величина дела објекта који се може користити за те намене. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 45


8.

АРХИТЕКТОНСКО ОБЛИКОВАЊЕ

8.1.

ИСПАДИ

Испади на објекту не могу прелазити грађевинску линију више од 1.60м, а регулациону линију више од 1.20м и то на делу објекта вишем од 3.0м. Хоризонтална пројекција испада поставља се у односу на грађевинску, односно регулациону линију. Грађевински елементи на нивоу приземља могу прећи грађевинску, односно регулациону линију, рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције објекта и то: излози локала до 0,30м. по целој висини у случају да је ширина тротоара најмање 3.0м. Испод наведене ширине тротоара није дозвољена изградња испада излога у приземљу; излози локала до 0.90м по целој висини у пешачким зонама; транспарентне браварске конзолне надстрешнице у зони приземне етаже до 2.0м. по целој ширини објекта, са висином изнад 3.0м. платнене надстрешнице са масивном браварском конструкцијом до 1м. од спољне ивице тротоара на висини изнад 3.0м, а у пешачким зонама према конкретним условима локације. конзолне рекламе до 1.20м на висини изнад 3.0м. Делови објекта са испадима (еркери, доксати, балкони, улазне надстрешнице са или без стубова) на нивоу првог спрата, могу прећи грађевинску, односно регулациону линију, рачунајући од основног габарита до хоризонталне пројекције испада и то :

-

-

-

на делу предњег дворишта према улици одступање од грађевинске линије до хоризонталне пројекције испада износи до 1.20м, уз услов да укупна површина испада не може прећи 50% уличне фасаде изнад приземља; на делу бочног дворишта, претежно северне оријентације (растојање од минимално 1.50м до границе суседне парцеле) хоризонтална пројекција испада може прећи основни габарит објекта до 0,60м, уз услов да укупна површина испада не прелази 30% бочне фасаде изнад приземља; на делу бочног дворишта претежно јужне оријентације (растојање од минимално 2.50м до границе суседне парцеле), хоризонтална пројекција испада може прећи основни габарит објекта до 0.90м, уз услов да укупна површина испада не прелази 30% бочне фасаде изнад приземља; на делу задњег дворишта (растојање од минимално 5.0м до границе суседне парцеле) хоризонтална пројекција испада може прећи основни габарит објекта до 1.20м, уз услов да укупна површина испада не прелази 30% задње фасаде изнад приземља; 8.2.

СПОЉНЕ СТЕПЕНИЦЕ

Отворене спољне степенице које савладавају висину до 0.90 м, могу се поставити испред грађевинске линије у колико је иста одмакнута од регулационе, односно на делу ширег бочног, или задњег дворишта. Степенице које се постављају на бочни или задњи део објекта не могу ометати пролаз и друге функције дворишта. Отворене спољне степенице које савладавају висину већу од 0.90 м, постављају се на грађевинску линију и улазе у габарит објекта. 8.3.

ГРАЂЕВИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ ИСПОД КОТЕ ТРОТОАРА

Стопе темеља не могу прелазити границу суседне парцеле, осим уз сагласност власника или корисника парцеле, нити регулациону линију. 8.4.

ПОТКРОВНЕ ЕТАЖЕ



страна 46


Поткровне етаже на вишеспратним стамбено – пословним објектима и обрнуто, предвидети тако да је поткровна етажа истовремено и кос кров објекта без таванског простора. Уколико се тако формира већа спратна висина предвидети галерију. Висина назитка стамбене подкровне етаже износи највише 1.60 м рачунајући од коте пода подкровне етаже до тачке прелома кровне косине. Могућа је изградња мансардног крова с тим да се дефинише кота слемена крова. Максимални дозвољени нагиб кровних равни је 30° или мањи, тако да се може у таванском простору формирати стамбени или пословни простор ако је бруто грађевинска развијена површина у границама дозвољених вредности. Уколико постоји техничка могућност дозвољава се адаптација или реконструкција таванског простора и његово претварање у стамбени или пословни простор, до задате висине, а за осветљење новоформираног простора користити кровне прозоре постављене у равни крова или кровне баџе. Кровна конструкција објеката је двоводна или вишеводна са кровним покривачем изабраним у зависности од нагиба кровних равни и у складу са архитектуром објекта, водећи рачуна о климатским условима. Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне грађевинске парцеле износи 0.90 м. Решењем косих кровова суседних објеката, обезбедити да се вода са крова једног објекта, не слива на други објекат. Спољни изглед објекта, облик крова, примењени материјали и други елементи утврђују се Актом о урбанистичким условима.

8.5.

ЗОНЕ АРХИТЕКТОНСКО – УРБАНИСТИЧКОГ КОНКУРСА

Обзиром на чињеницу да је Урбанистичка зона ''Црквине''у планском смислу врло високо вреднована, због свог изузетног положаја насупрот градског центра, то су за расписивање јавног архитектонско – урбанистичког конкурса предвиђене две зоне – урбанистичке целине: • Урбанистичка целина 1.1а у блоку бр.1. за изградњу објеката спортско - пословно центра општинског и ширег значаја; • Урбанистичка целина 4.1. у блоку бр. 4. за изградњу градског трга секундарног градског центра,

9.

ПОСЕБНА ПРАВИЛ А ГРАЂЕЊА ПО БЛОКОВИМА

Као што је већ назначено подручје Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'' подељено је на 4 урбанистичка блока који се деле на мање делове – урбанистичке целине, а у графичком прилогу бр. 6 – План грађевинске регулације и подела на целине са истим правилима грађења за сваку целину табеларно су дате: • нето површине унутар регулационих линија; • број објеката за тип породичног становања; • број станова за тип вишепородичног становања; • број становника, рачунајући по две стамбене јединице просечно у породичним стамбеним објектима и по 3 члана домаћинства; • број станова у вишепородичним стамбеним објектима израчунат је на основу модела са ламелом габарита 14х20м, просечно 3.5 стана по етажи; • број становника по истом принципу; • за све објекте осим породичних, табеларно су за сваку целину исказане БГРП – е, тј. бруто грађевинске развијене површине, добијене применом утврђеног степена изграђености на нивоу блока. У легенди истог графичког прилога евидентиране су све планиране намене, назначена су основна правила грађења и исказани урбанистички показатељи.



страна 47


9.1.

РЕКОНСТРУКЦИЈА, ДОГРАДЊА И НАДГРАДЊА ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ И ИЗГРАДЊА НОВИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА - ЦЕЛИНЕ 2.2; 3.2 и 4.2

Ове целине су предвиђене за адаптацију, реконструкцију, доградњу и надградњу оних постојећих објеката који се уклапају у Планом задате параметре. Ове просторне урбанистичке целине су планиране за породично становање са делатностима. У оквиру целина 2.2; 3.2 и 4.2 дозвољено је грађење нових објеката у оквиру једне грађевинске парцеле и то: 1. породичног стамбеног објекта; 2. породичног стамбено – пословног објекта; 3. пословног објекта; 4. другог, помоћног, пратећег објекта на парцели; 5. објекти из домена социјалне заштите. • постојећа и планирана намена је становање малих густина, односно породично становање са делатностима; • постојећи породични стамбени објекти који се уклапају у Планом задате параметре, у овим целинама предвиђени су за адаптацију, реконструкцију, доградњу и надградњу до планом дозвољених коефицијената; • планирана је изградња нових објеката слободностојећих, у прекинутом и непрекинутом и низу; • најмања површина грађевинске парцеле за изградњу слободностојећег стамбеног објекта је 300м2, двојног објекта је 400м2 (две по 200м2), објеката у непрекинутом низу 150м2, објеката у прекинутом низу 200м2 и полуатријумских објеката је 130м2. • грађевинска парцела може се укрупнити препарцелацијом здруживањем неколико катастарских парцела према планираној изграђености, што се решава израдом Урбанистичког пројекта; • изузетно, ако се здруживањем више катастарских парцела-препарцелацијом не може постићи прописана минимална површина грађевинске парцеле или препарцелација није могућа, за изградњу породичног стамбеног објекта могућа је толеранција умањења површине за 10%. • грађевинска парцела може се делити на мање делове, али до прописаног минимума и у зависности од решења из плана, правилима о грађењу и техничким прописима; • најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле 10.00м, двојних објеката 16.00 (два по 8.00) и објеката у непрекинутом низу 5.00м; • објекте поставити на задате грађевинске линије одређене постојећим објектима, односно паралелним осовинама ободних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака; • максимална спратност П+1+Пк; • степен изграђености мах. 1; • максимални степен заузетости 50%; • максимална висина новог објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена је 9.00м. Висина објекта је у складу са становањем малих густина; • Уколико постоји техничка могућност, дозвољава се адаптација или реконструкција таванског простора и његово претварање у стамбени или пословни простор, до задате висине; • висина назитка стамбене поткровне етаже износи највише 1.60м рачунајући од коте пода поткровне етаже до тачака прелома кровне косине; • За осветљење новоформираног простора користити кровне прозоре постављене у равни крова или кровне баџе. • Кровна конструкција објеката је двоводна или вишеводна са кровним покривачем изабраним у зависности од нагиба кровних равни и у складу са архитектуром објекта, водећи рачуна о климатским условима. • Максимални дозвољени нагиб кровних равни је 30° или мањи. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 48


• • • •

•

•

•

• • • • 9.2.

Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне грађевинске парцеле износи 0.90 м. Решењем косих кровова суседних објеката, обезбедити да се вода са крова једног објекта, не слива на други објекат. ширина приватног пролаза за парцеле које немају пристип јавном путу не може бити мања од 2.50м; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 2.50м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат. за паркирање возила за сопствене потребе, власници објеката свих врста, по правилу обезбеђују простор на сопственој парцели, изван површине јавних површина и то 1 паркинг или гаражно место на 70.00 м2 корисног простора, с тим да најмање трећина возила буде смештена у гаражи код вишепородичних стамбених објеката. изградња пословног објекта, са пословањем комплементарним становању, а под условима као за објекте становања. У оквиру грађевинске парцеле, а у оквиру дозвољеног процента изграђености парцеле, могу се поред главног, стамбеног, породичног објекта, градити и неки од објеката пратећег садржаја који су у функцији главног објекта: гараже, летње кухиње, оставе огрева, занатске радионице, простори за услужне делатности и сл.; Објекти пратећег садржаја су спратности приземља, смештени углавном у дворишту иза главног објекта, а на удаљености од мин. 1.5м од међе са суседом; Изузетно, када су објекти пратећег садржаја намењени трговини, личним и интелектуалним услугама, могу се поставити на грађевинску линију утврђену овим Планом; Испод високонапонских водова се не препоручује изградња породичних стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље, осим на изричит захтев инвеститора и на деловима где су утврђене грађевинске линије; Сви други параметри дати су у општим правилима уређења и грађења.

РЕКОНСТРУКЦИЈА, ДОГРАДЊА И НАДГРАДЊА СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА – ЦЕЛИНЕ

ПОСТОЈЕЋИХ

ПОРОДИЧНИХ

2.2а и 3.2а

Целине 2.2а и 3.3а су највећим делом изграђене на основу планске документације – План за Коваче и Детаљни урбанистички план дела урбанистичке зоне ''Црквине'' потес ЈКП ''Чистоћа'' – ''Ветеринарски институт'' у Рибници. У овим целинама скоро и да нема слободних простора за нову градњу, па се предвиђа могућност реконструкције, адаптације, доградње и надградње постојећих објеката, као и замена старих, неквалитетних грађевинских објеката у складу са планираном наменом до задате спратности и вредности урбанистичких параметара, уз услов поштовања задате грађевинске линије и примену општих правила уређења и грађења. • постојећа и планирана намена је становање малих густина, односно породично становање са делатностима; • планирана је могућност нове градње као замена за дотрајале објекте, који могу бити слободностојећи, у прекинутом и непрекинутом и низу; • максимална спратност П+1+Пк; • Уколико постоји техничка могућност дозвољава се адаптација или реконструкција таванског простора и његово претварање у стамбени или пословни простор, до задате висине. • висина назитка стамбене поткровне етаже износи највише 1.60м рачунајући од коте пода поткровне етаже до тачака прелома кровне косине; • За осветљење новоформираног простора користити кровне прозоре постављене у равни крова или кровне баџе.



страна 49


• • • • • • •

• • • •

•

• • •

9.3.

Кровна конструкција објеката је двоводна или вишеводна са кровним покривачем изабраним у зависности од нагиба кровних равни и у складу са архитектуром објекта, водећи рачуна о климатским условима. Максимални дозвољени нагиб кровних равни је 30° или мањи. Најмање растојање хоризонталне пројекције стрехе од линије суседне грађевинске парцеле износи 0.90 м. максимална висина новог и реконструисаног, надграђеног објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена је 9.00м. степен изграђености 1; максимални степен заузетости 50%; најмања површина грађевинске парцеле за изградњу слободно стојећег породичног објекта је 300м2, двојног објекта је 400м 2 (две по 200м2), објеката у непрекинутом низу 150м2, прекинутом низу 200м2 и полуатријумских објеката 130м2. грађевинска парцела може се укрупнити препарцелацијом здруживањем неколико катастарских парцела према планираној изграђености, што се решава израдом Урбанистичког пројекта; грађевинска парцела може се делити на мање делове, али до прописаног минимума и у зависности од решења из плана, правилима о грађењу и техничким прописима; ширина приватног пролаза за парцеле које немају пристип јавном путу не може бити мања од 2.50м; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 2.50м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат. за паркирање возила за сопствене потребе, власници објеката свих врста, по правилу обезбеђују простор на сопственој парцели, изван површине јавних површина и то 1 паркинг или гаражно место на 70.00 м2 корисног простора, с тим да најмање трећина возила буде смештена у гаражи код вишепородичних стамбених објеката. Делатности које се могу обављати у зонама становања морају бити еколошки и функционално примерене зони становања. Испод високонапонских водова се не препоручује изградња породичних стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље, осим на изричит захтев инвеститора и на деловима где су утврђене грађевинске линије. Сви други параметри дати су у општим правилима уређења и грађења.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО - ПОСЛОВНИХ И ИЗГРАДЊА НОВИХ ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА У ИЗГРАЂЕНОМ ТКИВУ - ЦЕЛИНЕ 3.3а и 4.3а

Целине 3.3а и 4.3а су целине које образују постојеће улице и локација ЈКП ''Чистоћа'' обухваћене границама Детаљног урбанистичког плана дела урбанистичке зоне ''Црквине'' потес ЈКП ''Чистоћа'' – ''Ветеринарски институт'' у Рибници и густо су изграђене породичним стамбеним објектима груписаним око непролазних саобраћајница оријентисаних на улицу Црвеног крста распоређених у облику чешља. Обзиром да су ове целине на контакту са зоном новог градског центра, а уз то и примарну саобраћајницу, предвиђена је постепена трансформација ове две целине у становање средњих густина, односно у вишепородично становање са делатностима. У овим целинама нема слободних простора за нову градњу, а постојећи објекти су у коректном грађевинском стању и простор је доста густо изграђен. Обзиром да су вишепородични објекти са најмање четири стамбене јединице, у овим целинама са повећањем постојеће спратности до планиране на П+2+Пк, већ се улази у зону становања средњих густина и ниво вишепородичног становања. Планирана намена је мешовито становање – породично и вишепородично са делатностима. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 50


Једна петина бруто грађевинске развијене површине намењена је делатностима комплементарним становању. Просечна површина грађевинске парцеле у овим целинама је око 400м 2 и као таква је коришћена у прорачуну капацитета и броја становника. У овим целинама дозвољено је грађење: 1. породичног стамбеног објекта; 2. породичног стамбено – пословног објекта или пословно–стамбеног објекта; 3. вишепородичног стамбеног објекта; 4. вишепородичног стамбено – пословног објекта; 5. пословног објекта; 6. другог, помоћног, пратећег објекта на парцели; 7. објекта социјалне заштите. Увођењем мешовитог типа становања – породично – вишепородично, ове две целине ће се убудуће постепено трансформисати у вишепородично становање, односно у зону становања средњих густина. За породичне стамбене објекте важе правила уређења, грађења и реконструкције у тачкама 9.1 и 9.2, а за вишепородичне стамбене и стамбено – пословне објекте потребно је испоштовати следеће урбанистичке параметре: •

• • • • • • • • • •

•

•

• • • •

планирана намена је мешовито становање: породично и вишепородично; најмања површина грађевинске парцеле за изградњу објеката од броја 3 – 5 је 600м2, за породичне 300м2; планирана изградња нових објеката у прекинутом и непрекинутом низу; најмања ширина парцеле за слободностојеће вишепородичне стамбене објекте је 20м, а за објекте у прекинутом низу 15м; максимална дозвољена спратност П+2+Пк; максимална висина новог објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена, износи 12.0м, за породичне и 15.0 за вишепородичне објекте; степен изграђености мах 1.0; степен искоришћености мах 40% најмања ширина парцеле за слободностојеће вишепородичне стамбене објекте је 20м, а за објекте у прекинутом низу 15м; најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле је 12.00м; објекте поставити на задате грађевинске линије одређене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; грађевинска парцела може се укрупнити препарцелацијом здруживањем неколико катастарских парцела према планираној изграђености, што се решава израдом Урбанистичког пројекта; Изузетно, ако се здруживањем површина више катастарских парцела – препарцелацијом, не може постићи прописана минимална површина грађевинске парцеле, или препарцелација није могућа, за изградњу вишепородичног стамбеног објекта површина грађевинске парцеле може бити 5 ари; Међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи најмање половину висине вишег објекта; Вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања; При изградњи вишеспратница и објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 2.50м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат;



страна 51


•

• •

• • •

9.4.

Паркирање путничких возила планирати искључиво на грађевинској парцели, изван јавних површина. Поткровне етаже на вишеспратним стамбеним објектима предвидети тако да је поткровна етажа истовремено и кос кров објекта без таванског простора. Уколико се тако формира већа спратна висина предвидети галерију; Висина назитка стамбене подкровне етаже износи највише 1.60 м рачунајући од коте пода подкровне етаже до тачке прелома кровне косине; Делатности се планирају у приземним етажама и на њих отпада 20% БГРП – е; Делатности које се могу обављати у зонама становања морају бити еколошки и функционално примерени зони становања; Испод високонапонских водова се не препоручује изградња породичних стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље, осим на изричит захтев инвеститора и на деловима где су утврђене грађевинске линије.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПОСТОЈЕЋИХ ПОРОДИЧНИХ И ИЗГРАДЊА НОВИХ ПОРОДИЧНИХ И ВИШЕПОРОДИЧНО - ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА – ЦЕЛИНЕ 4.3б

У блоку бр. 4 предвиђено је 5 целина са ознаком 4.3б које су ограничене пројектованим и постојећим реконструисаним саобраћајницама. Ове целине су делимично изграђене углавном породичним стамбеним објектима ниже спратности, које се Планом предвиђају за реконструкцију, доградњу и надградњу до максималних висине за породичне стамбене објекте. Породични стамбени објекти се на овај начин у наредном планском периоду задржавају, са могућношћу њихове реконструкције, доградње и надградње, јер није реално очекивати њихово рушење. Генералним планом ове зоне су намењене становању средњих густина. Планирање и задржавање породичних стамбених објеката у овим зонама није у супротности са планираном наменом, јер се средње густине становања могу постићи и изградњом породичних стамбених објеката максималне спратности за овај тип изградње од П+2Пк, апсолутне висине 12.0м. Тачан број изграђених објеката у овим целинама није познат због стања катастарских подлога, али тамо где постоје слободне површине за изградњу нових објеката и где су објекти лошег квалитета или постоји спремност инвеститора да реализује план у смислу изградње вишеспратних објеката уз рушење постојећих породичних објеката, предвиђена је изградња: 1. вишепородичног стамбеног објекта; 2. вишепородичног стамбено – пословног објекта; 3. пословног објекта; 4. породичног стамбено – пословног објекта; 5. породичног пословно – стамбеног објекта; 6. објеката пратећег садржаја; 7. објекат социјалне заштите. • планирана намена је мешовито становање: породично и вишепородично; • најмања површина грађевинске парцеле за изградњу објеката за вишепородично је 600м2, а за породично 300м2; • планирана изградња нових вишепородичних објеката у прекинутом и непрекинутом низу; • најмања ширина парцеле за слободностојеће вишепородичне стамбене објекте је 20м, а за објекте у прекинутом низу 15м; • најмања ширина парцеле за слободностојеће породичне објекте је 10м, двојних 2х8м и у низу 5м. • најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле за вишепородичне стамбено – пословне објекте је 12.00м; • максимална дозвољена спратност П+3+Пк за вишепородичне стамб. пословне обј;



страна 52


• • • • • •

• •

• • • •

• • • • • •

•

9.5.

максимална дозвољена спратност П+2+Пк за породичне стамб. пословне објекте; максимална висина новог објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена, износи 15.0м; степен изграђености мах 1.7; степен искоришћености мах 35%; под блоковским зеленилом 30%; објекте поставити на задате грађевинске линије одрећене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; грађевинска парцела може се укрупнити препарцелацијом здруживањем неколико катастарских парцела према планираној изграђености, што се решава израдом Урбанистичког пројекта; Изузетно, ако се здруживањем површина више катастарских парцела – препарцелацијом, не може постићи прописана минимална површина грађевинске парцеле, или препарцелација није могућа, за изградњу вишепородичног стамбеног објекта површина грађевинске парцеле може бити 5 ари; међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи најмање половину висине вишег објекта; вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања; при изградњи вишеспратница и објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 3.0м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат; паркирање путничких возила планирати искључиво на грађевинској парцели, изван јавних површина; поткровне етаже на вишеспратним стамбеним објектима предвидети тако да је поткровна етажа истовремено и кос кров објекта без таванског простора. Уколико се тако формира већа спратна висина предвидети галерију; висина назитка стамбене подкровне етаже износи највише 1.60 м рачунајући од коте пода подкровне етаже до тачке прелома кровне косине; делатности се планирају у приземним етажама и на њих отпада 20% БГРП – е; нису дозвољене пословне и производне делатности које својим обимом и карактером и несразмерним просторним потребама за обављање делатности и припадајућим садржајима превазилазе оптималне капацитете парцеле; нису дозвољене пословне и производне делатности које својим обимом и карактером делатности могу да ремете и угрожавају успостављен режим коришћења простора у ближој околини; испод високонапонских водова се не планира изградња стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље.

ИЗГРАДЊА НОВИХ ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ ЦЕЛИНА 3.5 (стечена урбанистичка обавеза)

ОБЈЕКАТА

Целина 3.5 обухвата површину кп. бр. 120/3 КО Рибница, за коју је усвојен Регулациони план под називом: ''Регулациони план за кп. бр. 120/3 КО Рибница измена ДУП – а дела урбанистичке зоне ЈКП ''Чистоћа'' – Ветеринарски институт у Рибници, Одлуком број: 350-28/2001-VI од 22.05.2002. године. У оквиру ове целине предвиђена је изградња вишепородичних стамбених објеката спратности П+5, од којих су неки у изградњи. Ова целина је преузета као стечена урбанистичка обавеза и није посебно анализирана. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 53


9.6.

ИЗГРАДЊА НОВИХ ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО – ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА

ЦЕЛИНА 3.5а Ова целина омеђена Жичком и постојећим улицама обухваћена је границама ДУПа дела урбанистичке зоне ЈКП ''Чистоћа'' – Ветеринарски институт у Рибници и планирана за становање средњих густина, а у складу са ГУП-ом Краљево 2010. Овим Планом површина ове целине је планирана за изградњу вишепородичних стамбених објеката са пословањем. У целини 3.5а дозвољено је грађење: 1. вишепородичног стамбеног објекта; 2. вишепородичног стамбено – пословног објекта; 3. пословног објекта;

• • • • • • • • • •

• • • • •

• • • •

•

најмања површина грађевинске парцеле за изградњу наведених објеката је 600м2; планирана је изградња нових објеката у прекинутом и непрекинутом низу; најмања ширина парцеле за слободностојеће вишепородичне стамбене објекте је 20м, а за објекте у прекинутом низу 15м; најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле 12.00м; максимална дозвољена спратност је П+5; степен изграђености мах 1.7; степен искоришћености мах 50%; под блоковским зеленилом 20%; делатности се планирају у приземним етажама или у посебном објекту и на њих отпада 30% БГРП – е; објекте поставити на задате грађевинске линије одређене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи најмање половину висине вишег објекта; вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања; при изградњи вишеспратница и објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 3.0м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат; паркирање путничких возила планирати искључиво на грађевинској парцели, изван јавних површина; поткровне етаже на вишеспратним стамбеним објектима предвидети тако да је поткровна етажа истовремено и кос кров објекта без таванског простора. Уколико се тако формира већа спратна висина предвидети галерију; висина назитка стамбене подкровне етаже износи највише 1.60 м рачунајући од коте пода подкровне етаже до тачке прелома кровне косине; нису дозвољене пословне и производне делатности чије обављање је Законом и прописима забрањено; нису дозвољене пословне и производне делатности које својим обимом и карактером и несразмерним просторним потребама за обављање делатности и припадајућим садржајима превазилазе оптималне капацитете парцеле; нису дозвољене пословне и производне делатности које својим обимом и карактером делатности могу да ремете и угрожавају успостављен режим коришћења простора у ближој околини;



страна 54


•

9.7.

испод високонапонских водова се не планира изградња стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље.

ИЗГРАДЊА НОВИХ ОБЈЕКАТА ПОСЛОВАЊА СА СТАНОВАЊЕМ

ЦЕЛИНЕ 2.4 И 3.4 У урбанистичким блоковима бр.2 и 3 планирано је укупно пет мањих целина са ознакама 2.4 и 3.4, опредељених за пословање са становањем у оквиру породичног становања. У оквиру тих целина планира се изградња : 1. пословно - стамбеног објекта; 2. стамбено – пословног објекта; 3. пословног објекта;

•

• • • • • •

• • •

најмања површина грађевинске парцеле за изградњу наведених објеката је 600м2; планирана изградња нових објеката у прекинутом и непрекинутом низу; најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле 12.00м; максимална дозвољена спратност П+1+Пк; максимална висина новог објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена, износи 12.0м; степен изграђености мах 1.2; степен искоришћености мах 50%; делатности се планирају у приземљу и спрату, или у посебном објекту и на њих отпада 90% БГРП – е; стамбени део планирати у поткровљу пословног објекта или у посебном објекту; објекте поставити на задате грађевинске линије одрећене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина;

Дозвољене производне делатности у склопу пословног објекта су из области: 1. производно занатство; 2. производни погони мале привреде; 3. магацини, складишта као самостална делатност или везани за занатску радионицу или производни погон. Ниједна од делатности не сме да буде извор буке изнад прописаног дозвољеног нивоа, нити сме угрозити животну средину по било ком основу. Делатности које могу бити заступљене су из области трговине, услужног занатства, угоститељства, услужних делатности, здравства, социјалне заштите, културе, забаве, спорта, пословно – административних делатности и пољопривреде. Објекти услужних делатности лоцирани у зонама пословања са становањем не смеју имати штетан утицај на животну средину и морају се за исте урадити одговарајуће анализе утицаја у складу са важећим прописима и нормативима. Остала правила грађења дата су у општим правилима у предходном тексту.

9.8.

ИЗГРАДЊА НОВИХ ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА – ЧИСТО ПОСЛОВАЊЕ

ЦЕЛИНЕ 4.5 Просторно урбанистичке целине 4.5 распоређене су у блоку бр. 4 и односе се на: део локације ЈКП ''Чистоћа'' између улица 8. марта и Жичке; три целине од Јошаничке улице према бедему. На делу локације ЈКП ''Чистоћа'' постоје изграђени објекти управне зграде, стакленика, магацина, гаража и осталих простора у функцији јавног предузећа. 1. 2.



страна 55


Одобрава се могућност реконструкције и доградње постојећих објеката до вредности дозвољених параметара: •

•

• • • • •

• • • • •

•

• • •

реконструкција постојећих и изградња нових пословних објеката; за нове објекте планирати делатности чије обављање није Законом и прописима забрањено; минимална површина грађевинске парцеле је 600м2; Максимална спратност објеката је П+1 или високо приземље; Максимални степен изграђености је 1.2; Максимално дозвољен степен искоришћености земљишта је 50%; Нове објекте поставити на задате грађевинске линије одрећене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; испод високонапонских водова се не планира изградња стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље и зато није предвиђено становање у овим целинама; на постојећим стамбеним породичним објектима могу се дозволити радови на адаптацији и техничком одржавању; у колико постоје техничке могућности постојећи стамбени породични објекти могу променити намену у пословне. Ниједна од делатности не сме да буде извор буке изнад прописаног дозвољеног нивоа, нити сме угрозити животну средину по било ком основу. Делатности које могу бити заступљене су из области трговине, услужног занатства, угоститељства, услужних делатности, здравства, социјалне заштите, културе, забаве, спорта, пословно – административних делатности и пољопривреде. Објекти услужних делатности лоцирани у зонама пословања не смеју имати штетан утицај на животну средину и морају се за исте урадити одговарајуће анализе утицаја у складу са важећим прописима и нормативима. Нису дозвољене пословне и производне делатности које својим обимом и карактером и несразмерним просторним потребама за обављање делатности и припадајућим садржајима превазилазе оптималне капацитете парцеле; нису дозвољене пословне и производне делатности које својим обимом и карактером делатности могу да ремете и угрожавају успостављен режим коришћења простора у ближој околини; обавезно гаражирање и паркирање у оквиру грађевинске парцеле; Дозвољене производне делатности у склопу пословног објекта су из области: 1. производно занатство; 2. производни погони мале привреде; 3. магацини, складишта као самостална делатност или везани за занатску радионицу или производни погон. Остала правила грађења дата су у општим правилима у предходном тексту.

9.9.

ИЗГРАДЊА НОВИХ ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО - ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА –

ЦЕЛИНЕ 4.3 У блоку бр. 4 у оквиру пет целина планирана је изградња вишепородичних стамбено – пословних објеката. Судећи према постојећој парцелацији и ове целине су изграђене једним бројем породичних стамбених објеката, али је изграђеност у овим целинама ипак ређа у односу на целине ближе Жичкој улици. За затечене породичне стамбене објекте може се одобрити реконструкција, доградња и надградња у складу са техничким прописима до максималне спратности за ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 56


породичне стамбене објекте у стамбеним зонама средњих густина од П+2+Пк, на грађевинским парцелама мин. површине 300м2, а према параметрима прописаним за изградњу породичних стамбених објеката. У овим целинама није предвиђена изградња нових породичних стамбених објеката на слободним парцелама, већ се предвиђа изградња: 1. 2. 3. 4.

• • • • • • • • • • • • • • •

• •

• • • • •

вишепородичног стамбеног објекта; вишепородичног стамбено – пословног објекта; пословног објекта; објеката социјалне заштите.

Преовлађујућа планирана намена је вишепородично становање са делатностима; најмања површина грађевинске парцеле за изградњу објеката за вишепородично становање је 600м2; планирана изградња нових вишеп. објеката у прекинутом и непрекинутом низу; најмања ширина парцеле за слободностојеће вишепородичне стамбене објекте је 20м, а за објекте у прекинутом низу 15м; најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле за вишепородичне стамбено – пословне објекте је 12.00м; максимална дозвољена спратност за вишепородичне стамбено пословне објекте је П+3+Пк; максимална дозвољена спратност П+2+Пк за породичне стамбено-пословне објекте; максимална висина новог објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена, износи 15.0м; спратност слободностојећих пословних објеката не мора обавезно да прати висину вишепородичних стамбених објеката; делатности се планирају у приземним етажама или као слободностојећи и на њих отпада 20% БГРП – е; за слободностојеће пословне објекте важе параметри као и за вишепородичне; степен изграђености мах 1.7; степен искоришћености мах 35%; под блоковским зеленилом 30%; објекте поставити на задате грађевинске линије одрећене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; грађевинска парцела може се укрупнити препарцелацијом здруживањем неколико катастарских парцела према планираној изграђености, што се решава израдом Урбанистичког пројекта; Изузетно, ако се здруживањем површина више катастарских парцела – препарцелацијом, не може постићи прописана минимална површина грађевинске парцеле, или препарцелација није могућа, за изградњу вишепородичног стамбеног објекта површина грађевинске парцеле може бити 5 ари; Парцелацијом дефинисати површине за објекте, док су површине за приступне путеве, паркинг просторе, игралишта за децу, платое за контејнере за смеће и друго површине за општу употребу; међусобна удаљеност слободностојећих вишеспратница и објеката који се граде у прекинутом низу, износи најмање половину висине вишег објекта; вишеспратни слободностојећи објекат не може заклањати директно осунчање другом објекту више од половине трајања директног осунчања; при изградњи вишеспратница и објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 3.0м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат;



страна 57


•

• •

•

9.10.

за паркирање возила за сопствене потребе, власници објеката свих врста, по правилу обезбеђују простор на сопственој парцели, изван површине јавних површина и то 1 паркинг или гаражно место за сваки стан, односно на 70.00 м2 корисног простора, с тим да најмање трећина возила буде смештена по могућности у гаражи. поткровне етаже на вишеспратним стамбеним објектима предвидети тако да је поткровна етажа истовремено и кос кров објекта без таванског простора. Уколико се тако формира већа спратна висина предвидети галерију; висина назитка стамбене подкровне етаже износи највише 1.60 м рачунајући од коте пода подкровне етаже до тачке прелома кровне косине; испод високонапонских водова се не планира изградња стамбених објеката због штетности електромагнетског зрачења на здравље. ДОЗВОЉЕНЕ ПОСЛОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ У СКЛОПУ ПОРОДИЧНИХ И ВИШЕПОРОДИЧНИХ СТАМБЕНО - ПОСЛОВНИХ И ПОСЛОВНИХ ОБЈЕКАТА ИЛИ КАО ПОСЕБНИ ОБЈЕКТИ У ЦЕЛИНАМА ПОРОДИЧНОГ И ВИШЕПОРОДИЧНОГ СТАНОВАЊА

Ове пословне делатности се односе на области: 1. ТРГОВИНЕ – продавнице свих типова за продају прехрамбене робе и робе широке потрошње и др. 2. УСЛУЖНОГ ЗАНАТСТВА – обућарске, кројачке, фризерске, козметичарске, фотографске радње, перионице возила и тепиха, стаклорезачке и друге занатске радње; 3. УСЛУЖНИХ ДЕЛАТНОСТИ – књижара, копирница, видеотека, хемијске чистионице и др.; 4. УГОСТИТЕЉСТВА – ресторан, таверна, кафе бар, посластичарница, презалогајница, пицерија, хамбургерница и сл.; 5. ЗДРАВСТВА – апотеке, опште и специјалистичке ординације и сл., 6. СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ – сервиси за чување деце, обданишта, играонице за децу, дом пензионера, смештај и нега старих и изнемоглих лица, сигурне куће и друго; 7. КУЛТУРЕ – галерије, специјалистичке библиотеке, читаонице и др.; 8. ЗАБАВЕ – билијар салони, салони видео игара, кладионице и сл.; 9. СПОРТА – терени за мале спортове, теретане, вежбаонице, аеробик, фитнес; 10. ПОСЛОВНО – АДМИНИСТРАТИВНИХ ДЕЛАТНОСТИ – филијале банака, поште, представништва, агенције, пословни бирои; 11. ПОЉОПРИВРЕДЕ – пољопривредна апотека, цвећара и сл. 12. ЗАНАТСКЕ РАДЊЕ ЗАТВОРЕНОГ ТИПА површине габарита од 10 до 100м2, најчешће у распону од 30 – 60м 2, а у оквиру стамбених објеката са делатностима, делатности – локали су површине од 15 – 40м2, најчешће; 13. ЗАНАТСКЕ РАДЊЕ КОМБИНОВАНЕ – затворени и отворени простор од 40 до 150м2, планирати у зонама породичног становања и у зонама пословања са становањем; 14. У СКЛОПУ ПОСЛОВНОГ ОБЈЕКТА који се гради као самостални објекат на парцели у зони породичног и вишепородичног становања, дозвољене пословне делатности могу бити пансиони, мотели, мањи тржни центри, објекти услужних делатности уколико за њих постоје просторни и други услови на парцели и не угрожавају се објекти на суседним парцелама и услови живљења у непосредном окружењу. 15. За обављање неких врста делатности потребно је Анализом утицаја потврдити да су предузете и планиране мере заштите и да изабрана врста делатности неће имати штетног утицаја на животну средину; 16. Основни и најважнији принцип у спровођењу Плана је да се може дозволити грађење свих планом предвиђених објеката, под условом да нови објекат који се гради не угрожава животну средину, објекте на суседним парелама и несметано одвијање саобраћаја;



страна 58


17. Не примењивати увек максималне параметре јер нису увек остварљиви, зато што је сваки параметар у узрочно – последичној вези са другим параметрима; 18. У зони централних делатности и у стамбеним зонама свих категорија, првенствено се лоцирају делатности са чистом технологијом рада; 19. Погоне из делатности пружања услуга домаћинству, производне и занатске погоне и погоне мале привреде мањих капацитета до 150м2, лоцирати у зонама намењеним за пословање.

9.11.

ИЗГРАДЊА НОВИХ ОБЈЕКАТА ЦЕНТРАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ СА ВИШЕПОРОДИЧНИМ СТАНОВАЊЕМ – ЦЕЛИНЕ 4.4

У блоку бр. 4 концентрисане су целине 4.4 намењене изградњи објеката централних делатности са становањем. Целине су распоређене у мањим блоковима уз Жичку и Јошаничку улицу и новопројектовану примарну градску саобраћајницу. Око планираног градског трга и Жичке улице, целине 4.3 су једним делом изграђене породичним стамбеним објектима, док у целинама према планираном друмском мосту има више слободних неизграђених површина. Генералним планом „Краљево 2010“ на који се ослања израда ПДР урбанистичке зоне ''Црквине'', предвиђено је да се нови објекти управе и администрације лоцирају у зони ''Црквине'', па су у складу с тим целине за централне делатности и распоређене. Највећи део капацитета канцеларијског пословања је смештен у овим целинама. Под канцеларијским простором подразумевамо просторе намењене свим оним институцијама чији канцеларијски простор није везан за производне погоне и који се уобичајено налази у централним зонама насеља, а односи се на банке, осигурања, поште, агенције, бирое, дирекције предузећа и административно – управне објекте регионалног значаја. У оквиру ових целина могу се предвидети објекти културе, као биоскоп, позоришта, галерије и библиотеке. За затечене породичне стамбене објекте може се одобрити реконструкција, доградња и надградња до максималне спратности за породичне стамбене објекте у стамбеним зонама средњих густина од П+2+Пк, на грађевинским парцелама мин. површине 300м2, а према параметрима прописаним за изградњу породичних стамбених објеката. У овим целинама није предвиђена изградња нових породичних стамбених објеката на слободним парцелама, већ се предвиђа изградња: 1. објеката за централне делатности са вишепородичним становањем; 2. вишепородичног стамбеног објекта са делатностима; 3. објеката централних делатности; Генералним планом предвиђена је изградња јавне гараже у близини пешачког моста. Овим планом је у зони централних делатности, у случају да се појави заинтересовани инвеститор, могуће саградити јавну гаражу или пословни објекат са јавном гаражом, при чему је неопходно применити све техничке прописе и норме из области екологије и урбанизма. За изградњу јавне гараже потребно је урадити урбанистички пројекат детаљне разраде. • Преовлађујућа планирана намена су централне делатности са вишепородичним становањем; • Већи централни садржаји у самосталним објектима; • најмања површина грађевинске парцеле за изградњу планираних објеката је 600м2; • планирана је изградња нових објеката у прекинутом и непрекинутом низу; • најмања ширина парцеле за слободностојеће планиране објекте је 20м, а за објекте у прекинутом низу 15м; • најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле за објекте централних делатности са вишепородичним становањем је 12.00м; ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 59


• • • •

• • • • • • • • •

• •

• •

•

• • •

9.12.

најмања дозвољена ширина уличног фронта грађевинске парцеле за вишепородичне стамбене објекте са делатностима је 12.00м; максимална дозвољена спратност за објекте централних делатности са вишепородичним становањем је П+3+Пк; максимална дозвољена спратност П+2+Пк за породичне стамб. пословне објекте; максимална висина новог објекта, тј. растојање од нулте коте објекта до коте слемена, износи 15.0м; спратност слободностојећих објеката централних делатности не мора обавезно да прати прописану спратност од П+3+Пк; за слободностојеће пословне објекте важе параметри као и за вишепородичне; степен изграђености мах 1.0; мах 60% бруто грађевинске развијене површине планирано је за централне делатности; мах 40% бруто грађевинске развијене површине планирано је за вишепородично становање; бруто изграђена површина по радном месту 16м2 површина слободног простора по редном месту је 4 м2; површина паркинг простора по радном месту је 2м2; објекте поставити на задате грађевинске линије одређене постојећим објектима, односно паралелним осовинама приступних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; грађевинска парцела може се укрупнити препарцелацијом здруживањем неколико катастарских парцела према планираној изграђености, што се решава израдом Урбанистичког пројекта; Изузетно, ако се здруживањем површина више катастарских парцела – препарцелацијом, не може постићи прописана минимална површина грађевинске парцеле, или препарцелација није могућа, за изградњу вишепородичног стамбеног објекта површина грађевинске парцеле може бити 5 ари; при изградњи вишеспратница и објеката који се граде у непрекинутом низу, на новом објекту се оставља светларник исте величине и симетричан светларнику постојећег објекта; на парцели на којој се гради објекат неопходно је оставити пролаз минималне ширине 3.0м за пролаз у дубину парцеле поред објекта или кроз сам објекат; за паркирање возила за сопствене потребе, власници објеката свих врста, по правилу обезбеђују простор на сопственој парцели, изван површине јавних површина и то 1 паркинг или гаражно место за сваки стан, односно на 70.00 м2 корисног простора, с тим да најмање трећина возила буде смештена по могућности у гаражи. поткровне стамбене етаже на вишеспратним објектима, предвидети тако да је поткровна етажа истовремено и кос кров објекта без таванског простора. Уколико се тако формира већа спратна висина предвидети галерију; висина назитка стамбене подкровне етаже износи највише 1.60 м рачунајући од коте пода поткровне етаже до тачке прелома кровне косине; испод ваздушних водова далековода не планирати изградњу објеката са већим процентом становања. РЕКОНСТРУКЦИЈА И ИЗГРАДЊА НОВИХ ОБЈЕКАТА МАГАЦИНА И СКЛАДИШТА –

ЦЕЛИНА 4.8 • •

•

• •

Целина 4.8 је планирана на локацији сабирног центра за царинска возила. Реконструкција и доградња постојећих објеката до мах. дозвољених параметара; планирана изградња нових објеката магацина и складишта; Максимална дозвољена спратност је високо приземље; степен изграђености мах 0.2 је укупан : постојећи + нови објекти; Максимално дозвољен степен искоришћености земљишта је 20%;



страна 60


• •

10.

Изградња нових објеката и постојећи, бруто грађевинска развијена површина до 1500 м2 укупна; Објекте поставити на задате грађевинске линије, које су одређене угловима постојећих објеката и удаљеношћу 5.0м од међе са суседом.

ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ЈАВНИХ ОБЈЕКАТА

У границама Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'' планиран је један број јавних објеката, с тим да карактер објекта треба да је јавни , а корисник се може мењати. Планирани јавни објекти својом архитектуром и обликовањем представљају репере у простору. Поред физичких структура у формирању просторно – функционалних целина пажњу посветити и улози отворених простора, тргова, паркова и блоковског зеленила, а све заједно у хармоничном односу гради амбијенталну целину. Централни садржаји могу бити испреплетани са осталим комплементарним наменама, с тим да са њима сачињавају просторно – функционалне целине, што је случај на планираном градском тргу. За разне комплементарне садржаје централних делатности и становања, треба извршити усклађивање са условима који важе у зонама основне намене за ове садржаје.

10.1 • • • •

•

• • • • • • • •

ГРАДСКИ ТРГ –

ЦЕЛИНА 4.1

У блоку бр.4 планирана је површина од око 70 ари за градски трг секундарног значаја; Постојећи, затечени објекти предвиђени су за рушење; Изградња објеката централних делатности и пословања, према параметрима који важе за ове намене; Највећи део капацитета канцеларијског пословања; Дозвољена изградња објеката осигурања, банке, поште, административно – управних објеката и сл.; Дозвољена изградња позоришта, биоскопа, галерија, библиотека, просторија за аматерске организације, новог музеја и сл.; Вишепородично становање на последњим етажама; Максимална дозвољена спратност П+3+Пк; Максимално 40% површина под објектима; Минимално 60% слободних површина; Нове објекте поставити на задате грађевинске линије паралелне планираним осовинама ободних саобраћајница, које су дефинисане координатама осовинских тачака, координатама темена и полупречницима кривина; Нове објекте градити у непрекинутом низу по ободу трга, а у централном делу трга оставити слободан простор; Водити рачуна о прегледности кривина на раскрсницама код пројектовања објеката;

10.2

НАСЕЉСКА ПИЈАЦА –

ЦЕЛИНА 4.7

У оквиру блока бр.4 планирана је површина од око 44 ара за потребе изградње објеката насељске пијаце. За одређивање вредности урбанистичких показатеља коришћен је модел базиран на новоизграђеној пијаци ''Зелени венац'' у Београду. Користећи се овим моделом



страна 61


симулирана је могућа организација расположивог простора, варијантним решењима у распореду физичких структура.

• • •

• • • •

• •

Постојећи, затечени објекти предвиђени су за рушење; Дозвољена је изградња продавница прехрамбене робе и робе широке потрошње; Покривена пијачна хала за продају млечних производа, зелена пијаца; У оквиру пијачне хале предвидети све потребне пратеће просторије; Предвидети паркинг простор и простор за одлагање смећа у оквиру грађевинске парцеле; Максимална дозвољена спратност П+1; Максимално 30% површина под објектима; Минимално 70% слободних површина за зелену пијацу, које треба надкрити делимично; Објекте поставити на задате грађевинске линије удаљене 12.0м од осовина ободних саобраћајница како би се оставио простор за паркирање возила.

10.3

РЕКОНСТРУКЦИЈА И ДОГРАДЊА ОБЈЕКТА ВЕТЕРИНАРСКОГ ИНСТИТУТА –

ЦЕЛИНА 3.1 Постојећи објекти Ветеринарског института имају потребу за доградњом постојећих габарита, због проширења и осавремењавања своје делатности. Овај институт је републичког значаја. • Реконструкција, доградња, надградња, адаптација постојећих објеката; • Доградња новог објекта у продужетку постојећег габарита или посебног објекта на парцели; • Максимална дозвољена спратност П+1+Пк; • Дозвољени степен изграђености 0.4; • Дозвољени степен искоришћености 30%; • Паркирање службених и возила запослених обезбедити на сопственој грађевинској парцели; • Површину парцеле хортикултурно опремити и обезбедити простор за одлагање отпада.

10.4

ИЗГРАДЊА ОБЈЕКТА ЗДРАВСТВЕНЕ СТАНИЦЕ –

ЦЕЛИНА 3.1а

У оквиру блока бр.3 планирана је целина површине око 28 ари за потребе изградње објекта здравствене станице. • Постојећи, затечени објекти предвиђени су за рушење; • Дозвољена изградња новог објекта приближне БГРП од 560м2; • Степен изграђености 0.4; • Степен искоришћености 30%; • Предвидети паркинг простор и простор за одлагање отпада у оквиру грађевинске парцеле; • Максимална дозвољена спратност П+1+Пк; • Објекат поставити на задате грађевинске линије удаљене 12.0м од осовине приступне саобраћајнице како би се оставио простор за паркирање возила.

10.5

ИЗГРАДЊА ОБЈЕКТА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ –

ЦЕЛИНА 3.3

Целина 3.3 у блоку бр. 3 површине 59 ари предвиђена је за изградњу објекта основне школе, капацитета од 200 до 240 ученика у једној смени.



страна 62


• • •

• • • • •

Постојећи, затечени објекти предвиђени су за рушење; Дозвољена изградња новог објекта приближне БГРП од 1800м2; За основно васпитање потребна изграђена површина по ученику је 5м2; Степен изграђености 0.3; Степен искоришћености 30%; Предвидети паркинг простор и простор за одлагање смећа у оквиру грађевинске парцеле; Максимална дозвољена спратност П+1; Објекат поставити на задате грађевинске линије.

10.6

ЗБИРНА ТАБЕЛА ЦЕЛИНА ПО БЛОКОВИМА, НАМЕНАМА И ПРАВИЛИМА ГРАЂЕЊА

Према анализама, постојећи број становника у границама обухвата Плана је око 3800 у око 1300 стамбених јединица. Планом детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'' максимални планирани број становника је око 20 000 и најмање око 1000 запослених. Према Гуп – у планирано је 6000 становника и 2700 запослених.

11.


Уколико се постојећи стамбени и остали објекти налазе на површинама планираним за јавне намене – саобраћајнице, трг, паркови, јавни паркинзи, локације спортско – пословног центра, заштитног зеленила, насип за одбрану од поплава и друго, до привођења намени на овим објектима могу се дозволити радови на санацији, адаптацији и текућем одржавању. 12.

ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА

Према евиденцији Завода за заштиту природе Србије, као и увидом у регистар заштићених природних добара, на подручју Плана детаљне регулације урбанистичке зоне ''Црквине'', нема заштићених нити евидентираних природних добара које је потребно ставити под заштиту. Из тих разлога Планом се не предвиђају мере заштите посебно вредних делова природе, али је потребно обратити пажњу на опште услове заштите природе и животне средине у складу са чл. 33 и 34 закона о заштити животне средине, (''Службени гласник РС'' бр.135/04). Општи услови заштите природе у домену планирања односе се на приоритетну изградњу атмосферске и фекалне канализације, а да се изградња нових објеката мора условити предходним инфраструктурним опремањем. 13. М Е Р Е З А Ш Т И Т Е И У Н А П Р Е Ђ Е Њ А ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Подручје обухваћено границама Плана, саставни је део града као јединствене урбане целине, па самим тим и интегралне градске животне средине. У погледу мера заштите и унапређења животне средине, као опште мере треба спровести смернице ГП-а Краљево 2010, а пре свега смернице за услове заштите појединих области животне средине као што су водопривреда, саобраћај, комунална инфраструктура, зеленило и др. Циљ ових мера јесте постизање уравнотежености природних и створених услова урбанизоване средине и самим тим остваривања квалитетније животне средине. Услови коришћења, уређења простора и изградње објеката у оквиру планираних намена дефинисаних овим Планом, немају значајније штетне утицаје на животну средину. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 63


На основу ове констатације донета је Одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја на животну средину у границама ПДР ''Црквине'', а што је у складу са чланом 9. став 3, Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, (''Службени гласник РС'', број 135/2004). Сагласност и мишљење на Одлуку о неприступању изради, дао је надлежни орган – Одсек за заштиту животне средине, Одељења за инспекцијске послове општинске управе у Краљеву. Предмет је приложен у документацији Плана. 13.1.

Заштита ваздуха

У циљу заштите ваздуха чије загађење највећим делом потиче из индустријских извора као и из саобраћаја, неопходно је спровести све донете одлуке Општине и предузећа које се односе на заштиту ваздуха. Поред тога спровести и следеће мере заштите: • Реализовати предвиђени програм топлификације и гасификације; • Дислоцирати транзитни, друмски и железнички саобраћај из центра, чиме ће се смањити емисија гасова и прашине насталих радом мотора са унутрашњим сагоревањем; • Повремено мерити карактеристичне загађиваче из саобраћаја (угљен диоксид, оксиди азота, формалдехид, олово) и повремено мерити “специфичне загађиваче” из енергетских, индустријских или других производних објеката који потенцијално угрожавају ваздух; • Извршити максимално озелењавање слободних површина, како јавних, тако и у двориштима индивидуалних објеката, првенствено сађењем дрвећа са крошњама ради заштите од прашине, буке, неугодних мириса итд.; • За заштиту од издувних гасова, прашине и буке из саобраћаја приликом пројектовања и изградње саобраћајница предвидети заштитне дрвореде, евентуално и друге чврсте баријере; • Приликом изградње нових или модернизације (реконструкције) постојећих производних погона који могу да угрозе ваздух насеља, дозволу за рад условити израдом анализе утицаја на животну средину, прилагођавањем одговарајуће документације о утицају грађења, употребе објекта или технологије рада на стање животне средине, са мерама њене заштите и то пре опредељења за одређену локацију. 13.2.

Заштита воде

У циљу заштите површинских и подземних вода од загађивања из индустријских и комуналних извора отпадних материја, неопходно је: • Редовно праћење исправности воде за пиће у граду, уз доследну примену Закона о искоришћавању и заштити изворишта водоснабдевача; • Довршити изградњу колектора кишне канализације, раздвојити фекалне од кишних вода и укључити у главни фекални колектор; • Употпунити водоводну и канализациону мрежу тамо где она не постоји и прикључити на њу сва домаћинства. Забранити коришћење септичких јама у зонама које су покривене канализационом мрежом; • За заштиту вода (и заштиту од вода) такође је битно регулисати речне токове; • Приликом изградње нових или модернизације (реконструкције) постојећих производних погона који могу да угрозе воде (или земљиште) дозволу за пуштање у рад условити свођењем штетних отпадних материја у границе одређене Правилником о опасним материјама у водама; • Евидентирати све загађиваче водотока на подручју града и спровести редовну контролу воде; 13.3.

Заштита земљишта од загађења



страна 64


Заштита земљишта најуже је повезана са заштитом ваздуха и воде, јер се многи загађивачи преко падавина, нагиба и пукотина у тлу и сл. преносе из вода у земљиште. У циљу заштите од отпадака из комуналне средине битно је да се у складу са одговарајућим општим и градским прописима затворе све “дивље” депоније чврстог материјала (шута, песка, кућног смећа и др.). Решавање одлагања и одношења комуналног отпада мора се планирати уз обавезну рециклажу смећа. Евакуацију отпадака вршити у складу са важећим прописима.

13.4.

Заштита животне средине од угрожавања из осталих извора штетних утицаја

Заштита од буке обезбедити одговарајућим распоредом стамбених, индустријских, зона рекреација и одмора и саобраћајница сходно прописима о дозвољеним нивоима буке у насељу. Да би се ово успешно провело потребна су повремена мерења буке у најугроженијим деловима града. Евидентирати све изворе јонизујућег зрачења, редовно их контролисати и обезбедити праћење радиоактивне контаминације животне средине. Уклонити радиоактивне громобране, сходно Одлуци Скупштине града Краљева. Извести потребне санационе захвате у циљу регулисања, одвођења и снижења нивоа подземних вода, адекватно уређење терена са одговарајућом инфраструктуром, као и прилагођавања планирања даље градње постојећим природним условима терена. Постројења која су неопходна за гасификацију треба тако пројектовати да у својој нормалној експлоатацији нема неконтролисаног испуштања гаса или гасног кондензата, тако да не може доћи до загађења околине. Из разлога заштите, гасоводи се укопавају на прописану дубину и у нормалним околностима не може доћи до њиховог оштећења. Уколико се ипак деси да дође до хаварије, у атмосферу ће истећи само ограничена количина гаса, јер ће деловати блокадни вентил на РС и аутоматски спречити даљи доток гаса. Обзиром да природни гас није токсичан и да је лакши од ваздуха, он ће отићи у атмосферу и не може угрозити ближу околину. Природни гас због својих повољних карактеристика има посебан значај у заштити животне средине. Приликом сагоревања не ослобађа штетне гасове, нема дима ни чађи и то је разлог да се на његовој примени управо базирају програми заштите и побољшања животне средине. До загађивања околине може доћи услед неконтролисаног испуштања већих количина гаса или гасног кондензата, што би директно утицало на биљни и животињски свет. Повреде радног особља могу бити опекотине, које могу бити изазване отвореним пламеном, као и гушење, односно тровање гасом, до кога може доћи у затвореним просторијама или шахтовима у којима долази до испуштања гаса из инсталације. На отвореном простору ова опасност је занемарљива. Експлозија се ствара у случају када дође до цурења гаса у количини која је довољна за стварање експлозивне смеше са ваздухом. У циљу заштите од експлозије првенствено треба спречити цурење гаса квалитетним заптивањем навојних спојева. Друга мера је правилно постављање мерних и регулационих сетова, у добро проветрена степеништа и добро проветрене просторе унутар објекта. У циљу спречавања појаве експлозивних смеша, пројектом је решен проблем вентилације и предвиђена је стална контрола концентрације гасова, а на свим елементима опреме и инсталација где може доћи до прекорачења максималног радног притиска поставити одговарајуће регулационе и сигурносне вентиле као и манометре за визуелну контролу радног притиска. Гас је одоризован и тиме је могућа његова индикација помоћу чула мириса. Превентивна заштита животне средине спроводи се редовним инвестиционим одржавањем и прегледима у складу са интерним Правилником дистрибутера природног гаса.



страна 65


Посебну пажњу посветити озелењавању насеља (реконструкцији постојећег зеленила и његовој правилног дистрибуцији). Заштитно зеленило и зеленило површина спорта и рекреације и паркова, заједно са осталим категоријама зелених површина, као свеукупни фонд зеленила треба да има заштитну функцију у погледу прочишћавања ваздуха, смањења екстремне температуре, заштите од ветра, гасова, прашине, подземних вода, еолске ерозије, буке, вибрација и других штетних утицаја. Правилном дистрибуцијом насељског зеленила чију кичму представља зеленило река, и међусобним повезивањем у систем зеленила, постићи ће се и веза са зеленилом ван изграђених површина.

14. М Е Р Е З А Ш Т И Т Е О Д П О Ж А Р А , Е Л Е М Е Н Т А Р Н И Х НЕПОГОДА И РАТНИХ РАЗАРАЊА 14.1. Мере заштите од пожара Природни гас је гориви гас и као такав може изазвати пожар или експлозију. Температура паљења природног гаса је 640 0C. Границе експлозивности природног гаса у смеши са ваздухом су 4 + 16 %. При појави пожара треба поступити на следећи начин: 1. уклонити свако лице које није активно ангажовано у борби са ватром; 2. затворити довод гаса и одвод гаса (затварање противпожарних вентила испред и иза места пожара); 3. употребити апарате за гашење пожара; 4. ватром захваћену електро опрему не гасити водом већ само угљендиоксидним или сувим прахом; 5. Код гашења треба контролисати пожар и чекати док гас не изгори. Треба имати у виду да се пожар у извесним границама може контролисати, док се то не може рећи за експлозију чија се величина не може претпоствљати као ни последице те експлозије. 6. Мере заштите од пожара обрађују се у складу са Законом о заштити од пожара (“Сл.гласник СРС”, бр. 37/88). 14.2. Мере заштите од елементарних непогода и ратних разарања Мере заштите од елементарних и других већих непогода и просторно-плански услови од интереса за одбрану земље обрађују се у складу са: 1. Законом о одбрани (“Сл.гласник РС”, бр. 45/91); 2. Законом о заштити од пожара (“Сл.гласник СРС”, бр. 37/88); 3. Правилником за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара (“Сл.лист СФРЈ”, бр. 30/91); 4. Правилником о Изменама и допунама Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката у сеизмичким подручјима (“Сл.лист СФРЈ”, бр. 55/83). И неопходне просторне и грађевинско-техничке услове и мере заштите за подручје обухваћено ГП-ом Краљево 2010. године, утврђене су у сарадњи са надлежним војним органом и Министарством одбране и уграђене у концепт плана. Од стране Министарства одбране – Управа за одбрану Краљева, донета је Одлука о утврђивању степена угрожености насељених места у општини Краљево, са реонима угрожености и одређеном врстом и обимом заштите у тим реонима, што служи као основ за дефинисање услова изградње склоништа. На подручју плана постоји више објеката за склањање становника од ратних разарања у склоништима основне и допунске заштите, углавном двонаменска склоништа, које треба редовно одржавати према основној намени. Сви новоизграђени вишепородични стамбени и стамбено - пословни објекти треба да имају изграђена склоништа, или заклоне. ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 66


15. П Р Е Л А З Н Е И З А В Р Ш Н Е О Д Р Е Д Б Е Достављање, архивирање, умножавање и уступање Плана детаљне регулације урбанистичке зоне '' Црквине'' у Краљеву, врши се у складу са Правилником о начину увида у донети урбанистички план, оверавање, потписивање, достављање, архивирање умножавање и уступање урбанистичког плана уз накнаду (''Службени гласник РС'', бр.75/2003). План детаљне регулације урбанистичке зоне '' Црквине'', ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу општине Краљево.

СКУПШТИНА ГРАДА КРАЉЕВА Број: 011-38/2009-II Дана: 20.јуна 2009.год.

ДОКУМЕНТАЦИЈА ПЛАНА ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 67


ТЕКСТУАЛНИ ДЕО ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 68


ГРАФИЧКИ ДЕО ДИРЕКЦИЈА ЗА ПЛАНИРАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ''КРАЉЕВО''


страна 69




страна 70

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ УРБАНИСТИЧКЕ ЗОНЕ

Recommend Documents