АНАЛИЗА ДУГА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Март 2012.
Београд, маj 2012.
Анализа дуга Републике Србије А. Спољни дуг Републике Србије Укупан спољни дуг Републике Србије је на крају марта 2012. године износио 24,1 милијарду евра и у односу на крај 2011. године је смањен за 57,6 милиона евра, или 0,2%. У оквиру тога, дуг јавног сектора је смањен за 118,0 милиона евра, или 1,1%, док је дуг приватног сектора повећан за 60,3 милиона евра, или 0,5%. По основу апрецијације евра у односу на остале валуте заступљене у структури спољног дуга, укупан дуг је смањен за 141,2 милиона евра.
Графикон 1 Спољни дуг Републике Србије према сектору дужника у односу на БДП (у млрд ЕUR) 25 20
77,7 60,9
60,2
84,9
77,5
77,6
64,6
(у %) 90 80 70 60
15
50 40
10
30 20
5
10 0
0 2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
Март 2012.
Предузећа - лева скала Банке - лева скала НБС - лева скала Република Србија - лева скала Укупан спољни дуг у % БДП-а - десна скала
Извор: Народна банка Србије.
Структура укупног спољног дуга по рочности према оригиналном доспећу побољшана je током првог тромесечја – смањено је учешћe краткорочног дуга са 2,7% на крају децембра 2011. на 2,4% на крају марта 2012, као резултат смањења краткорочног дуга банака. Учешће спољног дуга у процењеном БДП-у, као основни индикатор екстерне солвентности, на крају првог тромесечја 2012. је износило 77,6%, што је у односу на крај 2011. веће за 0,1 процентни поен и испод је нивоа високе задужености од 80%, према критеријуму Светске банке. Однос спољног дуга на крају првог тромесечја и 12-месечног извоза робе и услуга увећаног за иностране дознаке1 повећан је у односу на крај 2011. за 1,1 процентни поен и износи 169,1%, што је у границама одрживости према критеријуму Светске банке (до 220%). Однос укупних отплата по спољном дугу и процењеног БДП-а у првом тромесечју износи 12,4%, од чега се 9,8% односи на отплату главнице, а 2,6% на отплату камате.
1 Према методологији Светске банке, која је приказана у публикацији World Development Indicators, у оквиру индикатора екстерне ликвидности и солвентности отплата дуга може се посматрати у односу на извоз робе и услуга у који је укључен прилив по основу иностраних дознака, с обзиром на то да је реч о стабилном и значајном приливу.
1
Табела 1 Индикатори екстерне позиције Србије Индикатори екстерне ликвидности (у %) Дев изне резерв е/ув оз робе и услуга (у мес.) Дев изне резерв е/краткорочни дуг Дев изне резерв е/БДП Отплата дуга/БДП
2006.
2007.
2008.
2009.
9,0
7,2
5,2
9,4
941,7
917,5
380,8
528,8
2010. 8,1
2011. 8,6
I 2012. 7,8
546,4 1860,8 1.914,1
38,7
33,8
25,0
36,6
35,7
38,7
35,7
7,0
10,1
10,6
11,5
12,3
13,1
12,4
Отплата дуга/изв оз робе и услуга
23,5
33,2
34,0
39,1
33,8
35,5
33,5
Отплата дуга/изв оз робе и услуга и дознаке
17,2
25,4
27,6
28,3
26,1
28,4
27,0
60,9
60,2
64,6
77,7
84,9
77,5
77,6
4,1
3,7
6,6
6,9
6,5
2,1
1,9
Индикатори екстерне солвентности (у%) Спољни дуг/БДП Краткорочни дуг/БДП Спољни дуг/изв оз робе и услуга
204,1
197,3
207,6
265,3
236,2
210,3
210,9
Спољни дуг/изв оз робе и услуга и дознаке
149,1
151,1
168,7
191,8
181,2
168,0
169,1
Изв ор: Народна банка Србије. Методолошка објашњења: - Дев изне резерв е/у в оз робе и у слу га (у месецима) − однос дев изних резерв и на крају посматраног периода и просечног месечног у в оза робе и у слу га током тог периода. - Дев изне резерв е/краткорочни спољни ду г − однос стања дев изних резерв и и стања краткорочног спољног ду га крајем посматраног периода. - Дев изне резерв е/БД П − однос стања дев изних резерв и на крају посматраног периода и БД П-а у последња четири тромесечја. - Отплата спољног ду га/БДП − однос отплате спољног ду га и БД П-а током посматраног периода. - Отплата спољног ду га/изв оз робе и у слу га − однос отплате спољног ду га и изв оза робе и у слу га током посматраног периода. - Отплата спољног ду га/изв оз робе и у слу га и дознакe − однос отплате спољног ду га и изв оза робе и у слу га и дознака током посматраног периода. - Спољни ду г/БДП − однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и БДП-а у последња четири тромесечја. - Спољни ду г/изв оз робе и у слу га − однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и у слу га у последња четири тромесечја. - Краткорочни спољни ду г/БДП − однос стања краткорочног спољног ду га на крају посматраног периода и БДП-а у последња четири тромесечја. - Спољни ду г/изв оз робе и у слу га − однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и у слу га у последња четири тромесечја. - Спољни ду г/изв оз робе и у слу га и дознаке − однос стања спољног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и у слу га и дознака у последња четири тромесечја.
Индикатор сервисирања спољног дуга који указује на спољну ликвидност – однос укупних отплата по спољном дугу и годишњег извоза робе и услуга – износио је на крају марта 33,5%. Ако се извозу робе и услуга додају дознаке1, учешће отплата износи 27,0%. 1. Спољни дуг јавног сектора2 на крају марта износио је 10,7 милијарди евра, а његово учешће у укупном спољном дугу 44,3%. Спољни дуг државе износио је 8,0 милијарди евра, државно гарантовани спољни дуг 1,0 милијарди евра, а дуг Народне банке Србије 1,7 милијарди евра. Нето задужење јавног сектора током првог тромесечја износило је 19,1 милион евра – коришћено је 123,0 милиона евра, а отплаћено по основу главнице 103,9 милиона евра. Током првог тромесечја закључена су, и у Народној скупштини ратификована, три нова кредитна споразума у износу од 198,5 милиона евра, као и седам кредитних споразума с државном гаранцијом у износу од 1.008,5 милиона евра. По наведеним кредитним споразумима до краја марта није било коришћења средстава.
2 Спољним дугом Републике Србије обухваћене су и обавезе по јавном дугу према методологији Међународног монетарног фонда, у којима су, поред репрограмираних старих дугова и нових задужења државе, приказане и обавезе Народне банке Србије, нерегулисане обавезе Републике Србије укључујући клириншки дуг, као и део дуга локалне самоуправе и државних агенција без гаранције државе.
2
Графикон 2
Структура спољног дуга Републике Србије по кредиторима (на дан 31. март 2012)
Остали кредитори 50,2%
Лондонски клуб Стране владе 2,9% и развојне банке 5,0%
Париски клуб 6,4%
Клиринг 0,1%
МФО 32,3%
Еврообвезнице 3,1%
Извор: Народна банка Србије.
2. Спољни дуг приватног сектора на крају марта износио је 13,4 милијарде евра, од чега је 4,3 милијарде дуг банака, а 9,1 милијарда дуг предузећа. Дуг банака у првом тромесечју смањен је за 64,7 милиона евра, што је резултат повећања дугорочног дуга за 1,6 милиона евра и смањења краткорочног дуга за 66,3 милиона евра. Дуг предузећа повећан је за 125,0 милиона евра. Учешће спољног дуга приватног сектора у укупном спољном дугу износило је 55,7%. Приватни сектор се током првог тромесечја укупно нето дугорочно задужио за 10,8 милиона евра (коришћено 374,4 милиона, а отплаћено по основу главнице 363,6 милиона). Највеће нето задужење забележено је у сектору информисања и комуникација (94,7 милиона евра) и грађевинарству (29,5 милиона евра). По основу дугорочних кредита, раздужења су забележена у банкарском сектору (55,7 милиона евра), сектору финансијског лизинга (24,6 милиона евра), прерађивачкој индустрији (9,3 милиона евра), сектору за изнајмљивање и лизинг аутомобила и лаких моторних возила (8,3 милиона евра), трговини на велико (6,7 милиона евра) и у осталим секторима (8,9 милиона евра). 2.1. Просечна пондерисана каматна стопа на кредите које су банке закључиле са иностранством у првом тромесечју 2012. износила је 3,0% и у односу на претходно тромесечје смањена је за 1,8 процентних поена. Сви кредити су закључени по варијабилној каматној стопи. Просечна рочност кредита закључених у посматраном периоду износи три године и пет месеци. 2.2. Трошак задуживања сектора предузећа је повећан током првог тромесечја. На кредите закључене у првом тромесечју, просечна пондерисана каматна стопа износила је 5,7% и повећана је за 0,9 процентних поена у односу на претходно тромесечје. Кредити с варијабилном каматном стопом чине 84,0% укупно закључених кредита, што је у односу на четврто тромесечје 2011. више за 14,1 процентни поен. Просечна рочност кредита износи три године и смањена је за две године и девет месеци у односу на претходно тромесечје. Од укупно коришћених дугорочних кредита сектора предузећа, 74,6% су одобриле стране банке и финансијске институције повезане с домаћим банкама, 14,7% страна предузећа повезана с домаћим предузећима, а 10,7% остали кредитори.
3
Б. Јавни дуг Републике Србије На крају првог тромесечја 2012. године јавни дуг Републике Србије износио је 14,6 милијарди евра и у односу на крај 2011. повећан је за 151,0 милиона евра.3 Jавни унутрашњи дуг је током првог тромесечја повећан за 199,0 милиона евра, с обзиром на то да је финансирање фискалног дефицита вршено продајом државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту. По основу дугорочних динарских хартија од вредности, јавни унутрашњи дуг је повећан за 434,7 милиона евра. Истовремено, смањено је стање краткорочних динарских хартија од вредности за 141,6 милиона евра, као и стање хартија од вредности деноминованих у еврима за 89,2 милиона евра, што је утицало на побољшање рочне и валутне структуре јавног дуга. Графикон 3 Јавни дуг Републике Србије* (млрд EUR)
(у %)
16
60
14 44,0
12
51,1
50 40
34,5
10 8
47,7
29,2
30
6
20
4 10
2
0
0 2008.
2009.
2010.
2011.
Март 2012.
Спољни дуг - лева скала Унутрашњи дуг - лева скала Јавни дуг у % БДП-а - десна скала *Статистика јавног дуга евидентира државне хартије по тржишној вредности од новембра 2011. У складу с таквом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јавног дуга за претходни период. Извор: Министарство финансија РС и Народна банка Србије.
Јавни спољни дуг је смањен за 48,0 милиона евра, пре свега због апрецијације евра у односу на остале валуте заступљене у структури дуга. Задуживање државе продајом хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту, уз смањење спољног дуга, позитивно се одразило на валутну структуру јавног дуга – учешће динарског дуга у укупном дугу повећано је током првог тромесечја за 1,8 процентних поена, на 16,2%. Учешће дуга у еврима износило је 57,1%, у доларима 18,0%, док се на специјална права вучења и остале валуте односило 8,7%. Каматна структура јавног дуга нешто је повољнија у односу на крај 2011. године. Удео јавног дуга уговореног по фиксним каматним стопама на крају првог тромесечја износио је 69,1% (за 0,6 процентних поена више у односу на крај 2011. године). Највећи део дуга уговореног по варијабилним каматним стопама и даље је везан за каматне стопе
3 Јавни дуг Републике Србије исказан је према методологији Министарства финансија. По овој методологији, спољни јавни дуг не обухвата обавезе Народне банке Србије, нерегулисане обавезе Републике Србије укључујући клириншки дуг, као ни део дуга локалне самоуправе и државних агенција без гаранције државе. Статистика јавног дуга Министарства финансија евидентира државне хартије по тржишној вредности од новембра 2011. У складу с таквом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јавног дуга за претходни период.
4
EURIBOR и LIBOR на евро (73,6%), затим за остале варијабилне каматне стопе (12,3%), за LIBOR на амерички долар (11,9%) и за швајцарски франак (2,2%). Табела 2 Стање јавног дуга Републике Србије* (у млрд EUR)
1. Унутрашњи дуг
2008.
2009.
2010.
2011.
I 2012.
3,2
4,1
4,8
5,7
5,9
2. Спољни дуг
5,6
5,7
7,2
8,8
8,8
УКУПНО (1+2)**
8,8
9,8
12,0
14,5
14,6
* Статистика јав ног ду га ев идентира држав не хартије по тржишној в редности од нов ембра 2011. У складу с такв ом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јав ног ду га за пртходни период. ** Ев енту алне разлике у збиру настају због заокру жив ања на једну децималу . Изв ор: Министарств о финансија РС и Народна банка Србије.
У табели 3 дат је преглед вредности традиционалних мера одрживости јавног дуга: учешћа стања и отплате јавног дуга у БДП-у, извозу (и дознакама) и буџетским приходима. Учешће јавног дуга у БДП-у повећано је током првог тромесечја за 3,4 процентна поена, на 51,1%.4 Повећано је и учешће јавног дуга у извозу робе и услуга за 2,0 процентна поена, на 128,1%. Уколико извозу робе и услуга додамо дознаке, учешће јавног дуга је такође повећано за 2,0 процентна поена, на 102,7%. Показатељ који посматра јавни дуг у односу на буџетске приходе повећан је током првог тромесечја са 113,2% на 113,7%. Отплата јавног дуга је била већа у првом тромесечју 2012. године у поређењу са 2011, па тиме и њено учешће у БДП-у, извозу робе и услуга и дознакама, као и буџетским приходима. Влада РС је марта ове године усвојила Програм мера за одржање фискалног дефицита с обзиром на неповољна кретања јавних прихода. Међутим, према оцени Фискалног савета, укупне предвиђене уштеде од 15,7 милијарди динара нису довољне да врате фискалне токове у потребне оквире, чак и када би се у потпуности оствариле.5 Фискални савет је упозорио да је потребно да се спроведу и друге мере у правцу фискалне консолидације. Такође, неопходно је да мере укључе и остале јединице опште државе и јавног сектора (локални ниво власти, па и јавна предузећа).
4
Стање јавног дуга према подацима Министарства финансија и процена БДП-а Народне банке Србије. Оцена Програма мера за одржање фискалног дефицита Владе Републике Србије, Фискални савет, 30. март 2012; http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaji/300312ocena_programa_stednje.pdf. Стварни ефекти планираних мера, према процени Фискалног савета, биће мањи од предвиђених и износиће око 13 милијарди динара.
5
5
Табела 3 Преглед мера одрживости јавног дуга* ( у% ) 2008. Jав ни дуг/БДП
2010.
2009.
2011.
I 2012.
29,2
34,5
44,0
47,7
51,1
Јав ни дуг/изв оз робе и услуга
86,5
115,5
119,4
126,1
128,1
Јав ни дуг/изв оз робе и услуга и дознаке
70,3
83,5
91,7
100,7
102,7
Јав ни дуг /буџетски приходи
113,7
62,5
80,2
101,3
113,2
Отплата јав ног дуга/БДП
2,4
6,3
10,2
12,1
12,7
Отплата јав ног дуга/изв оз робе и услуга
7,7
21,5
28,3
33,0
34,6
Отплата јав ног дуга/изв оз робе и услуга и дознаке
6,3
15,5
21,7
26,3
28,5
Отплата јав ног дуга/буџетски приходи
5,6
14,9
24,0
29,6
30,2
*Статистика јав ног ду га ев идентира држав не хартије по тржишној в редности од нов ембра 2011. У складу с такв ом изменом методологије, Народна банка Србије је оценила стање јав ног ду га за претходни период. Изв ор: Министарств о финансија РС и Народна банка Србије. Методолошка објашњења: - Јав ни ду г/БД П − однос стања јав ног ду га на крају посматраног периода и БД П-а у последња четири тромесечја. - Јав ни ду г/изв оз робе и у слу га − однос стања јав ног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и у слу га у последња четири тромесечја. - Јав ни ду г/изв оз робе и у слу га и дознаке − однос стања јав ног ду га на крају посматраног периода и в редности изв оза робе и у слу га и дознака у последња четири тромесечја. - Јав ни ду г/бу џетски приходи − однос стања јав ног ду га на крају посматраног периода и бу џетских прихода у последња четири тромесечја. - Отплата јав ног ду га/БД П − однос отплате јав ног ду га и БД П-а током посматраног периода. - Отплата јав ног ду га/изв оз робе и у слу га − однос отплате јав ног ду га и изв оза робе и у слу га током посматраног периода. - Отплата јав ног ду га/изв оз робе и у слу га и дознакe − однос отплате јав ног ду га и изв оза робе и у слу га и дознака током посматраног периода. - Отплата јав ног ду га/бу џетски приходи − однос отплате јав ног ду га и бу џетских прихода током посматраног периода.
6
Фискални дефицит је током првог тромесечја финансиран задуживањем државе продајом динарских хартија од вредности, чије је стање повећано за 41,4 милијарде динара, на 253,2 милијарде динара. Стање државних хартија деноминованих у страној валути смањено је за 6,4 милијарде динара и износило је 49,5 милијарди динара. Држава је у јануару први пут емитовала динарску државну хартију од вредности рочности од пет година, чиме је динарска крива приноса додатно продужена. Постигнута је извршна стопа од 14,7%, колико су износиле и стопе на аукцијама за трогодишње хартије од вредности одржане у фебруару и марту. Извршне стопе за краћу рочност су током првог тромесечја забележиле пад, чему је допринела намера државе да смањи понуду краткорочних хартија од вредности (последња аукција тромесечних хартија одржана је у октобру 2011, док се аукције шестомесечних хартија одржавају једном месечно, уз понуду ограничену на 6,0 млрд динара). Повећан степен реализације, остварен уз веће обиме емисије, допринео је паду извршних стопа за дуже рочности. Повећана реализација резултат је повећаног учешћа страних инвеститора у првом тромесечју на овом тржишту у поређењу с претходним тромесечјем. Повољнија перцепција ризика и измене законске регулативе којима се нерезидентима обезбеђује исти порески третман улагања као и резидентима допринели су повратку нерезидената на тржиште државних хартија од вредности. Графикон 4 Структура рочности државног дуга по основу продатих трезорских записа
Графикон 5 Извршне стопе на трезорске записе и референтна каматна стопа НБС
(у млрд RSD) 350
(у % на годишњем нивоу) 16 15
300
14 13
250
12 200
11 10
150
9 8
100
7 6
50
5 0 3 4 2011.
5
6
7
8
9
10 11 12
1
3м
6м
12м
18м
24м
36м
60м
6м евро-индексирани
53 недеље у еврима
18м у еврима
2 год. у еврима
3 год. у еврима
2
4
3 2012.
3 4 2011.
5
6
7
8
9
10
11
12
1
Референтна каматна стопа Извршна стопа 3м Извршна стопа 6м Извршна стопа 12м Извршна стопа 18м Извршна стопа 24м Извршна стопа 36м Извршна стопа 60м Извршна стопа 6м евро-инд. Извршна стопа 53 недеље у еврима Извршна стопа 18м у еврима Извршна стопа 2 год. у еврима Извршна стопа 3 год. у еврима Извршна стопа 15 год. у еврима
15 год. у еврима
Извор: Министарство финансија РС.
Извор: Министарство финансија РС.
7
2
3 2012.
Прилог 1 Спољни дуг Републике Србије (Прелиминарни подаци на дан 31. марта 2012. године) У милионима ев ра U SD/EUR =0.748 С тање ду га по глав ници
Сектор/Кредитор
1 УКУПАН СПОЉНИ ДУГ
23.828,5
1. ЈАВ НИ СЕКТОР
10.655,3
1.1. С редњорочни и дугорочни дуг 1.1.1. С ектор монетарне власти - Н БС ММФ Кина - рестру кту рирање финансијског кредита од 100 млн USD 1.1.2. Опш ти ниво државе 1.1.2.1. Централни ниво власти - укупно 1.1.2.1.1. Централни ниво власти Међу народне финансијске организације С ПВ - алокација MMФ-а И БРД - консолидов ани ду г
Д оспела глав ница
Редов на камата
Затезна камата
УКУПН О
2
3
4
5=1+3+4
1.341,7
239,2
-
24.067,7
-
-
-
10.655,3
10.655,3
-
-
-
10.655,3
1.644,5
-
-
-
1.644,5
1.581,0
-
-
-
1.581,0
63,6
-
-
-
63,6
9.010,8
-
-
-
9.010,8
8.736,6
-
-
-
8.736,6
7.823,4
-
-
-
7.823,4
3.706,8
-
-
-
3.706,8
448,9
-
-
-
448,9
1.079,8
-
-
-
1.079,8
И БРД
365,6
-
-
-
365,6
ИДА
532,3
-
-
-
532,3
Ев ропска заједница
373,3
-
-
-
373,3
ЕИ Б
846,9
-
-
-
846,9
ЕУРОФОНД - ЦЕБ
46,1
-
-
-
46,1
ЕБРД
13,9
-
-
-
13,9
Владе и разв ојне банке страних в лада
2.205,4
-
-
-
2.205,4
П ариски клу б - консолидов ани ду г1)
1.529,6
-
-
-
1.529,6
49,8
-
-
-
49,8
562,0
-
-
-
562,0
Владе - Либија
39,8
-
-
-
39,8
Разв ојне банке страних в лада
74,1
-
-
-
74,1
697,4
-
-
-
697,4
-
442,6
- од тога: капитализов ана камата 2) Владе
Лондонски клу б - регу лисани ду г3) Ев рообв езнице
748,1
-
-
Остали кредитори
442,6
-
-
292,6
-
-
23,0
-
-
-
23,0
913,2
-
-
-
913,2
718,8
-
-
-
718,8
86,5
-
-
-
86,5
ЕБРД
358,3
-
-
-
358,3
ЕИ Б
273,9
-
-
-
273,9
109,6
-
-
-
109,6
С тране в ладе
19,7
-
-
-
19,7
Остали кредитори
65,1
-
-
-
65,1
65,0
-
-
-
65,0
65,0
-
-
-
65,0
209,2
-
-
-
209,2
- од тога: гаранција И БРД Клиринг - ду г у неконв ертибилној в алу ти 1.1.2.1.2. Централни ниво власти - гарантовани дуг Међу народне финансијске организације ЕУРОФИ МА
Разв ојне банке страних в лада
1.1.2.2. Влада - фондови и агенције Остали кредитори - негарантов ани ду г 1.1.2.3. Локална власт - укупно 1.1.2.3.1. Локална власт - негарантовани дуг ЕБРД Остали кредитори
748,1 292,6
140,7
-
-
-
140,7
140,0
-
-
-
140,0
0,7
-
-
-
0,7
68,5
-
-
-
68,5
ЕИ Б
58,8
-
-
-
58,8
ЕБРД
9,7
-
-
-
9,7
-
-
-
-
-
1.1.2.3.2. Локална власт - гарантовани дуг
1.2. Краткорочни дуг
8
2. ПРИ ВАТНИ С ЕКТОР 4 2.1. С редњорочни и дугорочни кредити 2.1.1. Банке Међу народне финансијске организације ЕИ Б
13.173,2
1.341,7
239,2
-
13.412,5
12.595,8
1.307,0
238,2
-
12.834,0
3.774,3
19,5
9,7
-
3.784,0
976,0
15,9
2,5
-
978,4
221,1
2,0
0,4
-
221,4
1,9
-
347,4
-
-
183,1
-
216,4
ЕБРД
345,6
11,6
ЕФСЕ
183,1
-
И ФЦ
216,2
Разв ојне банке страних в лада Остали кредитори - од тога МИГА осигу рање
2,3
0,2
10,0
-
-
254,4
-
0,7
-
255,0
3,6
6,6
-
2.550,5
-
0,1
-
8,1
228,5
-
9.050,0
2.543,9
2.1.2. Предузећа
8,0
Међу народне финансијске организације
8.821,5
1.287,5
10,0
ЕБРД
588,1
7,0
1,3
-
589,4
И ФЦ
276,0
5,5
0,7
-
276,7
ЕИ Б
123,6
1,3
0,5
-
124,2
ЕУРОФОНД - ЦЕБ
171,2
0,3
0,1
-
171,3
Разв ојне банке страних в лада
17,3
-
0,0
Остали кредитори
60,1
2,0
0,9
-
61,0
8.173,4
1.278,6
226,3
-
8.399,6
108,0
2,3
0,6
-
108,6
577,4
34,7
1,1
-
578,5
Банк. депозити и кред. линије
515,4
-
-
-
515,4
Остали кредитори
515,4
-
-
-
515,4
62,0
34,7
1,1
-
63,0
8,0
-
45,9
34,7
1,1
-
46,9
8,1
-
-
-
8,1
- од тога МИГА осигу рање 2.2. Краткорочни дуг 2.2.1. Банке
2.2.2. Предузећа Разв ојне банке страних в лада Остали кредитори Ру сија - готов ински ду г за у в оз гаса
17,3
-
8,0
Изв ор: Народна банка С рбије. Напомена: Од септембра 2010. промењена је методологија статистике спољног ду га тако да сe у спољни ду г јав ног сектора у кљу чу ју обав езе по основ у алокације СП В ММФ-а (448,9 млн ев ра), искоришћене у децембру 2009, као и капитализов ана камата према Париском клу бу пов ерилаца (49,8 млн ев ра), док су из спољног ду га прив атног сектора искљу чени кредити закљу чени пре 20. децембра 2000. по којима се не в рше плаћања (867,3 млн ев ра, од чега се 403,3 млн ев ра односи на домаће банке, а 464,0 млн ев ра на домаћа преду зећа). Д у г према Париском клу бу пов ерилаца консолидов ан је 2001. године, када је у тв рђено да у ку пан отпис ду га износи 66%, при чему је 51% отписано 2002. године, док је додатних 15% отписано 6. фебру ара 2006.
1)
У складу са споразу мом о репрограму ду га према П ариском клу бу , у периоду од марта 2002. до децембра 2005. године капитализов ана је редов на камата у износу од 60%, за коју је планирана отплата у периоду од 2007. до 2014. године.
2)
3) Споразу мом о репрограму ду га Репу блике Србије с Лондонским клу бом пов ерилаца, потписаним ју ла 2004. године, у тв рђен је отпис ду га од око 62%. 4
Процењу је се да су доцње прецењене због неажу рности у достав љању података.
9
Прилог 2 Промет и стање по спољном дугу Републике Србије П релиминарни подаци у милионима ев ра 1) Јан.-март 2011.
Уку пно 2011.
Јан. 12.
Феб. 12.
Март 12.
Уку пно 2012.
Промена у 2012.
1
2
3
4
5
6 (3 to 5)
7 (6 - 1)
И ностр ани кр едити
-820,94
500,05
A) Дугоро чни и средњо рочни, нето (1.- 2.)
69,11
-61,13
-42,46
-34,49
786,45
-126,27
1.630,30
42,15
16,41
-28,68
29,88
156,15
1. Коришћено (1.1.+ 1.2)
710,27
4.774,55
146,22
100,93
250,26
497,40
-212,88
1.1. Јав ни сектор
102,47
1.857,78
4,61
34,28
84,11
123,00
20,53
од тога ММФ
0,00
51,76
607,80
2.916,76
1.2. П рив атни сектор (1.2.1.+ 1.2.2) 1.2.1. Банке 1.2.2. Преду зећа 1.2.2.1. од тога кредитори комерцијалне банке 2. Отплата глав нице (2.1.+ 2.2)
-
141,60
66,65
166,14
0,00
0,00
374,40
-233,40
85,54
768,54
9,89
0,46
48,41
58,76
-26,78
522,26
2.148,22
131,71
66,20
117,73
315,64
-206,62
378,48
773,06
107,25
6,03
81,34
194,62
-183,87
836,54
3.144,25
104,06
84,52
278,94
467,52
-369,02
80,95
326,45
25,08
28,76
50,05
103,89
22,95
2.1. Јав ни сектор од тога ММФ 2.2. П рив атни сектор (2.2.1.+ 2.2.2)
-
755,60
2.2.1. Банке
-
-
2.817,80
-
78,98
55,76
228,89
0,00
0,00
363,62
-391,97
63,25
295,83
12,48
13,64
88,39
114,50
51,25
692,35
2.521,97
66,50
42,12
140,50
249,12
-443,22
356,69
1.354,70
27,82
25,44
108,83
162,09
-194,61
164,67
718,79
39,10
33,95
113,62
186,68
22,01
3.1. Јав ни сектор
78,44
296,53
12,78
16,63
78,24
107,66
29,22
од тога ММФ
6,27
25,81
0,00
4,94
0,00
4,94
-1,33
86,23
422,26
26,33
17,32
35,38
79,02
-7,21
3.2.1 Банке
26,54
120,82
4,36
3,47
18,07
25,90
-0,64
3.2.2. Преду зећа
59,69
301,44
21,97
13,84
17,31
53,12
-6,57
2.2.2. Преду зећа 2.2.2.1. од тога кредитори комерцијалне банке 3. Отплата камате (3.1.+ 3.2)
3.2. П рив атни сектор (3.2.1.+ 3.2.2)
3.2.2.1. од тога кредитори комерцијалне банке
35,73
146,13
11,21
4,66
8,81
24,69
-11,04
-694,67
-1.130,25
26,95
-77,54
-13,78
-64,37
-64,37
0,00
0,00
-
-
2. Прив атни сектор, нето (2.1.+ 2.2)
-694,67
-1.130,25
26,95
-77,54
2.1. Банке, нето (2.1.1+ 2.1.2)
27,09
Б) Кратко рочни кредити, нето (1.+ 2) 1. Јав ни сектор, нето
-
0,00
0,00
-13,78
-64,37
-64,37
-77,30
-16,10
-66,31
-66,31
-
-
-694,27
-1.148,95
2.1.1. Остали краткорочни кредити, нето
0,00
0,00
2.1.2. Д епозитне и кредитне линије, нето
-694,27
-1.148,95
27,09
-77,30
-16,10
-0,40
18,70
-0,14
-0,24
2,32
2.2. П реду зећа, нето
-
0,00
0,00
-66,31
-66,31
1,94
1,94
у милионима ев ра 1) 31.3.2010. 1 С тање дуга A) Јав ни сектор (1.+ 2) 1. Д у горочни и средњорочни кредити 2. Краткорочни кредити B) П рив атни сектор (1.+ 2) 1. Д у горочни и средњорочни кредити
31.12.2011. 2
31.1.2012. 3
28.2.2012. 4
31.3.2012.
у % БДП-а 31.3.2012.
Промена у 2012.
5
6
7 (6 - 2)
22.671,88
24.125,38
24.338,03
24.105,07
24.067,74
77,6%
-57,64
8.860,64
10.773,25
10.693,78
10.607,50
10.655,29
34,3%
-117,96
8.860,64
10.773,25
10.693,78
10.607,50
10.655,29
34,3%
-117,96
-
-
-
-
-
0,0%
-
13.811,24
13.352,12
13.644,26
13.497,58
13.412,45
43,3%
60,33
12.695,62
12.704,21
12.972,36
12.904,74
12.833,98
41,4%
129,77
2. Краткорочни кредити
1.115,62
647,92
671,89
592,84
578,47
1,9%
-69,45
Банке (1.1.+ 2.1)
4.383,65
4.364,10
4.454,86
4.365,25
4.299,40
13,9%
-64,70
1.1. Д у горочни и средњорочни кредити
3.347,24
3.782,37
3.846,04
3.833,72
3.783,97
12,2%
1,61
2.1. Краткорочни кредити
1.036,42
581,73
608,83
531,53
515,42
1,7%
-66,31
Преду зећа (1.2.+ 2.2) 1.2. Д у горочни и средњорочни кредити 2.2. Краткорочни кредити
9.427,58
8.988,03
9.189,39
9.132,33
9.113,06
29,4%
125,03
9.348,38
8.921,84
9.126,33
9.071,02
9.050,01
29,2%
128,16
79,20
66,19
63,07
61,31
63,05
0,2%
-3,14
И зв ор: Народна банка Србије. 1) По ку рсу на дан трансакције.
10
Прилог 3 Преглед коришћења, отплате главнице и отплате камате дугорочних иностраних кредита приватног сектора по привредним гранама (у периоду од 1. јануара до 31. марта 2012) У милионима ев ра ПРИВРЕДНЕ ГРАНЕ
Jaн.
Финансијске делатности и делатност осигу рања
од тога: Остало монетарно посредов ање
од тога: Финансијски лизинг
Феб.
Март
Коришћено
11,46
2,20
104,83
118,49 204,43
Отпл. глав .
28,91
21,06
154,46
Отпл. кам.
5,84
4,30
21,02
31,15
Коришћено
9,89
0,46
48,41
58,76
Отпл. глав .
12,48
13,64
88,39
114,50
Отпл. кам.
4,36
3,47
18,07
25,90
Коришћено Отпл. глав .
Информисање и кому никација
Грађев инарств о
Прерађив ачка инду стрија
Послов ање некретнинама
УКУПНО
8,69
5,13 0,35
Отпл. кам.
0,43
Коришћено
100,43
Отпл. глав .
3,37
5,00
54,17
54,17
64,94
78,75
2,76
3,53
7,53
107,96
4,85
13,22
Отпл. кам.
4,11
0,67
0,32
5,10
Коришћено
1,99
33,91
4,32
40,22
Отпл. глав .
1,42
6,36
2,92
10,69
Отпл. кам.
4,00
0,66
0,62
5,28
Коришћено
18,88
7,92
7,63
34,43
Отпл. глав .
16,31
9,36
18,05
43,72
Отпл. кам.
3,82
1,48
3,83
9,12
Коришћено
0,10
3,50
26,49
30,09
Отпл. глав .
0,74
2,29
32,66
35,69
Отпл. кам.
0,62
0,54
2,30
3,46
Тргов ина на в елико и тргов ина на мало и поправ ка моторних в озила
Коришћено
2,52
12,36
3,70
18,58
Отпл. глав .
11,11
6,72
7,47
25,29
Отпл. кам.
4,95
5,18
1,82
11,95
Стру чне, нау чне, инов ационе и техничке делатности
Коришћено
3,90
2,50
0,68
7,09
Отпл. глав .
4,86
0,54
0,58
5,97
Отпл. кам.
0,43
0,05
0,24
0,72
Услу ге смештаја и исхране
Коришћено
1,24
0,13
3,17
4,54
Отпл. глав .
0,43
2,07
0,91
3,41
Отпл. кам.
0,06
0,07
0,26
0,39
0,70
3,66
4,36
0,53
0,91
4,18
Саобраћај и складиштење
Коришћено Отпл. глав .
Административ не и помоћне у слу жне делатности
од тога: Изнајмљив ање и лизинг ау томобила и лаких моторних в озила
Пољоприв реда, шу марств о и рибарств о
2,74
Отпл. кам.
1,39
1,77
2,06
5,22
Коришћено
0,02
1,41
1,56
2,99
Отпл. глав .
6,87
0,87
4,02
11,76
Отпл. кам.
0,22
0,11
0,56
0,88
1,40
1,50
2,90
Коришћено Отпл. глав .
6,68
0,68
3,83
11,19
Отпл. кам.
0,16
0,06
0,51
0,73
1,48
0,86
2,34
0,51
0,86
1,84
Коришћено Отпл. глав .
Ру дарств о
0,48
Отпл. кам.
0,05
0,16
0,07
0,28
Коришћено
0,04
0,52
1,41
1,97
Отпл. глав .
1,37
0,03
0,05
1,45
2,29
2,24
5,25
Отпл. кам.
0,72
Снабдев ање в одом и у прав љање отпадним в одама Коришћено
0,88
Отпл. глав .
0,26
Снабдев ање електричном енергијом, гасом и паром
0,34
0,31
1,18
1,08
1,68
Отпл. кам.
0,06
0,04
0,04
0,14
Коришћено
0,14
0,02
0,01
0,17
Отпл. глав .
0,01
Учешће %
Извоз1)
33%
22%
8%
3%
11,40
3%
16%
1.592,60
10%
10%
3%
0,10
0%
7%
1%
1%
1%
178,30
12%
12,60
0%
44,60
0%
19,70
0,01
Отпл. кам. Остале у слу жне делатности
Образов ање
Коришћено
0,01
0,01
Отпл. глав .
0,03
0,03
0,03
0,08
Отпл. кам.
0,00
0,00
0,00
0,01
Коришћено
0%
0%
Отпл. глав . Отпл. кам. Здрав ств ена и социјална заштита
Уметност, забав а и рекреација
0,04
0,04
Коришћено
0%
Отпл. глав .
0,00
0,00
0,01
0,02
Отпл. кам.
0,00
0,00
0,00
0,01
0,08
0,06
0,03
0,17
Коришћено Отпл. глав . Отпл. кам.
0,01
0,00
0,00
0,02
УКУПНО: Коришћено
141,60
66,65
166,14
374,40
Отпл. глав .
78,98
55,76
228,89
363,62
Отпл. кам.
26,33
17,32
35,38
79,02
0%
0,30
100%
1.859,60
Изв ор: Народна банка Србије. 1)
Уку пан изв оз Репу блике Србије у марту 2012. износи 1.859,8 милиона ев ра.
У табели је приказан у ку пан изв оз прив редних грана у периоду јану ар - март 2012, искљу чу ју ћи износ од 0,2 милион ев ра за неразв рстане категорије по делатностима.
11
