ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Зборник радова са семинара за библиотекаре у средњим и основним школама Срема 1994-2009.
Уредник Весна Петровић
Рецензент Радован Мићић
2
ШКОЛСКE БИБЛИОТЕКE У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Зборник радова са семинара за библиотекаре у средњим и основним школама Срема 1994-2009.
друго допуњено издање
Васанта Нови Сад 2009 3
4
САДРЖАЈ Реч уредника.................................................................................................7 Теорија О лепоти једног занимања са зачеља / Нада Дурковић...........................11 Организација рада школских библиотека / Весна Петровић................17 Стандарди за школске библиотеке / др Жељко Вучковић.....................19 Инвентарисање и обрада монографских публикација / Ружица Станковић....................................................................................................23 Обрада серијских публикација / Бојана Вукотић....................................27 Аутоматизација библиотечког пословања у основним и средњим школама / Предраг Ђукић ; Златко Ахмић.............................................39 Референсне збирке у школским библиотекама / Радован Мићић.........55 Традиционално и модерно у школским библиотекама / Славица Јурић.............................................................................................................67 Обавеза и могућности стручног усавршавања школских библиотекара / Милица Kирћански.....................................................................................83 Јавне и школске библиотеке : Сарадња и заједничко коришћење ресурса / Марина Митрић..........................................................................93 Фестивал хумора за децу у Лазаревцу / Милица Матијевић................105 Пракса у библиотекама Срема Библиотека - смер хуманог детињства / Зорица Мишчевић................111 Зона младих / Светлана Сабо..................................................................117 Читалачка интересовања ученика основних и средњих школа / Снежана Лађиновић.................................................................................123 Реализација наставних часова у библиотеци основне школе / Милијана Цвијановић................................................................................................133 Читањем до петице / Јасна Калаузовић..................................................137 Школске библиотеке у Срему – стање и могућности развоја / Душанка Милорадић................................................................................................141
Прилози ИФЛА/УНЕСКО Манифест за школске библиотеке...........................149 Правилник о раду школских библиотека.............................................151 5
План и програм рада школског библиотекара.......................................159 Извештај о раду школског библиотекара...............................................161 Извод из универзалне децималне класификације.................................163 Водич кроз школске библиотеке Срема.................................................169
6
РЕЧ УРЕДНИКА Матична служба Библиотеке „Глигорије Возаровић“ у Сремској Митровици, у складу са својим законским обавезама, између осталог, бави се и стручним усавршавањем библиотекара који раде у школским библиотекама. Школске библиотеке имају изузетан значај и за образовање, јер су неопходне за успешно остваривање наставног процеса, и за културу, јер представљају најбројнији тип библиотека са великим књижним фндовима и значајном читалачком популацијом. Библиотекари у школским библиотекама морају да науче, поштују и примењују у свом раду правила библиотечког пословања. У том циљу Матична служба планира и реализује следеће облике обуке: 1. индивидуалне консултације на којима се решавају текући проблеми у раду одређене школске библиотеке, 2. стручне састанке са школским библиотекарима у свих седам општина Срема на којима се сагледава стање у раду библиотека и предлажу мере за унапређивање рада и 3. годишње семинаре са темом из библиотечке теорије и праксе за школске библиотекаре региона Сремa. Семинари се од 1994. године одржавају традиционално, сваког априла. Први семинари су одржавани у Библиотеци „Глигорије Возаревић“ а касније и у школским библиотекама у Сремској и Мачванској Митровици, Руми, Новој Пазови и Шиду. У њиховом раду су учествовали библиотекари Народне библиотеке Србије, Библиотеке града Београда, Библиотеке Матице српске, Народне библиотеке «Димитрије Туцовић» из Лазаревца и Библиотеке «Глигорије Возаревић» из Сремске Митровице. У петнаестогодишњем периоду реализоване су теме од организација рада школских библиотека преко инвентарисања и обраде монографских и серијских публикација, културно-васпитних облика рада, рефересних збирки до стандарда, аутоматизације пословања и могућности стручног усавршавања школских библиотекара. Уз основну тему семинара учесници се упознају и са стањем у школским библиотекама за текућу годину преко анализе коју сваке године, на основу статистичких података, анкета и упитника израђује Матична служба. И библиотекари који раде у школским библиотекама учествовали су у раду семинара и презентовали своје успешне програме. 7
У истом периоду Матична служба у сарадњи са школама урадила је: Правилник о раду школских библиотека, Основне поставке програма рада и извештаја о раду школског библиотекара и Водич кроз школске библиотеке Срема. Прво издање зборника Школске библиотеке у теорији и пракси објављено је 2004. године, а због великог интересовања библиотекара у свим типовма библиотека уредник и аутори радова одлучили су да објаве друго допуњено издање. Зборник је допуњен радовима који су саопштени од 2004. до 2009. године, такође на семинарима за школске библиотекаре Срема. Будући да актуелне стручне литературе о библиотечком пословању у школским библиотекама нема довољно, библиотекари који почињу свој рад наћи ће у овом Зборнику одговоре на многа питања из теорије и праксе школског библиотекарства, а колеге које воде матичне службе путоказ за свој рад.
8
Т Е О Р И ЈА
9
10
Мр Надежда Б. Дурковић Библиотека града Београда
О ЛЕПОТИ ЈЕДНОГ ЗАНИМАЊА СА ЗАЧЕЉА Са чуђењем примећујем да одавно нема конкурса за послове школског библиотекара. Ни оног скромног, ситног, да што мање кошта – о уоквиреном, па болд, да не причамо. Можда то са оглашавањем слободних радних места сада иде друкчије, можда су сви добро и здраво, и сви на броју, па се нема шта ни расписивати. Да не злосутим, није се чуло да су укинули школске библиотекаре. Далеке 1970. године, био је хладан јануар и распуст, писац ових редова, тек дипломирани професор југословенске и светске књижевности, јавио се на расписани конкурс „за послове школског библиотекара на неодређено време“ и већ почетком фебруара почео да ради у једној школској библиотеци, па тако, пуних 25 година. Преостале године до одласка у пензију провео је “у великом библиотекарству“, народном или јавном, те комплетирао слику о односима међу члановима библиотекарске фамилије. Чини му се да уме да одговори на питање – како види себе, како га виде други који ради посао сличан његовом и како га виде они који раде нешто друго. Ове редове посвећује тврдњи да је посао школског библиотекара сјајан, пожељан, разнолик, креативан и одговоран. Исто би рекао и о пословима библиотекара без атрибута школски. Не каје се што је читав живот био ( и остао ) библиотекар. Поред труда да за малу плату ради предано, старао се да и други поверују у његову причу о важности и лепоти овог занимања, што чини и сада. Уверен у истинитост своје тврдње да су школски библиотекари важни људи, иако се таквима, најчешће „у грађанству не сматрају“, посвећује овај рад просвећивању оних који сумњају. Шта једно занимање чини пожељним? Да друштво даје значај, да је добро плаћено, да омогућује удобан живот, да је у врху топ листе високо котираних занимања, да га млади људи препознају као властиту тежњу. Како стојимо овде? Никако. А како је некад било? Слично. Али, ако је тако, како је аутор наведених редова, а био је даровит студент и није мазохиста, провео читав радни век бавећи се тако неважном дужношћу. Због љубавне виремије према књизи којом се заразио у раном детињству. У почетку је био библиотекар аматер, срећан што је међу књигама, елементарно оспособљен за рад са читаоцима. Пун елана, 11
радио је и све друго што се од њега захтевало, а тога је бивало све више, ишао је на замене часова, водио записнике на седницама наставничког већа, био члан разних комисија, пописне ове, пописне оне... и ко зна шта све још, давно је било. И постајао је све више све друго него школски библиотекар, а библиотека све чешће заборављена. Више се не сећа како му је дошао у руке уџбеник за средњу библиотекарску школу, али зна шта је тада схватио: да су његова филолошка знања недовољна за посао који је изабрао, да му ваља учити оно што не зна и да му је труд који је уложио за припрему и полагање професорског испита, а полагао се недељу дана, залудан посао. Имао је среће да некако у то време оде на семинар који је Народна библиотека организовала за школске библиотекаре када му је пукло пред очима, и када је схватио шта све треба да уради и шта више не сме и шта сада мора. Почео је учити језик и правила овог занимања, латио се „тумбања“ фонда, и разумео да нико његов посао у школи неће урадити ако то он не учини. Ни један стручни семинар није прескакао, а 1985. године положио је и стручни испит у библиотекарству, мада није морао. Био је све вештији у одбрани занимања и све уверенији да је његов посао не само леп него исто толико вредан као наставнички. Та одбрана није могла бити баш увек у рукавицама и сећања на неке пенале и данас болно бриде. Природно је што се школски библиотекар упоређује са наставником јер се за оба посла тражи исти степен школе. Библиотакар не носи дневник, наставник носи дневник и то је закон решио кроз недељну норму часова. И школски библиотекар и наставник морају планирати свој рад, учествовати у раду стручних органа, полагати стручни испит, стручно се усавршавати. Стручни послови које обавља библиотекар јесу само његови стручни послови, па одређено неразумевање радне околине природна је последица незнања. Међу његовим пословима има лакших и тежих, како у обради књиге тако и у раду са читаоцима. Треба се борити против мишљења које укупан посао мери према његовим најједноставнијим формама, а никако порицати њихово постојање. Упоређивати оно што је суштински различито у пословима школског библиотекара и наставника не води никуд и ћорав је посао, па срдачно препоручујем да се ове радње избегавају. Треба отворено признати да је наставнички посао стреснији и с те стране гледано објективно тежи. Чињеница је, такође, да ће ученици, ако школа не обезбеди наставника за одређени предмет, морати да полажу разредни испит, ако школа нема библиотеку, или из ма ког 12
разлога не може да организује њен рад, неће се санкционисати ни ученици ни наставници. Постоје и народне библиотеке. То су факта. Али зар нам нису бар једном у животу рекли „ ... завидим ти због посла којим се бавиш...“ или „ ...благо теби...“. Бранили сте се, било вам је мало непријатно, а рогушили сте се на оно „лако је теби“, па сте рекли „ е, не знаш ти“. А у ствари, имају вам и на чему завидети. Знате ли ону досетку да је библиотекар човек који је у најбољем друштву – међу најпаметнијима који ћуте. И ваша клијентела је најбољи део друштва. Каква год деца била, увек су и свугде најбољи део друштва. Излази да школски библиотекар ради на повезивању најбољих у духовном стваралаштву са најбољима у живом људском друштву. Зар то није привилегија? (само онда када сте добар познавалац књиге и добар педагог – у противном је једна велика мука). Да још мало варирамо – школски библиотекар је као мост међу двема тајнама – на једној обали тајна књиге, на другој тајна њеног читаоца, а он је ту да организује њихов успешан сусрет. Дабоме да не би сметало када би био боље плаћен и кад би се у набрајању скочило са позиције „и школски библиотекар“. Идемо даље. Ваш посао захтева ерудицију, а ње нема без сталног учења. Да бисте били корисни својим читаоцима и уживали њихово поштовање морате бити довољно обавештени и приправни за очекивана и неочекивана питања. То се постиже систематским упознавањем књижног фонда, затеченог и оног који ви формирате. Добра прилика да вам све књиге прођу кроз руке јесте ревизија од које библиотекари, (и они у народним библиотекама) беже ко ђаво од крста. Јесте, посао је огроман, прљав, нездрав али кад се заврши као да је створен нови свет. И колико само драгоцених и заборављених књига изађе из илегале. Од ваше маште зависи која ћете помагала створити за брзо проналажење информација, јер нико вам не брани да поред онога што је прописано (алфабетски и стручни каталог) смишљате и друго што ће вам олакшати рад. Постојање CIP-а смањује муке и грешке при стручној обради књиге и штеди време, па се можда можете посветити креирању предметног каталога који би вам сигурно био од велике користи. Ако је то велики залогај, урадите нешто мање, водите паралелни попис тема које су ученици обрађивали и литературе коју сте вам при том послу препоручивали. Држите се правила – не кретати увек из почетка у истом послу. Када мерите властити учинак узмите у обзир број читалаца, број књига које сте дали на коришћење, број нових књига које сте набавили и обрадили, број ученика и наставника који су од вас тражили 13
сложенији вид стручне помоћи при изради одређених писаних састава или у припреми наставе. Бројите изложбе књига, књижевне сусрете, трибине итд. А да ли сте размишљали о грешкама и правим погоцима које сте чинили када сте предлагали књигу по слободном избору што ниједна статистика не мери? Неће звати хитну помоћ ако погрешите, али ће ауторитет ваше препоруке знатно опасти. Треба развијати стратегије за што већи број погодака, проверавати квалитет избора (тражити читаочев суд непосредно), повремено анкетирати читаоце, ослањати се на правило да деца држе до препоруке својих вршњака и бити обазрив таман тако као да преписујете лек. Ваши читаоци живе у цивилизацији слика, а ви им препоручујете књигу, имате сјајну намеру да они за недељу две дођу опет и тако редом. Ако сте погрешили при избору, можда вам неће дати шансу за репризу. Има још једна важна ствар – колико ваши читаоци чекају књигу која им је неопходна? Знам да су ђаци немарни, да држе књигу док не прође лектира, да сви наставници у исто време раде исто. То је прилика да се одлучније умешате у послове планирања наставног процеса и да понудите могућа решења за квалитетније извођење наставе (настава ће сигурно бити квалитетнија ако већи број ученика има могућност да прочита лектиру ). Ваш посао би био брига о равномерној расподели књига по одељењима и оштрија контрола враћања књига. Време чекања на књигу би се скратило што у крајњој линији значи да би рад библиотеке постао ефикаснији. Време транзиције је донело промене и у школској библиотеци. Као што знамо, у нашем бившем социјалистичком самоуправном друштву школовање је било бесплатно. Флоскула о бесплатном школовању значила је и да су услуге школске библиотеке бесплатне. Није постојала могућност за новчаном казном кашњења при враћању књига, па је борба са овом појавом била искључиво реторичког карактера. Сада су се неки школски библиотекари одважили да новчано кажњавају неуредне читаоце и да од тих новаца формирају буџет за набавку нових књига. Не заносим се да ће новчане казне искоренити појаву, али ово разумем и као облик праведног успостављања разлике између оних због којих нас не боли глава и оних других. Суштински задаци школе јесу да васпитава и образује подмладак у својој земљи. Библиотекар учествује у овом важном послу тако што набавља, обрађује, и даје на коришћење књиге и часописе који су интелектуално подлога целокупног наставног процеса. Значи да и од библиотекара зависи како ће се тај процес одвијати. Благовремена набавка и обрада, никада оптималан, али бар задовољавајући обим 14
набавке, актуелна издања примерена важећем школском програму, планирана дистрибуција школске лектире могли би значајно да унапреде наставни процес. Све ово чинећи, библиотекар обезбеђује услове за успешну реализацију наставног процеса. Да ли ће наставници и ученици искористити све оно што је урадио не треба да брине, његово је да уради. Дабоме, ако има пара. А ако нема, као што нема, онда, као у озбиљној породици, у сарадњи са директором и председницима стручних актива, и других стручних служби, ваља заједнички одлучити шта је најпрече, а ко ће морати да сачека. Нека се помогне и оним фондом од казни, мало се треба и издавачима умиљавати, обратити се добростојећим суграђанима и ко зна чега се још може сетити брижни, домишљати библиотекар. Ако крећете на посао с радошћу, ако вам дан пролети, ако волите књигу и децу – онда сте прави. Ако сте једном ногом у настави а другом у библиотеци, увек ћете бити више наставник него библиотекар. Ако сте из наставе прешли у библиотеку, и још вам се врти у глави, можда сам вам помогла да се одлучите – остајете и марљиво учите свој нови лепи посао или, чим се укаже прилика, дневник у руке. У реду је и једно и друго, треба поступити честито. Звонило је, поздрављам вас срдачно!
15
16
Весна Петровић Библиотека «Глигорије Возаровић» Сремска Митровица
ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Значајни део мреже библиотека и по библиотечким фондовима, и по читалачком потенцијалу, чине школске библиотеке. Мноштво информација, података и докумената свих врста и садржаја показују да се људско знање стално повећава, а школска библиотека као центар у коме се чувају сви извори сазнања мора да прошири своје функције и одговори на све сложеније захтеве и потребе читалаца. Школска библиотека је место библиотечко-информационе, васпитно-образовне и културне делатности сваке школе. У њој се прикупља, обрађује и даје на коришћење књижна и некњижна грађа. Њен основни циљ је организован и програмиран библиотечко-наставни рад као основ васпитно-образовног процеса, који оспособљава ученике за самостално коришћење свих извора сазнања. Програм рада школске библиотеке је део васпитно-образовног процеса школе у којој делује. Библиотечко-информациона делатност обухвата набавку, инвентарисање, класификацију, сигнирање, каталогизацију, ревизију књижне и некњижне грађе, као и вођење дневне, месечне и годишње статистике, израду програма рада и извештаја о раду. Када се обезбеде основни услови за рад (библиотечки фондови, простор и опрема), свака школска библиотека треба, пре свега, да има континуирану и планирану набавку и обраду библиотечких фондова по међународним стандардима за библиографски опис публикација. Сви библиотечки фондови морају бити евидентирани у одговарајуће књиге инвентара које су докуменат о власништву, а показују бројно и вредносно стање библиотеке. Књига инвентара је најважнији документ сваке библиотеке у који се инвентарише свака приспела јединица библиотечке грађе. Она представља попис целокупне библиотечке грађе и као таква служи за утврђивање стварног стања библиотечких фондова. Библиотечка грађа се инвентарише према Правилнику о евиденцији библиотечке грађе. Књиге се класификују и смештају у полице на основу садржаја по Универзалној децималној класификацији (УДК), која целокупно људско знање дели на 10 основних група (0-9). Њих треба ширити на подгрупе само према књигама које постоје у фонду. Трећи део осме групе – Књижевност у односу на друге групе изузетно је велики и 17
богато заступљен у школским библиотекама. Да би се омогућило читаоцима-ученицима лакше сналажење у фонду, ову групу у библиотекама основних школа можемо поделити према књижевним родовима а у оквиру њих књиге слагати по азбучном реду (презиме писца или наслов дела). Школска библиотека је обавезна да има ауторски и стручни каталог који пружају ученицима и наставницима основне информације о књизи. У каталошке листиће се уносе подаци са књиге према правилима ISBDM-а. Библиотекар мора да информише и наставнике и ученике о приновљеним књигама и периодичним публикацијама, да израђује помоћне каталоге или библиографије (лисне или електронске) у које ће уносити податке битне за поједине наставне предмете, да презентује и популарише све фондове и различите изворе информација у циљу ширења ученичког знања и стручног усавршавања наставника. Васпитно-образовна делатност школске библиотеке је пре свега систематско и организовано упознавање ученика са свим врстама библиотечко-информационе грађе и њихово оспособљавање за самостално коришћење извора информација. Стварање навике коришћења школске библиотеке често је од пресудног значаја за перманентно образовање које се не заснива на меморисању података и коришћењу уџбеника јединих и посредних извора информација, него на потреби да се после редовног школовања настави стицање знања директно из изворне, оригиналне стручне литературе. Паралелно са непосредним радом са ученицима у оквиру ове делатности библиотекар треба да развије сарадњу са наставницима и стручним сарадницима у школи. Ова сарадња може да се одвија у више праваца: договор о набавци и коришћењу библиотечких фондова, реализација програма и пројеката везаних за наставу и ван наставне активности, организовање часова у библиотеци, посете сајмовима књига, организовање наставних часова у библиотеци... Културна и јавна делатност школске библиотеке остварује се кроз разноврсне програме: књижевне сусрете, трибине, квизове, изложбе књига... Овим програмима библиотека уводи ученике у јавни и културни живот ужег и ширег окружења. Да би културна делатност била садржајнија и богатија библиотекар треба да сарађује са установама културе: библиотекама, галеријама, музејима, позориштима. У библиотеци се може организовати рад више секција, пре свих библиотечке, које ће учествовати у реализацији културних програма школе: Дана школе, Школске славе, Дечје недеље... Библиотека треба 18
да буде место у коме ће се окупљати редакција школског листа и чланови литерарних и драмских секција. Маркетиншке активности су планиране програмом рада, који одређује циљеве и начине њихове реализације. Он се израђује у сарадњи јавних и школских библиотека и треба да садржи план активности помоћу којих ће се остварити циљеви: организовање приказа и изложби, састављање информатора о радном времену, услугама и колекцијама, припремање и дистрибуција пописа књига и часописа у вези са наставним програмом, као и за теме које се обрађују кроз више предмета, давање информација о програмима и новим књигама у јавним библиотекама, организовање група «пријатеља библиотека», организовање сајмова књига и читања, иницирање сарадње са другим организацијама у области (нпр. са музејима, галеријама, удружењима за завичајну историју...) План активности треба вредновати и ревидирати почетком сваке школске године, а цео документ треба продискутовати најмање једном у две године. Носилац ових активности је библиотекар од чијег образовања и способности за педагошки рад зависи успешност остваривања основних функција школске библиотеке, а за чију реализацију се морају обезбедити одговарајући услови: простор и опрема, библиотечки фондови и стручни кадар. Простор je jедан од битних услова за добар рад школске библиотеке. Библиотека треба да се налази у централном месту у школи и да буде доступна свим ученицима и наставницима. За правилно функционисање школске библиотеке потребна су два повезана простора: за смештај књижног фонда и читаоницу. Стандард предвиђа да читаоница има најмање 20 читалачких места, како би се могао организовати групни рад једног одељења. Веома је битна и флексибилност простора, која омогућава разноврсне активности и прилагођавање будућим променама наставног програма и технологије. У библиотечки простор се мора сместити: пулт за информације, каталози, on line радне станице, столови за учење и истраживање, смештај референсних дела и основне колекције, као и аудиовизуелне опреме и обрада библиотечке грађе. Добро уређење школске библиотеке и естетски изглед највише доприноси да се читалац осети добродошлим и повећава жељу ученика и наставника да проводе своје време у библиотеци. Опрема библиотеке треба да буде функционална и прилагођена узрасту ученика. Намештај треба да буде дизајниран за децу и лако прилагодљив висини деце различитог узраста. Висина полица у које се смешта књижни фонд треба да буде од 1,50 cm до 1,70 cm. Пано за 19
изложбе, витрине за смештај аудиовизуелне и визуелне грађе, каталошки ормар, радни сто за библиотекара, компјутер, касетофон, ТВ пријемник, видео и компјутери намењени, за рад библиотекара и корисника, неопходни су део опреме су коју свака добро огранизована школска библиотека треба да има. Школска библиотека врши важну функцију у информатичком описмењавању ученика, те због тога она мора да омогући коришћење све неопходне електронске, компјутерске и аудиовизуелне опреме и приступ Интернету. Библиотечке фондове чине књижни, који обухватају монографске и серијске публикације и некњижни, односно визуелна, аудиовизуелна грађа, компјутерски програми, географске карте… Књижни фонд се у основној школи дели на ученички и наставнички, док је у средњој школи јединствен. Минимални број књига у школи која има до 500 ученика је 2.500, односно 8 - 10 књига по ученику. Структура књижног фонда формира се према типу школе и наставном програму. Стручна и приручна литература треба да чини 60% фонда, а обавезна школска лектира од 5 до 15 књига по одељењу. Годишња обнова књижног фонда требало би да износи најмање једну књигу по ученику, а расход не би смео да буде већи од 5% књига целокупног фонда. Свака књига без обзира колико има примерака инвентарише се посебно и једном инвентарисана књига представља материјалну вредност библиотеке све док се по неком од законских основа не расходује. После инвентарисања за књигу се израђује карта књиге и она се каталошки обрађује. Ученицима треба обезбедити и грађу, која не спада у традиционално библиотечку: књижне и телевизијске серијале, музику, видео траке, тинејџерске часописе, рачунарске игре, стрипове... Редовна ревизија библиотечких фондова у школским библиотекама ради се сваких пет година, а ванредне ревизије могу се вршити и у краћем временском периоду. Корисници школске библиотеке су сви ученици, наставници и остали сарадници школе. Упис у школску библиотеку је по правилу бесплатан, али се може наплатити и симболична чланарина, која се користи искључиво за набавку и обнову библиотечког фонда. Корисници библиотеке треба да буду уписани у одговарајућу књигу за упис, а књиге позајмљују преко картотеке корисника. Рад са корисницима потребно је организовати тако да се може пратити број читалаца, њихова интересовања, врсте читалачке активности, и обрт књижног фонда. Да би овај рад био успешан свака библиотека треба да има: 20
Књигу уписа читалаца Карту читаоца Карту књиге Чланску карту Картотеку Ако се организује рад са корисницима на овакав начин и о томе се на одговарајућим обрасцима води статистика, добићемо јасну слику о раду библиотеке и њеном значају у васпитно-образовном процесу као и о обиму посла библиотекара. О раду библиотеке води се дневна, месечна, полугодишња и годишња статистика, а програми и извештаји раде се месечно, полугодишње и годишње. Свака школска библиотека треба да има свој Правилник о раду са којим морају бити упознати сви корисници. Радно време библиотеке треба да обухвати обе смене у школи. Стручни кадар у школској библиотеци раде библиотекари односно треба да имају високу стручну спрему. Школски библиотекар је стручни сарадник у настави и обавезан је да присуствује и учествује у раду наставничког већа. Посао школског библиотекара одређен је делатношћу школске библиотеке, наставним планом и програмом школе, структуром читалаца и средином у којој школа ради. Све ово треба имати у виду приликом планирања рада школске библиотеке. -
Стручно усавршавање библиотекара подразумева перманентно стицање нових сазнања и праћење најновијих достигнућа из области библиотечко-информационе делатности. У ту сврху матичне библиотеке организују семинаре, предавања, стручне састанке... На инструктивном и консултативном семинару, за кандидате који полажу стручни испит, у организацији Библиотеке Матице српске и Народне библиотеке Србије добија се комплетан увид у библиотечку делатност, те би библиотекари који раде у школама требало да полажу стручни испит из библиотекарске струке. Обавеза усавршавања школских библиотекара пордазумева и праћење нове педагошке литературе, стручне литературе и периодике из области библиотекарства, учешће на стручним семинарима и саветовањима, стицање вишег степена стручне спреме, сарадња са народним и другим библиотекама и библиотекарским удружењима, учешће у раду актива и секција школских библиотекара на нивоу општине, града и шире, саставни је део посла. На овај начин савремено организована школска библиотека постаје део васпитно-образовног процеса школе, културно средиште и центар за проток информација што и јесте њена основна функција. 21
Литература: 1. Влаховић Бошко : Школски мултимедија центар. – Београд, 1998 2. Radović, Slobodan : Školska biblioteka u nastavi. – Gornji Milanovac : Dečje novine, 1982 3. Шета, Вишња : Традиционално и ново у школском библиотекарству. – У: Библиотекарство традиција и промене. – 143-153 стр. 4. Шуљагић, Радмила : Библиотека у основној школи. – Београд: Народна библиотека Србије, 1972 5. Шуљагић, Радмила : Школска медијатека. – Београд : Народна библиотека Србије, 1984 6. IFLA/UNESKO Манифест за школске библиотеке, 2000 7. IFLA/UNESKO Смернице за школске библиотеке, 2002
22
Др Жељко Вучковић Педагошки факултет Сомбор
СТАНДАРДИ ЗА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Школе, тачније навике и вредности које се у њима стичу, отварају врата ка књигама и библиотекама. Зато су школске библиотеке кључ за развој целокупног библиотекарства и показатељ његове виталности и отворености. Могу ли школске библиотеке данас бити боље од школа у којима делују, могу ли бити боље, или бар другачије, од целокупног педагошког и библиотечко-информационог система? Одговор на ово питање зависи од контекста у којем се оно поставља, а овај контекст умногоме се разликује у нашем и у светском окружењу. Када је реч о нашем школском библиотекарству, мислимо овде на ситуацију у Војводини и Србији, стање заиста није сјајно. Најпре, оно је веома ретко у жижи стручне пажње, било педагошке, било библиотечке. Навешћемо само један индикативан показатељ из последњег истраживања Обим и структура библиотечке делатности: у библиотекама 90 средњих школа у Војводини 37,75% библиотекара ради са пуним радним временом, 36,7% радника има допуну фонда часова у настави, а положен стручни испит у библиотечкој делатности има само 11,2% запослених. Иако је за потпунију оцену неопходна прецизнија анализа, готово да се може закључити да су школске библиотеке у нас често пасторчад и педагошког и библиотечког система. С друге старне, чини нам се да је у развијенијем делу света ситуација знатно другачија. Разлог томе лежи у другачијем приступу и визури, у којој се школске библиотеке сматрају не само равноправним делом библиотечке заједнице, већ кључем који отвара врата целокупног библиотечког система, претпоставком не само образовања, већ и обезбеђивања слободног приступа до знања и информација као претпоставке за развој демократског и отвореног друштва. При Ифли, међународној асоцијацији библиотека и библиотечких удружења, успешно делује посебна Секција за школске библиотеке. Последњих година један од најважнијих задатака секције јесте промоција и примена Манифеста за школске библиотеке, које је 23
Ифла израдила у сарадњи са Унеском, под геслом Школске библиотеке у учењу и образовању за све. Већ у преамбули овог изузетно важног и подстицајног стручног документа каже се да школске библиотеке обезбеђују информације и идеје које су темељ за успешно функционисање данашњег друштва засниваног на знању и информацијама. Оне ученицима обезбеђују вештине за доживотно учење и развијају имагинацију која им омогућују да живе као одговорни грађани. Видимо, дакле, да се школске библиотеке стављају у контекст информатичког друштва, које и пред библиотекаре и пред кориснике поставља нове захтеве: познавање савремених информационих сервиса и ресурса, разумевање структуре информација, анализу конкретних информационих потреба, претраживање и вредновање информација, све у функцији хумане дисеминације и коришћења целокупног корпуса људског знања. Према Манифесту, школска библиотека обезбеђује услуге, књиге и друге ресурсе које омогућују свим члановима школске заједнице критичко мишљење и ефикасно коришћење информација у свим медијима. Школске библиотеке повезују се у шире библиотечке и информационе мреже у складу са Унесковим манифестом о јавним библиотекама. Школске библиотеке су суштински партнер у локалним, регионалним и националним библиотечким и информационим мрежама. Стручни кадар потпомаже коришћење књига и других информационих ресурса, у опсегу од лепе књижевности до документарних текстова, блиских као и удаљених ресурса, штампаних као и електронских извора. Услуге школских библиотека морају бити подједнако доступне свим члановима без обзира на пол, узраст, национално или религијско опредељење или социјални статус. Приступ колекцијама базиран је на принципима Универзалне декларације о људским правима и слободама УН, и школске библиотеке не смеју бити подложне било каквој форми идеолошке, политичке и религиозне цензуре или било каквом комерцијалном притиску. Школске библиотеке сматрају се, дакако, интегралним делом иновативних образовних процеса, са 9 кључних циљева за развој опште и информатичке писмености, учења, образовања и културе: 1. подршка образовном процесу према програму и мисији матичне школе,
24
2. подршка деци да развијају навику да читају и да уче и да користе библиотеке током целог живота, 3. пружање прилика за стицање искуства у креирању и коришћењу информација за знање, разумевање, имагинацију и уживање, 4. подршка ученицима да користе и вреднују информације и повећају осетљивост за све комуникационе процесе у друштву, 5. обезбеђивање приступа локалним и глобалним базама података и различитим идејама, мишљењима и искуствима, 6. организација програма који охрабрују социјализацију и друштвену осетљивост, 7. рад са ученицима, наставницима, управом и родитељима у испуњавању мисије школе, 8. заступање концепта да су интелектуална слобода и приступ информацијама предуслов за учешће у демократском процесу, 9. представљање услуга школске библиотеке широј школској и друштвеној заједници. На Сусрету учитеља Србије проф. др Ратко Божовић рекао је: ''Наша школа је бескрајно досадна, јер се у њој убија креативност деце и намеће једном заувек усвојени систем вредности одраслих.'' Уколико би се оживотворили циљеви Ифлиног и Унесковог манифеста о школским библиотекама, била би то драгоцена помоћ да се школама врате животност, игра, маштовитост, креативност и иновативност, да школске библиотеке постану замајац развоја библиотечко-информационог система, и да се оствари гесло савременог библиотекарства и савремене педагогије: отвореност и слобода духа за отвореност и слободу друштва.
25
26
Ружица Станковић Библиотека «Глигорије Возаровић» Сремска Митровица
ИНВЕНТАРИСАЊЕ И ОБРАДА МОНОГРАФСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА Школска библиотека као средство модернизације васпитно образовног рада омогућава: прикупљање, класификовање, инвентарисање, обраду и чување свих врста штампаних докумената, електронских информација и некњижне грађе који могу да буду извор и средство за рад наставника и ученика. Добро организован рад у библиотеци и брзина давања информација подразумева поред набавке и стручну обраду монографских, серијских публикација и некњижне грађе. Физичка обрада књиге представља прву припрему књиге за њено улажење у фонд и она подразумева пажљиво прелиставање да би се уочиле евентуалне грешке, односно да ли су листови правилно пагинирани и повезани. Ако књига није исправна, рекламира се код онога код кога је набављена; ако је исправна, прелази се на физичку обраду књиге под којом се подразумева: расецање листова, печаћење, лепљење етикета и џепова књиге. 1. Расецање листова је обавезно јер у супротном шаљемо кориснику информацију да нас та књига није занимала и стављамо под знак питања поверење у библиотекара које корисник треба да има. 2. Печаћење представља важан моменат јер њиме књигу стављамо у посед библиотеке, њиме отежавамо евентуалну крађу, а печат инвентарног броја олакшава посао библиотекару пошто приликом инвентарисања не мора руком да исписује садржај печата већ само инвентарни број. Печат власништва и инвентарни број стављају се на полеђини насловне странице књиге. Печат власништва је обично округлог облика пречника 1,5 cm са именом школе и назнаком -библиотека. Он се ставља: а) на полеђину насловне странице у замишљени пресек дијагонала, б) на средину унутрашње маргине непарне, али устаљене странице за коју се библиотека одлучи. На пр. 11, 111, 211, 311... в) на крај текста, 27
г) на све непагиниране прилоге. 3. Лепљење етикета и џепа књиге је интерна ствар сваке библиотеке. То је ствар договора или навике по којој се књиге задужују. Класификација је следећа фаза и она подразумева одређивање и разврставање публикација. Класификовати неку књигу, чланак или било који други документ у библтечко-информационој делатности значи идентификовати јој садржину и одредити јој место у систему научних информација и стручних области, а применом неког од класификационих језика и укључити је у целину одговарајућих садржинских база података. Универзална децимална класификација УДК је настала крајем 19. века. Њеним творцима сматрају се двојица белгијских правника Пол Отле и Анри Лафонтен, који су после одлуке у Бриселу, а за потребе израде светског библиографског прегледа литературе из свих области људског знања, објавили схему УДК. Употребом ,,међународног језика – језика бројева“, омогућено је познаваоцима система, коришћење стручног каталога и других информационих база по УДК и онда када се не зна језик информационог и документационог центра. Целокупност знања и људског стваралаштва представљена је таблицама УДК. То је координарни систем у коме свака научна дисциплина, стручна област, група, или подгрупа, конкретан појам или предмет, има одговарајући класификациони симбол. 0 – ОПШТА ГРУПА 1 – ФИЛОЗОФИЈА. ПСИХОЛОГИЈА 2 – РЕЛИГИЈА. ТЕОЛОГИЈА 3 – ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 5 – МАТЕМАТИКА И ПРИРОДНЕ НАУКЕ 6 – ПРИМЕЊЕНЕ НАУКЕ. МЕДИЦИНА. ТЕХНИКА 7 – УМЕТНОСТ. РЕКРЕАЦИЈА. ЗАБАВА. СПОРТ 8 – ЈЕЗИК. ЛИНГВИСТИКА. КЊИЖЕВНОСТ 9 – ГЕОГРАФИЈА. БИБЛИОГРАФИЈА. ИСТОРИЈА Инвентарисање следи после класификације књижног фонда. Школска библиотека је обавезна да има књигу инвентара посебно за сваку врсту библиотечке грађе која се води на начин прописан Правилником о евиденцији библиотечке грађе. Књига инвентара је најважнији докуменат сваке библиотеке у који се евидентирају све приспеле публикације. Она представља попис и у извесном смислу 28
скраћени опис целокупне библиотечке грађе и као таква служи за утврђивање фактичког стања библиотечких фондова. У књигу инвентара уписује се свака појединачна публикација на језику и писму на коме је писана, по редоследу пристизања у библиотеку са свим потребним подацима који се уносе у утврђене рубрике. Редни број под којим се публикација уводи у књигу инвентара уписује се и на публикацију и представља инвентарни број, а јединица која се уноси инвентарну јединицу. Под називом инвентарна јединица подразумева се скуп основних података потребних за идентификацију. Инвентар је по форми укоричена књига која је састављена од образаца величине 25x35 cm који се морају нумерисати. Прва и последња страна се не нумеришу. Књига инвентара мора бити званично заведена у деловодни протокол и на последњој страни мора имати забелешку у којој се наводи број страна, односно редних бројева. Ова забелешка се оверава печатом и потписом директора. Сваког 31. децембра књига инвентара се закључује за ту годину, подвуче се црвеном оловком, констатује последњи инвентарни број и потпише је библиотекар и директор. Следећа година се наставља следећим редним бројем. Књига инвентара мора се пажљиво чувати. Преписивање књиге није дозвољено. Подаци се уносе мастилом и није допуштено брисање грешака, а исправке се могу вршити само у најнужнијим ситуацијама. Инвентарски лист за монографске публикације има следеће рубрике: (1) редни број (2) датум (3) аутор, наслов публикације, место издања, издавач и година издања (4) врста повеза (5) димензије (6-9) начин набавке (10) цена (11) сигнатура (12) напомена Редни број: под једним инвентарним бројем може се евидентирати само једна публикација, без обзира из колико се томова или свесака она састоји. Датум: у ову рубрику уписује се датум под којим се врши инвентарисање. Аутор, наслов публикације, место издања, издавач и година издања : у горњи део ове рубрике уноси се презиме, па име аутора и увек је одвојен зарезом. Ако публикација има два или три аутора наводи се 29
само први, а када постоји више, пише се само наслов публикације (публикација се пописује као анонимна). За наслов публикације узима се главни стварни наслов који се исписује испод података о аутору. Наслов треба почети у новом реду увучено, тј. испод четвртог слова презимена аутора, а све остале редове у овој рубрици треба почињати испод првог слова презимена аутора. Уколико је публикација анонимна, графички се истиче само прва реч главног стварног наслова. Податак о редном броју вишетомне публикације уноси се непосредно иза наслова и третира се као поднаслов па се од наслова одваја симболом размак, две тачке размак ( : ). Овај податак се преузима са публикације типизираних скраћеница (том – т; књига – књ; свеска – св.), а ако је наведен само број, онда се тако и уноси, с тим што се овај податак увек исписује арапским бројем. Код инвентарисања уџбеника треба унети и поднаслов који указује на степен наставе и врсту школе. Место издања од претходног елемента одваја се симболом тачка размак повлака размак ( . - ). Уколико постоји више места издања, уноси се само прво, а за остале се наводи скраћеница итд. односно etc. која се даје у угластој загради. Назив издавача од претходног елемента описа одваја се симболом размак две тачке размак ( : ) и може се навести и у скраћеном облику, ако је као такав шире познат у јавности (СКЗ, БИГЗ). Када се појављују два или више издавача, наводи се само назив првог издавача уз уношење одговарајуће скраћенице итд. oдносно [etc.]. Година издања наводи се иза назива издавача уз претходно стављања знака зарез, размак (, ). Уколико у публикацији не постоје подаци о месту издања и издавачу усвојене скраћенице уносе се у угласте заграде. Ако је публикација писана ћирилицом уносе се следеће скраћенице: - без имена издавача – б.и. - без места издања – б.м. - без године издања – б.г. а ако је латиницом: - без имена – s.n. (sine nomine) - без места – s.l. (sine loco) - без године – s.a (sine anno) Сви подаци за ову рубрику уносе се језиком и писмом публикације, а узимају се првенствено са насловне стране, или евентуално са неког другог места у публикацији који садржи податке. 30
Врста повеза у ову рубрику уносе се подаци о повезу публикације који је значајан елеменат у идентификацији и опису. Књига може бити броширана, меког или тврдог повеза. Димензије рубрика је одређена за податак о формату који се добија мерењем хрпта публикације по дужини и изражава се у сантиметрима. Увек се уноси заокружени износ према следећем већем броју сантиметра. Начин набавке рубрике од 6 до 9 обухватају основне видове набавке: обавезни примерак, куповину, размену и поклон. Код куповине у подрубрику уноси се назив и број рачуна који је достављен уз публикацију, а у подрубрику поклон име дародавца. Цена у ову рубрику уноси се цена сваке појединачне публикације. Сигнатура пошто сигнатура означава смештај књижног фонда у ову рубрику уноси се одговарајући податак за сваку публикацију. Ако је књижни фонд класификован по УДК систему то је УДК број. Напомена ова рубрика служи за уношење свих примедби и промена инвентарисане публикације. Уносе се подаци о коричењу, расходовању, отуђивању, замени публикације, пребацивање у други фонд, одељење и сл. Поред објашњења уноси се и број решења или одлуке о преузетим мерама. Каталошка обрада библиотечких фондова се врши у циљу бољег информисања читалаца, јер ма колико библиотекар познавао књижни фонд библиотеке, он не може увек да даје конкретне одговоре. Једино је сређени каталог поуздани информатор. За школске библиотеке вођење ауторског и стручног каталога је законска обавеза. Ауторски каталог пружа читаоцу ближе информације о књизи у случају када је познат аутор дела или наслов ако је дело анонимно, а стручни је значајан јер даје одговор на питање шта се све из једне области може наћи у библиотеци. Лисни каталози имају свој стандардни формат 12,5x7,5cm. Каталошки опис садржи одредницу која одређује врсту каталога и место каталошке јединице у датом каталогу и сам каталошки опис који идентификује библиотечку јединицу и дело садржано у њој. ОДРЕДНИЦА Каталошки опис Одредница ауторског каталога може бити име аутора или наслов дела. Прва реч у одредници је редалица она се увек пише ћирилицом и великим словима. Ако је редалица име писца онда се пише прво 31
презиме великим словима, па име које је увек одвојено зарезом. Ако је редалица наслов дела – прва реч у наслову се пише великим словима. Пишу се прве три речи наслова. 1.) ЛУКИЋ, Драган 2.) ЕПСКЕ народне песме Каталошки опис чини скуп елемената помоћу којих се публикација може идентификовати и увек се пише језиком и писмом на коме је публикација писана. Сви елементи описа груписани су у осам подручја, а распоред подручја и елементи у њима прецизно је одређен. Првих шест подручја чине главни каталошки опис. Подручја су сврстана овим редоследом: 1. Подручје стварних наслова и података о одговорности 2. Подручје издања 3. Подаци специфични за врсту грађе или публикације (ово подручје се не уноси у опис) 4. Подручје издавања 5. Подручје материјалног описа 6. Подручје издавачке целине 7. Подручје напомена 8. Подручје међународног стандардног броја (ISBN)
Шематски приказ каталошког описа по подручјима ПРЕЗИМЕ, Име
Наслов дела : поднаслов = упоредни наслов / аутор (име презиме) ; други аутор ; преводилац ; илустратор . – издање . – место издања : издавач, година издања (место штампања : штампарија, година) . – стр. : илустр. ; cm . – (едиција ; књ ) Напомена : ISBN
32
Пример: 821.163.41-31 НЕНАДИЋ, Добрило Деспот и жртва / Добрило Ненадић. – Београд : Политика : Народна књига, 2004 (Београд : Народна књига) . – 203 стр. ; 21 cm. – (Век Политике. – Бисери светске књижевности ; књ. 40) Тираж 50.000. – Белешка о писцу и делу : 20 стр. ISBN 86-331-1695-2 Ауторски каталог је основни каталог сваке библиотеке. Он је незаменљив као информативно средство за кориснике. Овај каталог пружа корисницима обавештења : о писцу, делу, издању, години, штампарији, броју страна, формату, тиражу, предговору и поговору, те га треба пажљиво попуњавати и одржавати. Подаци који се уносе у каталошки опис првенствено се преузимају са описиване публикације и то: а) са насловне стране или замене за њу б) са полеђине насловне стране, из колофона, са корица, из наслова над текстом в) из поговора, предговора и текста За свако подручје Стандард предвиђа главне изворе података. Подаци који нису узети из главног извора стављају се у угласту заграду []. Скраћенице које се уносе у каталошки опис су: за ћирилицу за латиницу и други издање то јест
и др. изд. тј.
et.al. izd. i.e.
Стварни наслов и податак о одговорности Главни извори података за ово подручје су насловна страна или замена за њу, односно главни стварни наслов. Главни стварни наслов наводи се испод четвртог слова одреднице и преузима се дословно са публикације. 33
Примери: ЉУШИЋ, Радош Вожд Карађорђе ВАТ, Фиона Upоznajte umetnost crtanja Поднаслов ближе одређује и допуњава наслов, указује на врсту и садржај, ближе одређује мотив или повод штампања публикације. Наводи се иза главног наслова и од њега се одваја: размак, двотачка, размак ( : ) и увек се пише малим почетним словом. Примери: ЉУШИЋ, Радош Вожд Карађорђе : биографија ЈАТО чудесних птица Јато чудесних птица : збирка песама седам песника Када уз главни наслов стоји више поднаслова на страним језицима и/или писмима наводе се сви који се налазе на насловној страни, а међусобно се одвајају симболом размак, знак једнакости, размак ( = ) . Пример: ТЕРЗИЋ, Недељко Ovde počinje istorija = Itt kezdődik a történelem = Tu sa začinajú dejiny = Aci incepe istorija = Ту почина история У податке о одговорности спадају : аутори дела, коаутори, преводиоци, састављачи, уредници, илустратори... Првом податку о одговорности претходи симбол размак, коса црта, размак ( / ) , а сваком следећем податку о одговорности претходи симбол размак, тачка зарез, размак ( ; ) . Примери: ЦРНЧЕВИЋ, Бранислав Мрав доброг срца / Бранислав Црнчевић 34
ЋУЛАФИЋ, Драгомир Добро нам дошли / Драгомир Ћулафић ; Градимир Стојковић Подаци о одговорности преузимају се са насловне стране или замене за њу. Наводе се редоследом који су на њој дати. Подручје издања односи се на оне елементе који указују на податак о издању описиване публикације. Главни извор података за све елементе подручја издања је насловна страна или замена за њу. Први елемент је податак о издању па му претходи симбол тачка, размак повлака, размак ( . - ) и пише се писмом који је наведен у публикацији али скраћено ( изд., ed., Aufl.). Редни број се увек пише арапским бројем. Примери: ЋУЛАФИЋ, Драгомир Добро нам дошли / Драгомир Ћулафић ; Градимир Стојковић. – 5. изд. СОЛАРИЋ, Павле Поминак книжески / Павле Соларић. – фототипско изд. Издавање Подручје импресума односи се на: место издавања описиване публикације, назив издавача, годину издавања, место штампања, назив штампарије и годину штампања. Главни извори података за све елементе овог подручја је насловна страна или замена за њу, прелиминарне стране и колофон. Место издавања је први елемент овог подручја и њему претходи симбол тачка, размак, повлака, размак (. - ). Називу сваког следећег места издавања претходи симбол размак, тачка зарез, размак ( ; ). Иза назива места издавања наводи се назив издавача и од њега се одваја симболом размак, две тачке, размак ( : ). Уколико издавач носи лично име пише се под знацима навода. Година издавања одваја се симболом зарез, размак (, ) и увек се означава арапским цифрама без обзира како је наведена у публикацији. Подаци о штампању публикације уносе се после године издавања у округлој загради ( ) којој претходи размак у следећим случајевима : - када је податак о месту издавања непознат - када је податак о издавачу непознат - када публикација представља издање индивидуалног издавача 35
када је издавач страно колективно дело, а штампар са територије СЦГ. Уколико нису познати елементи овога подручја они се у каталошки опис уносе на следећи начин: ако је публикација писана ћирилицом уносе се следеће скраћенице: - без имена издавача – б.и. - без места издања – б.м. - без године издања – б.г. а ако је латиницом: - без имена – s.n. (sine nomine) - без места – s.l. (sine loco) - без године – s.a (sine anno) -
Примери: ЦРНЧЕВИЋ, Бранислав Мрав доброг срца / Бранислав Црнчевић. – Београд : Рад, 1984. СТОЈАНОВИЋ, Зоран Бразил у срцу Срема / Зоран Стојановић. – Сремска Митровица : аутор, 2001.(Сремска Митровица : ЈП Матроз) СТАНИШИЋ, Милутин Сремска црнице равна / Милутин Станишић. – Београд : Слово љубве, б.г. ИЛИЋ, Марко Dvije svete tajne / Marko Ilić. – Gračanica : Književni klub Vidici, s.a. Подручје материјалног описа обухвата: посебну ознаку грађе и/или опсег, податак о илустрацијама, димензије и пропратну грађу. Опсег публикације се изражава бројем страна, листова или стубаца, а наводи се последња нумерисана страна. Нумерација се означава арапским или римским бројевима зависно од података у публикацији, а затим се према прописаним скраћеницама (стр. , ст. ) наводи ознака за стране, листове или ступце. Термин лист се не скраћује. Примери: СТАНИШИЋ, Милутин Сремска црнице равна / Милутин Станишић. – Београд : Слово љубве, [б.г. ]. – 36 стр. 36
НАУЧНА библиотека Informacije o novim knjigama : izbor . – Rijeka : Naučna biblioteka, 1981. – 48 listova Разноврсне илустрације (фотографије, шеме, цртежи, вињете) означавају се скраћеницом илустр. којој претходи симбол размак, две тачке, размак ( : ). Ако у публикацији преовлађује једна врста илустрација (ноте, схеме, фотографије, графички прикази, факсимили и сл.), наводи се израз који ближе описује поједину врсту илустрација. (фотогр. , граф. прикази, ноте...) Пример: ЂУРЂЕВ, Бранислав Загонетне цивилизације у старијој историји човечанства / Бранислав Ђурђевић. – Нови Сад: Мисао, 1982. – 101. стр. : слика аутора Димензије односно формат мери се висином хрпта и изражава се у сантиметрима. Као симбол претходи му размак, тачка -зарез, размак ( ; ). Пример : ПЕРОВИЋ, Душан Из историје Првог српског устанка / Душан Перовић . – Београд : Слово љубве, 1979. - 217 стр., [4 ] пресавијена листа ; 20 cm. Пропратну грађу представља физички одвојен додатак у виду листова или страна са схемама, картама, напоменама, исправкама, у виду некњижне грађе CD. Она не захтева детаљнији опис, а претходи јој симбол размак, знак плус, размак ( + ). Подручје издавачке целине обухвата више публикација које поред сопствених наслова имају и један заједнички који их повезује у тематску или формалну целину. Ово подручје чине: заједнички стварни наслов, подаци о одговорности који се односе на издавачку целину, нумерација издавачке целине, стварни наслов и нумерација кола. Овом подручју претходи симбол тачка размак, повлака размак (. - ) , а наводи се у округлој загради. 37
Пример: ВУЈИЋ, Јоаким Изабране драме / Јоаким Вујић. – Београд : Нолит, 1987. - 366 стр. : 18 cm. – (Српска књижевност.Драма ; 2) Подручје напомена представља скуп података који су значајни за кориснике библиотеке, а не улазе у главни каталошки опис. Напомена се наводи испод главног каталошког описа у висини првог слова редалице и од њега се одваја проредом. Претходи јој симбол тачка размак, повлака размак (. - ) Пример: ДЕРЕТИЋ, Јован Историја српске књижевности / Јован Деретић. – Београд : Нолит, 1983. – 706 стр. ; 21 cm . – (Библиотека Синтезе) Библиографија: стр. 661-688. Подручје међународног књижног броја (ISBN) уноси се увек када је наведен у публикацији. Он се састоји од десет бројева (арапски бројеви од 0-9 ) који су груписани у следеће целине: идентификатор групе (националне, географске, језичке) , издавача, наслова и контролни број. Пример: ISBN 86-7244-232-6 После завршене каталогизације за одређен број публикација приступа се обликовању каталога. Кутије или ладице које служе за ређање каталошких листића, нешто су шире и више од самих листића, а дугачке су од 30 – 40 cm. Листићи у каталог се ређају према азбучном реду презимена писаца или код анонимних публикација према наслову дела. Да би каталог био што прегледнији каталошке листиће, односно слова у каталогу треба разграничити међашима. Сем слободног приступа књигама у школској библиотеци неопходно је да буде и слободан приступ каталогу, да би ученик одласком у веће и специјализоване библиотеке био оспособљен да се служи каталогом. 38
Бојана Вукотић Народна библиотека Србије Београд
ОБРАДА СЕРИЈСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА У ШКОЛСКИМ БИБЛИОТЕКАМА Серијске или периодичне публикације препознатљиве су по томе што излазе у периодичним свескама или књигама, имају нумеричке или хронолошке ознаке, а излажење им није унапред временски ограничено. Појављују се као новине, службени листови, магазини, ревије, часописи, билтени... Према најновијем стандарду уводи се нов термин – континуирани извори – и обухвата: 1. серијске публикације и 2. интегративне изворе Серијска публикација се у ISBD(CR)-у дефинише као “Континуирани извор који се објављује узастопно у одвојеним свескама или томовима, обично нумерисаним, и нема унапред предвиђен завршетак”1. У серијске публикације спадају: - новине и службени листови - магазини, ревије - часописи (најчешће стручни и научни) - билтени, информације - зборници (друштава, универзитета, института, академија) - радови (академија, института, факултета) - годишњаци, алманаси - календари - летописи - статистички годишњаци - школске публикације - извештаји - прегледи предавања универзитета и факултета - стенографске белешке - електронски часописи - адресари - монографске серије 1
ISBD(CR) : Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација и других континуираних извора. - Београд : Народна библиотека Србије, 2004, стр. 23
39
Интегративни извор је “Библиографски извор који се допуњава или мења помоћу података који не остају одвојени, већ се интегришу у целину публикације”2. У интегративне изворе спадају: - публикације које се допуњавају невезаним листовима (loose-leaf) и - Web презентације које се повремено ажурирају. Каталошка обрада периодике у малим библиотекама какве су школске обавља се једноставније, садржи мање елемената него што је то случај у народним или националним библиотекама. Ипак, и овој, такозваној скраћеној, каталошкој обради претходе радње којима се испуњавају основне законске обавезе које Закон о библиотекарству прописује за све библиотеке без обзира на тип библиотеке и ниво њене развијености. Једна од основних законских обавеза сваке библиотеке и прва фаза у обради је евиденција библиотечког материјала која се у библиотекарству назива инвентарисање. Инвентарисање представља уношење одређених (обавезних) података на прописаним обрасцима који су повезани у књигу инвентара. За сваку врсту библиотечког материјала библиотека је обавезна да има посебну књигу инвентара3, па тако постоји 12 различитих књига инвентара: за монографске публикације, серијске публикације, дијафилмове, филмове, фонодокумента и аудиовизуелне публикације, рукописни фонд, стару и ретку књигу и минијатурна издања, гравире и графичке мапе, музикалије, фотодокумента, плакате и летке. Прописане обрасце издаје Народна библиотека Србије. Књига инвентара представља најважнији материјални документ библиотеке, она садржи попис и скраћени опис комплетног библиотечког материјала и на основу ње је могуће утврдити фактичко стање фонда. У књигу инвентара уписује се свака публикација која стигне у библиотеку; редни број под којим је заведена публикација уписује се и на публикацију и назива се инвентарни број, а сама публикација представља инвентарну јединицу. Код серијских публикација инвентарна јединица је једно годиште наслова, па се ове публикације инвентаришу тек када се комплетира годиште, с тим да се кроз контролне картоне води редовна евиденција о свакој приспелој свесци. Контролни или евиденциони картони треба да садрже основне елементе на основу којих ће бити могуће идентификовати публикацију: 2 3
и с т о, стр. 17 Правилник о евиденцији библиотечког материјала, Службени гласник СРС, бр. 3/85.
40
податак о наслову, поднаслову (уколико је то потребно), месту издања, издавачу, почетној година излажења, о стању фонда и напомене4. Образац – инвентарски лист за серијске публикације садржи следеће рубрике: 1. редни број (назначен арапским цифрама) 2. датум (инвентарисања) 3. наслов, поднаслов, место издања, држава (опис публикације прилагођава се правилима међународног библиотечког стандарда за обраду серијских публикација ISBD(CR). 4. годиште, година, свеска (том) 5. број свезака (набављених у току године) 6. димензије (дужина публикација у cm) 7-8 повез (да ли се публикација повезује или фасциклира) 9-11 начин набавке (куповина, размена или поклон, уз податак о броју рачуна) 12. цена (комплетног годишта публикације) 13. сигнатура (ознака за смештај публикације) 14. напомена (о промени наслова, прекидима у излажењу, променама периодичности, подаци о расходовању, отуђивању из фонда и слично) Када је публикација инвентарисана и сигнирана, затим и физички обрађена и заштићена (повезана или фасциклирана), приступа се њеном смештају. Смештај публикација може се у оквиру библиотеке организовати на два начина: 1. према УДК класификацији или 2. према numerus-у curens-у За серијске публикације препоручује се смештај према numerus-у curens-у (растућем броју сигнатурног инвентара), као најрационалнији са становишта простора. Без обзира на то који принцип смештаја је одабран у библиотеци, у полицама се приликом смештаја оставља простор за смештај следећих очекиваних свезака. Да би читаоци (а и сами запослени) могли да користе инвентарисан и обрађен фонд приступа се формирању каталога серијских публикација. Каталог серијских публикација садржи попис наслова серијских публикација које библиотека поседује и представља део општег алфабетског каталога библиотеке. У каталогу серијских публикација заступљен је азбучни, односно абецедни редослед 4
Посебно је важно код неких публикација у напомени забележити где се оне налазе – у већини школских библиотека одређене публикације стоје код директора, секретара, педагога или код неког од предметних наставника
41
одредница. Добро уређен, доследно и прегледно постављен каталог за корисника представља брзу и тачну информација. Основни елемент лисног/електронског каталога серијских публикација назива се каталошка јединица. Каталошка јединица садржи податке који идентификују серијску публикацију и одређују њено место у каталогу. Каталошка јединица лисног каталога израђује се на каталошком листићу формата 12,5 х 7,5 cm, а подаци у каталошкој јединици наводе се према утврђеном редоследу и распореду: Каталошка јединица сигнатура/УДК каталошки опис спецификација (годиште, година, бројеви) Каталог серијских публикација садржи главне и споредне каталошке јединице. Главна каталошка јединица садржи потпун каталошки опис, то јест све елементе потребне да се публикација идентификује: Пример: 1779/п НАСТАВА и васпитање : часопис за педагошка питања / одговорни уредник Раде Вуковић. – Год. 1, бр. 1 (март 1952). – Београд : Савез педагошких друштава Србије, 1952(Београд : Култура). – 24 cm Двомесечно сем јула и августа. ISSN 0547-3330 = Настава и васпитање 49 (2000); br. 1/2+3-5 50 (2001); br. 1-5 51 (2002) br. 1/2+3,5 52 (2003) br. 1+2/3+4-5 Споредна каталошка јединица израђује се када је потребно упутити на неки други облик наслова (акроним, упоредни наслов на неком другом језику и слично): 42
Пример: МТ види Музички талас Каталошки опис је скуп елемената помоћу којих се публикација може идентификовати и израђен је према јединственим принципима које прописује међународни стандард за обраду серијских публикација – ISBD(CR) 5. ISBD(CR) је прерађено издање ранијег стандарда ISBD(S) – Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација. ISBD(CR) је међународни стандард намењен библиографском описивању свих извора без унапред предвиђеног краја излажења. Елементи описа груписани су у одређена подручја чији је редослед строго одређен као и редослед елемената у њима. Подручја и елементи у њима раздвојени су посебним симболима који олакшавају машинску (компјутерску) обраду података. Подручја каталошког описа: 1. Подручје стварног наслова и података о одговорности 2. Подручје издања 3. Нумеричко подручје 4. Подручје издавања, дистрибуције 5. Подручје материјалног описа 6. Подручје издавачке целине 7. Подручје напомена 8. Подручје стандардног броја Извори елемената описа – подаци који су неопходни за библиографски опис серијских публикација преузимају се са насловне стране или стране која је замењује: прелиминарије (стране које претходе тексту), импресум, остали делови публикације (предговор, корице, хрбат, цео текст), извори ван публикација (библиографије итд.)
5
ISBD(CR) – International Standard Bibliographic Decsription for Serials and Other Continuing Resources (IFLA, München, 2002). Превод је објављен у издању Народне библиотеке Србије, 2004: Међународни стандардни библиографски опис серијских публикација и других континуираних извора
43
1. Подручје стварног наслова и података о одговорности 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5
[] = : / ;
Главни стварни наслов Општа ознака грађе Упоредни стварни наслов Подаци уз наслов Први податак о одговорности Следећи податак о одговорности
1.1 Главни стварни наслов је основни наслов публикације. Испред главног стварног наслова у каталошком опису нема никаквих симбола. Сви елементи главног стварног наслова преносе се тачним редоследом како су наведени у публикацији. Ако публикација има више наслова, као главни стварни наслов узима се први по редоследу или графички наглашен (остали се наводе у напомени и на споредним – упутним каталошким листићима). Ако је главни стварни наслов генеричка (општа) реч: билтен, годишњак, зборник, информатор ... уноси се обавезно и податак о одговорном телу (издавачу) серијске публикације. Пример: БИЛТЕН / Заједница основних школа општине Параћин Када је у оквиру главног стварног наслова садржан и број или датум који се у наредним свескама мења, тај број или датум се изоставља и на његово место стављају се три тачке. Пример: Извештај за школску ... годину / Гимназија “Јован Јовановић Змај” (Нови Сад) Ако главни стварни наслов почиње бројем – испред броја, у угластој загради, треба написати број словима. Пример: [Први] 1. новембар : лист радног колектива Фабрике унутрашње декорације и намештаја “1. новембар” Сремска Митровица Када је главни стварни наслов скуп акронима или иницијала – ако је разрешен у публикацији, наводи се као поднаслов, а ако није разрешен ставља се у угласту заграду. 44
Пример: HUPER : horoskop, ukrštene reči, pop zvezde, enigmatika, razonoda 1.2 Општа ознака грађе – овај елеменат није обавезан, али се може навести код електронских публикација. Означава грађу која није објављена у традиционалном, штампаном облику. Пример: БДЕЊЕ [Електронски извор] : часопис за књижевност, уметност и културну баштину 1.3 Упоредни стварни наслов није обавезан елеменат описа. Најчешће је у питању главни стварни наслов на другом језику или другом писму. Иако није обавезан елеменат описа, у вишенационалним /вишејезичким срединама овај податак може бити од користи. Уколико се наводи, испред упоредног наслова пише се знак једнакости са размаком, а ако их је више, уносе се оним редоследом којим су наведени на публикацији при чему се знак једнакости понавља колико пута је потребно. Пример: НАШ живот = Eletünk 1.4 Подаци уз наслов (поднаслов). Поднаслов је најчешће израз, фраза или скуп знакова који се јавља уз главни стварни наслов и који описује, објашњава или допуњује наслов. Ни овај елеменат описа није обавезан, али је неопходан ако на други начин није могуће идентификовати публикацију (ако на пример, библиотека има више различитих публикација са истим насловом). Уколико се наводи, преноси се дословно са публикације, а испред поднаслова се пишу две тачке (:) са размаком Пример: МОСТОВИ : часопис књижевних преводилаца Србије MOSTOVI : časopis za tematiku gluvih i nagluvih MOSTOVI : godišnjak Slunjskog dekanata МОСТОВИ : култура, умјетност, друштвени живот 45
MOSTOVI : glasilo Društva strokovnih prevajalcev Slovenije MOSTOVI : glasilo učencev Osnovne šole Kokrškega odreda Križe MOSTOVI : list učenika osnovnih škola opštine Bosanski Šamac МОСТОВИ : лист ученика ОШ “Иво Андрић” MOSTOVI : časopis za mlade (Вероватно ретко која школска библиотека има више публикација са истим насловом, али ово упутство може користити уколико то ипак буде случај.) Ако су на публикацији наведени упоредни наслови и поднаслови на више језика, и уколико се то уноси у каталошки опис, сваки поднаслов уноси се уз наслов коме припада. Пример: НАШ живот : лист ученика и просветних радника општине Апатин = Eletünk : Apatin község tanulóinak és oktatásüqyi dolgozóinak lapja 1.5 Подаци о одговорности односе се на особе или колективна тела који су учествовали у уређивању публикације. Податак о одговорности није обавезан, а ако се уноси испред овог податка уноси се коса црта (/) са размаком; осталим подацима о одговорности претходи тачка зарез (;) са размаком. Већ смо видели да је овај податак обавезан у случајевима када је наслов такозвани генерички израз (билтен, годишњак, извештај, гласник...), па се уз наслов као податак о одговорности наводи и колективно тело. 2.Подручје издања наводи се уколико је публикација репринт издање, локално издање, специјално издање и слично; овом податку претходи интерпункцијски симбол тачка, размак, повлака, размак (. -) Примери: НЕВЕН : чика Јовин лист / уредник Јован Јовановић Змај. – Репринт изд. МИКИЈЕВ забавник / главни и одговорни уредник Живорад Стојановић. – Изд. Ћирилицом 3.Нумеричко подручје или поље нумеричких података састоји се од бројева – у овом пољу означава се прва и последња свеска серијске публикације. Испред нумеричког подручја ставља се тачка, размак, повлака, размак (. -). Код публикација које настављају излажење, 46
иза ознаке о првој свесци уноси се црта. Све нумеричке ознаке пишу се арапским цифрама, а користе се скраћенице: књ., вол., т., бр. Примери: ОГЛЕДАЛЦЕ : дечји школски часопис / главни и одговорни уредник Валентина Јосимовић. – 1997, бр. 1 (мај)ЗМАЈ : дечји књижевни часопис / одговорни уредник Мира Алечковић. – Год. 1, бр. 1 (1954)ДЕЧЈИ лист : новине ученика Основне школе “П.П.Његош” / одговорни уредник Марија Каћански. – Год. 1, бр. 1 (1960/1961)-год. 4, бр. 8 (1963/1964) ДЕЧЈИ свет : часопис за дечје стваралаштво / одговорни уредник Предраг Трајковић. – 1991, бр. 0ЗОРИЦА : дечје новине / уредник Мих[аило] Јовић. – Год. 1, бр. 1 (8. новембар 1897)-год. 7, бр. 9/10 (јун 1904); год. (1) 14, бр. 1 (септембар 1922)-год. 19, бр. 8 (1.април 1941) 4.Подручје издавања (импресума) – и овом подручју претходи тачка, размак, повлака, размак (. -). Елементи овог подручја уносе се на следећи начин: . – Место издавања : Издавач, почетна година издавања-завршна година (Место штампања : Штампарија) Место штампања и штампарија нису обавезни подаци. 4.1 Место издавања је у ствари седиште издавача. У оквиру каталошког описа наводи се дословно како је написано на публикацији. Пример: СУНЧАНИ сат : часопис за науку, уметност и културу / главни и одговорни уредник Душан Познановић. – Год. 1, бр. 1 (пролеће 1992). – Сремска Митровица : Културно-просветна заједница Сремске Митровице, 1992Ако је на публикацији наведено више места издавања наводе се 47
или сва места тако што следећем податку претходи тачка, зарез, размак (; ) - или се уноси само прво место издавања а у угластој загради наводи се скраћеница [итд.] за ћирилично издање или [etc.] за латинично издање. Ако је место издавања непознато наводи се скраћеница [б.м.] (без места) за ћирилична или [s.l.] (sine loco) за латинична издања. 4.2 Издавач – назив издавача преноси се дословно како пише на публикацији. Знаци навода (“”) користе се само ако је назив издавача име неке личности (“Вук Караџић”, “Филип Вишњић”, “Веселин Маслеша”). Скраћенице код познатих издавача не морају се разрешавати (БИГЗ, СКЗ). Ако је издавач непознат, пишу се скраћенице [б.и.] (без имена) за ћирилична или [s.n.] (sine nomine) за латинична издања. 4.3. Година издавања – наводи се година издавања прве и последње свеске (броја) серијске публикације. Најчешће је година издавања иста као у нумеричком подручју, али може да се разликује – када су у питању: - годишњаци, алманаси - календари - репринт издања Код годишњака, алманаха и сличних публикација које се издају у текућој години за претходну, година у нумеричком подручју је она на коју се годишњак или алманах односи (на пример 1999), а у подручју издавања година када је годишњак или алманах издат, односно штампан (рецимо 2000). -
Пример: ГОДИШЊАК Основне школе “Вук Караџић” Београд / главни уредник Снежана Костадиновић ; одговорни уредник Милутин Данојлић. – 1996/1997- . – Београд : Основна школа “Вук Караџић”, 1997Календари се издају у текућој години за следећу, па ће година у нумеричком подручју бити на пример 2005, а у подручју издавања 2004.
48
Пример: ГРАЂЕВИНСКИ календар / главни и одговорни уредник Милутин Ј. Максимовић. – 1970 - . – Београд : Савез грађевинских иењера и техничара Југославије, 1969Када су у питању репринт издања, у нумеричком подручју наводи се податак када је публикација заиста излазила, а у подручју издавања податак о години када је урађено репринт издање. Пример: ВРАГОЛАН : лист за шалу и сатиру / уређује и одговара М.[ијајло] Ј. Никетић. – [Репринт изд.]. – Год. 1, бр. 1 (4. јул 1871)-год. 2, бр. 25 (2. септембар 1872). – Београд : Народна библиотека Србије : Историјски музеј Србије : Институт за књижевност и уметност, 1999 5. Подручје материјалног описа – обавезни елеменат овог подручја је формат, то јест висина публикације изражена у сантиметрима. И овом подручју, као и сваком новом подручју осим првог, претходи тачка, размак, повлака, размак (. -). 6.Подручје збирке – издавачке целине наводи се у округлим заградама. Овај случај се врло ретко среће у пракси (у школској библиотеци вероватно никад). Пример: ГЛАСНИК Хемијског друштва = Bulletin de la Societe chimique. – 1936, св. 1. – Београд : Српско хемијско друштво, 1936. – 25 cm. – (Documenta chemica Iugoslavica) Тромесечно. ISSN 0017-0941 = Гласник Хемијског друштва 7. Подручје напомена садржи податке који ближе одређују елементе главног каталошког описа. За скраћени опис какав се примењује у мањим библиотекама нису неопходне све напомене. Уколико се уносе, сврставају се истим редоследом којим се подаци уносе у библиографски опис (напомене о самој публикацији, о главном стварном наслову, упоредном наслову, поднаслову...) Обавезне напомене су: - напомена о периодичности, тј. учесталости излажења публикације (увек се уноси као прва напомена) 49
-
напомене о главном стварном наслову спајање, репринт издање)
(наставак,
Варијанте главног стварног наслова (наслови на корицама, на хрпту који се разликују од главног стварног наслова) уносе се у напомени ако се сматрају важним за идентификацију наслова; у том случају израђују се и упутни каталошки листићи. Примери: -
серијска публикација је наставак неке раније објављене публикације (и уједно се наставља као нека нова серијска публикација):
INŽENJER : glasilo Saveza inženjerskih društava Kraljevine Jugoslavije. – God. 1, sv. 1-11/12 (1940). – Beograd : Savez inženjerskih društava Kraljevine Jugoslavije, 1940. – 30 cm Mesečno. – Nastavak časopisa: Tehnički list. – Nastavlja se kao: Tehnički vjesnik. -
спајање публикација:
GLASNIK zaštite bilja : glasilo Saveza društava za zaštitu bilja Jugoslavije / glavni i odgovorni urednik Milan Maceljski. – 1978, br. 1- . – Zagreb : Zadružna štampa, 1978- . – 23 cm Mesečno. – Nastao spajanjem časopisa: Biljni lekar i Biljna zaštita. 8. Подручје међународног стандардног броја и кључног наслова ISSN број и кључни наслов додељује се у Националном ISSN центру (у Народној библиотеци Србије). Кључни наслов је најчешће исти као главни стварни наслов: Пример: FILATELISTA : časopis Saveza filatelista Srbije / glavni i odgovorni urednik Dragoljub Pavlović. – God. 1, br. 1 (1947)- . – Beograd : Savez filatelista Srbije, 1947- . – 23 cm Polugodišnje. ISSN 0430-4063 = Filatelista 50
Кључни наслов може имати и допуну: Пример: DUGA : ilustrovani list / v.d. glavni i odgovorni urednik Ilija Rapaić. – N.S. god. 1, br. 1 (1974)- . – Beograd : BIGZ, 1974- . – 30 cm Dvonedeljno. ISSN 0350-6215 = Duga (Beograd) ISSN број преписује се са публикације, а кључни наслов може се преузети из узајамне базе података или текуће библиографије серијских публикација коју издаје Народна библиотека Србије6. Електронске серијске публикације Електронска публикација подразумева материјал рађен на рачунару или конвертован из штампаног у дигитални – машински читљив – формат, намењен за приказивање на екрану рачунара. Електронске серијске публикације обухватају: - електронске новине - електронске билтене - листове - огласнике - водиче - Е-магазине - Е-часописе Електронска дневна и периодична штампа одавно се одомаћила и на нашем “делу” Интернета. Редовно се “објављују”, то јест ажурирају сви домаћи дневни листови: Политика, Вечерње новости, Борба, Danas, Blic, Глас јавности, Kurir, Дневник, Дан, Побједа, Magyar Szó. Читаоцима су на располагању и Интернет издања многих недељних листова: НИН, Vreme, Недељни телеграф, Илустрована политика, Независна светлост (Крагујевац), Užice na Internetu, Чачански глас, Наша реч (Лесковац), Врањске новине, Monitor, Панчевац.
6
Библиографија Србије. Серијске публикације. – 2003- . – Београд : Народна библиотека Србије, 200451
Многи југословенски издавачи искористили су предности објављивања својих научних и стручних часописа у online форми. Ту су издања универзитета: Facta Universitatis (издање Универзитета у Нишу које излази у дванаест серија из свих области науке); часописи из области друштвених наука: Зборник Матице српске за друштвене науке, Filozofija i društvo, Sociologija, Sociološki pregled, Teme, Temida, Meñunarodni problemi, Review of international affairs, Српско наслеђе; из области библиотекарства и информатике: Гласник Народне библиотеке Србије, Инфотека, Pregled Nacionalnog centra za digitalizaciju; часописи из културе и уметности: Зборник Матице српске за сценске уметности и музику; из области књижевности: Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Reč, Haiku pismo (часопис за хаику поезију), Detinjstvo (часопис о књижевности за децу), Mostovi (часопис за преводну књижевност), Treći trg; филологије и лингвистике: Језик данас, Lingvističke aktuelnosti, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Зборник Матице српске за славистику; религије: Искон (православни илустровани часопис), Источник (часопис за веру и културу), JUNIR godišnjak (издавач Југословенско удружење за научно истраживање религије); часописи из економије: Ekonomist online, Ekonomski anali, Poslovna politika; публикације о економском пословању и електронској трговини: E magazin (интернет издање часописа о свету електронског пословања, економије и комуникација), E trgovina, BIM – Biznis, Internet, Marketing (магазин о пословању на Интернету), Marketing Revolution; законски прописи: Cekos informator, ING-PRO paket propisa, Porez na promet (од 2005. нов наслов: PDV), Pro Info (часопис за примену прописа, праксу судова, органа управе и локалне самоуправе и правну науку), Propisi.net; природне науке: Зборник Матице српске за природне науке, Serbian astronomical journal; математика: Matematički vesnik, Filomat (издање Универзитета у Нишу), Kragujevac Journal of Mathematics, Match – communication in mathematical and computer chemistry, Nastava matematike, Visual mathematics; хемија: Хемијски преглед; медицина: Jugoslovenska medicinska biohemija, Stomatološki glasnik Srbije, Timočki medicinski glasnik; техника: Transactions FME (издање Машинског факултета у Београду), Nuclear technology and radiation protection. Како пронаћи електронску публикацију на Интернету? Најчешће полазимо од једне познате адресе за коју унапред знамо да припада одређеној области и пратимо линкове ка другим адресама. Већину електронских магазина можемо пронаћи преко неког од стандардних претраживача: Yahoo!, Google, AltaVista, HotBot, 52
Yugoslavia Infomap, Интернет Крстарица, Pogodak. Уколико преко неког од претраживача покушамо да пронађемо електронске магазине, па задамо речи за претраживање online, internet и magazin, врло је вероватно да ћемо добити као резултат све сајтове на којима се ове речи појављују у било ком контексту. Ипак, да не бисмо баш толико лутали, издавачи електронских часописа сами су се побринули да их нађемо: пријављују своје презентације на што већи број претраживача, сарађују са сајтовима сличног тематског опредељења тако што размењују линкове, рекламирају се на форумима који се баве сличним темама, шаљу обавештења о новим издањима преко mailing-листа својих посетилаца. Већ увелико на Интернету функционишу електронске књижаре које нуде своја издања, а и све већи број библиотека даје информације и нуди web адресар. Приступ електронској периодици – највећи број електронских часописа има бесплатан приступ (дневна штампа, књижевни часописи); постоји, међутим, и затворени тип – часописи који се могу читати само уз претплату, понекад врло високу (најчешће разни законски прописи); све чешћа су компромисна решења: део текстова је у слободном приступу, а остатак садржине може се читати или преузимати уз претплату (на пример: НИН, Vreme). Електронским часописима може се приступити и преко бројних корисничких сервиса какав је, на пример, КоБСОН – Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку. Преко овог сервиса на располагању је око 14.000 часописа и налази се на адреси: http://nainfo.nbs.bg.ac.yu/Kobson/ . Један од бољих домаћих корисничких сервиса је и Комуникација која садржи електронска издања тридесетак водећих часописа (преко 200 свезака) из свих области и дисциплина, са више од 3800 целовитих текстова; налази се на следећој адреси: http://www.komunikacija.org.yu . Примери листића израђених по скраћеном каталошком опису: НАСТАВА и васпитање. – Год. 1, бр. 1 (1952)- . – Београд : Савез педагошких друштава Србије, 1952- . – 24 cm Двомесечно сем јула и августа. ISSN 0547-3330 = Настава и васпитање
53
SAVREMENA škola. – God. 1, br. 1 (1946)-god. 17, br. 7/8 (1962). – Beograd : Savez prosvetnih radnika i nameštenika Jugoslavije, 1946 – 1962. – 24 cm Mesečno. – Dalje: Pedagogija = ISSN 0031-3807 PEDAGOGIJA. – God. 1 (18), br. 1 (1963)- . – Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije, 1963- . – 24 cm Tromesečno. – Raniji naslov: Savremena škola. ISSN 0031-3807 = Pedagogija ЗЕКА. – Год. 1, бр. 1 (1970)- . – Горњи Милановац : Дечје новине, 1970- . – 24 cm Петнаестодневно. ISSN 1450-8044 = Зека (Горњи Милановац) СУНЧАНИ сат. – Год. 1, бр. 1 (пролеће 1992)- . – Сремска Митровица : Културно-просветна заједница Сремске Митровице, 1992. – 25 cm ISSN 0354-2645 = Сунчани сат
54
Предраг Ђукић ; Златко Ахмић Библиотека града Београда
АУТОМАТИЗАЦИЈА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Библиотека града Београда преко свог Одељења за развој библиотечке делатности врши Законом дефинисане матичне функције у 263 школске библиотеке на територији града Београда. У раду са школским библиотекама на терену сретали смо се са разним покушајима аутоматизације и када год смо били у могућности да реагујемо на време трудили смо се да и библиотекарима и програмерима укажемо шта је све потребно да садржи један ваљан програм, јер без стандарда то је само један програм који библиотекара не ослобађа обавезе обаваљња низа послова у библиотеци прописаних законом. До сада смо имали разговоре са двадесетак програмера од којих је већина побегла главом без обзира када су схватили да аутоматизовати једну библиотеку, па и школску, уопште није једноставно како су првобитно замишљали. Мањи део њих се ухватио у коштац са проблемима а резултат су мање или више успешни програми. Детаљније ћемо вам представити један који је за сада највише одмакао у развоју и прилагођавању. Аутор је Синиша Ковачевић а програм је првобитно писан за ТШ „Петар Драпшин“ у Београду, да би касније ушао у употребу и у другим школама. Програм је намењен аутоматизацији библиотечког пословања библиотека основних и средњих школа. Рађен је у програму „Visual Basic 6.0“, а база података је „Microsoft Access 97“, а ради у Windows окружењу (верзије 98, NT, Millenium i XP). Од хардвера, потребан је персонални рачунар класе 386 или новији и штампач. Пошто је ово верзија 1.0, код које је гледано да покрива неопходан број библиотечких процеса, није предвиђен за раду у мрежном окружењу (интранет/Интернет). Предмет библиографске обраде су само монографске публикације, јер оне сачињавају 99% фондова школских библиотека. Када покренемо програм кликом на иконицу са десктопа, добијамо екран са основним опцијама:
55
Прва и најчешће коришћена опција је „Издавање“, односно, циркулација књига. Притиском на командно дугме „Листа чланова“ добијамо листу као на слици:
Чланови библиотеке могу бити сортирани по следећим карактеристикама: редни број, презиме и име, разред и одељење (подаци могу бити уписани арапским и римским бројевима или 56
словима, а у оквиру разреда, сортира се по одељењима: 22, 23, 33, 36, 37, III3, IV1, IV5, запослени-педагог, запослени-психолог, запосленирачуноводство и сл.) или по адреси. Дуплим кликом селектујемо члана са којим желимо да радимо, и његови подаци се појаве у горњем делу обрасца. Појављује се табела са књигама које већ има на задужењу, те можемо селектовати неку од њих и потом, пошто су се активирали тастери V (враћање) и P (продужавање рока враћања за још 15 дана), раздужити или продужити задужења.
Ако желимо да издамо нову књигу, кликнућемо на командно дугме „Листа књига“, и појавиће се листа књига која изгледа као на следећој слици:
57
Књиге које су означене сивом бојом су већ на задужењу, и не могу се задужити. Остале се могу селектовати дуплим кликом, када се у образац уписује текући системски датум, препоручени рок враћања (15 дана), а активира се тастер I (издавање), чијим се кликом књига уписује у листу задужених публикација. Потом можемо издати или раздужити неку другу књигу, или радити са другим чланом. Уколико је корисник прекорачио рок за враћање књига библиотеци, ти записи су обојени црвено, у обрасцу пише колико је прекорачење, и активно је командно дугме „Опомена“. Кликнувши на то дугме, штампа се опомена која у заглављу има назив и адресу библиотеке, а садржи корисниково име и адресу, наслове и податак колико је прекорачио рок за сваку књигу на задужењу, те колико је дужан да плати библиотеци за то. Следећа опција на главном менију је „Евиденција чланова“. Образац за уређивање базе података о члановима изгледа као на следећој слици:
Кликом на „Листу чланова“ добијамо листу уписаних корисника, која је веома слична листи корисника из дела програма за циркулацију фонда. Одатле их можемо селектовати, чиме се њихови подаци уносе у образац. Ту можемо променити неке податке (промену разреда и слично, Члански број и датум учлањивања, разумљиво, не можемо мењати), или корисника, ако нема задужених књига, и избрисати из евиденције. Наравно, можемо уписати и новог корисника. 58
Уколико приступимо томе, кориснику се додељује први слободан број, и уписује се системски датум. Остале податке о кориснику (презиме и име, разред и одељење (или назив предмета који предаје наставник кога уводимо у евиденцију, односно спрат и сектор установе, ако је реч о специјалној библиотеци), адресу, телефон и напомену о члану) уписујемо сами. Највећи део програма односи се на евиденцију библиотечког фонда. Формат записа је прилагођен UNIMARC-у, а „Евиденција књига“ се састоји од:
Каталошке обраде Блока за идентификацију Података за књигу инвентара
Каталошка обрада обухвата идентификовање и уписивање података о књизи у следећим групама поља: Одредница Наслов и подаци о одговорности Издање, издавање и издавачка целина Материјални опис Напомене ISBN УДК број
59
Поља „Одредница“, „Наслов и подаци о одговорности“, „Издање, издавање и издавачка целина“ и „ISBN“ су поновљива.
Блок за идентификацију садржи кодиране информације, које додатно описују публикацију. По default-у, већ су понуђене неке вредности, а у складу са претпоставком да већину фонда школске библиотеке чине монографске публикације на нашем језику. Подаци се могу уписивати или бирати из падајућих менија, где су наведене све вредности које се могу појавити у раду. У следећем обрасцу се уписују подаци који су неопходни за књигу инвентара, а који се не могу преузети из каталошких података или блока за идентификацију. То су:
Инвентарни број Сигнатура Цена Начин набавке (поље за начин набавке и поље за детаље о броју рачуна и добављачу, односно дародавцу) Повез Напомена
60
Треба уочити да је уз свако поље уз словно објашњење унета и UNIMARC ознака (у овом делу обрасца, 996а, 996b, 996c, 996d, 996e i 996f), чиме се настоји да се библиотекари навикну на постепени прелазак на аутоматизовану каталошку обраду а да се при томе одржи директна веза са ISBD структуром записа. Из тог разлога и сам распоред поља за упис на екрану подсећа на класичан каталошки листић. Књигу кроз све обрасце прати и јединствени ID број. Када унесемо све податке који су по UNIMARC-у обавезни, опције које нам се нуде су: „Памти“ и „Одустани“. Програм неће дозволити унос непотпуних података о књизи. Стандардне опције видимо у доњем делу обрасца: „Нови запис“, ако уписујемо нову књигу, „Модификација“ за измену података, „Исти наслов“, ако је набављено више идентичних књига (идентични подаци из обрасца „Каталошке обрада“), где се књизи додељује само нови инвентарни број и, уз претходну проверу података, спремна је за уписивање у базу. Увек је могуће приказати листу књига које се већ налазе у бази података (подразумева се да се могу сортирати по аутору, наслову, УДК или ISBN броју, издавачу, месту или години издавања, или по сигнатури). На овај начин се добија могућност сортирања по одређеном критеријуму које замењује лисни ауторски, насловни, топографски или стручни каталог (али без упутно-информативног
61
система). На исти начин могуће је добити каталог издавача, година издања и ISBN бројева. Овде се налази и претраживање, којим је могуће уз коришћење Булових оператора (AND, OR, NOT) комбиновати до три критеријума. Оно изгледа овако:
Уноси се један од следећих идентификатора: презиме аутора, име аутора, наслов, УДК, издавач, година издавања, место издавања, ISBN, ID књиге, језик, сигнатура, писмо или кључна реч. Одабира се неки од Булових логичких оператора, и притиском на тастер „Пронађи“, добијамо овакав испис:
62
Увиђамо да је могуће користити џокер знаке (? Који замењује 0 или 1 знак и * која замењује 1 или n знакова). Записи о свакој јединици могу се видету у пуном UNIMARC формату или у ISBD(M) класичном каталошком формату који је могуће и одштампати. Следећа опција на главном менију је „Књига инвентара“. Листа је идентична Обрасцу за инвентарисање монографских публикација:
Штампањем листе, она се смешта на формат А4 (landscape), а у врху сваке стране се налази заглавље са називима колона. Може се штампати цела или поједине стране (ако је дошло до измена у пољу „Напомена“, рецимо због коричења неке књиге).
63
Следећа опција је „Ревизија“ библиотечког материјала. Ревизијом се утврђује стварно бројчано и физичко стање инвентарисане библиотечке грађе према Упутству о ревизији и отпису библиотечке грађе, које се налази и у Help-у самог програма). Ревизија може бити редовна (једном у три године) и ванредна (у условима прописаним овим Упутством). Поступак је следећи: након уношења датума ревизије, добија се листа књига, поље за унос и командна дугмад као на слици. Књиге су иницијално сортиране по инвентарном броју, а он се може и унети у поље за унос у углу. Књига се нађе, и по потреби јој се, кликом на одговарајуће командно дугме, додели једна од четири вредности. Када завршимо са прегледом фонда, прелазимо на штампање извештаја. Штампају се четири листе јединица за расход, са одговарајућим заглављима и подацима. Следећа опција је „Преглед“. Ту можемо добити извештаје о издатим књигама у току неког датума, месеца, године, у неком временском интервалу, по сигнатури или по одељењу. Листа се штампа на А4 формату. Последња опција на основном менију је названа „Сервис“. Састоји се од два дела:
„Архивирање“ и „Преузимање“.
Архивирање се врши на дискету или хард диск. Тиме се ствара резервна база података, а уједно се подаци могу доставити библиотеци која води централни каталог, како би подаци могли бити обједињени у јединствену базу података фондова школских библиотека. Из тог разлога се, приликом инсталирања програма, тражи уписивање назива и сигле библиотеке. Вођење централног каталога библиотечке грађе је законска обавеза матичних библиотека. Из разумљивих разлога, то је до сада било немогуће или веома сложено (ако би се подаци са каталошких листића сваке библиотеке ручно уносили у централни каталог). Даљим развојем овог програма, изгледно је да би се овакав сервис могао уредити па би било довољно да школске и друге библиотеке само достављају своје податке на дискетама, како би се добио податак: Које књиге и друге публикације има поједина библиотека; У којим се библиотекама налази тражена публикација. Друга опција је „Преузимање“. Пошто је програм првенствено намењен школским библиотекама које имају веома сличне 64
библиотечке фондове програму је прикључена база података једне, већ аутоматизоване, школске библиотеке, која садржи 5.998 записа. Да би се процес уношења података о књижном фонду максимално убрзао, довољно је пронаћи књигу (претходно сортирање листа олакшава проналажење записа), селектовати је и убацити у формулар за евиденцију библиотечке грађе. Запис се затим комплетира тако што се упишу додатни подаци потребни за књигу инвентара. Потребно је све податке још једном прегледати, и кликом на дугме „Памти“, попуњавамо библиографску базу знатно брже него класичним ручним начином евидентирања библиотечке грађе. Програм је једноставан за коришћење, а уједно обухвата све што је потребно и за размену библиографских података и за пословање школских библиотека на садашњем нивоу развоја. Програм је уједно и веома безбедан за коришћење; пун је оквира за дијалог (dialog box), који нас упозоравају када желимо да начинимо неку значајну измену (брисање члана, непотпуни подаци за евиденцију корисника или књиге и слично). На крају да закључимо: Аутоматизација? Да, наравно. Ако ценимо своју струку и схватамо да су библиотеке врло важне институције онда би требало да се боримо да свој посао радимо крајње одговорно и у складу са постојећим Законом, правилнцима, упутствима и стандардима који регулишу обављање стручних послова у библиотекама.
65
66
Радован Мићић, Библиотека Матице српске Нови Сад
ПОТРЕБЕ ЧИТАЛАЦА И РЕФЕРЕНСНЕ ЗБИРКЕ ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА Деловање савремене школске библиотеке у бити је усредсређено на остваривање педагошког циља који гласи: Развијање културе читања свих врста текстова један је од кључних задатака васпитно-образовне делатности. „То је иманентно свим видовима делатности које развија библиотека, што подразумева да она у школи треба да буде, како каже Александра Вранеш, информациони, комуникациони центар који располаже различитим, вишеаспектно обрађеном грађом библиотечком и вешто, зналачки, инспиративно и занимљиво је презентира читалачкој публици кроз стимулативне програме за повећање читаности. При том, читаност се поима у најширем опсегу који подразумева обавештавање о чињеницама, појава и догађајима, проширивање знања стеченог учењем и студирањем, естетски доживљај прочитаног дела и усвајање културних, етичких и хуманистичких вредности. У поређењу са делатношћу традиционалних школских библиотека, која је окренута превасходно настави књижевности, савремена библиотека у школи подједнако подстиче читање као сазнајни процес делатности којом ученик развија своје рецептивне и конгитивне способности. У таквом њеном деловању незаобилазно место треба да имају референсне збирке. Још шездесетих и седамдесетих година 20. века, када су стандарди били значајна тема у разматрању развоја библиотекарства, општеинформациона, приручна и популарнонаучна литература дефинисана је као посебна, функционална целина у збирци публикација и јавних школских библиотека. Тих година и касније, у литератури о медијатекама указано је на значај секундарних и 67
терцијарних публикација у библиотечкој збирци и у раду са ученицима. Међутим, последњих деценија минулог века, школске библиотеке су своју делатност усмериле углавном на потребе за књигом у настави књижевности и у мањем опсегу у настави друштвених предмета. Када је на прелазу из 20. у 21. век дошло до модернизације метода и облика педагошког рада, с нагласком на индивидуалном раду ученика у свим областима наставе, нарасле су потребе за коришћењем функционалних и тематски различитих извора информација. Бројем недовољне и по садржају застареле збирке општеинформационе, приручне и популарнонаучне литературе у већини школских и делу јавних библиотека показале су се неприпремљенима да адекватно одговоре потребама за консулатативном литературом енциклопедијског и лексикографског карактера и за примереним приручницима из наставних области у којима су ученици припремали самосталне тематске радове. Суочени с тим, наставници и библиотекари по неписаном правилу упућују их у јавне библиотеке а у већим градовим у специјалне па чак и у факултетске и општенаучне библиотеке. Уз то, ни они сами немају у већини случајева могућности да у школској библиотеци користе актуелну стручну литературу о савременим методима и облицима педагошког рада. Оваква ситуација актуелизовала је као једно од приоритетних питања библиотечко-информационе и педагошке делатности стварање референсних збирки у школским библиотекама. По најопштијој дефиницији, у Малој Југословенској енциклопедији библиотекарства референсна збирка је скуп секундарних публикација, првенствено приручника, стављен на располагање корисницима ради консултовања. На другој страни, описујући збирку публикација у медијатеци, Бошко М. Влаховић је референсну збирку дефинисао са становишта њене посредничке, рефералне улоге управо као рефералну збирку. Истакавши да збирка књига у медијатеци мора бити опремљена рефералним носиоцима информација као помоћним средствима која упућују кориснике на одређене изворе, он се осврнуо на публикације рефералног карактера – 68
енциклопедије, библиографије, речнике, збирке задатака, регистре, индексе и друге секундарне и терцијарне публикације. Обе дефиниције упућују на закључак да референсна збирка обухвата на првом месту секундарне и терцијарне публикације које кориснике усмеравају на примарне изворе информација. У развијеним библиотекама које окупљају читаоце разноврсних интересовања она садржи био-библиографске, енциклопедијске и лексикографске изворе који корисницима пружају ексцептиране информације. Искуствено је потврђена потреба да у њој буду заступљене популарно приређене монографије, хрестоматије и сродне публикације, из којих читаоци могу сами ексцептирати потребне податке. Дакле, референсна збирка садржи публикације које читаоце упућују на примарне изворе и оне које садрже формално систематизоване податке или тематски обједињене чињенице. Заступљеност публикација индикативног и фактографског садржаја у референсној збирци условљена је потребама читалаца. У референсној збирци школске библиотеке она је сразмерна интензитету примене савремених метода и облика педагошког рада који подстичу нова читалачка занимања за публикације. Према искуствима у раду са читаоцима ученицима у школским и јавним библиотекама а делом и у општенаучним библиотекама, потребе за коришћењем публикација референсне збирке исказују најпре ученици старијих разреда основних разреда основних школа, који припремају самосталне писане радове, ученици средњих школа, који пишу семинарске радове, те матуранти, који припремају радове за завршни испит. Ученици старијих разреда основних школа користе публикације референсне збирке да би дошли до чињеница које уобличавају тематски у заданим радовима. Они их црпе из популарно приређених монографија или хрестоматија или из опсежнијих прилога у општим енциклопедијама. Референсне публикације користе, додуше ређе, и ученици нижих разреда основних школа, тражећи биографије дечјих писаца, описе појединих историјских догађаја или податке о значајним културним установама или индустријским објектима. Ученици и 69
старијег и млађег узраста користе енциклопедије, лексиконе и речнике да би упознали значење њима дотад непознатих речи са којима се срећу користећи референсне публикације. Ученици средњих школа упућени су на потпуније коришћење публикација референсне збирке. Теме њихових семинарских радова посвећене су актуелним појавама у друштву, развоју техничких дисциплина и појединих грана привреде, науке и културе, те они консултују егзактне текстове у специјалним енциклопедијама. Припремајући матурске радове читаоци средњошколци често долазе до литературе посредством скривених библиографија у приручницима референсне збирке. Посматрано у целини, од нижих разреда основне школе до матурских радова, консултовање публикација референсне збирке има образовни и васпитни карактер. Образовни карактер те самоделатности ученика исказује се у учвршћивању логичког читања и разумевања егзактног текста. Васпитни карактер остварује се у томе што је они, служећи се речницима, енциклопедијама, популарним монографијама, навикавају да проширују знање систематизованим чињеницама, да трајно употребљавају књигу као извор информација, да је пажљиво користе и да је чувају као културну вредност. Онако како је конципирана и потврђена у пракси, референсна збирка представља озбиљан али недовољно коришћен информациони потенцијал намењен не само ученицима него и наставницима, сарадницима у настави и библиотекама. Реч је разуме се о посебним референсним збиркама у школској библиотеци. Она која је за наставнике и сараднике у настави обезбећује секундарне и терцијарне публикације из психологије, педагогије, дидактике и сродних дисциплина, укључујући и критички избор монографија и зборника из тих области. Међу тим изворима посебно место имају текуће опште и специјалне библиографије а пре свега библиографије чланака из савремених педагошких часописа. Када је пак реч о радовима у часописима који су окренути савременим токовима наставе и образовања, референсна збирка треба да презентује наставницима и сарадницима у настави библиографске информације о тим радовима, 70
које ће креирати библиотекар школске библиотеке. На тај начин она ће заокружити информационе потребе које по речима теоретичара ваља да обезбеди медијатека и школска библиотека, а то су • сталан доток најактуелнијих информација о савременој васпитно-образовној технологији; • прикупљање, класификацију и обраду великог броја информација неопходних наставницима свих струка; • систематско праћење педагошке и других наука. Делатност референсних збирки у школским библиотекама усредсређена је на испуњавање информационих потреба читалаца, које су мотивисане новим процесима у настави и учењу. У блиској будућности развој модерних педагошких облика рада учврстиће њихово место у васпитно-образовној делатности.
71
72
Славица Јурић ОШ «Свети Сава» Бачка Паланка
ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО У ШКОЛСКИМ БИБЛИОТЕКАМА Они који раде у школским библиотекама сигурно су доживели и чули да колеге наставници као највећи преступ школском библиотекару рачунају ако га затекну да чита књигу у библиотеци. Тежина тог ''преступа'' је равна ситуацији у којој бисмо ми ушли на час и затекли наставника како предаје лекцију. Наведена ситуација, посматрана с тачке људских слабости, делује смешно - зар није нормално да библиотекар чита књигу и наставник предаје? Али, ако ову свакодневну сличицу посматрамо као симболичну визију, она ће нас упутити до апокалиптичне слутње по којој ће књига у школи бити омражен извор знања, баш као и предавање у настави. И једно и друго одавно је добило епитет традиционалног (у негативном смислу) метода односно извора знања. Модерног школског библиотекара, у том случају, никако не смемо затећи с књигом. Он прави лутке, граничнике, зидне новине, скупља графите и омогућава и бори се за простор на коме би деца без скривања могла да свој бунт нашкрабају у виду графита, пише реферате и домаће задатке, глуми, рецитује и игра, припрема квизове, препричава лектире, нарезује филмове, дели савете о методама учења и учи с децом, организује књижевне сусрете и чајанке с познатима и непознатима, бира и пушта музику на одморима... По истом том принципу модеран наставник ће све мање причати и бити директан преносилац знања, а све више пуштати децу да сама раде, спремати чудесна, забавна средства преко којих ће лакше савладати тешке лекције (мада постоји тенденција да такве уопште не постоје), налазити се у функцији вође, медијатора, организатора, посматрача, само не класичног наставника. Праксе чувених светских школских и дечијих библиотека најпре могу послужити као пример тога шта је модерно у библиотекама. Све су оне добро опремљене књигама, што их, међутим, не разликује од средњовековних скрипторија. Све имају идеалне или бар стандардне услове и о свима брине заједница. У условима развијеног света овакав однос према култури је традиционалан у квантитативном смислу. У нашим условима он би био квантитативно модеран. Модернизам у раду светски познатих дечијих библиотека 73
огледа се по другим садржајима, који су, у мањој или већој мери, везани за књигу и знање, понекад директно, али све више и све чешће индиректно, или чак без икакве видљиве везе с књигом. Рецимо, једна дечија библиотека у Монтреалу, поред очекиваних садржаја из основне делатности библиотеке, нуди и помоћ при изради домаћих задатака, шаховски клуб, луткарско позориште, радионице за израду уметничких предмета и сл. Библиотека за децу и омладину у Новоуралску (Русија) обезбедила је путем веб-сајта тестове за професионалну оријентацију ученицима завршног разреда основне школе, постављање анонимних питања психолозима, лекарима, а у самој згради још и забавне и рекреативне садржаје. У једној школској библиотеци у Колораду најмања деца читају библиотечком псу оно што су њима претходно читали библиотекари, а старија добијају као награду пицу на сваку десету изнајмљену књигу. Из понуда дечије библиотеке у Неверу (Француска) издвајамо податак да она има професионално запосленог аниматора деце који им књиге представља ''песмом, ономатопејом, покретом, гримасом'' и на тај и друге сличне начине помаже да деца ''улазе у књижевност, библиотеку, на крају и културу, зато што она то желе, хоће и својевољно чине.'' Закључак не морамо изводити сами, узећемо га из једног од чланака који приказују дечије библиотеке у свету: ''Широм света рад са децом је специфичан: леп, креативан, рекреативан и забаван.'' Дечије одељење једне наше библиотеке, вођено таквим модернизмом редовно приређује маскенбале. Личи ли она на светске и да ли је модерна на исти начин? Ако не успева укоричити похабане књиге, а добар део фонда јој труне у влази подрума, истовремено трошећи енергију и време за организацију маскенбала, бојимо се да то више није модернизација, него циркус од светских идеја и домаћих услова. С друге стране, ако библиотека прави луткарске и драмске представе и организује шаховске мечеве шта, онда, раде позоришта и шаховски клуб? Не треба онда да нас чуди језички и семантички парадокс у изразу ,,библиотека играчака'' при нашим вртићима у којима је једина сличност са библиотеком што деца размењују и изнајмљују играчке, а имају и ''научно одељење'' где се могу само играти, али не и носити играчке кући. Кад може библиотека да има шаховски клуб, зашто се играоница или играчкотека не би назвала библиотеком – вероватно су размишљали они који су кумовали имену игротеке! У оваквим терминолошким збркама и сваштарењу у пратећим делатностима библиотека за децу свих узраста најлакше се очитује до које је мере отишла профанизација институција. У светлу ових података није више проблем да ли ће се школска библиотека из храма књига претворити у музеј књига, него да 74
ли она треба да се из храма књига, да не би постала музеј књига, претвори у игранку без престанка. Најпоштенији међу озбиљним теоретичарима иновација у образовању, као што је Б. Влаховић, одвајају библиотеку од школских мултимедијалних центара, поштујући притом и традиционалан и ненадмашан извор знања и свих других вредности, какав је књига, али и увиђајући нужност окретања савременим технолошким помагалима као бржем путу до информација, који су више нужност савременог начина живота, него гарант квалитета знања. О томе се управо ради: о мери квалитета стечених знања и навика, а не о мери креативности, рекреативности и забавности начина на које се долази до тих знања. Ако се сложимо с чињеницом да у најранијем основношколском периоду та мера подразумева да је за однос према књизи врло битан и сам физички контакт с књигом, и спољашњи фактор изгледа књиге, и висока мера забавности и допадљивости садржаја књиге као и приступа књизи, онда, свакако, није промашај ако деца долазе у библиотеку да би се поиграла и површно прегледала нове сликовнице; нити да након читања Андерсенових бајки, али тек након читања, у школској библиотеци или медијатеци гледају цртане филмове урађене по тим бајкама; нити је неумесно да учитељ и школски библиотекар приреде такмичење у маскама или прављењу лутака по Андерсоновим јунацима. Велико је и отворено питање да ли ћемо развити и одржати интерес за књигу и за библиотеку код ученика старијег основношколског узраста држимо ли се и даље спољашњег фактора и сензационалистичког изазивања интересовања путем привлачних садржаја у библиотеци: гледања филмова, одговора на питања радозналим пубертетлијама, изложби модних иновација, јер их друге не занимају, сусрета с познатим спортистима и манекенкама, јер су им писци досадни, награђивање најупорнијег корисника брзом храном итд. Пресек стања у школским библиотекама Теоретски, у складу са савременим образовним технологијама и системима, школска библиотека је централно место у школи које повезује наставника, ученика и садржај предмета. Практично, међутим, наилази се на низ проблема који интеракцију наставе свих предмета и библиотеке онемогућавају и своде на минималне мере. Прва група тих проблема проистиче из законске регулативе која се односи на школске библиотеке. Ту подразумевамо проблеме око неусаглашености законских и подзаконских аката из библиотечке и из 75
образовне делатности, будући да рад школске библиотеке подлеже и једним и другим актима, и под надлежностима је и Министарства културе и Министарства просвете и спорта. Питање стручног надзора над радом школских библиотека, као и питање стручног испита библиотекара, рецимо, није решено ни новим законским актима у образовању. Тако у школској библиотеци, као врсти специјалних библиотека, може да ради и наставник са положеним стручним испитом у настави, а преко потребна библиотечка знања која би могао стећи полагањем стручног испита у области библиотечке делатности, и даље су ствар добре воље самог наставника и директора. Стручни надзор над школским библиотекама, логично, био је поверен матичним библиотекама, али су оне немоћне из више разлога. Прво, већина њих није у стању физички да стигне ни да обиђе све школске библиотеке. Друго, уколико и изврше надзор, саветодавни рад, увид у библиотечко пословање, њихове пријаве, захтеви, предлози и мере пред директорима школа готово да немају никакву снагу, јер је у питању друго министарство, и они их најчешће не поштују. Горе од те неусаглашености јесте непоштовање постојећих законских аката. Закон је приморао школе да оснују и региструју библиотечке јединице у оквиру школе, прописао одређене стандарде везане за простор, чување, обраду грађе, квалификациону структуру запослених и друге, али се тих стандарда ни после пар деценија школе углавном не придржавају. Најчешћа последица тог заобилажења закона у пракси наших школа јесте. скрајнуто место библиотеке у школи, а место библиотекара готово редовно резервисано за раднике нарушеног здравља, угледа или норме часова. Због оваквог немарног и запостављајућег односа према школској библиотеци и одговарајућем раднику у њој, произилазе проблеми везани за квалитет рада и испуњавање основних циљева рада школске библиотеке. Можемо навести читаву листу проблема које све можемо уочити већ на узорку од петнаестак школа, поготово мањих средина. Не треба много анализирати стање, довољно је теоретски погледати правилником прописан програм стручног сарадникашколског библиотекара, да бисмо закључили да се проблеми у раду школских библиотека индиректно одражавају и на наставу у оноликој мери у коликој су спрези ове две области. Ова група проблема, ма како хаотично и презасићено деловала, да се решити врло лако – применом законских норматива, међу којима је на првом месту пријем адекватног радника на релативно дужи период како школска библиотека не би служила за поткусуривање проблема с тзв. ценус-обрасцем у школама, што је случај у највећем 76
броју школа. Тиме бисмо постигли да школе добију стручне раднике у стандардизованим школским библиотекама, који би се, онда, могли посветити кооперативном раду са свим наставницима. Другу групу проблема везујемо за напред помињану неизвесну судбину књиге и традиционалне наставе. Ова група проблема ставила је и наставника и школског библиотекара, као стручног сарадника у школи, у ситуацију да се довијају како да осавремене свој рад и укључе у савремене технолошко-образовне процесе. Резултати анкетирања спроведеног у неколико основних школа чија су циљна група били наставници, углавном хуманистичких наука, учитељи и ученици, пружају нам неке смернице при покушајима унапређења рада школске библиотеке и интеракције школске библиотеке и наставе. Анкетирању наставника и учитеља, поред пресека стања тренутне кооперације са школском библиотеком, био је циљ да испита њихову упућеност у могућности интеракције школске библиотеке и наставе у основним школама, као и њихову спремност да се сарадња спроведе и унапреди. Резултати анкетирања наставника говоре да они чврсто стоје на позицији да библиотека остане класична библиотека, најбољи извор знања- књига, а осмишљавање часа искључиво делокруг наставника, те да рекреативним и забавним садржајима у циљу привољавања ученика књизи и знању није место у школи, а најмање у школској библиотеци. С једне стране, наши су наставници схватили бесмисленост спољашњег, сензационалистичког приступа сазнавању, с друге-ригидни су и несклони било каквој неуходаној пракси. Насупрот наставницима, анкетирани ученици би радо видели библиотеку у неком другом светлу: примали помоћ у библиотеци за писање домаћих задатака, добили на готово кратко препричане школске лектире, слушали музику и играли едукативне игрице, користили Интернет, гледали филмове, а добрано би је опскрбили стриповима и тинејџерским листовима. Резултати упитника међу ученицима показују да ученици дају предност оном што се у савременој технологији наставе зове БИЦ (али, с много елемената клубске атмосфере, уместо научно- истраживачке), у коме би библиотека постала сервис разноврсних услуга, а ученици корисници тих услуга до којих би лако и брзо дошли, и све то уз много, много забаве. Анализом одговора анкетираних ученика закључујемо да они немају никаквих одређених замерки постојећој школској лектири, референсној збирци, ни библиотечком фонду, ни наставнику, ни библиотекару, ни часу, они би ''само'' да не морају да размишљају о књизи. Није проблем ни време, ни енергија, који су исто тако потребни 77
и за сурфовање по интернету и за гледање филма, него у жељи за што лакшим менталним процесима; они су, стога, за готова и брза решења: лектира на Интернету, екранизација да не мора да замишља, домаћи неко други да напише, књиге само да прегледа и добије награду... Као закључак можемо истаћи да се модернизовање школске библиотеке одвија на два плана: 1. аутоматизација обраде података и опремање библиотеке да би се могла трансформисати у библиотечко- информациони центар школе 2. осмишљавање и спровођење нових активности у раду школске библиотеке, с циљем да се ученици приведу и приволе сазнавању, самосталном истраживању, размишљању и култури Први план не подразумева само да библиотекар има рачунар и одређени програм за електронску обраду података, него да и ученици и наставници имају приступ бази знања сопствене и других библиотека, као и да знају или имају стручну помоћ за тај приступ ради самосталног истраживања у васпитно-образовном процесу; такође, подразумева да се реализација појединих наставних садржаја са кабинета и класичних учионица преоријентише на школске библиотеке тј. медијатеке, мултимедијалне центре, односно библиотечкоинформационе центре. Нема никакве двојбе треба ли и користи ли овај вид квантитативне модернизације. Он је цивилизацијска нужност, питање је само имају ли школе средстава и услова за то. Други план отвара питања која нису само техничке природе, него методичке, етичке и суштинске јер се тичу начина популаризације књиге, културе, процеса сазнавања и учења, наставе, а да се, притом, не изневери суштина и природа истих. Наравно, наши ученици не могу бити свесни ни те дилеме, ни наше одговорности, ни опасности од посезања за разним модалитетима популаризације, али пред оваквом моралном дилемом наћи ће се сваки поштовалац писане речи и наставник који треба да одређеним методичким поступцима приближи детету, рецимо, књигу. Да ли ће се, кад и колико при обради ''Тома Сојера'' послужити екранизацијом романа и популарном песмом Ђорђа Балашевића на чајанци на којој ће се у библиотеци расправљати о данашњим Сојерима, а да се не изневери природа литерарног предлошка; да ли ће у тој расправи бити најбучнији они који књигу нису прочитали; и да ли ће то све, уопште, имати дугорочног ефекта, питање је којим се могу бавити, његове ефекте пратити и оцењивати и наставник и библиотекар у заједничкој жељи да утичу на квалитетно читање и оформе истинска знања и 78
критичко мишљење код ученика. Притом, највеће је умеће и наставника и библиотекара да пазе да популаризација књиге не склизне у популизам и подилажење оним потребама савременог ученика које сами нисмо желели одваспитати, а које им се широкогрудо нуде у свим ваннаставним садржајима. У ваннаставним садржајима, којима се врата школа отварају не би ли се ова прилагодила савременим младим нараштајима, лежи следећа велика опасност за наставу и функцију школске библиотеке. Неко је тај уплив ваннаставних, популистичких, субкултурних садржаја у школе подметнуо као хуману ''школу по мери детета'' која као таква више не би била затворена институција изнад детета и дечијих потреба. Заговорници овакве школе су скројили врло уске мере том детету, хипотетички полазећи, рецимо, од тога да је дете неспособно да схвати уметност речи, ако јој не претходи, следи или прати слика, музика, забава и трик. Оно што важи за школу, важи и за школску библиотеку као малу институцију унутар веће институције. Није на одмет још једном истаћи да и процес интеракције рада школске библиотеке и наставе треба да иде у смеру да институција култивише ученика, а не да ученик профанише институцију. Превазилажење супротстављености традиционалног и модерног у раду школских библиотека Занемарујући, засада, наговештаје из Министарства просвете и спорта да ће рад школских библиотека бити потпуно под ингеренцијама овог министарства, у овом тренутку можемо саветовати постојећим школским библиотекарима низ мера за унапређење рада школских библиотека, не обзирући се на дијахрону поделу на традиционално и модерно у раду школских библиотека. Већина предложених мера иновантне су у хронолошком одређењу - досада их, можда, нисмо користили. Ипак, у складу са идејом целог рада да традиционално схватимо као протежирање и неговање традиционалних вредности, међу којима је квалитетно читање, трајност и дубина стечених знања, способност размишљања и критичког односа према сазнатом, једном речју - култивисање и ученика и наставника, можемо рећи и да је већина предложених мера, ипак, традиционална. Намерно смо се клонили препоручивања мера за популаризацију библиотека и васпитно-образовног процеса које су лаког и забавног карактера. Предложене мере су зато, по нашем мишљењу, добар начин да се супротстављеност традиционалног и модерног превазиђе: оне су модерне у техничко- технолошком смислу, а по систему вредности традиционалне. Зато бисмо предложене мере могли разврстати на оне које проводите на ширем макроплану и оне које проводите на 79
микроплану своје школе, пре него на мере које су традиционалне и модерне. МАКРОПЛАН (ван школе) Обавезно положите стручни испит из области библиотечке делатности таман да имате већ положен стручни испит за наставу. Он није формалност, откриће вам озбиљност посла којим се бавите без обзира на то што је библиотека у којој радите мала, а испит исти као за оне што раде у већим и значајнијим библиотекама. Он ће вас оспособити да квалитетно и по стандардима радите свој посао. Уколико се руководство школе опире вашем полагању стручног испита, позовите се на законодавство из библиотечке делатности и на дужност општине да плати ваш стручни испит. Распитајте се и успоставите сарадњу, саветодавни и консултативни рад са матичном библиотеком. Тражите да вам на адресу школе и личну (у случају да се у школи загубе или не доставе вама) шаљу дописе и позиве о организованим облицима стручног усавршавања, иновацијама и изменама у области библиотечког пословања. Успоставите сарадњу са другим школским библиотекарима, размените искуства и идеје, планирајте заједнички рад. Нема никакве сметње да формирате струковно удружење, поготово ако сте релативно дуго и стално запослени у библиотеци и планирате да у њој и останете. Набавите све законске акте из делокруга просветне и библиотечке делатности, упознајте се са својим дужностима, али и правима, и инсистирајте да се она остваре тј. учините све да своје обавезе испуните. МИКРОПЛАН (на нивоу ваше школе) Направите једно предавање за Наставничко веће на коме ћете колеге упознати са врстом свог посла како би га више уважавали. Служите се очигледним средствима. Демонстрирајте им путем видео- бима или графоскопа изглед каталошког листића, странице Књиге инвентара, Књиге приновљених и расходованих публикација, Књиге дневне статистике и тумачите им шта подразумева библиотечка документација и какав је њен смисао, изнесите статистичке податке о 80
81
најчитанијим књигама, о броју изгубљених и замењених књига годишње и слично. Поткрепите своје предавање позитивним искуствима других, напреднијих школских библиотека. Разбијте заблуду да медијатека служи искључиво за умножавање наставних листића и издавање покретних наставних средстава. Уколико још немате или је постојећи Правилник школске библиотеке застарео, направите предлог новог и тражите да се на Наставничком већу усвоји. Направите и Кућни ред библиотеке, пре свега, за ученике, регулишући њиме ситнице које нису ушле у Правилник библиотеке. Тражите да се он поштује. Не дозволите да у Годишњем програму и плану школе не добијете место бар какво имају педагог, психолог, социјални радник школе, тј. као остали стручни сарадници. Ажурирајте сваке године и свој план и свој годишњи извештај, не дозвољавајући да се он формалистички преписује. Тражите да набавка књига и других средстава о којима бринете уђе у финансијски план школе, што је и законска обавеза. Тражите и да ваше стручно усавршавање уђе у финансијски план школе и захтевајте да се оно испоштује, а ако не, наведите то у извештају и пребаците исто у план за следећу годину. Не избегавајте учешће у раду стручних органа и тела школе. Обавезно уђите у Тим за развојно планирање и у њему понудите своју визију и детаљно разрађен план/ пројекат за развој библиотеке и њену трансформацију у БИЦ уколико то у вашој школи није учињено. Моду отварања и опремања тзв. мултимедијалних учионица по школама (у којима се, углавном, и даље ради на класичан начин, а које су недоступне наставницима ученицима, па и вама, јер се у њима одвија настава највећим делом дана) искористите да образложите колико је много рационалније, корисније и ефикасније имати мултимедијални центар тј. трансформисати класичну библиотеку у БИЦ. Набавка стручне литературе за наставнике треба да иде преко вас. Заједнички правите план набавке почетком школске и календарске године (претплата на преиодичне публикације). На огласној табли или неком другом видном месту истичите повремено списак нових књига и друге грађе. У школским новинама, уколико постоје, прикажите их. Повремено са ПП службом у школи осмислите и спроведите анкете и међу ученицима и међу наставницима, испитујући пре
провођења неке активности, њихово мишљење, жеље, интересовања. Презентујте резултате и анализу анкете анкетиранима. Успоставите сарадњу са Саветом родитеља. У школи постоји тзв. родитељски динар. Предложите начине доласка до материјалних средстава за обнову библиотечког фонда и опреме. Рецимо, уз сагласност родитеља, наплаћујте ученицима услуге фотокопирања, скенирања, нарезивања... Обратите се циркуларним писмом појединцима, организацијама и удружењима у којем је ваша молба за спонзорисање или ктиторство за набавку књига, опреме, наставних средстава и техничких помагала. Организујте пројекцију актуелног филма са трибином о њему, коју ће водити наставници или неки гости, извођење игроказа који је спремила драмска секција и слично, а за улазницу тражите књигу. Учествујте у Дечијој недељи садржајима који ће књигу популарисати. Рецимо, хепенинг у коме ће свако дете бити књига која му се највише свиђа и коју ће оно представити на било који начин: речју, сликом, маском или костимом. Учествујте у обележавањима јубилеја и прослава, али нека сами иницирајте: Светски дан књиге, рецимо. Будите иницијатор тог обележавања на нивоу општине, тражите помоћ од општинских власти. Са члановима библиотечке секције осмислите начин обележавања тог и сличног јубилеја сваке године, увек на нов начин. Иницирајте и организујте такмичења или смотре у оним областима у којима оне не постоје: реторика, дебатни клуб... Путем снимака ТВ- репортажа, документарних филмова, интернета организујте серију виртуелних путовања у друге библиотеке, друге земље и пределе, друге градове, музеје и слично, пратећи интересовање и реакције деце на овакав начин учења. Тражите од њих да изнесу своје утиске, примедбе, жеље и уградите их у планирање даљег рада. Осмислите перманентне курсеве у обуци за писање реферата, састава, извештаја, поздравних говора; не пишите их уместо деце. Са ученицима осмог разреда (у средњој школи са свима), члановима библиотечке секције, почните да правите приручне библиографије школског листа, потом и постојећих стручних часописа и обавестите наставнике и ученике шта сте урадили. 82
Формирајте малу архиву материјала и грађе које се у школи најчешће загубе и баце: сценарији са школских приредби, припреме за огледне часове, занимљиве плакате, шеме и приказе на паноима, репрезентативни прилози са зидних новина по школи (од фотографија до дечијих цртежа, скулптура и др), радове ученика и наставника, тимова ученика и наставника насталих као резултат припреме за такмичења, смотре, конкурсе (не морају то бити само ученици и наставници ваше школе). Уколико школа има сајт, обавезно презентујте школску библиотеку на њему, а ако нема, иницирајте и учествујте у прављењу сајта школе, као дела програма екстерног маркентинга школе, у коме важну улогу има школски библиотекар тј. библиотека. Уколико већ нисте, набавите рачунар и неки од програма за електронску обраду података за мале библиотеке. Не пропуштајте ниједан курс за обуку за рад на рачунарима (мултимедијални часови), у школи или граду.
83
84
Милица Кирћански Градска библиотека Нови Сад
ОБАВЕЗА И МОГУЋНОСТИ СТРУЧНОГ ОСПОСОБЉАВАЊА И УСАВРШАВАЊА ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКАРА У јединственом библиотечко-информационом систему Србије, који обједињује рад свих типова библиотека, школске библиотеке су најбројније. Чињеница да постоји велика мрежа библиотека основних и средњих школа деценијама није подстицала ресорно министарство, локалне управе, запослене у школама и ширу друштвену заједницу на већу одговорност према овим библиотекама. Званично, закони су регулисали статус и рад школских библиотека, али, у пракси је објективно изостала брига о њима: није постојала јасна државна стратегија по питању континуираног залагања за библиотеке основних и средњих школа, није било потребног улагања и дефинисаних перспектива развоја. Паралелно са спровођењем реформи у образовању, о проблематици школског библиотекарства говорило се, у оквиру струке, већ седамдесетих година прошлог века, на југословенском нивоу. Школске реформе из 1977/78. и 1990. године предвиделе су нову концепцију образовно-васпитног процеса који представља увод у перманентно образовање. Да би испратиле такве процесе, школске библиотеке су морале ускладити методе и облике рада. Циљеви су теоретски били јасно постављени, али трансформација ових библиотека није спроведена у пракси, због чега се одвијао неприродан процес реформе школа и наставних програма, а да се при том није ни размишљало о реформисању библиотека. Након продора технолошких иновација, земље развијеног запада убрзале су прилагођавање библиотека информатичком окружењу, чиме су биле обухваћене и школске библиотеке. Наше ''школске библиотеке, као део образовно васпитног система који контролише држава, највише су осетиле терет зависности од државног система. Најбројније, а занемарене и маргинализоване, са недореченим и непрецизним прописима који регулишу њихов рад, најчешће су како-тако радиле, са проблемима који су се гомилали. Након усвајања одређене нормативе и Минимума југословенских стандарда за школске библиотеке (1973) ситуација се није поправила, јер се донета правила најчешће нису поштовала. Када су законом регулисане функције матичности, школске 85
библиотеке су почеле да се ослањају на помоћ матичних служби народних библиотека одређених за ту надлежност.''7 Тематски, стручни библиотекарски скупови библиотекара расветљавали су проблеме у раду школских библиотека, предлагали решења и одређивали правце њиховог развоја, доносећи квалитетне теоријске радове који и данас служе као консултативна литература.8 С обзиром да је рад школске библиотеке саставни део рада школе, улога, значај и удео ових библиотека у образовно-васпитном процесу је децидирано одређен. Законски прописи из области образовања имају приоритет у примени на рад школских библиотека и односе се на простор и опрему, степен и врсту школске спреме, полагање стручног испита, цену услуге у образовању и програм рада стручног сарадника-библиотекара. Прописи из области библиотекарства (Закон о библиотечкој делатности, Сл. Гласник РС, бр. 34/94) примењују се у оном делу рада који није регулисан прописима из области образовања: вршење матичних функција у библиотекарству, врсте стручних послова у библиотеци, стицање стручних звања, евиденција библиотечке грађе и ревизија и отпис фондова. Примена законске регулативе два одвојена, независна министарства произвела је делимичну конфузију, недореченост и проузроковала усложњавање проблема у раду школских библиотека. Приоритет у примени прописа из области образовања константно ограничавају и сужавају квалитет обављања стручног библиотечког дела посла, у делатности која је високо стандардизована и налази се у јединственом систему. ОБАВЕЗА УСАВРШАВАЊА Закон у Србији одредио је степен образовања, врсту и обим послова стручних сарадника-библиотекара школских библиотека и 7
Библиотека Гимназије ''Јован Јовановић Зма''ј у Новом Саду : магистраски рад / Милица Кирћански. – Београд, 2007. – стр. 59-60 8 Радови са Саветовања на тему Књига као инструмент образовања и функција школске библиотеке, одржаног у Београду, 1975. године и објављени у: Заједница библиотека. – 6, 3 (1975); Bibliotečno-informacijski centa rkao faktor unapreñivanja odgojno-obrazovnog procesa u organizacijama odgoja i obrazovanja : zbornik radova meñurepubličkog savjetovanja Rijeka, 10-11. prosinca 1981. – Rijeka : Društvo bibliotekara Rijeka, 1982; Библиотекарство на крају века 2 : зборник радова / Друго саветовање библиотекара Србије, Врњачка Бања, '96. – Београд : Библиотекарско друштво Србије, 1997; Библиотекарство – традиција и промене / XIII Скупштина Савеза друштава библиотечких радника Југославије, Аранђеловац, мај 1990. – Београд : Савез друштава библиотечких радника Југославије : Друштво библиотечких радника Србије, 1990.
86
предвидео обавезу њиховог стручног усавршавања. То би значило да у нашим основним и средњим школама раде стручњаци који правилно извршавају стручне послове, испуњавају специфичне задатке образовно-васпитног процеса, перманентно раде на стручном усавршавању, непрестано прате и одговарају на нове потребе и захтеве својих корисника. Обавеза усавршавања школских библиотекара и медијатекара (праћење нове педагошке литературе, стручне литературе и периодике из области библиотекарства, учешће на стручним семинарима и саветовањима, полагање стручног библиотекарског испита, стицање вишег степена стручне спреме, сарадња са народним и другим библиотекама и библиотекарским удружењима, учешће у раду актива и секција школских библиотекара на нивоу општине, града и шире итд.) саставни је део посла. Рад школских библиотека детерминисан је функцијама које оне имају у систему образовања. Њихово спровођење треба да је обавезно и усклађено са захтевима наставних планова и програма – чиме би школска библиотека била активно укључена у процесе наставе. Међутим, реална ситуација је другачија и забрињавајућа. У односу на велику бригу око формалноправне регулативе библиотечке делатности, развој школских библиотека у пракси је изостао, због подвајања делатности. По досадашњим школским законима библиотека се ''подразумевала'', али су се њена функција и статус препуштали правним актима најнижег, неимперативног типа каква су, на пример, упутства (Упутство за рад школске библиотеке). Ако се зна да савремени концепт наставе помера тежиште наставничког ангажовања на активније укључивање ученика у наставни процес (самостално учење, истраживање, закључивање, тимски рад, припрема за доживотно учење), школска библиотека мора да испуни нове захтеве: она добија централно место у школи у ком почиње припрема наставе, где се одвија значајан део наставног процеса и спроводе савремени облици наставе и ваннаставне активности. Рад библиотекара у школи је врло комплексан и обухвата ангажовање у извршењу свих функција (образовно-васпитне, библиотечко-информационе и културне и јавне): посредовање у приступу (и вредновању) изворима знања и оспособљавање корисника за коришћење библиотечке грађе и различитих извора информација; обављање стручних библиотечких послова и активна културна и јавна делатност. С обзиром на бројне задатке и разноврсност послова, јасно је да само стручан кадар, који поседује широке компетенције, може одговорити на специфичне захтеве које пред њега постављају школа и различите групе корисника – ученици и наставници. Људски ресурси у школским библиотекама често представљају пресудан фактор у 87
успешном раду, због чега су перманентно оспособљавање и усавршавање и учење током читавог живота императив професионалног и квалитетног испуњавања свих задатака. Пре конкретизовања постојећег стања, неопходно је још једном подвући дистинкцију између стручног оспособљавања и усавршавања: стручно оспособљавање је стицање потребног знања и вештина из области библиотекарства, у циљу сагледавања и овладавања комплетним пословањем у делатности; стручно усавршавање подразумева већ усвојено основно, свеобухватно знање у струци и представља надградњу постојећег нивоа знања. Наша реалност је таква да је већини школских библиотекара у Србији преко потребно стручно оспособљавање – док се стручно усавршавање спроводи у много мањем обиму. То је последица примене претходно поменутих прописа и недовољне бриге друштвене заједнице према школским библиотекама. Бројне нејасноће и пропусти одразили су се у пракси: школске библиотеке су се нашле у незавидном положају, док су матичне библиотеке и даље подносиле највећи терет око стручног оспособљавања школских библиотекара за рад. Законски пропис по ком школски библиотекар није обавезан да полаже стручни испит из области библиотекарства уколико је положио стручни испит из области образовања, унапред је одредио професионалну структуру запослених у школским библиотекама: то су, често, наставници који више не раде у настави или они који немају довољан фонд наставних сати. Ретко се дешава да школа запосли професионалног библиотекара или да од школског библиотекара захтева полагање стручног испита из ове области. Због тога не чуде изостанак чак елементарног знања из библиотечке делатности, велика флуктуација запослених у школским библиотекама, деградирање статуса стручног сарадника-библиотекара, незадовољство корисника и лоша организација и рад. Школски библиотекар, према степену инкорпорираности у школски миље, више припада школи него библиотекарству иако обавља послове који се разликују од од примарних послова школе као институције. У његовом послу не постоји подела рада – он обавља све стручне послове, од најмање сложених до најстручнијих, нема узор у непосредној близини и не може му нико пружити помоћ. О врсти, обиму и тежини стручних послова школског библиотекара његово радно окружење зна мало, или има погрешну представу и заблуде да су стручни библиотечки послови по природи ниже сложености. Матичне библиотеке - обављајући матичне функције као послове од општег интереса у библиотекарству, а остварујући их и у 88
мрежи школских библиотека, савесно, редовно и упорно раде на стручном оспособљавању школских библиотекара и пружању комплетне стручне помоћи. Уочени пропусти у пракси и изостанак законске регулативе у спровођењу неопходних мера за развој школских библиотека (на које матичне библиотеке непрестано указују), наметнули су матичним службама конкретне програме и активности, у циљу отклањања пропуста. На стручним састанцима/семинарима организованим за школске библиотекаре детаљно су – теоријски и практично, обрађене теме из свих сегмената библиотечког пословања: - организација рада школских библиотека (простор и опрема, фондови, корисници, кадар и постојећи стандарди) - класификација библиотечке грађе - каталогизација библиотечке грађе - израда дугорочног и оперативног плана и програма рада - евиденција, статистика, извештаји. На овим семинарима увек се пружају и нове информације из области струке: измене и допуне УДК бројева, кратак преглед тематских излагања на одржаним стручним скуповима, нови наслови стручне литературе, правци развоја у библиотекарству итд. Ипак, школски библиотекари су најчешће захтевали да матичне библиотеке организују тематске радионице за потребе практичног учења одређеног процеса рада. Бројни семинари за школске библиотекаре бавили су се и темама за које можемо рећи да пружају стручно усавршавање. Актуелност тема је била несумњива, али садржина и количина информација су морале бити разумљиве, пријемчиве и релативно применљиве у нашим условима. Сврха усавршавања је, пре свега, у свеобухватном сагледавању делатности и правца развоја; стицању нових знања; буђењу интересовања за промене и унапређење струке. Неке од тема су побудиле посебну пажњу школских библиотекара: шта је и како функционише информациони центар школе; како аутоматизовати пословање; некњижна грађа у школској библиотеци; како ради савремени библиотекар; шта су то референсне услуге; иновативни и атрактивни садржаји; стандардизација библиотечког пословања итд. Судећи по претходно реченом, обавеза стручног усавршавања школских библиотекара, у недостатку самоиницијативе или инсистирања школе, била је, већином, подстицана од матичних библиотека – у смислу преузимања обавезе припремања и организовања стручних предавања, пружања индувидуалне стручне помоћи, информисања о стручној литератури и позитивним 89
искуствима у пракси, посредовања у успостављању контаката и сарадње између школа, са библиотекама, установама културе, књижевницима, ствараоцима. Истовремено, предочавана је неопходност промена: увођење нових метода и облика рада, потреба за континуираним усавршавањем библиотекара, овладавање вештинама коришћења нових технологија и информациона писменост. МОГУЋНОСТИ УСАВРШАВАЊА Савремене библиотеке и актуелно доба (које зову ''век знања'') захтевају од библиотекара широко знање, информатичку и информациону писменост, широке компетенције и доживотно учење што мора да буде, превасходно, лична одлука. То, такође, друштво треба да подстиче, не само формално, већ системски, улагањем у развој школских библиотека и људске ресурсе и дефинисањем приоритета. Приоритет у примени прописа из области образовања годинама је штетно утицала на обављање стручног дела посла, и то у области која је високо стандардизована. Обавеза стручног усавршавања школских библиотекара прописана је и саставни је део обавеза, али се она не спроводи доследно - иако су могућности бројне: - самообразовање уз стално праћење и изучавање стручне литературе - коришћење часописа и свих других извора информација - учешће на стручним скуповима - стицање већег степена образовања - сарадња са осталим библиотекама, установама, удружењима – у региону и шире - праћење издавачке продукције - компаративно изучавање рада школских библиотека у земљама у окружењу и у свету - проналажење и примена модела успешног рада - проучавање и примена међународних смерница итд. Од 2005. године, Министарство просвете је изменило законску регулативу која се односи на полагање стручних испита у установама образовања и, према Правилнику о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (Службени гласник РС, бр. 22/05), запослени у школским библиотекама имају обавезу полагања испита за стицање лиценце, али не по програму стручног испита из библиотечке делатности. Испит се полаже пред комисијом коју именује Министарство просвете, а по сасвим другачијим пропозицијама, које ни по квантитету ни по квалитету не предвиђају свеобухватно 90
овладавање библиотечким пословањем. Уведено је полагање испита у облику есеја, након што је кандидат стручна знања стекао усавршавајући се код ментора, бираног из редова школског кадра, који мање познаје библиотекарство од самог кандидата. По најновијем тумачењу и пракси на терену, просветни инспектор преузима улогу ментора и библиотечког инспектор. Такође, није прецизирано да ли се лиценца стиче као елементарни услов за рад у школској библиотеци или као виши степен усавршавања. Ове измене прописа у великој мери подривају функцију матичности која је своју сврховитост безброј пута потврдила, у годинама које су за нама. Драматичне промене и конфузија око статуса и рада школских библиотека не указују на добре перспективе њиховог развоја. Охрабрује чињеница да се, у поступку уређења система образовања у Србији (а у циљу усаглашавања са нивоом квалитета образовања у ЕУ) приступило увођењу стандарда у наше школство. С обзиром да је библиотечко-информациона делатност по природи струке високо стандардизована, започело се са дефинисањем стандарда у овој области. Они су обухватили комплетно пословање школских библиотека, од уређења до коришћења, уз обавезу примене свих прописа из области библиотечко-информационе делатности и образовања – што представља ''историјски моменат за школске библиотеке у Србији јер, по први пут се детаљно, стручно, по прописима и стандардима, уређује њихов рад'' (коментар проф.др Александре Вранеш). У поступку је усвајање ових стандарда од стране надлежног министарства и када то буде урађено, примена стандарда у раду школских библиотека биће обавезујућа. Едукација која се спроводи кроз пројекте акредитоване од Завода за унапређивање образовања и васпитања - на семинарима за школске библиотекаре - може пружити добре резултате уколико садржина одобрених програма квалитетом испуњава критеријуме библиотечко-информационе делатности и основне, образовно-васпитне функције, уз инплементацију савремених облика рада и иновативних метода. Усавршавање школских библиотекара, осим кроз поступак стицања лиценце, биће подстакнуто само уколико се ресорно министарство и руководство школе одговорно понашају и: схвате значај и улогу школске библиотеке у систему образовања; сагледају библиотекарство као посебну, независну, специфичну науку и делатност и подрже континуирану едукацију као императив успеха. Матичне библиотеке на територији Србије се и даље, са неизмењеном одговорношћу, континуирано залажу да унапреде 91
делатност, отклоне неправилности у раду и пруже стручну помоћ библиотекарима школских библиотека. Добри резултати су потврда систематског рада са школским библиотекарима, правовременог реаговања, редовних састанака и садржајних програма. Кључ успеха су јасно постављени циљеви, подршка државе за њихову реализацију и вредновање знања. Када државни органи и укупна друштвена заједница прихвате библиотеке као темељ културе, подршку сваком облику образовања и значајан чинилац за просперитет друштва, потенцијали библиотека биће више искоришћени. У типолошком разликовању библиотека (које све чешће губе различитост), школске библиотеке су на почетку низа, јер отварају врата за коришћење библиотека током читавог живота. Коначно, библиотечкоинформациона делатност и наука су јединствене – разликују се само корисници и њихове потребе.
92
Марина Митрић Народна библиотека Србије Београд
ЈАВНЕ И ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ : САРАДЊА И ЗАЈЕДНИЧКО КОРИШЋЕЊЕ РЕСУРСА 1. Увод Низ докумената говори о потреби сарадње школских и јавних библиотека. Основ за ту сарадњу постоји у различитим међународним документима која се односе на рад школских и јавних библиотека (ИФЛА/УНЕСКО документи: Манифест за јавне библиотеке, Смернице за развој јавних библиотека, Манифест за школске библиотеке, Смернице за школске библиотеке, Смернице за библиотечке услуге за децу и Смернице за библиотечке услуге за младе), али и у важећим националним прописима који регулишу поједине сегменте рада школских библиотека (Правилник о програму рада стручних сарадника у основној школи и Правилник о програму рада стручних сарадника у средњој школи). Услови у којима ове библиотеке раде, као и њихови досадашњи резултати, такође, упућују на неопходност сарадње и заједничког деловања. Заједничко коришћење ресурса и осмишљавање и пружање услуга допринеће и много бољим резултатима обе библиотеке у једној локалној заједници – јавне и школске, а добробит корисника је њихов заједнички циљ. Овде треба нагласити разлику између матичних функција (које су законска обавеза и институционални ниво изградње мреже библиотека у Србији) и сарадње школских и јавних библиотека (матичних, али и оних других – општинских народних) која подразумева различите облике сарадње на добровољној основи. Законски основ за вршење матичних функција налази се у чл. 7 Закона о библиотечкој делатности (Сл. гласник РС, бр. 34/94) који прописује да се “матичне функције у библиотечкој делатности утврђују ради остваривања јединственог и стручног обављања библиотечке делатности и њеног унапређења”. Облици матичних функција прецизно су наведени у чл. 26 Закона о библиотечкој делатности: вођење регистра библиотека, вођење каталога библиотечке грађе, пружање стручне помоћи библиотекама, надзор над стручним радом библиотека, старање о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности, праћење и проучавање стања, потреба и 93
услова рада у библиотечкој делатности и предлагање мера за унапређивање библиотечке делатности и њихово спровођење. У мрежи школских библиотека годишњи обим матичних функција обухвата 600-700 пута пружену стручну помоћ, 300-400 обављених надзора над стручним радом библиотеке, 10-20 семинара, 2-5 саветовања, 5-10 анализа, а око 1.350 школских библиотека сваке године доставља податке о пословању за базу Мрежа библиотека Србије. За разлику од матичних функција, облици сарадње школских и јавних библиотека на добровољној основи обухватају различите активности – заједничко осмишљавање и реализација културних програма (књижевне вечери, трибине, изложбе и разне друге манифестације), координирана набавка библиотечке грађе и заједничко коришћење фондова у циљу избегавања дуплирања, заједнички наступ пред органима локалне самоуправе у циљу обезбеђивања средстава за набавку књига, аутоматизација библиотечког пословања и бројни други облици сарадње. 2. Сарадња дефинисана међународним и националним документима која се односе на рад школских и јавних библиотека ИФЛА/УНЕСКО манифести и смернице које се односе на рад школских и јавних библиотека препоручују низ начина за што боље остваривање њихових задатака и делотворније пословање. Ови документи не само да дају смернице за остваривање међусобне сарадње ова два типа библиотека, већ и истичу њену неминовност. Потреба за сарадњом произлази из потреба корисника, јер свака појединачна библиотека не може да одговори на разноврсне потребе које стварају савремено информатичко друштво, промене у образовању, неопходност доживотног учења, образовне потребе и живот у коме се брзо и непрекидно мењају медији комуникације, трендови и навике у слободном времену. Ове смернице зато на више места истичу неопходност укључивања у шире мреже на различитим нивоима – локалном, регионалном и националном. Јасно су одређене и обавезе школских библиотекара (Манифест за школске библиотеке), као и руководилаца јавних библиотека (Смернице за развој јавних библиотека). ИФЛА/УНЕСКО Манифест за школске библиотеке дефинише школског библиотекара као “припадника стручног, квалификованог особља, који је одговоран за планирање рада и управљање школском библиотеком. Он сарађује са осталим учесницима у образовном процесу и одржава везе са јавном библиотеком и другим организацијама и појединцима“. Задаци школске библиотеке, онако како су дефинисани у Манифесту, подразумевају да она нуди помоћ 94
при учењу, књиге и друге изворе који свим учесницима образовног процеса у школи омогућавају да развију критичко мишљење и да делотворно користе информације у свим облицима и на свим медијима. Библиотечко особље школске библиотеке омогућава коришћење тих извора информација, “у распону од уметничких до документарних, од штампаних до електронских, на лицу места и на даљину“. Зато школска библиотека има задатак да се повезује у шире библиотечкоинформацине мреже. Манифест дефинише школску библиотеку као “неизоставног учесника у локалним и регионалним мрежама, као и у националној библиотечко-информационој мрежи“, а ако она дели простор, опрему и изворе са другим типовима библиотека, нпр. са јавним, морају се уважити и очувати јединствени циљеви школске библиотеке. У ИФЛА/УНЕСКО Смерницама за школске библиотеке, у делу који говори о ресурсима, између осталог истиче се обавеза школске библиотеке да у оквиру својих услуга омогући и приступ електронским изворима информација који прате наставни програм и одражавају интересовања и културу корисника. То подразумева приступ Интернету, различитим библиографским базама података и базама пуног текста којима се приступа на даљину, као и коришћење образовних софтверских пакета који постоје на CD ROM-у и DVD-у. Смернице за школске библиотеке истичу неопходност да се одабере систем за аутоматизацију пословања који ће омогућити да се класификација и каталогизација обавља у складу са стандардима за библиографски опис, што је предуслов за укључивање таквих каталога у шире мреже. У делу који се односи на програме и активности посебно поглавље посвећено је сарадњи и заједничком коришћењу ресурса са јавним библиотекама, у циљу побољшања библиотечких услуга намењених деци и младима у одређеној локалној заједници. Наводи се и могући писани споразум о сарадњи који треба да садржи договорене димензије сарадње, подробни опис и дефинисање области сарадње, разјашњење економских појединости и начина на који ће се делити трошкови, као и временски распоред активности током трајања сарадње. Могући облици сарадње су многобројни, те су у Смерницама наведени заједничка обука особља, кооперативно обогаћивање фондова, заједничко реализовање програма, координација електронских сервиса и мрежа, сарадња у области израде средстава за учење и образовање корисника, посете одељења ученика јавној библиотеци, заједничка читања и промоција писмености, заједнички маркетинг библиотечких услуга, усмерен на децу и младе. 95
О важности сарадње школске и јавне библиотеке говоре и ИФЛА/УНЕСКО документи који се односе на рад јавних библиотека. У Манифесту за јавне библиотеке утврђени су принципи организације библиотекарске струке и дефинисано место библиотекарства у локалном окружењу. Посебно се истиче обавеза мреже јавних библиотека “да буде организована у сагласју са националним, регионалним, истраживачким и специјалним библиотекама, као и са библиотекама у основним и средњим школама и на универзитетима“. У ИФЛА/УНЕСКО Смерницама за развој јавних библиотека, у делу који се односи на изградњу и одржавање мрежа, истичу се обавезе руководилаца библиотека да развијају и одржавају мреже на различитим нивоима (националном, регионалном и локалном), уз коришћење информационе и комуникационе технологије кад год је то погодно. У поглављу које се односи на сарадњу и заједничко коришћење ресурса посебно је наглашено да “таква сарадња доводи до мањег дуплирања услуга, до комбиновања извора да би се они најбоље искористили, и до укупног побољшања услуга намењених заједници“. Однос јавне библиотеке са локалним школама спомиње се као једна од најважнијих веза које јавна библиотека успоставља на институционалном нивоу. Наведени облици повезивања и сарадње са школском библиотеком су многобројни и идентични су онима наведеним у ИФЛА/УНЕСКО Смерницама за школске библиотеке: заједничко коришћење извора, заједничка обука особља, кооперативно обогаћивање колекција, кооперативно осмишљавање програма, координација електронских сервиса и мрежа, сарадња на плану развоја наставних средстава, одељењске посете јавној библиотеци, удружена промоција читања и писмености, програми упознавања са Web-ом намењени деци, заједничко коришћење телекомуникационе и мрежне инфраструктуре, заједнички договорене посете аутора. Заједничко коришћење извора подразумева коришћење извора различитих библиотека на разним нивоима – локалном, регионалном, државном и међународном. ИФЛА/УНЕСКО Смернице за развој јавних библиотека обавезују ове библиотеке да обезбеде приступ својим изворима и изворима других библиотека и информационих сервиса тако што ће “учествовати у стварању и одржавању електронских мрежа на свим нивоима, од локалног до међународног“. У нашој пракси, добар пример заједничког коришћења извора је COBISS – систем узајамне каталогизације у Србији, који свака библиотека може користити као извор информација, чак и ако није укључена у систем. За информацију довољан је само приступ Интернету, а на адреси http://www.vbs.rs/cobiss/ могу се добити подаци о фондовима 106 96
библиотека различитих типова које су се до сада укључиле у систем. Узајамна база података о њиховим фондовима садржи преко 1.965.000 записа (крај априла 2009. године). ИФЛА/УНЕСКО Смернице за библиотечке услуге за децу истичу да је “укључивање у мрежу са другим организацијама и установама у локалној заједници веома важно и корисно“, а “истраживање информационих и културних потреба заједнице и труд да библиотечка понуда задовољи те потребе осигурава да се локалне институције неће надметати, него да ће међусобно сарађивати на добробит деце“. Овде се посебно наглашава потреба сарадње дечјих одељења јавних библиотека са школском библиотеком, где се њихов партнерски однос заснива на чињеници да “школска библиотека пружа неопходну подршку образовном процесу“, а библиотека за децу (дечје одељење јавне библиотеке) усмерена је на “самообразовање и читање у слободном времену“. То је оквир којим је одређено деловање јавне и школске библиотеке, а како би успешно оствариле своје задатке њихове су активности испреплетене. ИФЛА/УНЕСКО Смернице за библиотечке услуге за младе истичу да “библиотечке услуге за младе треба развијати у општем контексту библиотечких услуга и у сарадњи са другим институцијама”. У посебном поглављу говори се о сарадњи са другим институцијама у области културе и образовања. Истичу се школе као најважнији партнери библиотеке која услужује младе и да ће “школске и јавне библиотеке које сараднички планирају свој рад, боље задовољавати интересовања и потребе младих људи“. Препоручује се склапање формалног договора да би примена сарадничког планирања била гарантована. Друге образовне установе које пружају и библиотечке услуге могу да раде заједно са школском и јавном библиотеком у оквиру електронске мреже за међубиблиотечку позајмицу. У националним документима из области образовања потреба за сарадњом школске библиотеке са јавном библиотеком у локалној заједници не доводи се у питање. Правилник о програму рада стручних сарадника у основној школи (Просветни гласник, бр. 1/94, 6/96), у оквиру библиотечко-информационе делатности библиотеке, између осталог, наводи и “организовање и остваривање међубиблиотечке позајмице и сарадње“, у делу који се односи на културну и јавну делатност истиче “остваривање сарадње са организацијама и установама у области културе, које се организовано баве радом са децом и омладином, посебно њиховим слободним временом (културно-уметничка друштва, центри за културу, народне библиотеке и др.)“, док у оквиру стручног усавршавања наводи обавезу “сарадње с 97
народним и другим библиотекама и савезима библиотечких радника региона и Србије“. На сличан начин, Правилник о програму рада стручних сарадника у средњој школи (Просветни гласник, бр. 1/93) у оквиру библиотечко-информационе делатности библиотеке, између осталог, наводи обавезу “организовања међубиблиотечке позајмице и сарадње“, а у оквиру културне и јавне делатности “сарадњу са народним и другим библиотекама на територији општине, округа и Републике“. Потреба сарадње са јавним библиотекама истицана је и у ранијим прописима, те је Заједнички план и програм васпитнообразовног рада у основној школи (Просветни гласник, бр. 6/85 и 7/85), међу описом послова библиотекара, прописивао његову обавезу да “обавести ученике о постојању других типова библиотека, а по могућности и да их одведу у посету (најближој јавној или матичној библиотеци)“. Сарадња школске и јавне библиотеке истиче се као потреба и у предлозима нових докумената која се односе на рад школских библиотека. Предлог стандарда за школске библиотеке из 2008. године прецизира да се “коришћење услуга школске библиотеке може одвијати у сарадњи са другим школским и јавним библиотекама“. Низ докумената, националних и међународних, која се односе на рад школских и јавних библиотека, истичу потребу и обавезу успостављања партнерских односа са различитим организацијама у локалној средини (музеји, галерије, архиви, културно-уметничка друштва, локалне радио и ТВ станице), али је њихова међусобна сарадња најважнија. Оно што ову сарадњу чини посебном у односу на све видове сарадње који постоје са другим партнерима у локалној заједници је, пре свега, заједничка корисничка популација, која намеће потребу чвршћег повезивања ова два типа библиотека – јавних и школских. Потреба за њиховом сарадњом произлази из потреба корисника. Циљеви ових библиотека се у великој мери подударају, а из њихове сарадње, пре свега, у заједничком коришћењу ресурса и осмишљавању и надопуњавању услуга, могу произаћи много бољи резултати обе библиотеке – на добробит корисника. 3. На потребу сарадње указују и досадашњи услови рада и остварени резултати Библиотечко-информациони систем Републике Србије чине националне библиотеке (Народна библиотека Србије у Београду и Библиотека Матице српске у Новом Саду), универзитетске библиотеке (УБ “Светозар Марковић”у Београду, НУБ “Иво Андрић“ из Приштине, УБ “Никола Тесла“ у Нишу, УБ у Крагујевцу), Библиотека 98
Српске Академије наука и уметности, Библиотека Српске патријаршије, Центар за војно-научну документацију, информације и библиотекарство, мрежа јавних библиотека, мрежа високошколских библиотека, мрежа школских библиотека, мрежа специјалних библиотека, мрежа војних библиотека и библиотеке верских заједница. У односу на потребе мрежа свих библиотека у Србији развијена је 80 %. Чини је укупно 2.635 јединица (2 националне библиотеке, укупно 615 јединица у мрежи јавних библиотека - 149 народних библиотека, 13 библиотека у домовима културе, 381 стационарни огранак, 35 месних библиотека и 37 библиотека у предузећима, укупно 217 јединица у мрежи високошколских библиотека, укупно 1.542 јединице у мрежи школских библиотека и 259 регистрованих у мрежи специјалних библиотека). Број библиотека у мрежи јавних и школских библиотека, у односу на потребе, приближно је исти и износи 80 % у мрежи јавних, односно 83 % у мрежи школских библиотека. Укупно 615 јединица у мрежи јавних библиотека износи 80 % у односу на потребан број. То значи да нису задовољене културне потребе свих грађана Србије, с обзиром да немају библиотеку у свом месту становања. У мрежи школских библиотека укупно 1.542 библиотеке чини 83 % у односу на потребан број према броју школа. Према подацима Завода за унапређивање образовања и васпитања укупан број школа у Србији износи 1.581 (1.104 основне и 477 средњих), што значи да 17 % школа у Србији још увек нема школску библиотеку. Овако развијена мрежа јавних и школских библиотека први је основ, који у нашој пракси упућује на превазилажење недостатака мреже међусобном сарадњом ова два типа библиотека у некој локалној заједници. Услови рада и досадашњи резултати разлог су више за заједничко деловање школских и јавних библиотека. Подаци о броју прочитаних књига и коришћеним осталим услугама библиотека (попут различитих културних, забавних и едукативних програма) представљају полазни основ за осмишљавање заједничких активности. За базу Мрежа библиотека Србије статистичке показатеље о културним активностима сваке године доставља око 1.100 школских библиотека. На годишњем нивоу, у просеку се у ових 1.100 библиотека одржи око 1.500 изложби, 1.600-1.800 различитих предавања, око 1.100 књижевних сусрета, 200-300 трибина и 1.7001.800 других културно-образовних манифестација. Просечно, по једној школској библиотеци, то износи 5-7 манифестација у току једне школске године, а у 20 % библиотека одвија се жива културна делатност са 10 и више одржаних културно-образовних активности. 99
Међутим, из године у годину, 35-40 % школских библиотека не пружи ниједну овакву услугу током школске године. Укупно 33,4 % библиотека основних школа и 21,9 % библиотека средњих школа нема просторне услове за организовање културних активности, с обзиром да немају читаоницу, нити могућност да у ту сврху користе макар неку учионицу када се у њој не одвија настава. Овако неповољни (и међусобно условљени) услови рада и резултати у остваривању културне делатности школске библиотеке, могу се превазићи сарадњом са јавним библиотекама. Она би, пре свега, подразумевала коришћење просторних услова јавних библиотека за културне активности школске, било да су оне заједнички осмишљене или представљају самосталне активности школске библиотеке. Наравно, у извесним околностима, немогућност организовања својих културних активности, школска библиотека може надокнадити тако што ће, у договору са јавном библиотеком, ученицима своје школе омогућити организован одлазак на бројне манифестације намењене деци школског узраста које се одржавају у јавној библиотеци. Сваке године програми за децу школског узраста представљају део богате понуде бројних културних активности које организују јавне библиотеке. Резултати јавних библиотека у остваривању културних активности били су предмет посебног истраживања урађеног у Народној библиотеци Србије9, заснованог на извештајима о раду 115 народних библиотека у 18 округа у централној Србији. Годишње се у ових 115 библиотека у просеку одржавало око 1.780 различитих активности, око 16 програма организовала је у просеку свака појединачна библиотека, у свим библиотекама организован је неки облик културне активности, а просечно је број посетилаца износио око 200. Посматран је петогодишњи период 2001-2005. године. Потребу за сарадњом у домену културних активности изискују не само досадашњи остварени резултати школских и јавних библиотека, већ и просторни услови којима оне располажу. Од укупно 259.624 м2 простора10 којим располажу библиотеке свих типова у мрежи библиотека Србије, у јавним библиотекама налази се 41 % (105.080 м2), а у школским 22 % (56.967 м2), те се чини да се у овом сегменту јавне библиотеке заиста могу наћи на услузи школским. Оне 9
Дубравка Симовић: Културна, образовна и просветна делатност народних библиотека у Србији 2001-2005. godine http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=2140 10 Сви статистички подаци о условима и резултатима рада дати су на основу података о пословању библиотека у 2007. години, који су достављени за базу Мрежа библиотека Србије
100
им могу омогућити коришћење свог простора за разне самосталне или заједничке програме, или једноставно коришћење услуге – тако што ће у сарадњи са школама организовати доласке ученика на већ постојеће и осмишљене програме и активности које јавне библиотеке сваке године приређују за децу школског узраста. Писани споразум о сарадњи требало би да садржи све елементе и дефинисане облике међусобне сарадње, а у складу са потребама, сваке године се може правити детаљан план рада који укључује заједничке активности. Уз овако осмишљену сарадњу, резултати обе библиотеке могу бити значајно бољи, с обзиром да имају заједничку корисничку популацију. Наиме, ученици основних и средњих школа, заједно са децом предшколског узраста, годинама уназад, чине око 60 % уписаних корисника у јавним библиотекама. Заједно са укупним бројем ученика уписаних у школске библиотеке, то чини 81 % од укупног броја корисника у мрежи свих библиотека Србије (националних, јавних, високошколских, специјалних, школских). Према подацима о укупном броју коришћених књига за 2007. годину, у библиотекама свих типова у Србији, прочитано је 11.786.903 књиге. У јавним библиотекама прочитано је 7.758.007 књига или 65,8 % од укупног броја прочитаних у Србији, при чему су 30 % свих прочитаних књига у јавним библиотекама чиниле књиге за децу (2.116.368). У школским библиотекама ученици су користили 2.535.707 књига или 21,5 % у односу на укупан број у мрежи свих библиотека Србије. Уколико би се сабрали подаци о броју коришћених књига за децу у јавним библиотекама и броју књига које су ученици користили у школским библиотекама, добија се резултат да су деца школског узраста, у ова два типа библиотека заједно, прочитала 39,5 % књига у односу на укупан број свих коришћених књига у Србији. Резултати коришћења зависе од величине и структуре фондова и, пре свега, њихове актуелности. У мрежи свих библиотека Србије налази се укупно 35.347.389 књига. Од тога, јавне библиотеке укупно располажу са 14.462.725 књига или 40,9 %, а школске са 9.239.309 или 26 %. Кључни проблем у мрежи свих библиотека је недовољан обим набавке нових књига. Проблем је присутан у целом БИС-у Србије већ дуги низ година, посебно у мрежи јавних и школских библиотека, и има пресудан значај за остваривање функција система и изградњу јединства система. У јавним библиотекама минимални стандард за годишњу принову износи 5 % у односу на почетни (минимални) фонд књига, који се утврђује према броју становника општине и стандарда о броју 101
књига по становнику. Проценат испуњености стандарда за набавку у јавним библиотекама, по годинама, дат је у табели 1. Табела 1. година 2007 2006 2005 2004 2003 2002 2001 2000 1991-1999.
у односу на потребан стандард 86,61 % 77,28 % 87,64 % 70,35 % 62,56 % 72,37 % 39,77 % 29,11 % 30 %
У школским библиотекама стандард за годишњу принову износи 05 – 1 нове књиге по ученику и наставнику у току сваке школске године. Подаци о испуњености стандарда за набавку, по годинама, дати су у табели 2. Табела 2. година 2007 2006 2005 2004 2003 2002 2001 2000
број књига по ученику 0,39 0,32 0,31 0,28 0,27 0,24 0,17 0,16
С обзиром да школске библиотеке имају великих потешкоћа да набаве нова актуелна издања, а да се школска лектира најчешће набавља у недовољном броју примерака, чини се да је једино решење у координиранoj набавци са јавном библиотеком у одређеној локалној заједници. Неопходни су договорени принципи набавке по којима би школске библиотеке набављале лектиру у већем броју примерака, а јавне сву осталу литературу која би могла да задовољи шире потребе и интересовања деце школског узраста, уз дефинисане начине заједничког коришћења тако формираних књижних фондова намењених деци. На тај начин би и јавне библиотеке могле да коригују садашњу набавну политику која је на штету одраслих корисника, с обзиром да су принуђене да своје фондове оптерећују великим бројем примерака школске лектире, јер те потребе, у многим местима, школске библиотеке нису у могућности да задовоље. Координираним обогаћивањем фондова и заједничким коришћењем избегавају се 102
дуплирања, што је значајно у условима када библиотеке располажу оскудним финансијским средствима за набавку нове грађе. Предуслов за сарадњу школских и јавних библиотека у области набавке је заједничко обраћање локалној самоуправи за буџетска средства за редовну годишњу куповину књига. На нивоу локалне самоуправе, регулатива је на овом плану недорађена. Закон о општем интересу у области културе (Сл. гласник РС, бр. 42/92) у чл. 11 прописује обавезу општина и градова да средства за остваривање потреба у култури опредељују на основу критеријума, програма и предрачуна трошкова потребних за остваривање тих програма. У пракси се средства за набавку грађе, најчешће, опредељују без јасно утврђених параметара, а обим средстава за куповину нових књига далеко је испод неопходног за редовно годишње обнављање фондова у скоро свим општинама. Законски је, међутим, утврђено да се финансирање јавних библиотека врши из општинског буџета, сагласно одредбама Закона о општем интересу у области културе, којима су за обезбеђивање услова за рад народних библиотека обавезани органи локалне самоуправе као њихови оснивачи. Финансирање куповине књига у библиотекама основних и средњих школа, такође се врши из буџета локалне самоуправе, сагласно одредбама члана 143, став 2, тачка 6. Закона основама система образовања и васпитања (Сл. гласник РС, бр. 62/2003, 64/2003, 58/2004 и 62/2004) у оквиру позиције Опремање школа. Чвршћи и упорнији заједнички наступ јавних и школских библиотека, уз претходно договорене принципе координиране набавке и заједничког коришћења фондова, једини су начин да се садашња ситуација побољша. Јавне и школске библиотеке су по свим параметрима релевантан учесник развоја библиотечко-информационог система Србије. Могућности њихове међусобне сарадње сагласне су развијености мреже јавних и школских библиотека, али нису сагласне потребама корисника. Бројни примери сарадње већ постоје, али се чини да све могућности за разноврсне облике те сарадње нису искоришћене. Према подацима о пословању достављеним за базу Мрежа библиотека Србије, око 70 % школских библиотека остварује неки облик сарадње са општинском народном библиотеком. Најчешћи примери досадашње сарадње везани су за заједничке приредбе и културно-уметничке програме поводом јубилеја или других догађања од ширег значаја за локалну заједницу, општинска и окружна такмичења рецитатора, књижевне сусрете, чест је случај да јавна библиотека организује изложбу ликовних и других радова (литерарних, калиграфских и сл.) ученика локалне школе. Има и примера сарадње у издавачкој 103
делатности, када јавна библиотека помогне издавање монографије о локалној школи и укључи се у њену промоцију. Известан број јавних библиотека организује различите секције (драмске, музичке, ликовне итд.) у којима учествују ученици локалне школе, а секцијама руководе предметни наставници. Да ли се сарадња народне библиотеке и школе остварује преко школског библиотекара, или са јавном библиотеком сарађују предметни наставници и наставници разредне наставе – питање је којим се морају позабавити школски библиотекари, јер они би, као познаваоци обе струке, образовања и библиотекарства, требало да буду најважнија спона у сарадњи школе и јавне библиотеке. 4. Закључак Досадашњи степен сарадње, институционализоване и неинституционализоване, на остваривању заједничких функција школских и јавних библиотека, развијен је, али постоји велики простор за њен даљи развој. Мере за унапређење сарадње су бројне: доградња мрежа и јачање ресурса мрежа, изградња модерних информационих инструмената, темељно редефинисање функција и школских и јавних библиотека, координирано коришћење дигиталних ресурса БИС Републике, координација праћења потреба и ширење спектра услуга, даља координација сарадње школских и јавних библиотека. Субјекти унапређења сарадње школских и јавних библиотека су управе школа и руководства јавних библиотека, стручно особље школских и јавних библиотека, Министарство просвете и Министарство културе Републике Србије (која ту сарадњу треба да унапреде даљом координацијом прописа), централне матичне библиотеке – Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске, као и руководства и стручно особље матичних народних библиотека (у домену институционалне изградње мреже јавних и школских библиотека), Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду и Учитељски факултет у Сомбору (као релевантне установе које школују дипломиране библиотекареинформатичаре и школске библиотекаре), невладине организације у области културе, образовања и струковна удружења, односно библиотечке асоцијације (Друштво библиотекара Србије, Заједница матичних библиотека Србије, Друштво школских библиотекара Србије), стручна и културна јавност, ученици и наставно особље школа, али, пре свега – школски библиотекари и библиотекари јавних библиотека – који ту сарадњу треба да иницирају и детаљно осмисле њене облике, у складу са својим потребама и потребама корисника одређене локалне заједнице. 104
Милица Матијевић Библиотека ''Димитрије Туцовић'' Лазаревац
ФЕСТИВАЛ ХУМОРА ЗА ДЕЦУ
Када су се, сада већ давне, 1989. пар добрих људи и библиотекари договорили да стогодишњицу оснивања свог града обележе и овом манифестацијом, сигурно да нису ни слутили да ће двадесет година после тога управо та манифестација постати заштитни знак града. Фестивал хумора за децу брижљиво осмишљен са својим јединственим мотом ЈОШ СМЕХА, СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ, негован и храњен енергијом и маштом свих својих сарадника одавно је прерастао границе града у коме ја настао и коме служи за радост и понос.Циљ манифестације је афирмација хумора као значајне, а дуго времена запостављене категорије у уметничком стваралаштву за децу. Фестивал је по тематици јединствена дечја манифестација у Србији. Њена тематска опредељеност и посебност су разлог велике подршке од стране стваралаца, теоретичара уметничких дела за децу и библиотекара. Разноврсност, квалитет програма и број учесника афирмисали су манифестацију и оправдали идеју. Фестивал хумора за децу се традиционално одржава треће седмице месеца септембра у просторима Библиотеке и њених огранака, у десет основних школа и још толико подручних одељења, у Центру за културу, на улицама града... Фестивал је поклон деци на почетку школске године. Почетком сваке године расписује се Конкурс за дечје и професорске радове на тему СМЕХА, СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ. Награђени на конкурску су учесници једног сегмента програма Фестивала. Главна фестивалска награда је ЗЛАТНО ГАШИНО ПЕРО. Додељује се појединцу који својим укупним делом унапређује ведри дух детињства. Награда Златно гашино перо установљена је 1994. године. Досадашњи добитници су: Драган Лукић (1994.), Добрица Ерић (1995.), Љубивоје Ршумовић (1996.), Перо Зубац (1997.), Слободан Станишић (1998.), Градимир Стојковић (1999.), Душко 105
Трифуновић (2000.), Мошо Одаловић (2001.), Раша Попов (2002.), Васка Јукић Марјановић (2003.), Драгомир Дале Ћулафић (2004.), Душан Поп Ђурђев (2005.), Милован Витезовић (2006.), Мирко Марковић (2007.), Радмила Булатовић (2008.), Шимо Ешић (2009.). Фестивал додељује награду за књигу или књижевни опус који даје посебан допринос афирмацији хумора у литератури за децу. Сребрно Гашино Перо, награду за најбољу дечју књигу објављену између два Фестивала добиле су следеће књиге: Танго за троје / Слободан Станишић (1993.), Свирка / Миленко Матицки (1996.), Звијездано ждријебе/ Драгомир Ћулафић (1997.), Лево крило / Миломир Краговић (1997.), Сликковница / Душан Поп Ђурђев (1998.), Случај Бабарога / Оливера Јелкић (2001.), Владимир из чудне шуме / Гордана Тимотијевић (2002), Баба је ту, ја сам у Јапану / Мошо Одаловић (2003.), Кажи тети добар дан / Јасминка Петровић (2004.),. Како расте мали змај / Миодраг Јакшић (2006.) Бића из ЗОО вртића / Душан Поп Ђурђев (2008) Музика тражи уши / Дејан Алексић (2009.). Треба напоменути да је од 2009. године стручни жири се бира из редова библиотекара.Један од циљева фестивала је да се кроз ову манифестацију оствари активна сарадња и са колегама у целој земљи, региону и шире и да се што више ради на унапређењу статуса професије. Манифестација има и студијски део програма у оквиру кога се стручно разговара о значају одређеног жанра за развој личности детета. Од 2004. године теме се полако окрећу проблемима у дечјим одељењима јавних библиотека. Учесници су све више библиотекари, професори са Катедре за библиотекарство и информатику и писци за децу који су уједно и библиотекари. Тако је 2004. године тема била ''Библиотекари писци за децу'' а учесници су били Драгомир Ћулафић, Весна Тешовић, проф. др Александра Вранеш, Божидар Пешев, Градимир Стојковић и мирко Марковић. Већ следеће 2005. године тема је ''Часописи за децу као улазница у свет књиге'' и учесници су уредници и сарадници дечјих часописа које издају јавне библиотеке у Србији:Милан Лукић, Дејан Станојевић, Радмила Кунчар, Милица Кирћански, Мирјана Моравчевић и Слободан Станишић. Следеће године се иде корак даље и тема је ''Креативне радионице у библиотекама''. Велики је број заинтересованих излагача и слушалаца. 106
На овом Округлом столу имали смо прилике да чујемо искуства колега Александре Вићентијевић и Биљане Данић Грбић и БГБ, Милоја Радовића и Гордане Тимотијевић из Краљева, Данице Оташевић и Дубравке Илић из Чачка, Весне Петровић, Светлане Сабо, Моравке Тодић и Зорице Мишчевић из Сремске Митровице и Елизабете Георгијеве из Димитровграда. Године 2007. тема је била ''Право начитање''. Своја америчка искуства пренела нам је проф. др Гордана Стокић Симончић. Јасминка Петровић нам је испричала како је то у Шведској. Колегинице Росица Петрова и Елизабета Георгијева су говориле у ситуацији у Бугарској. Душанка Новаковић нас је упутила колико деца у Републици Српској читају српске писце. Весна Петровић је представила изванредну анализу ''Зашто деца толико (не) читају''. Александра Вићентијевић је говорила о специфичној ситуацији у Београду. Мирко Марковић је представио нову интернет страну посвећену деци и библиотекарима. Чули смо изузетну причу колегиница из Бора о осмишљавању и планирању рада кроз дефинисање мотоа, маскоте и програма који су прилагођени деци и њиховим потребама. Година 2008. била је преломна за студијски део манифестације. Те године се окупио рекордан број колега из целе земље и региона да би говорили о културно образовној делатности дечјих одељења јавних библиотека у Србији. Време трајања је продужено на рекордних четири сата, али је и то било недовољно да се чује све што су излагачи и учесници имали да кажу. Потреба да се више говори о практичном раду са корисницима иницирала је организаторе да већ следеће године тема буде ''Најбољи пројекти дечјих одељења'' и да се ту на једном месту у току поподнева другог дана Фестивала чује обиље идеја које се реализују у библиотекама широм Србије и региона. Већ следеће године очекује се учешће колега из Хрватске и Немачке са новим прилозима који ће унапредити нашу делатност. Прогам Фестивала намењен деци се одвија у неколико сегмената. То су пре свега књижевни програми (гостовање дечјих писаца у школама, промоције деце писаца и награђених литерата), ликовни програми (изложбе награђених радова, изложба деце из гостујуће школе, тематске изложбе), драмски програми (ревија дечјих драмских група + гостујући глумац или представа) и завршна приредба коју чине дечји кабаре и маскенбал. Фестивал има Савет који се брине о уметничком програму и Организациони одбор који је задужен за техничку реализацију 107
програма. Програм, начин реализације и финансијску конструкцију разматра и одобрава Управни одбор Библиотеке. Фестивал се од 1994. године делимично финансира из буџета Скупштине Града. Градска општина Лазаревац делимично покрива финансијске потребе Фестивала, али сва та средства нису довољна за успешну реализацију. Стога се свих ових година обраћамо разним донаторима: друштвеним и приватним предузећима, организацијама, установама културе, издавачким кућама, ствараоцима. Фестивал има редовну сарадњу са другим манифестацијама за децу, пре свега Змајевим дечјим играма, Которским фестивалом позоришта за децу, Националним фестивалом дечје књиге у Сливену (Бугарска), Фестивалом Везени мост из Тузле, Невеновим Фестивалом деце песника...У предстојећим годинама очекујемо нове сараднике и ЈОШ СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ!
108
П Р А К С А У БИБЛИОТЕКАМА СРЕМА
109
110
Зорица Мишчевић Библиотека «Глигорије Возаревић» Сремска Митровица
БИБЛИОТЕКА – СМЕР ХУМАНОГ ДЕТИЊСТВА Умножавајући странице живота и рада, Дечје одељење Библиотеке «Глигорије Возаревић», из године у годину бележи све већу сарадњу са децом предшколског и основношколског узраста. Разноврсни, традиционални, а и нови облици културно-васпитног рада, обогаћују и на тај начин популаришу књигу и ван оквира библиотекарства. Својом културно-васпитном делатношћу, Дечје одељење Библиотеке, непосредно учествује у процесу развоја личности детета, почев од усвајања првих знања у предшколској установи и у првим годинама основног образовања. Основни циљ рада Дечјег одељења, је да формира читаоце способне да касније користе књиге одређеног садржаја као изворе информација, ради проширивања свог знања. Усмеривши рад у том правцу, Дечје одељење је створило код будућих, одраслих читалаца, навику коришћења књиге. Тиме је постало не само културно стециште најмлађих, већ потреба, која заједно са школом представља целину у васпитно-образовном процесу. При креирању дечјих програма треба имати на уму Андрићеву мисао о деци: «Мали људи, које ми зовемо «деца» имају своје велике болове и дуге патње, које после као мудри и одрасли људи заборављају. Управо, губе их из вида. А кад бисмо могли да се спустимо натраг у детињство, као у клупу основне школе из које смо давно изашли, ми бисмо их опет угледали. Тамо доле, под тим углом ти болови и те патње живе и даље и постоје као свака стварност...» Од свих поклона деци књига је најлепши дар. Она је најискренији пријатељ, најстрпљивији саговорник. Од свих институција за децу, библиотека је стециште дарова, место задовољења свих њихових духовних потреба. Зато дете у библиотеци не сме да буде објекат послуживања. У контакту са књигом, оно има право не само да се послужи, него и да буде активни учесник. Сваки наш контакт са младим читаоцима је прилика да се разговара о књизи и читању, да се проникне у њихове жеље и интересовања, направи одговарајући избор. 111
Изложбе нових књига и књига одређеног писца, такође су пут, да се ненаметљиво и сигурно утиче на формирање читалачког укуса. Томе доприноси и читање дечје штампе, организовање изложби са тематиком из дечјег живота и стваралаштва, такмичења у свим облицима културно-васпитне делатности. Сви поменути садржаји се плански припремају и примењују у раду библиотека, а третирају се као важан посао, који обогаћује и проширује могућност надоградње и доприноси разноврсности дечјих доживљаја и забава. Деца не смеју бити само објекат ка коме је упућена пажња, већ и иницијатори организовања рада у свакој библиотеци, у којој ће се тако, осећати слободна и неспутана, без страха од казне, неочекиване слабе оцене и прекора. Ако их правилно усмеримо ка том циљу, културноваспитне активности се изводе брже, са више ентузијазма и обостране љубави. У обогаћивању културних садржаја библиотеке, укључују се и обележавања годишњица истакнутих стваралаца из света уметности и науке кроз: квизове, такмичења, поетске вечери, ликовне изложбе и друге облике рада. Све су то послови који подразумевају осмишљен и усмерен рад, у коме су деца непосредни учесници. Од начина организовања рада и односа према деци, зависи и квалитет нашег посла и јавна делатност библиотеке, као огледала културе. Такав рад библиотеке, значи прави пут и смер хуманог детињства без страха, за игре без суровости, за радост и богатство живота. Несумњиво, најмасовнији и најомиљенији облик културноваспитног рада, који се може организовати у свакој библиотеци, свакако су КВИЗ – ТАКМИЧЕЊА. Научивши да читају и пишу, прваци долазе на свој први квиз у Библиотеку: « АУ, ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА». То је највећа парада новостеченог ђачког знања, спонтаности и такмичарског духа, а све кроз игру и необавезност. Мото квиза је «СЛОВИМА ЋУ ПОМИРИТИ СВЕТ». ПРВИ ДЕО КВИЗА: Свака екипа одговара на два постављена питања од понуђених 15. ДРУГИ ДЕО КВИЗА: Такмичење у брзини и спретности слагања слова и низање бројева. ТРЕЋИ ДЕО КВИЗА: Рецитатори и певачи треба да науче по једну песму о школи и пролећу. ЧЕТВРТИ ДЕО КВИЗА: Индивидуални ликовни рад ученика I разреда на тему другарства, школе и пролећа. Из сваке школе би требало послати по 5 одабраних ликовних радова ученика I разреда 112
ПЕТИ ДЕО КВИЗА: Игра изненађења. Свака екипа треба да има пет чланова, једног рецитатора и десет певача навијача. За сваки тачан одговор добија се по један тачан поен. Своја прва знања о природи и екологији, ученици II, III и IV разреда показују, такмичећи се у МАЛОМ ЕКОЛОШКОМ КВИЗУ « С О С ЗА ЗЕМЉУ». Сваки квиз има свој мото, рецимо: «Ми желимо да растемо у миру, / под небом среће, сунца и сна ...». Квиз почиње извлачењем редоследа такмичења, упознавањем са пропозицијама и засејавањем биљке. За ученике V, VI и VII разреда у периоду од марта до почетка јуна, током вишенедељног дружења, организујемо ВЕЛИКИ ЕКОЛОШКИ КВИЗ « С О С ЗА ЗЕМЉУ». У овом Квизу, који је и регионалног карактера, учествују и све основне школе Срема. Почев од 1991. године, љубитељи природе и поборници очувања здраве животне средине знају да дружење са малим нараштајима еколога почиње увек у пролеће, на Дан планете Земље, 22. априла. И овај Квиз, сваке године има свој нови мото, на пример «Не дозволи да птице селице одустану да се врате са југа». Квиз је регионалног карактера и на Међународни дан заштите човекове околине, 5. јуна, на финалном такмичењу, окупља најбоље екипе школа из Шида, Руме, Инђије, Старе Пазове, Ирига, Пећинаца и Сремске Митровице. У Месецу књиге, се у библиотекама, између осталог организује и ЛИТЕРАРНИ КВИЗ, за ученике VIII разреда, и то у знаку књижевног стваралаштва писца или културног догађаја, чија се годишњица те године обележава. Један од програма је и Квиз Народна књижевност, као окосница обележавања Вукове годишњице. КВИЗ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ СХЕМА КВИЗА: 1. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ, ПОСТАНАК, РАЗВОЈ И ПОДЕЛА 2. ЛИРСКА ПОЕЗИЈА, КАРАКТЕР, ПОДЕЛА И АНАЛИЗА ПЕСАМА 3. ЕПСКА ПОЕЗИЈА, ПОСТАНАК РАЗВОЈ, ПОДЕЛА И АНАЛИЗА ПЕСАМА 4. НАРОДНА ПРОЗА, ПОСТАНАК И ПОДЕЛА 5. НАШИ НАРОДНИ ПЕВАЧИ, ЗАПИСИВАЧИ И САКУПЉАЧИ 6. РЕЦИТОВАЊЕ ЛИРСКИХ ПЕСАМА 113
7. ЛИТЕРАРНИ РАД ИНСПИРИСАН КРАЉЕВИЋА 8. ЛИКОВНИ РАД ИНСПИРИСАН КРАЉЕВИЋА
ЛИКОМ
МАРКА
ЛИКОМ
МАРКА
ЛИТЕРАТУРА: ПРЕГЛЕД ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ / Драгутин А. Стефановић, Вукашин Станисављевић, Београд: Завод за издавање уџбеника СР Србије, 1964. НАРОДНА ЕПСКА ПОЕЗИЈА НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ /Избор и редакција Војислав Ђурић/ ПРЕДГОВОРИ, ПОГОВОРИ и РАЗГОВОРИ О ПЕСМАМА, штампани уз збирке песама које треба спремити за такмичење КОНЦЕПЦИЈА И ПРОПОЗИЦИЈЕ КВИЗА I ЛИРСКА ПОЕЗИЈА, КАРАКТЕР, ПОДЕЛА И АНАЛИЗА ПОНУЂЕНИХ ПЕСАМА Такмичари као питање добијају и анализу следећих песама: СУНЦЕ СЕ ДЕВОЈКОМ ЖЕНИ ШТА ЋЕМО ДАРОВАТИ КОЛЕДУ? ГОСПОДАР ЈЕ ЗАСПАО НА СРЕД СЕЛА ВИТА ЈЕЛА МЛАД МЛАДОЖЕЊА, РУЖО РУМЕНА БИСЕРНА БРАДА СПАВАЈ ЧЕДО НАДЖЊЕВА СЕ СРПСКА ДЕВОЈКА ДРАГИ И НЕДРАГИ II ЕПСКА ПОЕЗИЈА, ПОСТАНАК, РАЗВОЈ ПОДЕЛА И АНАЛИЗА ПЕСАМА Такмичари као питање добијају анализу следећих песама: СВЕЦИ БЛАГО ДИЈЕЛЕ БАНОВИЋ СТРАХИЊА КОСОВСКИ БОЈ СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА МАЛИ РАДОЈИЦА 114
III
IV
V
VI
РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА ТРИ СУЖЊА БОЈ НА МИШАРУ НАРОДНА ПРОЗА, ПОСТАНАК И ПОДЕЛА Такмичари ће за анализу добити следеће бајке: ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА БАШ-ЧЕЛИК СТОЈША И МЛАДЕН АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН БИБЕРЧЕ МЕЂЕДОВИЋ НЕМУШТИ ЈЕЗИК УСУД ЗЛАТОУСТИ ОВАН РЕЦИТОВАЊЕ ЛИРСКИХ ПЕСАМА Школе по сопственом избору бирају једну лирску песму коју такмичар рецитује, такмичећи се за своју школу. ЛИТЕРАРНИ РАД ИНСПИРИСАН ЛИКОМ МАРКА КРАЉЕВИЋА НА ТЕМУ: - Марко Краљевић – загонетка, мит, песничка инспирација ЛИТЕРАРНИ РАД ИНСПИРИСАН ЛИКОМ МАРКА КРАЉЕВИЋА НА ТЕМУ: - Марко Краљевић – јунак моје маште
Свака екипа треба да има по пет чланова (ученици VIII разреда), рецитатора и ауторе литерарног и ликовног рада. Рецитовање песама, литерарни и ликовни радови су посебно вредновани. Овако је, велико задовољство пратити одрастање деце кроз књигу, заоденуто игром и забавом, а награђено победом и тријумфом знања.
115
116
Светлана Сабо, библиотекар Библиотека „Глигорије Возаревић“ Сремска Митровица
ЗОНА МЛАДИХ Из дугогодишњег библиотекарског искуства и искустава стеченог као родитељ двоје (сада већ велике) деце различитог пола, уверила сам се да је најважнији период, одлучујући за стицање навика и формирање личности, период најранијег детињства до навршене 4 године. То је шанса да у безграничном простору могућности, што тада и јесте дечји мозак, иницирамо љубав према читању и књизи као извору нечег лепог, новог, узбудљивог.. На жалост, то је период на који ми не можемо професионално много да утичемо, осим у сегменту који се односи на приступ деци индиректно, преко родитеља или васпитача што није увек баш лако и изводљиво. Библиотекари на различите начине, некад потврђене, а некад нове и нетипичне, покушавају да укажу на значај и неопходност лепих и квалитетних књижевних дела у животу сваког детета. У тренутку кад од детета које је предшколац добијамо новог, младог читаоца, не препуштамо случају његов долазак у библиотеку Зато смо се посебно потрудили да пронађемо начин којим да приђемо и популаришемо читање и књигу деци школског узраста. Наш задатак и јесте понудити им здраву алтернативу проблемима у друштву! Циљна група су сада млади - који се дефинишу као људи између детињства и одраслог доба : адолесценти – група која обухвата узраст од 13 година па до 19 година. Библиотекари у градским библиотекама, морају да уложе додатни напор (у односу на школске библиотекаре) да их привуку у библиотеке. Окупити и анимирати ову популацију огроман је изазов за сваког, а посебно окупити их око књиге и анимирати у оквиру библиотеке. Пројекат на чијој реализацији у Библиотеци «Глигорије Возаревић» радимо назван је првобитно Омладински кутак, а потом именован резултатом анкете : Зона младих. То није нешто непознато, нити јединствено, али је добро и пре свега корисно за све о томе говорити, јер су млади евидентно остали на маргинама савременог друштва и треба их вратити у фокус. Из наше 117
перспективе то значи: поново их заинтересовати за читање и књигу и вратити их у библиотеку, боље речено: дати део библиотеке младима! Зона младих је осмишљена као : физички одвојено, «обележено», урбано уређено, модерно опремљено место. Идеја је да га опремимо, осмислимо и понудимо младима само у основним цртама. Веома је важно поштовати и уважавати културне потребе деце овог узраста, па према томе неопходна је сарадња са представницима ове циљне групе у сваком сегменту. Према младима се треба односити са поштовањем, треба их ослушкивати, прихватити и разумети. Зато њих треба активно укључити и у планирање и перманентну реализацију програма. Избор и кумовање самом називу кутка поверили смо управо њима, којима је и намењен. Кроз анкету и понуђене предлоге, са могућношћу да упишу потпуно нова решења на празну линију, отворили смо читав низ могућности, покренули машту, пружили шансу да се осете уваженим, а самим тим и одговорним . ЕКСТРА УГАО, ЕКСТРА КУТАК, ЗОНА МЛАДИХ, БИБЛИОТЕКА ПЛУС, МОЈ ПРОСТОР, МАЈ СПЕЈС, СУПЕР ЗОНА, ____________________ Библиотека мора бити отворена за сваког, мора уважавати културне различитости условљене друштвеним променама, друштвеним статусом, маштањима и сновима... Све ове различитости треба да нађу свој одраз у библиотечким изворима, у услугама, програмима и у физичком уређењу «њихове библиотеке». На полицама Зоне младих наћи ће се сва она грађа која ће задовољити различите типове корисника, њихова интересовања, склоности и способности. Треба понудити литературу за информисање и образовање али и за разоноду и забаву. Зона треба да има широк избор књига тинејџерског фонда, романе, стрипове, популарне часописе, приручнике за рачунарске програме, као и добар избор актуелне популарне музике, рачунарске програме, одабране компјутерске игре и слично. Фонд треба у сарадњи са његовим корисницима, стално допуњавати, мењати, актуализовати у складу са њиховим потребама. Књижни фонд о којем причамо није нов, он се једноставно формира из осталог фонда – и то не перманентно. Он се мења, допуњава, повлачи и додаје нови, једноставно речено, мора бити жив, актуелан, да стално дише у сладу са његовим корисницима. Наравно да нам није циљ да младе ограничимо на тај део фонда, него напротив, библиотекар и има за циљ да усмери и упути читаоце на осталу литературу која би 118
одговарала појединачним афинитетима. На тај начин, младе би (како то само ми библиотекари умемо и знамо) на «мала врата» увели у велики свет уметничке литературе. Као један од механизама преко којег очекујемо да ћемо добити доста повратних информација су поруке на зидном паноу, огласној табли и бележници. То су места на којима млади треба да искажу своја интересовања, потребе... Да нам сугеришу које би наслове још желели на полицама, који су то програми – личности и догађаји које би желели у библиотеци; које су теме занимљиве за трибине и дебате; које су то области у којима би могли да им помогнемо – организовањем различитих активности, радионица, пружањем информација... Наравно да је непроцењива улога библиотекара у директној комуникацији са младом популацијом. Библиотекар, подразумева се, треба да буде расположен и ведар у комуникацији, да разуме и поштује младе, да је довољно прилагодљив да прихвати и реализује промене, као и да буде спреман да пружи информације на основу свих расположивих извора. Од креативног и умешног библиотекара очекује се да организује и иницира програме за младу популацију. • Промоције (младих писаца, актуелних – препоручених од стране младих, музичких издања), • Разговори о књигама (по избору младих), • Трибине и дебатне групе на посебне теме (нпр. здравље, избор занимања, људска права и слободе...), • Гостовања познатих личности (уметници, аутори, музичари...), • Представе (разне врсте уметности, перформанси...), • Секције младих – драматизације књижевних дела, стрип, видео продукција, часописи, • Радионице – психолошке и психолошко креативне, као оправдан и проверен вид решавања и превазилажења многих психолошких проблема, анксиозности и отуђености које млади често осећају у савременом друштву. Овај програмски део може и треба да буде спона за повезивање у домену образовања. Школе су најважнији партнери библиотеке која се бави младима. Најефикаснији ће бити они програми који сараднички планирају школске и јавне библиотеке. Тада ће се несумњиво потребе и интересовања младих људи боље задовољити.
119
Ова сарадња је показала своје предности и вредност кроз сарадњу Дечјег одељења библиотеке и библиотекара основних школа. Њена успешност је узор за сарадњу библиотекара средњих школа са Зоном како би заједнички, на најделотворнији начин вратили младе у библиотеку или их поново заинтересовали за књигу. Зона не би могла бити ни савремена, ни актуелна, без рачунара који садржи основне рачунарске програме, као и нтернет услугу. Стога библиотекар треба да поседује основна информатичка знања како би помогао у коришћењу електронске базе података, интернет услуга и основних компјутерских програма. Младима је омогућен приступ рачунару потпуно слободно, у њиховој Зони, (наравно да се постављају ограничења посете одређеним непожељним сајтовим), те могу да претражују и проналазе информације које су им потребне. Пронађене информације могу одштампати, меморисати на лични флеш – меморију или нарезати на CD односно DVD. Зона од додатне опреме садржи и музичку линију и слушалице – могућност да се преслушају CD-ови, без ометања других. Физички изглед и уређење Зоне треба што више препустити иницијативи младих, као и дизајн маркетиншког материјала, флајера и плаката –можда је поверити секцији за дизајн формираној баш у библиотеци. И наравно, на крају приче о Зоне, да би она постала оно што од ње очекујемо – морамо библиотеку да начинимо местом где ћемо младе читаоце дочекати љубазно, ведро и расположено, да пожеле да у њу поново дођу; да библиотека буде место где се осећа живот, и које је отворено за промене, место где им се пружа могућност да сами креирају своје слободно време. Кад кажем да се сви ми, библиотекари, боримо за сваког корисника, за сваког потенцијалног читача, у свакој средини, на свакој тачки земаљске кугле – нисам ништа ново рекла. То је једноставно тренд у свету. Постоји 1000 и 1 разлог за евидентно смањен број младих читалаца, али ни један није толико обесхрабрујући, да може да спута нашу креативност којом свакодневно покушавамо да утичемо на свест деце и младих – свест о позитивном односу према књизи и читању.
120
АНКЕТА УКЉУЧИ МОЗАК И... ☺ ОПУШТЕНО ИСПУНИ АНКЕТУ - НАПРАВИ «МЕСТО» ПО СВОЈОЈ МЕРИ! (ЗАОКРУЖИ ЈЕДАН, или ВИШЕ, ОД ПОНУЂЕНИХ ОДГОВОРА ИЛИ ДОПИШИ НОВИ) 1. Део Библиотеке за младе желим да се зове: а) ЗОНА МЛАДИХ б) СУПЕР ЗОНА в) БИБЛИОТЕКА ПЛУС г) ЕКСТРА УГАО д) ЕКСТРА КУТАК Ђ) МОЈ ПРОСТОР Е) MY SPACE Или___________________________________ 2. Која врста књига треба да се налази у полицама кутка за младе ? а) авантуристичка б) најчитаније књиге за младе (са топ листа) в) љубавна г) научна фантастика д) историјски ђ) класика е) литература за рачунаре е) све и још__________________________________ 3. Које часописе желиш да читаш у „зони“? а) за разоноду б) о музици в) о култури г) научне (нац.географија, компјутери..) или____________________________________ 4. Да ли би користио услуге интернета и шта би најчешће претраживао/ла? а) да б) не ц) не знам то да радим (требаће ми помоћ) тражио/ла бих следеће информацује ______________________________________ 5. Какве врсте програма би волео/ла да организујемо? а) промоције књига и часописа б) монодраме,дуодраме... в) музичке програме в) трибине (на теме по вашем избору) и/или__________________________________
121
6. Желео/ла бих да се формирају следећи клубови: а ) дебатни клуб (разговори о разним темама по вашем избору) б) поетски кутак (читање поезије, писање нових песама, организовање поетских вечери...) в) клуб младих новинара (истраживања и креирање новог часописа) в ) драмска секција ( драматизација, глума, перформанси...) и/или______________________________ 7. Волео/ла бих да користим услуге „зоне“ а) стално б) повремено в) активно ( да учествујем у његовом раду и уређивању) в) не бих користио 8. Да ли ти се свиђа ова идеја а) да б) не 9. Шта смо заборавили , а мислиш да је важно? ______________________________ 10. ☺ Да ли си члан Библиотеке? а) да б) не И још... Твоје цењено име, презиме и разред: ________________________________ ________________________________ ХВАЛА ТИ МНОГО и надам се да ћемо се дружити у НАШЕМ ЗАЈЕДНИЧКОМ ПРОСТОРУ
122
Снежана Лађиновић Библиотека «Глигорије Возаревић» Сремска Митровица
ЧИТАЛАЧКА ИНТЕРЕСОВАЊА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА У СРЕМУ Одговоран приступ теми «Читалачка интересовања ученика основних и средњих школа» не подразумева само запажање библиотекара о читалачким тенденцијама, већ захтева комплексно сагледавање низа питања која се баве односом ученика према читању, књизи, библиотеци, школи, библиотекару, медијима. Да би се добио јаснији увид у ову проблематику урађена је анализа појединачних мишљења и ставова ученика на ту тему. На територији Срема, анкетирано је 818 ученика из 20 основних и 534 ученика из 8 средњих школа, укупно 1352 ученика. Анкета за ученике основних школа садржи 12 питања са понуђеним одговорима или је дата могућност дописивања одговора. Питања су иста од првог до осмог разреда, с тим што је анкетиран већи број ученика од петог до осмог разреда (од 818 ученика, 291 ученик припада категорији нижих, а 527 ученика категорији виших разреда). Препорука библиотекарима и наставницима је била да се анкетирају не само одлични ученици, као што је то у пракси најчешће, него и ученици са нижим успехом. Према резултатима или су наставници релативно испоштовали ову сугестију, па су више од половине анкетираних ученици са одличним успехом или библиотеку процентуално више посећују такви ученици. Пријатано изненађење представља податак да 62% анкетираних ученика не долазе у библиотеку само да би добили лектиру, него своје слободно време испуњавају читањем. Свега једна трећина ученика се определила за опцију «потребна ми је лектира», а мање од 10% је навело личне разлоге доласка у библиотека типа «волим да погледам нове књиге», «желим да проширим видике», «прелиставам енциклопедије» и слично. Међутим, без обзира на разлоге посете библиотеци и даље је забрињавајуће мали број прочитаних књига по ученику. Око 80% ученика, у току једне године, прочита до 10 књига, а само 20% прочита више од 10 књига. Уколико у обзир узмемо парадигму да «до десет књига» може да значи да је ученик прочитао осам или девет књига, а 123
ли исто тако једну или две, и даље немамо прецизан податак о просечној читаности ове категорије ученика. Лично сам се надала да ће улога библиотекара у избору књига које ученик одређеног узраста треба да прочита бити, ако не баш одлучујућа, онда бар веома значајна. Библиотекар је особа на извору информација о новим књигама и мора да буде сигнал за врсту литературе коју треба препоручити узрасту и категорији ученика. Школски библиотекар, не само што мора да буде упућен у актуелност и прилагодљивост литературе, него треба да познаје ученика, његову наклоност ка одређеним предметима или областима знања. Међутим, према резултатима анкете, само је препорука родитеља мање значајна од препоруке библиотекара. Претпоставка је била да ће улога библиотекара у избору књига које ученик одређеног узраста треба да прочита бити, ако не баш одлучујућа, онда бар веома значајна. Библиотекар је особа на извору информација о новим књигама и мора да буде сигнал за врсту литературе коју треба препоручити узрасту и категорији ученика. Нужно је фокусирати се на питање због чега је ученику важније мишљење наставника и друга о томе шта треба да чита, од мишљења неког ко је апсолутно компетентан да препоручи књигу, или би бар требало да буде. Ово питање, као и следеће у анкети, при чему ученик о прочитаној књизи радије разговара са другом, наставником, са родитељима или са братом/сестром него са библиотекаром, задире у срж проблема у комуникацији између библиотекара и ученика и оставља простор за разговор о улози библиотекара у формирању позитивног односа према књизи и читању и правилном грађењу критеријума у категорији потенцијалних корисника библиотека. Чини се да и у нашим библиотекама, као у Андрићевој причи о уплашеном дечаку, намрштеном библиотекару и књизи коју је изабрао насумце, ученици управо најчешће бирају књиге према томе колико су интересантне илустрације на насловној страни или колико је визуелно привлачан сам наслов, а не према томе колико та књига може бити интересантна и поучна за само дете. Поражавајућа је констатација да само 6% анкетираних ученика у својим домовима поседује више од 100 књига, односно да приближно једна половина анкетираних уопште нема библиотеку, а исто толико ученика има до 100 књига. Наравно, као и код питања «да ли у току године прочиташ 10 или више од 10 књига» и тип одговора да ученик има до 100 књига не даје прецизан податак да ли тај ученик поседује 93, 68, 14 или пак само 7 књига. Оно што је свакако позитивно јесте однос ученика према књизи као поклону. 96% анкетираних се обрадује када на поклон добије 124
књигу. Такође, велики број ученика пожели да после одгледаног филма, прочита и књигу по којој је филм снимљен. Управо, веома популарни екранизовани романи као што су «Хари Потер» и «Господар прстенова» спадају у најтраженије романе у библиотекама. Према резултатима анкете ученици основних школа још увек немају изграђену навику редовног доласка у библиотеку. Редован долазак подразумева узимање књиге бар два пута месечно. У том случају, простом рачуницом, за девет месеци колико траје школска година, не рачунајући време школских распуста, ученик би морао да прочита минимум 18 књига. А већ смо видели да је само петина анкетираних ученика прочитала више од 10 књига. Намеће се питање, да ли библиотекар, који очигледно у читалачкој мотивацији ученика има минорну улогу, може на било који прихватљив начин допринети, а самим тим и утицати на већу читаност, на формирање читалачког укуса и постављање на чврсте темеље квалитетног односа ученика према књизи. Ако се сасвим озбиљно поставимо према проблему читаности у основној школи, тај исти проблем у каснијој животној доби, односно у периоду адолесценције, који обухвата ученике средњих школа, решиће се, у великој мери, сам по себи. А то у потпуности можемо схватити управо из одговора ове циљне групе испитаника. Резултати анкете ученика основних школа имају своју потврду већ у првој области испитивања средњошколаца. Наиме, констатација да ученици основних школа немају правилно постављен однос према библиотеци и нису баш њени чести посетиоци, рефлектује се у чињеници да веома мали број ученика средњих школа користи фондове градске библиотеке више од 10 или пак, више од 5 година у континуитету. Највећи број испитаних, око 35%, су библиотечки корисници мање од 5 година (то су углавном ученици трећих и четвртих разреда средњих школа), а једна трећина (ученици првих разреда) користи фондове библиотеке од текуће године. Чињеница да само 9% ученика у библиотеку, по књиге, долази једном недељно, односно чак 41% долази само по потреби, ни мало не иду у прилог читаности. Далеко мањи број је оних ученика који књигу позајмљују сваких 10 дана од оних који то чине два пута или само једном месечно. Иако делује као дијаметрална супротност у односу на то колико дуго је ученик корисник библиотеке и колико често позајмљује књиге, евидентна је чињеница, да ова популација, у свој систем вредности, ма како нама одраслима тај систем хаотично и пољуљано деловао, све више укључује и подизање нивоа опште културе. Тежња за 125
проширењем културних потреба јачи је мотив за читање од обавезе наметнуте наставним програмом за српски језик, односно лектире. Категорија припреме стручних радова (семинарских, матурских и сл.) сасвим логично, најмање мотивише ученика за долазак у библиотеку. Управо опредељење и потреба ученика за проширењем опште културе, одредили су и врсту литературе која се најрадије чита. И у овом одговору књиге из разних области имају примат у односу на само лектиру или само научну фантастику или само белетристику. Чињеница је да млади људи, доби 16-20 година непрестано покушавају да пронађу свој свет интересовања и себе у том свету, а у том проналажењу им од великог значаја може бити опредељење за одређену врсту литературе. И код средњошколске популације, баш као и код ученика основних школа, инструкције библиотекара у вези са избором књига за читање, далеко су испод препорука из дневне штампе, телевизије, интернета, а још даље од информација које о књизи добија од другова и познаника. Наравно да је за проширење опште културе неопходно читати књиге из разних области, а све је то иницирано личном радозналошћу ученика, која је са квотом од 61% испитаних испливала на површину опредељујућих мотива за избор литературе. Око 60% ученика средњих школа је задовољно избором књига које им пружају библиотеке, једна трећина је задовољна само делимично, а своје незадовољство тим избором је изразило 2% ученика. Једно од питања односило се на место књиге у односу на савремене видове комуникације, пре свега у односу на Интернет и у каквој мери такви медији угрожавају и умањују читаност и значај књиге у класичном облику. Испоставило се да највећи број ученика није уопште размишљао о томе, док више од трећине сматра да не постоји таква опасност за књигу. Око 20% анкетираних, вероватно оних најжешћих и најчешћих посетилаца и корисника Интернета сматра књигу потпуно угроженом медијском категоријом. Што се тиче осталих могућности које библиотека пружа ученицима средњих школа и активности којима може да их анимира, резултати су веома неповољни. Две трећине испитаних ученика уопште не користи читаоницу библиотеке, а мање од једне трећине повремено чита или учи у читаоничком простору. Такође велики проценат анкетираних уопште не посећује културне садржаје који се реализују у библиотеци, а једва нешто више од 10% понекад долази на промоцију књига или изложбе. На крају, покушали смо да дознамо колико су средњошколци упућени у актуелност издања, односно која или које књиге најчешће 126
круже између клупа. Неки одговори су се односили само на лектиру која тренутно, према наставном плану треба да с прочита, али највећи број одговора потврђује добру информисаност ученика о насловима који се налазе на врху најчитанијих и најтраженијих у многим књижарама и библиотекама. Оно што су нам резултати ове анкете омогућили, јесте да сагледамо проблем читаности, не из угла некога коме је читање професија, јер је тај угао неретко субјективан, него из угла онога ко хоће и ко жели да чита, да истражује и да открива, само не зна баш увек шта и како. Проблем очигледно није само у ученицима, ма ког узраста и профила они били; проблем треба тражити и у библиотекарима који не налазе увек довољно стрпљења и слуха за све захтеве који се пред њих постављају. Прави приступ и максимално залагање успоставиће добар однос на релацији библиотекар-ученик. То, што је више од половине анкетираних истакло свој став о значају библиотекара за добијање праве информације, само указује на њихову потребу за пажљивим слушаоцем, стручним саговорником и добрим информатором, чак и онда када се тражена књига не налази у библиотеци. Охрабрујућа је чињеница да електронски медији нису и вероватно још дуго неће, истиснути из свести младих људи задовољство и потребу личног доживљаја који се неизбежно јавља само при индивидуалном читању доброг штива и остаје, за сва времена сачувано у левој хемисфери коре великог мозга. Изгледа да њихов систем вредности ипак не даје приоритет другим медијима. Књига се по фреквенци експлоатације још увек налази при врху скале система.
127
АНКЕТА ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Поштовани читаоче, Овом анкетом бисмо желели да сагледамо неке показатеље везане за библиотечке услуге, молимо Те да искрено одговориш на постављена питања, заокруживањем или дописивањем одговора. Ако желиш можеш се потписати. Због чега долазиш у Библиотеку? 1. Потребна ми је лектира 2. Читам у слободно време 3. Користим енциклопедије 4. Читам часописе и новине 5. .......................................... Какав је избор књига у библиотеци? 1. изузетно добар 2. задовољавајући 3. незадовољавајући (због чега?)..................... 4. ....................................................................... Коју литературу најрадије читаш? 1. поезију 2. романе 3. приповетке 4. стрипове 5. ............................................ Колико књига прочиташ у току године? 1. више од 10 2. мање од 10 3. уопште не читам књиге 4. ......................................... Ко ти препоручује књиге за читање? 1. друг или другарица 2. родитељи 3. библиотекар 4. професор 5. сам бирам књиге С ким разговараш о прочитаној књизи? 1. са другом или другарицом 2. са родитељима 3. библиотекаром 4. професором 5. ......................................... 128
Колико књига имаш у кућној библиотеци? 1. више од 100 2. до 100 3. немам библиотеку Да ли те обрадује када добијеш књигу на поклон? 1. да 2. не Да ли после одгледаног филма пожелиш да прочоташ књигу по којој је филм снимљен? 1. да 2. не Како проводиш слободно време? 1. читам 2. играм компјутерске игрице 3. гледам филм 4. _______________________ Последња књига коју си прочитао била је: 1. лектира 2. књига по слободном избору (која?) 3. ________________________ ХВАЛА НА САРАДЊИ!
129
АНКЕТА ЗА УЧЕНИКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Поштовани читаоче, Овом анкетом бисмо желели да сагледамо неке показатеље везане за међусобни однос библиотека и читалаца. Зато Те молимо да искрено одговориш на постављена питања, заокруживањем или дописивањем одговора. Ако желиш можеш се потписати. Колико дуго си члан Библиотеке? 1. више од 10 година у континуитету 2. више од 5 година у континуитету 3. мање од 5 година 4. од ове године Колико често долазиш у библиотеку? 1. једном недељно 2. једном у 14 дана 3. једном месечно 4. само по потреби Који те мотиви опредељују за читање? 1. проширење опште културе 2. обавеза читања лектире 3. припрема семинарких радова 4. забава 5. ....................................... Коју врсту литературе најрадије читаш? 1. белетристику 2. научну фантастику 3. историјску литературу 4. стручну литературу 5. само лектиру 6. књиге из разних области Ко или шта те опредељује за избор књига за читање? 1. лична радозналост 2. препоруке из медија 3. препорука библиотекара 4. препорука пријатеља 5. ...................................... Да ли си задовољан избором књига које пружа библиотека? 1. да 2. делимично 3. не 130
Да ли Интернет и савремени видови комуникације могу да умање значај књиге у класичној форми? 1. да, потпуно 2. нисам о томе размишљао 3. не постоји таква опасност за књигу 4. .................................. У слободно време опредељујеш се за 1. занимљиву књигу 2. часопис 3. спорт 4. компјутер 5. .................. Колико је битан однос библотекара према кориснику? 1. не обраћам пажњу на библиотекара 2. осећам се нелагодно у разговору са библиотекаром 3. волим да разговарам са библиотекаром 4. битно је да од библиотекара добијем тражену информацију Да ли посећујеш културне програме које организује библиотека? 1. долазим када су____________________ 2. не посећујем такве догађаје Која је књига најпопуларнија међу Твојим вршњацима? _________________________________________ ХВАЛА НА САРАДЊИ!
131
132
Милијана Цвијановић ОШ „Б.П.ПИНКИ“ Сремска Митровица
РЕАЛИЗАЦИЈА НАСТАВНИХ ЧАСОВА У БИБЛИОТЕЦИ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Модернизација образовања и реорганизација васпитно-образовне делатности не само код нас, већ и у читавом свету условљена је низом фактора међу којима је на првом месту пораст целокупног људског знања. Технолошка револуција чији смо сведоци и савременици проузрокована је „експлозијом“ знања. Обиље информација, докумената и података, свих врста садржаја показује да се људско знање великом брзином повећава. Брзина појављивања нових информација је пропорционална њиховој актуелности, па их треба благовремено користити, јер већина њих брзо застарева. У таквим околностима традиционални методи образовања који су упућивали ученике на стицање готових знања постају нецелисходни. Процес учења више се не заснива на меморисању података и искључивом коришћењу уџбеника, као јединих, али и индиректних извора информација, већ се ученици упућују и упознају са изворима знања, јер данас је „важније владати изворима сазнања него поседовати знање“ Самим тим од чувара књига, преко класичног библиотекара који обрађује и позајмљује књиге, савремени школски библиотекар је постао стручни сарадник у настави како ученицима тако и наставницима. Полазећи од чињенице да je у условима савременог развоја науке, значајније овладати способностима стицања знања него располагати знањем, да у ученичком животу значајну улогу имају средства масовне комуникације (радио, ТВ, компјутер), библиотекар мора да школску библиотеку организује као место рада и опуштања, стварања и приказивања, место које читаоци треба да присвоје и да науче њиме да управљају. С обзиром да библиотечке фондове у школским библиотекама чини књижна и некњижна грађа из области науке, књижевности и уметности они су у служби свим наставним предметима. Библиотекар је у обавези да одржи два часа годишње у библиотеци за свако одељење. На тим часовима он упознаје ученике са организацијом рада, начинима коришћења фондова, правима и обавезама читалаца. Предлог је да се ови часови реализују на часовима одељењског 133
старешине, али ако се садржајно добро осмисли рад са ученицима, час у библиотеци се може организовати из било ког наставног предмета. У библиотеци основне школе у току једне школске године, почев од краја септембра могу се реализовати се следећи часови: . ЧОС - ученици I разреда упознају се са фондовима библиотеке, њиховим правима и обавезама. Они у библиотеци прелистају сликовнице и часописе и одлазе са првом позајмљеном књигом. Ликовно васпитање - ученици II разреда илуструју прочитану песму, причу или омиљени лик из књижевног дела. На својој илустрацији ученици напишу назив дела и име аутора, сви радови се слажу азбучно у илустровани каталог библиотеке. Српски језик - ученици III разреда, који су савладали технику читања и учења стихова напамет вежбају технику рецитовања. Познавање природе : Биљни и животињски свет - упућивање ученика IV разреда у коришћење енциклопедија и стручне литературе Историја : Римско царство - ученици V разреда упознају Сирмијум царски град преко филма снимљеног о далекој прошлости једне од четири престонице Римског царства. Физика : „Знаменити физичари“ – предстаљање књиге добар је увод у нови предмет ученицима VI разреда. Енглески језик - ученици VII разреда користећи слајдове, видео, CD и речнике у библиотеци припремају причу о Беликој Британији на енглеском. Трагом детињства - обрада приповедака о детињству Иве Андрића са ученицима VIII разреда. Час који је забележила видео трака је обрада „досадне“ обавезне лектире. У библиотеци, она постаје интересантна ученицима јер они истражујући библиотечке фондове долазе до података о животу, раду, стваралаштву и делима аутора који се обрађује. Овакав облик, због своје сложености и самосталног коришћења критике, лексикона и библиографија намењен је ученицима осмих разреда. То је уједно и припрема ученика за самостални рад који их чека у средњој школи. Час под називом „Трагом детињства“ је обрада приповедака о деци Ивe Андрића у осмом разреду. Самом часу је претходио истраживачки рад библиотекара који је из фондова издвојио литературу неопходну за обраду. Затим ученици, подељени у пет група, добијају следеће задатке: Живот Ивe Андрића са хронологијом 1. 2. Стваралаштво Ивe Андрића са библиографијом 3. Анализа приповетке „Деца“- мржња насиље и бахатост 134
Анализа приповетке „Књига" Изложба о животу и раду Ива Андрића На првом часу ученици у оквиру група и понуђене литературе истражују на задате теме, праве белешке и формирају радове. Група која ради изложбу исписује текстове за паное, одабира књиге и фотографије, фотокопира интересантне делове текстова и илустрација и поставља изложбу. На другом часу ученици завршавају своје радове које представници група читају. Затим заједно разгледају изложбу својих другова. Часу присуствује и професор који на крају саопштава оцене. Часови у библиотеци су омиљени међу ученицима који и у свом слободном времену долазе у библиотеку да прелистају литературу или да погледају пстављену изложбу, или да прелистају илустровани каталог. Овакав начин рада с једне стране обавезује велики број ученика и наставника различитих предмета да једно време проведу у библиотеци, а с друге стране да библиотекар, као стручни сарадник у настави постане равноправни носилац образовања и васпитања са наставним кадром. Осмишљени добрим садржајем и реализованим стручним радом библиотекара ови часови, у домену сегмента културног развоја ученика, имају активан однос према књизи у средини у којој делује. Они су једна од могућности популаризације књиге и проналажења њеног пута до најмлађих читалаца што је и битна вокација нашег позива. А најважније је да дете из библиотеке не понесе страх и слику оног Андрићевог намргођеног библиотекара, „подругљива погледа, реска и нестрпљива гласа“ и да не буде „грубо пробуђено, ухваћено у маштањима као у кривици...збуњено и уплашено“, већ да за цео живот понесе, готово имагинарно лепу представу о библиотеци и човеку који ради у њој.
4. 5.
135
136
Јасна Калаузовић, библиотекар ОШ „Јован Поповић“
ЧИТАЊЕМ ДО ПЕТИЦЕ «Књига је значајнија од свих споменика украшених, јер она сама гради споменике у срцу оног који чита» Египатски запис Књижевни текст је основа наставе језика и књижевности. Aнализом текста постављамо темеље књижевне културе ученика, основе уметничког укуса, а у знатној мери утичемо на њихове моралне ставове и опште образовање у целини. Лектира је круна тога рада, она најбоље показује колико смо оспособили ученика да самостално и критички прилази књижевном делу, да разумева, доживљава и усваја његове вредности. Сматрајући да нам је у основној школи избор домаће лектире сиромашан, неактуелан, да су дела превазиђена и по форми и садржини, да недовољно испуњавају захтеве ововременске, да их има мало и да нам ученици и због тога још мање читају, да готово у свим сегментима има озбиљних недостатака, те нам се у пракси дешава да ученици не «доживе» текст, а да нам се са друге стране врло издашно нуде модели активне наставе. Актив наставника српског језика и библиотекар школе «Јован Поповић» нису могли стихији препустити овај несклад и зарад ученика и зарад струке. Ученици наше школе су ове 2004/05. године много читали, и читањем и приказом прочитаних књига добили одличне оцене. Били су одлични читаоци књига по избору. Акцијом «Читањем до петице» били су обухваћени ученици виших разреда матичне школе а акцији се одазвало 388 ученика или 70%. Припрема за читање књиге по слободном избору текла је у разговорима библиотекара и професора српског језика о значају књиге: да је добра књига моћна, да у човека уноси лепоту, богати машту, шири видике, учи мудрости, да се култура једног човека често цени по томе колико је начитан, да су добре књиге највише допринеле хуманости и развоју човечанства. Од почетка школске године, сваком погодном приликом, у учионици и школској библиотеци водили смо разговор о књигама које би требало читати, по искуству библиотекара, наставника и самих ученика. 137
Култ књиге у нашој школи ове године је нарочито негован. Након препорука за читање (школска огласна табла) приступили смо саветовању како водити Дневник читања. За сваки корак у припремама за читање био је задужен по један професор односно библиотекар. Дневник читања може бити диван споменар из основне школе. Тако су му ученици и прилазили – маштовито га уређивали, украшавали, илустровали. Шта су ученици записивали у Дневник читања? Иза насловне стране неколико лепих мисли о књизи: «Остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осиромашити свој живот.» / Иво Андрић (Дневник читања – Александра Лукић V5) «Најбоље књиге су најбоље друштво» / Честерфилд (Дневник читања – Милош Арбанас V5) «Библиотеке доносе светлост нашем духу, а одузимају јакост нашим очима.» / Тин Ујевић (Дневник читања – Предраг Релић,VI1) «Писац има само једног учитеља:то су сами читаоци» / Гогољ (Дневник читања – Александра Јаковљевић,VII5) Након ових лепих мисли, о свакој прочитаној књизи ученици су записивали следеће: редни број, датум читања, име писца, назив дела, број страница. Испод тога занимљиве цитате, лепа места из књиге: «...С доласком дана он настави даље, не журећи. Сунце је излазило иза њега, а залазило пред њим, а тамо где се вода пенила међу стенама или се изненада стрмоглаљивала стварајући водопаде, ујутру и увече би преко воде биле исткане дуге. Због тога он назва тај кланац Кирит Ниниах, Дугина пукотина...» Незавршене приче / Толкин (Дневник читања-Страхиња Калаузовић,VIII2) Често ова изабрана места, записана, постају део интиме ученика, мали драгуљи речи. Ученици их памте, оне снаже израз, машту и мисао ученика. У Дневник читања ученици су записивали и неке занимљивости о писцу и делу: „Франсис Х. Бернет је са 16 година са породицом емигрирала у Америку. Написала је много познатих књига за децу. Једна од њих је 138
«Мали лорд Фонтлерој». Ова књига је била толико омиљена, да са њом у моду улазе и сомотска одела. (Дневник читања-Бранислава Томић,VI1) Ученици су по препоруци наставника и библиотекара записивали и неке занимљиве речи и изразе што је корисно јер се тиме негује култура тражења речи, бирања, бележења, памћења речи. Њима се ученик враћа, њих користи у говору и писању. Наша школска библиотека тренутно има око 9.500 књига. То није мали број, али не можемо се похвалити новим актуелним књигама, односно довољним бројем примерака таквих књига. Због богатства наслова и квалитета књига ученици су упућивани на Дечје одељење наше Библиотеке. На крају у Дневник читања ученици су писали писмени приказ прочитане књиге. Уместо препричавања, ови прикази су била кратка, језгровита размишљања, упоређивања, закључивања, доживљавања и цитирања. Врло је важно да су предметни наставници повремено детаљно прегледали приказе, оцењивали их, мотивисали за даља читања у слободном времену, давали коментаре о садржају, писмености и уредности и сл. Овај тренутак је веома важан јер су ученици све више читали, одговорније прилазили раду и сваки наредни приказ био је све бољи. Највреднији су били ученици V разреда: од 125 ученика, 120 ученика је у периоду јануар – јун прочитало 524 књиге по избору или у просеку 4,36. Одељење које је највише читало је V5 (25 читалаца, 184 прочитане и приказане књиге, просек 7,3). Најактивније су биле Софија Ходоба (16 књига) , Дајана Коњевић и Катарина Равњак (14 књига), све из V5. Најмање су читали «седмаци», шести разред је у «златној средини». Ученици осмих разреда су били редовни, вредни и активни до почетка априла када су закорачили у озбиљан рад и учење за квалификационе испите. После ове акције остало је дивно искуство, остала је потврда да ученици воле да читају само треба направити добар одабир, остало је много прочитаних мудрости и лепота, подстицаја за сличне активности и на крају по једна лепа оцена коју смо свим вредним ученицима унелe у дневник. И на крају, да ли је ова замисао успела? Знаћемо на почетку наредне школске године ако нас ученици питају коју нову књигу ћемо им препоручити за читање и ако нам се без најаве похвале новим Дневником читања. 139
140
Душанка Милорадић Библиотека „Глигорије Возаревић“ Сремска Митровица
ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У СРЕМУ СТАЊЕ И МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА
Библиотека „Глигорије Возаревић“, према решењу Министарства културе од 1994. године је матична установа за мрежу библиотека Срема, те систематски и у континуитету прати и проучава стање, потребе и услове рада ових библиотека и предлаже мере за унапређивање њихове делатности. Стање, развој и активности школских библиотека сагледавају се преко следећих показатеља: библиотечких фондова, простора и опреме, стручног кадра и броја уписаних читалаца. У Срему ради 15 средњих и 57 основних школа, а мрежу школских библитека чини 13 средњошколских и 45 основношколских библиотека. Делатност школских библиотека нормативно је уређена Законом о библиотечкој делатности, Законом о основној, Законом о средњој школи и Правилником о раду школске библиотеке. Иако је прописима о образовању регулисан рад школске библиотеке, њена развијеност у највећој мери зависи од односа и разумевања школског руководства за библиотечки рад и ангaжованост. Баш због тога у Срему је неуједначен рад школских библиотека, те само 60% библиотека ради по правилима библиотечког пословања, а остале зависе од заинтересованости како библиотечког радника, тако и руководства школе. 1. Библиотечке фондове школских библиотека чине књижни фондови (монографске и серијске публикације) и некњижна грађа ( аудио и видео касете, географске карте, CD...) . Књижни фонд школских библиотека Срема на крају школске 2008/2009. године бројао је 467.030 књига. У просеку, овај број задовољава библиотечке стандарде за школске библиотеке, али када се узме у обзир да знатан део књижног фонда чини лектира набављена седамдесетих година прошлог века, која представља „мртав фонд“, његова структура не задовољава потребе корисника. Овакво стање књижних фондова је последица недовољне и непланске набавке актуелне лектире, стручне и приручне литературе за наставнике и ученике. 141
У школској 2008/09. години школске библиотеке у Срему набавиле су 11.758 књига, с тим да три школе нису набавиле ни једну књигу за своју библиотеку. У већини школа на територији Срема не постоји планска набавка, књиге се набављају стихијски, преко аквизитера и често се плати далеко већа цена од оне по којој се може књига набавити код издавача и на сајмовима књига. Иако је израда ауторског и стручног каталога законска обавеза школских библиотека, они се могу наћи само у неколико библиотека. У већини библиотека које имају каталоге постоје само ауторски каталози. Стручни каталози се не израђују ни у једној школској библиотеци. Набавка компјутера и одговарајућег програма је постала неопходност у раду сваке библиотеке. Аутоматизовањем библиотечког пословања, поред брзине у информисању читалаца, стварању електронске базе података и осавремењивању рада библиотеке постигле би се уштеде у библиотечком материјалу. Све више је школа у Срему, (25%), које су за библиотеку набавиле рачунар и одговарајући програм за аутоматизацију пословања. Фонд серијских публикација у школским библиотекама углавном чине новине и часописи. Овај фонд, поред фонда монографских публикација, представља један од основних фондова сваке, па и школске библиотеке. С обзиром да серијске публикације имају значајну улогу у развоју свих научних дисциплина треба га пажљиво попуњавати и неговати. Тим пре што он најбрже евидентира најновије феномене и открића из свих научних дисциплина и представља сигуран инструмент информисања. Због тога школске библиотеке требало би да у границама могућности и расположивих финансијских средстава набаве и стручно обраде серијске публикације. Иако се у свим школским библиотекама Срема чува одређен број часописа и новина, они углавном нису обрађени и не користе се у оном обиму у ком би требало. Скоро све библиотеке чувају оне часописе који се односе на наставу и организацију рада у школи као што су: Настава и васпитање, Савремена школа, Педагошка стварност, Просветни преглед и др. Они у библиотеке долазе тек када их искористе наставници и педагози када престају да буду актуелни и најчешће стоје на полицама као део историје или «мртвог фонда» безуспешно чекајући читаоце. У фондовима школских библиотека се могу наћи и часописи који се односе на поједина наставна подручја: Књижевност и језик, Мисао, Математички лист, Шумарство, Цветна башта, Млинпек, Хемијски преглед, Настава историје, Сунчани сат... Овај део фонда серијских 142
публикација је бројчано сиромашнији од претходног, али садржајно је свеобухватнији и могу га користити и наставници и ученици. Часописи за децу и младе чине најмању групу серијских публикација и углавном се налазе у библиотекама основних школа. То су следећи наслови: Невен, Дечје новине, Зека, Тик-так, Велико двориште... У школским библиотекама поред новина и часописа на које су школе претплаћене, чувају се и билтени, зборници и школски листови које повремено објављују школе. 2. Простор и опрема је битан услов за добру организацију рада библиотеке. Свега 30% школа има одговарајући простор за библиотеку, 45% задовољавајући, а осталих 25% имају минималне услове за рад. Због недостатка простора школске библиотеке су затрпане књигама и немају услова за организовање читаоничког рада. Статистика показује да се ученици радо задржавају у оним библиотекама где постоји могућност да прочитају штампу или да користе стручну и приручну литературу. Поред полица са књигама у библиотеке је смештен радни сто за библиотекара и читаонички столови са неколико места. Започета аутоматизација библиотечког пословања школских библиотека захтева одговарајућу рачунарску опрему и адекватан програм за стварање електронске базе података и рад са читаоцима. 3. Кадар Кадровска структура библиотечких радника у Срему је задовољавајућа када се узме у обзир да у школским библиотекама ради 38 библиотекара и 26 виших књижничара. Са положеним стручним испитом ради 15 библиотекара и један виши књижничар. Најбоље организован рад је у школским библиотекама у којима ради библиотекар са положеним стручним испитом и пуним радним временом. Проблем у континуираном раду библиотеке представља кадар који се у појединим школама мења сваке школске године и који рад у библиотеци сматра прелазним решењем док се не укаже радно место у настави. Матична служба Библиотеке води рачуна о стручном усавршавању библиотечких радника у школским библиотекама кроз организовање стручних састанака и семинара. 4. Корисници школске библиотеке су сви ученици, наставници и стручни сарадници у школама. Они треба да буду уписани у књигу уписа што није случај у највећем броју библиотека у школама у Срему. О коришћењу библиотеке библиотечки радници воде статистику на основу које се може пратити обим рада библиотекара и обрт књижног фонда. У школске библиотеке Сремау 2008/09. години 143
уписано је 25.057 ученика и 1.302 наставника који су користили 128.580 књига. 5. Предлози за унапређивање рада школских библиотека У школским библиотекама умерена колекција књижних извора подразумева десет књига по ученику, те најмање школе треба да имају 2.500 савремених и актуелних библиотечких јединица. Структура библиотечких фондова се такође мора променити у корист стручне и приручне литературе која треба да чини 60% фонда. Школске библиотеке поред набавке одговарајућег броја књига морају да обезбеде и библиотечку грађу, укључујући приступ електронским изворима информација, која одржава интересовања деце и младих људи између детињства и зрелог доба. Њима треба обезбедити и грађу, која не спада у традиционално библиотечку: књижне и телевизијске серијале, музику, видео траке, тинејџерске часописе, рачунарске игре, стрипове... С обзиром да часописи имају значајну улогу у информисању о развоју свих научних дисциплина треба да их у својим фондовима има свака библиотека. Предлажемо да свака школска библиотека набавља оне часописе интересантне за профил ученика, које школа образује. Набавка и обнова библиотечких фондова се реализује свим видовима прилива публикација : куповином, поклоном, разменом. Куповина је основни вид набавке публикација у свакој библиотеци. Она омогућава брже, ефикасније, селективније и комфорније попуњавање фондова. Потребно је редовно попуњавати све фондове. Посебну пажњу посветити актуелности овог дела фонда. У школским библиотекама, нарочито средњошколским, треба такође попуњавати и фондове стручне литературе и референсне збирке. Сарадња са издавачима je неопходна и најбоље се остварује ако заједнички наступају више библиотека, јер се на тај начин остварује бржа и једноставнија набавка и рационалније трошење финансијских средстава. Квалитетна и бројчано одговарајућа набавка омогућава брже и боље задовољавање интересовања корисника. Поред куповине и набавка књига поклоном даје добре резултате. Акције за обогаћивање фондова морају бити добро осмишљене и упућене одређеним групама корисника. Акције под општим насловом Књига на поклон библиотеци организују се поводом месеца књиге, или празника Божића, Ускрса, Светог Саве... али поклони се примају и током целе године. Програм маркетиншких активности треба да буде планиран програмом рада, а одређује циљеве и начине њихове реализације. Он 144
се израђује у сарадњи јавних и школских библиотека и треба да садржи план активности помоћу којих ће се остварити циљеви: организовање приказа и изложби, састављање информатора о радном времену, услугама и колекцијама, припремање и дистрибуција пописа књига и часописа у вези са наставним програмом, као и за теме које се обрађују кроз више предмета, давање информација о програмима и новим књигама у јавним библиотекама, организовање група «пријатеља библиотека», организовање сајмова књига и читања, иницирање сарадње са другим организацијама у области (нпр. са музејима, галеријама, удружењима за завичајну историју... План активности треба вредновати и ревидирати почетком сваке школске године, а цео документ треба продискутовати најмање једном у две године. Школе које немају довољан простор за рад библиотеке требало би да у најскорије време преселе библиотеку у адекватан простор. Стандард који регулише простор дат је у Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава (Просветни гласник за основну школу бр. 4/90; за средњу бр. 7/91), те би требало настојати да се он испоштује. Сви ученици, наставници и сарадници у школама треба да буду уписани у библиотеку и да се о њиховом коришћењу библиотеке води редовна дневна, месечна, полугодишња и годишња статистика на одговарајућим обрасцима. Стручно усавршавање је обавеза библиотекара било да раде у школској или у јавној библиотеци. Оно подразумева: праћење нове стручне литературе и периодике из области библиотекарства, учешће на стручним семинарима и саветовањима, полагање стручног библиотекарског испита, стицање вишег степена стручне спреме, сарадња са јавним и другим библиотекама и библиотекарским удружењима, учешће у раду актива и секција школских библиотекара на нивоу општине, града и шире... и саставни је део посла. Сврха усавршавања је, пре свега, у свеобухватном сагледавању делатности и правца развоја; стицању нових знања; буђењу интересовања за промене и унапређење струке. Матичне библиотеке (једна од функција - пружање стручне помоћи, стара се о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности) максимално се залажу да унапреде делатност, отклоне неправилности у раду и пруже стручну помоћ библиотекарима школских библиотека. Добри резултати су потврда систематског правовременог реаговања, редовних састанака и садржајних програма. Подаци прикупљени и обрађени у овој Анализи могу послужити за перманентно праћење стања у школским библиотекама, за 145
превазилажење постојећих проблема, за модернизацију и развој ових библиотека као значајног сегмента библиотечко информационог система. Само ако се успостави добра сарадња јавних и школских библиотека оне ће постати животна снага образовања, културе и информисања, неопходни чиниоци друштвеног живота, који негују мир и духовно благостање...
146
ПРИЛОЗИ
147
148
IFLA/UNESKO - МАНИФЕСТ ЗА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Улога школске библиотеке у подучавању и учењу намењена свима Школска библиотека пружа информације и сазнања која су неопходна за успешно учествовање у савременом друштву заснованом на информацијама и знању. Школска библиотека омогућава ученицима да овладају вештинама за учење током читавог живота, развија њихову стваралачку машту и оспособљава их да буду одговорни грађани. Задаци школске библиотеке Школска библиотека нуди помоћ при учењу, књиге и изворе који свим учесницима образовног процеса у школи омогућавају да развију критичко мишљење и да делотворно користе у свим облицима и на свим медијима. Школске библиотеке се повезују у ширу библиотечкоинформациону мрежу, у складу Унесковог Манифеста за јавне библиотеке. Библиотечко особље омогућава коришћење књига и других извора информација, у распону од уметничких до документарних, од штампаних до електронских, на лицу места и на даљину. Ти извори информација допуњују и обогаћују садржај уџбеника, наставних материјала, и методику наставе. Доказано је да ако библиотекари и наставници међусобно сарађују ученици достижу виши ниво писмености, боље овладавају вештинама читања, учења, решавања проблема као и информационим и комуникационим вештинама. Школска библиотека треба да пружа своје услуге подједнако свим учесницима образовног процеса у школи без обзира на узраст, расу, пол, веру, националност, језик, професионални или друштвени статус. Онима који не могу да користе уобичајене библиотечке услуге и грађу треба обезбедити посебне услуге и материјале. Могућност коришћења услуга и колекција треба да се заснива на Општој декларацији УН о људским правима и слободама и не сме да подлеже било каквој идеолошкој, политичкој или верској цензури, као ни комерцијалним притисцима. Финансирање, правни прописи и мреже Школска библиотека је од пресудног значаја за сваку дугорочну стратегију развоја писмености, образовања, снабдевања информацијама, економског, друштвеног и културног развитка. За школске библиотеке одговорни су локални, регионални и државни 149
органи управе, који зато морају донети одговарајуће прописе и програмске документе. Школским библиотекама обавезно се обезбеђује одговарајуће финансирање и довољно средстава за стручно особље, грађу, опрему и нове технологије. Њихове услуге обавезно су бесплатне. Школска библиотека је неизоставни учесник у локалним и регионалним мрежама, као и у националној библиотечкој информационој мрежи. Ако школска библиотека дели простор, опрему и/или изворе са другим типовима библиотека, на пример са јавном библиотеком морају се уважити и очувати јединствени циљеви школске библиотеке. Циљеви школске библиотеке Школска библиотека је саставни део образовног процеса. Следећи циљеви су неопходни за унапређивање писмености, информатичке писмености, подучавања, учења и за подизање културног нивоа и представљају основне услуге школске библиотеке: - подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и програму школе; - развијање и неговање навике у читању и учењу код деце, као и навике коришћења библиотеке током читавог живота; - пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу стицања знања, познавања, развијање маште и уживања, подстицање свих ученика да стичу корисне вештине вредновања и коришћења информација, без обзира на облик, формат или медиј као и да овладају начинима друштвене комуникације; - обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и глобалним изворима и могућностима, што оне које уче доводи у додир са различитим идејама, искуствима и ставовима; - организовање активности које јачају друштвену и културну свест; - сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се остварили циљеви школе; - заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама неопходни предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском и демократском друштву; - промоција читања извора и услуга школске библиотеке у школској и широј друштвеној заједници; Школска библиотека остварује ове циљеве тако што побољшава своју политику и услуге, бира и набавља изворе, пружа 150
физички и интелектуални приступ одговарајућим изворима информација и обезбеђује капацитете за подучавање и запошљава обучено особље. Особље Школски библиотекар је припадник стручног, квалификованог особља, одговоран за планирање рада и управљање школском библиотеком. У томе му, ако дозвољавају новчана средства, помаже одговарајуће особље. Он сарађује са осталим учесницима у образовном процесу школе и одржава везе са јавном библиотеком и другим организацијама и појединцима. У оквиру националних законских и финансијских услова, улога школског библиотекара разликоваће се у зависности од расположивог буџета и наставног програма и методологије рада одређене школе. Без обзира на тај појединачни контекст, постоје општа знања која су неопходна да би школски библиотекари могли да осмисле и пружају делотворне услуге школске библиотеке: о изворима, библиотеци, управљању информацијама и подучавању. У окружењу које је све више умрежено, школски библиотекари морају умети да планирају увођење новина и да подучавају наставнике и ученике разним вештинама у вези са руковањем информацијама. Због тога морају непрекидно да се стручно обучавају и уасвршавају. Рад и управљање Да би рад био делотворан и бројчано мерљив потребно је следеће: - формулисати програмски документ о услугама школске библиотеке; у њему се дефинишу задаци, приоритети и услуге, у складу са наставним програмом школе; - школска библиотека мора да се организје и води у складу са стандардима струке; - услуге морају бити доступне свим учесницима у образовном процесу школе и одвијати се у складу са контекстом локалне заједнице; - мора се подстицати сарадња са наставницима, управом школе, одговарајућим органима управе, родитељима, другим библиотечко-информационм стручњацима и групама у друштвеној заједници.
151
Примена Манифеста Позивају се владе да преко својих министарстава одговорних за образовање осмисле стратегије, програме и планове рада у којима ће бити уграђена начела из овог манифеста. Планови треба да обухвате и ширење овог манифеста кроз основне програме образовања библиотекара и наставника, као и кроз програме континуираног обарзовања. Преузето из : Гласник Народне библиотеке Србије, бр. 1/2005.
152
На основу Закона о основној школи (Службени гласник РС бр. 50 /92...23/02 ), Закона о библиотечкој делатности (Службени гласник РС. бр. 39/94), Програма рада стручних сарадника у основној школи (Просветни гласник, бр. 1/94,...6/96 ) Школски одбор _____________________ на седници одржаној дана____________ донео је ПРАВИЛНИК О РАДУ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ члан 1. Овим Правилником се утврђују основна питања организације рада и коришћења библиотечких фондова библиотеке ___________________________________, циљеви и задаци, рад са корисницима, информативна и културна делатност, заштита библиотечких фондова и стручни кадар у библиотеци. II ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ члан 2. Делатност школске библиотеке реализује се кроз следеће циљеве и задатке: - планирана и континуирана набавка и обнова књижног фонда - инвентарисање и каталошка обрада (ауторски и предметни каталог) нових књига о новим књигама, - систематско информисање читалаца стручним и дечјим часописима и некњижној грађи - непосредни рад са ученицима - систематско упознавање ученика са књижном и некњижном грађом - обучавање ученика да користе изворе информација преко каталога, библиографија и интернета - организовање наставних часова у библиотеци - развијање читалачких способности ученика и - сарадња са наставницима око утврђивања месечних годишњих планова обраде лектире и коришћења стручне литературе - припремање изложби из библиотечких фондова 153
организовање рада библиотечке секције учествовање у припреми и изради школских листова организовање културне и јавне делатности школе : књижевни сусрети, трибине, квиз такмичења - учествoвање у организацији програма прославе Дана школе и Светог Саве - вршење међубиблиотечке позајмице - сарадња са матичном или општинском библиотеком на територији општине члан 3. Активности и садржај рада школске библиотеке планирају се Годишњим програмом рада библиотекара, који је саставни део Програма рада школе. -
III БИБЛИОТЕЧКИ ФОНДОВИ члан 4. Библиотечки фондови се деле на ученички и наставнички. члан 5. Структуру библиотечког фонда чини - књижна грађа ( књиге, новине и часописи) и - некњижна грађа ( географске карте, грамофонске плоче, дија и видео филмови, аудио и видео касете и CD- ромови ). члан 6. Фонд школске библиотеке се попуњава куповином, поклоном од стране правних или физичких лица и разменом. члан 7. Средства за набавку нових књига и обнову библиотечких фондова обезбеђују се из средстава школе за сваку школску годину. Средства из става 1. овога члана се планирају Финансијским планом школе. члан 8. Библиотекар прати издавачку делатност. Књиге набавља према потребама наставника и ученика школе. члан 9. За све врсте набавке у библиотеци води се потребна документација о пријему ( рачуни, закључнице, спискови за размену и поклони). члан 10. Сви библиотечки фондови се инвентаришу према Правилнику о евиденцији библиотечког материјала 154
(Службени гласник СРС, бр. 3/85) на прописаним обрасцима за сваку врсту библиотечке грађе. члан 11. Књига инвентара је најважнији материјални документ библиотеке у коју се евидентира свака приспела публикација. Књиге инвентара треба да буду пагиниране и оверене печатом и потписом директора школе. члан 12. У књигама инвентара мора се поштовати прописани редослед рубрика као и распоред и врста елемената у њима који су усаглашени са међународним библиотечким стандардима ISBD(M) и ISBD(S). члан 13. Библиотекар израђује ауторски и предметни каталог за књижни фонд у складу са међународним библиотечким стандардима ISBD(M). члан 14. Ревизија је сравњивање књиге инвентара са стварним стањем библиотечких фондова. Ревизија у школској библиотеци се врши најмање једном у периоду од пет година. члан 15. Ревизију библиотечких фондова врши комисија од најмање три члана коју именује директор школе. Библиотекар је стални члан комисије. члан 16. Дотрајале књиге се расходују сваке године а после извршене ревизије расход се врши по три основа: - дотрајале и оштећене књиге - књиге које нису враћене три године - неактуелне књиге IV РАД СА КОРИСНИЦИМА члан 17. Библиотечке фондове могу користити сви ученици, наставници, стручни сарадници и остали радници школе који су уписани у књигу за упис читалаца школске библиотеке. члан 18.
155
Картотека читалаца је формирана за ученике према одељењима у школи, а за наставнике , стручне сараднике и остале раднике према редном броју чланске карте. члан 19. О коришћењу библиотечких фондова школске библиотеке библиотекар води дневну, месечну, полугодишњу и годишњу статистику. члан 20. Радно време школске библиотеке организује се тако да обухвати обе смене у току наставне године. Радно време школског библиотекара истоветно је са дужином радног времена стручних сарадника. члан 21. Ученици треба да врате позајмљену књигу у року од десет дана. Ако је не врате на време обавезни су да за сваки дан прекорачења рока за враћање књиге плате _______ динара. Одлуку о висини казне за књигу која није враћена на време доноси Школски одбор. Прикупљена средства користе се искључиво за набавку нових књига. члан 22. Члан библиотеке је дужан да позајмљену књигу чува од оштећења. Уколико је изгуби или оштети обавезан је да купи другу, исту или замену у договору са библиотекаром школе . члан 23. О књигама које нису враћене у одеђеном року, ученици се редовно обавештавају преко спискова на огласној табли у школи, књиге обавештења, разредног старешине и разгласа. члан 24. Наставници су дужни да позајмљене књиге које користе у настави врате на крају наставне године. члан 25. Библиотекар је дужан да секретару школе достави спискове дужника 15 дана пре завршетка полугодишта и наставне године. члан 26. Ученици , наставници и остали чланови библиотеке, који одлазе из школе, не могу добити потребна документа док не измире обавезе према библиотеци.
156
V ИНФОРМАТИВНА И КУЛТУРНА ДЕЛАТНОСТ члан 27. читалаца о
У циљу информисања библиотечким библиотекар: - израђује ауторски и предметни каталог, - поставља изложбе нових књига, - организује трибине, књижевне сусрете, промоције.
фондовима
члан 28. Библиотекар систематски упознаје чланове библиотеке са организацијом рада библиотеке, и обучава их за самостално коришћење извора информација. члан 29. Обавештава ученике и професоре о литерарним конкурсима, квиз такмичењима и другим акцијама које популаришу књигу. члан 30. Библиотекар учествује у изради школског листа, обележавању Дана школе, прослави Светог Саве и другим културним манифестацијама које се организују на нивоу школе.
VI ЗАШТИТА БИБЛИОТЕЧКИХ ФОНДОВА члан 31. У циљу заштите од пожара, прашине, инсеката и дејства климе и амбијента у библиотеци се предузимају потребне мере: - Библиотека мора да има противпожарни апарат. - Неопходно је редовно одржавање хигијене. - Генерално чишћење просторија и стручно сређивање књижног фонда врши се на крају или почетку наставне године. члан 32. Правилником о ближим условима за чување библиотечке грађе (Службени гласник РС бр. 64/94 ) дефинисано је питање услова за физичку заштиту библиотечких фондова.
157
VII СТРУЧНИ КАДАР члан 33. Послове библиотекара у школској библиотеци врши лице које испуњава услове предвиђене Правилником о врсти стручне спреме наставника, васпитача и стручних сарадника у основној школи (Просветни гласник, 6/96) члан 34. Лице које обавља послове библиотекара, уколико нема положен испит у области образовања, обавезан је да полаже стручни испит из библиотекарства према Закону о библиотечкој делатности. Школски библиотекар је стручни сарадник у наставном процесу и члан наставничког већа. члан 35. Школски библиотекар се усавршава на семинарима и саветовањима које оранизују библиотеке или библиотечке асоцијације. VIII ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ члан 36. Измене и допуне овог Правилника врше се по истом поступку за његово доношење. члан 37. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли школе. Председник Школског одбора
___________________
158
ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКОГ БИБЛИОТЕКАРА
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ДЕЛАТНОСТ Рад са ученицима: - упознавање ученика са књижним фондом и правилима рада у библиотеци - развијање читалачких способности ученика - одржавање часова у библиотеци - рад у читаоници - организовање рада библиотечке секције Рад са наставницима: - упознавање наставника са књижним фондом и новим књигама - помоћ наставницима за одржавање часова - планирана набавка нових наслова у сарадњи са наставницима - сарадња са свим активима наставника БИБЛИОТЕЧКО -ИНФОРМАЦИОНА ДЕЛАТНОСТ -
праћење издавачке делатности и планирање набавке књига на основу предлога ученика и наставника обрада књижног фонда каталошка обрада књига израда статистике (дневна, месечна и годишња) израда билтена о новим књигама популарисање периодике међу наставницима праћење читаности књига међубиблиотечка позајмица вођење књиге уписа
КУЛТУРНА И ЈАВНА ДЕЛАТНОСТ 159
анимирање ученика за коришћење књижног фонда припремање изложби нових књига организовање књижевних сусрета и вечери учешеће у културним програмима школе организовање трибина упознавање родитеља са радом библиотеке награде најактивнијим корисницима библиотеке
-
присутност на локалним медијима неговање завичајности вођење летописа школе израда школског листа
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ -
стално праћење издавачке делатности праћење литературе из области библиотекарства упознавање ученика са Интернет презентацијама обавештеност о културним догађајима у локалној заједници присуствовање семинарима, саветовањима, стручним састанцима које организује библиотеке сарадња са матичном библиотеком
ОСТАЛИ ПОСЛОВИ -
израда програма и извештаја о раду библиотеке присуствовање седницама наставничко већа посете сајмовима књига сарадња са родитељима текући послови
160
ИЗВЕШТАЈ О КОРИШЋЕЊУ КЊИГА ШКОЛА................................................................................ МЕСТО................................................................................. МЕСЕЦ................................................................................. ПОСЕТЕ БИБЛИОТЕЦИ ученици наставници
СТРУКТУРА ПОЗАЈМЉЕНИХ КЊИГА 0 1 2 3 5 6 7 8
укупно 9
уч. наст.
датум свега
АКТИВНОСТИ НА ПОПУЛАРИСАЊУ КЊИГЕ И ЧИТАЊА
ВРСТА АКТИВНОСТИ
БРОЈ
БРОЈ ПОСЕТИЛАЦА
КЊИЖЕВНИ СУСРЕТИ ПРЕДАВАЊА ИЗЛОЖБЕ
Библиотекар _______________________
161
162
ИЗВОД ИЗ УНИВЕРЗАЛНЕ ДЕЦИМАЛНЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕ 0 – Општа група Популарна наука Енциклопедије Речници Рачунарска наука и технологија
001.92 031 038 004
1 – Филозофија. Психологија 1(091) Историја филозофије 159.9 Психологија 16 Логика 17 Етика 2 – Религија.Теологија 22 29
Библија. Свето писмо Нехришћанске религије. Митологија
3 – Друштвене науке 31 32 33 338.48 339 34 35 36 37 37.015.3 39
Демографија.Социологија.Статистика Политика. Политичке науке Економија. Економске науке Туризам Трговина Право Јавна управа.Друштвено устројство. Војни послови Социјални рад. Становање.Осигурање Васпитање. Образовање Педагошка психологија Етнологија. Етнографија
5 – Математика и природне науке 502/5 504 51 52 163
Еколошке науке. Очување природних ресурса Претње природном окружењу и заштита од њих Математика Астрономија. Астрофизика. Истраживање свемира. Геодезија
53 54 55 56 57 58 59
Физика Хемија Геологија. Метерологија. Хидрологија Палеонтологија Биолошке науке Ботаника Зоологија
6 – Примењене науке. Медицина . Технологија. 60 Иновације и проналасци у науци и техници 61 Медицинске науке 62 Инжењерство. Техника уопште 63 Пољопривреда и сродне науке и технологије Шумарство. Ратарство 636 Сточарство и гајење животиња уопште Лов. Риболов. Гајење риба 639 65 Руковођење и организација рада Саобраћај 656 66 Хемијска технологија. Хемијска и сродне индустрије 67/69 Разне индустрије. Занати 7 – Уметност. Рекреација. Забава. Спорт Просторно планирање 71 72 Архиктетура 73 Пластичне уметности.Уметничка обрада метала 74 Цртање. Дизајн. Примењена уметност 75 Сликарство Графичка уметност. Графика 76 77 Фотографија и слични процеси 78 Музика 79 Рекреација. Разонода. Игре. Спорт 792 Позориште. Сценска уметност. 796 Спорт. Игре. Физичке вежбе 8 – Језик. Лингвистика. Књижевност 81 811 811.111 811.112.2
Лингвистика и језици Језици Енглески Немачки 164
811.112.5 Холандски 811.124 Латински 811.131.1 Италијански 811.133.1 Француски 811.134.2 Шпански 811.134.3 Португалски 811.14 Грчки 811.161.1 Руски 811.163.41 Српски 811.163.42 Хрватски 811.163.6 Словеначки 811.163.3 Македонски 811.511.141 Мађарски 811.163.41'35 Правопис српског језика 811.163.41'36 Граматика српског језика 82 Књижевност Историја књижевности 82(091) 82-1/9 Књижевни родови и врсте Поезија -1 - 14 Лирска поезија -2 Драма. Драмска драмска дела - 21 Трагедија - 22 Комедија Романи - 31 - 32 Приповетке - 342 Бајке - 343 Митови и легенде - 36 Анегдоте Есеји - 4 - 5 Говорништво. Говори. Здравице - 6 Писма - 7 Сатирична проза. Хумор - 82 Мешовита дела.Антологије - 93 Дечја књижевност - 94 Дневници. Мемоари - 992 Путописи 821.111 Енглеска књижевност Америчка књижевност 821.111(73) 821.112.2 Немачка књижевност 821.112.2(436) Аустријска књижевност 821.133.1 Француска књижевност 165
Швајцарска књижевност Шпанска књижевност Италијанска књижевност Руска књижевност Југословенска књ. (антологије, зборници) Југословенска књижевност националности (антологије, зборници) 821.163.3 Македонска књижевност 821.163.4 Бошњачка књижевност 821.163.41 Српска књижевност 821.163.42 Хрватска књижевност 821.163.6 Словеначка књижевност 821 : 398 Народна књижевност 821.163.41:398 Српска народна књижевност 821-1:398 Народне поезија 821.163.41-1:398 Српска народна поезија 821-32:398 Народне приповетке 821.163.41-32:398 Српске народне приповетке 821.133.1(494) 821.134.2 821.131.1 821.161.1 821.163. 3/6 821.163 (4971)
9 – ГЕОГРАФИЈА. БИОГРАФИЈА. ИСТОРИЈА 902 903 91 929 94 949.79
Археологија Праисторија Географија Биографска и сродна проучавања Историја Историја југословенских народа
Историја Србије 94(497.11) 94 (495.02) Историја Византије 94(367) Историја Словена 94(37) Историја старог Рима 94 (=214.58) Историја Рома 94 (100)“19“ Општа историја 20. века 94 (497.11)“1804/1813“ Први српски устанак 94 (100) “1914/1918“ Први светски рат 94 (100) “1939/1945“ Други светски рат
166
Општи помоћни бројеви
(031) Енциклопедије (031.038) Вишетомне енциклопедије (035) Приручници (036) Водичи (038) Речници (072) Материјали за подучавање. Учила (073) Наставни програми (075.2) Уџбеници за основну школу.Буквари (075.3) Уџбеници за средњу школу (075.4) Уџбеници за самостално учење. Учење код куће (075.8) Факултетски високошколски уџбеници (076) Приручници за практичну обуку и вежбу (076.1) Приручници са проблемима и питањима (076.2) Приручници са решењима (076.3) Приручници са питањима и одговорима (076.5) Практичне вежбе. Лабораторијске вежбе (079.1) Питања и вежбе за тестове, такмичења. Испитна питања (082.2) Антологије (084.4) Атласи (084.41) Општи географски атласи
167
ВОДИЧ КРОЗ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ СРЕМА ОПШТИНА СРЕМСКА МИТРОВИЦА МИТРОВАЧКА ГИМНАЗИЈА 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Радослав Нешић Тел: 610-390 Фонд: 7.024 књиге СШ „НИКОЛА ТЕСЛА“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Љиљана Николић Тел: 621-565 Фонд: 6.809 књиге МЕДИЦИНСКА ШКОЛА „ДРАГИЊА НИКШИЋ“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Љубиша Тулум Тел: 621-647 Фонд: 4.059 књиге ПРЕХРАМБЕНО ШУМАРСКА И ХЕМИЈСКА ШКОЛА
22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Стеван Тир Тел: 622-352 Фонд: 10.577 књига ЕКОНОМСКА ШКОЛА „9.МАЈ“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Надежда Копрчина Тел: 625-323 Фонд: 3.871књига МУЗИЧКА ШКОЛА „ПЕТАР КРАНЧЕВИЋ“ 2200 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Биљана Митровић Тел: 639-061 Фонд: 2.766 књига ОШ „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Оливера Мудрић Тел: 621-021 Фонд: 7.603 књиге 168
ОШ „СВЕТИ САВА“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Драгица Пољак Тел: 625-011 Фонд: 6.420 књига ОШ „БОШКО ПАЛКОВЉЕВИЋ ПИНКИ“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Виши књижничар: Зденка Госпавић Тел: 621-671 Фонд: 8.162 књига ОШ „СЛОБОДАН БАЈИЋ ПАЈА“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Виши књижничар: Вера Лекић Тел: 621-898 Фонд: 12.272 књига ОШ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Адријана Драинац Тел: 624-362 Фонд: 10.517 књига ОШ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ 22221 КУЗМИН Библиотекар: Љиљана Богдановић Тел: 264-411 Фонд: 8.569 књига ОШ „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“ 22222 МАРТИНЦИ Библиотекар: Бранислава Рунтић Тел: 268-230 Фонд: 6.622 књига ОШ „ДОБРОСАВ РАДОСАВЉЕВИЋ НАРОД“ 22202 МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА Библиотекар: Слађана Шарић Тел: 610-321 Фонд: 9.693 књига ОШ „ТРИВА ВИТАСОВИЋ ЛЕБАРНИК“ 22221 ЛАЋАРАК Библиотекар: Мирјана Шулаја Тел: 670-585 Фодн: 8.430 књига 169
СПЕЦИЈАЛНА ШКОЛА „РАДИВОЈ ПОПОВИЋ“ 22000 СРЕМСКА МИТРОВИЦА Виши књижничар: Зоран Шарошковић Тел: 217-189 Фонд: 1.156 књига ОПШТИНА ИНЂИЈА ГИМНАЗИЈА 22320 ИНЂИЈА Библиотекар: Ђорђе Боснић Тел: 551-839 Фонд: 7.276 књига СШ „МИХАИЛО ПУПИН” 22320 ИНЂИЈА Библиотекар: Гојко Аћимовић Тел: 561-404 Фонд: 5.250 књига ОШ „ДУШАН ЈЕРКОВИЋ“ 22320 ИНЂИЈА Виши књижничар: Мара Мандић, Душица Растовић Тел: 551-420 Фонд: 8.032 књиге ОШ „ПЕТАР КОЧИЋ“ 22320 ИНЂИЈА Библиотекар: Суботић Јелена Тел: 51-540 Фонд: 6.128 књиге ОШ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“ 22320 ИНЂИЈА Библиотекар : Александар Мијалковић Тел: 561-330 Фонд: 10.846 књига ОШ „СЛОБОДАН БАЈИЋ ПАЈА“ 22322 НОВИ КАРЛОВЦИ Виши књижничар: Душан Вудраг Тел: 584-014 Фонд: 2.803 књига
170
ОШ „БРАЋА ГРУЛОВИЋ“ 22324 БЕШКА Библиотекар: Невенка Вијичин Тел: 570-115 Фонд: 4.780 књига ОШ „ДР ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ“ 22323 НОВИ СЛАНКАМЕН Виши књижничар:Чакић Анђелка Тел: 591-422 Фонд: 3.500 књига ОШ „РУЖА ЂУРЂЕВИЋ ЦРНА“ 22326 ЧОРТАНОВЦИ Књижничар: Јелена Димитријевић Тел: 580-009 Фонд: 2.675 књига ОШ „Б. РАДИЧЕВИЋ“ 22327 МАРАДИК Библиотекар: Ружица Фуштар Тел: 506-603 Фонд: 5.048 књиге ОШ „22.ЈУЛ“ 22325 КРЧЕДИН Виши књижничар: Бранислав Кљајић Тел: 500-307 Фонд: 2.310 књига ОПШТИНА ИРИГ ОШ „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ 22406 ИРИГ Библиотекар: Аријана Колунџија Тел: 461-259 Фонд: 5.685 књига ОШ „МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА“ 22408 ВРДНИК Виши књижничар: Бошко Буловић Тел: 465-074 Фонд: 6.376 књига
171
ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ ТЕХНИЧКА ШКОЛА „М.ВЕРКИЋ НЕША“ 22410 ПЕЋИНЦИ Библиотекар: Никола Неговановић Тел: 86-146 Фонд: 3.312 књиге ОШ „СЛОБОДАН БАЈИЋ ПАЈА“ 22410 ПЕЋИНЦИ Виши књижничар: Мирјана Гавриловић Тел: 86-166 Фонд: 10.806 књига ОШ „ДУШАН ВУКАСОВИЋ ДИОГЕН“ 22419 КУПИНОВО Виши њижничар:Светлана Станојевић Тел: 88-114 Фонд: 2.500 књига ОШ „ДУШАН ЈЕРКОВИЋ“ 22310 ШИМАНОВЦИ Виши књижничар: Анђелка Калат Тел: 80-102 Фонд: 9.777 књига ОПШТИНА РУМА
СШ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ 22400 РУМА Библиотекар: Љубица Бакић Тел: 429-033 Фонд: 7.053 књига СШ „СТЕВАН ПЕТРОВИЋ БРИЛЕ“ 22400 РУМА Библиотекар: Тина Карановић Тел: 424-784 Фонд: 6.646 књиге ГИМНАЗИЈА „СТЕВАН ПУЗИЋ“ 22400 РУМА Библиотекар: Санела Ипач Тел: 424-515 Фонд: 12.644 књига 172
ОШ «ЗМАЈ ЈОВА ЈОВАНОВИЋ» 22400 РУМА Библиотекар : Гордана Пантић Тел: 478-966 Фонд 14.801 ОШ „ДУШАН ЈЕРКОВИЋ“ 22400 РУМА Библиотекар: Љубица Грујић Тел: 422-860 Фонд: 11.457 књиге ОШ „ИВО ЛОЛА РИБАР“ 22400 РУМА Виши књижничар: Славица Меденица Тел: 421-863 Фонд: 12.693 књиге ОШ „ВЕЉКО ДУГОШЕВИЋ“ 22400 РУМА Библиотекар: Данијела Гуга Тел: 423-560 Фонд: 15.729 књига ОШ „НЕБОЈША ЈЕРКОВИЋ“ 22421 БУЂАНОВЦИ Виши књижничар: Маја Нагл Тел: 447-214 Фонд: 4.457 књига ОШ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ 22422 НИКИНЦИ Виши књижничар: Радомир Соколовић Тел: 443-110 Фонд: 7.486 књига ОШ „6 УДАРНА ВОЈВОЂАНСКА БРИГАДА“ 22423 ГРАБОВЦИ Виши књижничар: Пера Вујатовић Тел: 450-603 Фонд: 5.800 књига ОШ „МИЛОШ ЦРЊАНСКИ“ 22427 ХРТКОВЦИ Библиотекар: Марија Манцета Тел: 455-038 Фонд: 5.173 књига 173
ОШ „МИЛИВОЈ ПЕТКОВИЋ ФЕЋКО“ 22420 ПЛАТИЧЕВО Библиотекар: Верица Вуковић Тел: 451-263 Фонд: 15.111 књига ОШ „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ 22404 ПУТИНЦИ Виши њижничар:Снежана Кукић Тел: 441-510 Фонд: 7.855 књига ОШ «23 ОКТОБАР» 22405 КЛЕНАК Библиотекар : Мирела Тангић Тел. 445 418 Фонд : 6.500 књига ОПШТИНА СТАРА ПАЗОВА ОШ «ХЕРОЈ ЈАНКО ЧМЕЛИК» 22300 СТАРА ПАЗОВА Тел. 310-631 Библиотекар : Јармилка Долинај Фонд : 12.2240 књига ОШ „БОШКО ПАЛКОВЉЕВИЋ ПИНКИ“ 22300 СТАРА ПАЗОВА Виши књижничар: Тања Маодуш Тел: 310-613 Фонд: 13.044 књига ОШ „СЛОБОДАН САВКОВИЋ“ 22305 СТАРИ БАНОВЦИ Библиотекар: Радинка Шљункић Тел: 351-214 Фонд: 8.720 књига ОШ „РАСТКО НЕМАЊИЋ - СВЕТИ САВА“ 22330 НОВА ПАЗОВА Библиотекари : Биљана Гвоздић, Велинка Милетић Тел: 331-497 Фонд: 15.474 књиге
174
ОШ „НИКОЛА ТЕСЛА“ 22304 НОВИ БАНОВЦИ Библиотекар: Снежана Андрић Тел: 341-314 Фонд: 5.900 књига ОШ «ВЕРА МИШЧЕВИЋ» БЕЛЕГИШ Библиотекар: Бранковић Сања Тел: 361 -514 Фонд: 3.612 ОПШТИНА ШИД ГИМНАЗИЈА „САВА ШУМАНОВИЋ“ Библиотекар: Анка Кутларевић Тел: 712-538 Фонд: 22.092 књига ОШ „СРЕМСКИ ФРОНТ“ 22240 ШИД Библиотекар: Драгана Глувња Тел: 712-137 Фонд: 14.900 књига ОШ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“ 22240 ШИД Библиотекар: Љубица Милин Тел: 714-045 Фонд: 6.689 књига ОШ „САВА ШУМАНОВИЋ“ 22230 ЕРДЕВИК Библиотекар: Делфа Петровић Тел: 752-883 Фонд: 12.860 књига ОШ „ФИЛИП ВИШЊИЋ“ 22245 МОРОВИЋ Библиотекар: Смиља Пешић Тел: 736-024 Фонд: 6.440 књига
175
ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ Зборник радова са семинара за библиотекаре средњих и основних школа Срема 1994-2009. Уредник Весна Петровић Рецензент Радован Мићић Издавач Нови Сад : Васанта За издавача Станимир Стајшић Лектор Ратко Чолаковић Штампа Петроварадин : Футура Тираж 500 CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 027.8(497 Срем) (082) ШКОЛСКЕ библиотеке у теорији и пракси : зборник радова са семинара за библиотекаре у седњим и основним школа Срема 1994 -2009. / [уредник Весна Петровић]. – 2. допуњено изд. – Нови Сад : Васанта, 2009. (Петроварадин : Футура). – 176 стр. : граф. прикази ; 24 cm Тираж 500. – Реч уредника стр. 7-8 ISBN 978-86-85405-17-4 1. Петровић, Весна а) Школске библиотеке – Срем – Зборници COBISS.SR-UD 244733703
176
