ЛИСТ УЧЕНИК А ШОСО “МИЛАН ПЕТРОВИЋ“
Фото: Мартин Цандир
Влада Мандић
МА Ј 2010
Фото клуб
н Петер Иваан
Дави Д идд Ликар
ид Ликар ави Дав
Давид Ликар
2 Давид Ликар
Ива ван н Пет етеер р
-
Фото клуб Уводник Дани аутизма Актуелности Сајмови Ово смо ми Ускрс Интервју Путопис Пројекти Мађарска страна Словачка страна Ромска страна Новости из библиотеке Дечји литерарни радови Фото рецепт Весела страна Дечји ликовни радови
.......................................................... 2 .......................................................... 3 ................................................ 4, 5, 6,7 .......................................................... 8 .......................................................... 9 ......................................................... 10 ......................................................... 11 .................................................. 12,13 ......................................................... 14 ......................................................... 15 ........................................................ 16 ........................................................ 16 ......................................................... 17 ........................................................ 17 ................................................... 18,19 .................................................. 20,21 ........................................................ 22 .................................................. 23,24
Импресум: Главно и одговорно лице: директорка мр Славица Марковић; Главни уредник: Драгана Грмуша; Технички уредник: Биљана Грбић; Лектор: Гордана Станековић; Избор ликовних радова: Славица Божин; Уређивачки одбор: Драгана Пашћан, Александра Тодоров Нешић, Мирјана Бандић, Маја Ивановић, Светлана Матић Моровић, Миленко Ковачев, Ева Хатала, Лидија Чиес, Исмет Јашаревић. Сарадници: мр Љубица Ковачевић Борислав Ђурковић, чланови фото-клуба и остали ученици и наставници. Адреса: Нови Сад, Браће Рибникар бр. 32; Телефон/факс: 021/6616366; 021/6621253; Email:
[email protected] www.smp.edu.rs;
Уводник о аутизму
Аутизам се манифестује у раном детињству. Потешкоће које имају деца са аутизмом се сврставају у три основне области и називају се "тријада потешкоћа": - комуникација, - социјална интеракција - имагинација У области комуникације може се јавити добро развијен говор, али без свести о социјалној функцији, стереотипан говор, као и тешкоће у говору или његов спорији развој. Комуникација често може бити само у вези са потребом. У области социјалне интеракције може се јавити неразумевање неписаних друштвених правила, недостатак мотивације да удовоље другој особи. У потешкоће у области имагинације могу да се укључе отпор према променама, немогућност сагледавања ствари из угла других особа, немогућност коришћења имагинације током игре или у писаном изражавању. Свако дете је различито и има различите нивое потреба. Кључни аспект у пружању добре подршке и омогућавању напретка је у разумевању тог конкретног детета – свако дете са потешкоћама из спектра аутизма је различито. (Подршка у учењу деци са потешкоћама из спектра аутизма – Лиз Хана)
Тираж: 1000 комада Суфинансијер: Град Нови Сад - Градска управа Штампа: Штампарија ДИВ принт , Сремски Карловци CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 373.3/ .5-056.36 Наши кораци: лист ученика ШОСО "Милан Петровић" Четири пута годишње. - Наставак публикације: Кораци ISSN 1821-0635 COBISS.SR-ID 238187527
3
ДАНИ АУТИЗМА Акција "Дани аутизма" у Новом Саду, у оквиру медијске кампање "Кишобран за све" је одржана од 19. до 30. априла 2010. године. У оквиру "Дана аутизма" на Позоришном тргу одржана је улична акција "Кишобран за све". У њој су учествовала деца и омладина са аутизмом из ШОСО "Милан Петровић", чланови њихових породица д ц и њихови терар пеути, остали ученици и и наставници наше школе, као и ученици ци новосадских основних школа "Петефи Шандор", "Коста Трифковић", "Иво Лола Рибар" и "Јован Дучић" из Петроварадина. Акцију су подржала и деца из Предшколске установее "Радосно детињство" о" из Новог Сада. Према ма нашим проценама било ило је присутно око 500 учесчесника. Акција је протекла текла успешно и раздраганоо чему је допринело и одржавање жавање јавног инклузивног часа аса плеса под руководством Роберта Гомбоша. Чланови Друштва за помоћ особама са аутизмом и предстваници ШОСО "Милан Петровић"
4
пролазницима промоделили су про материјал и представили тивни материј производе на најстаријих ученика са аутизмом, аутизмом произведених у ткачкој, моде моделарској и ликовној радионици. Ово је био б један од корака ка нашем циљу- подстицање позитивних ставова препозитивн ма особ особама са аутизмом у нашој ллокалној заједници и уклањање предрасуда. уклањ Студенти Факултета Ст за специјалну едукацију сп и рехабилитацију Унир верзитета у Новом ве Саду, као и студенСа ти т Универзитета у Београду са смера олигофренологије, су у два маха посети"Ми ли ШОСО "Милан Петровић" поводом наших десет годи година рада са особама са аутизмом. Том приликом представљен им је програм рада са особама са аутизмом, од ране интервенције до одраслог доба, као и Марте мео метода и ње примена. Након предавања, студенти су имали прилику да се упознају са децом и виде како изгледа практичан рад. Ову посету студенти су окарактерисали као драгоцено искуство које ће им значајно користити у даљем раду, али и приликом избора радног места у скорој будућности.
Свечана манифестација поводом 10–то годишњице рада Организационе јединице за третман особа са аутизмом у оквиру ШОСО "Милан Петровић" одржана је у петак 30.04.2010. године, у холу Студија М у Новом Саду. Драгана Пашћан je отворила прву самосталну изложбу цртежа и слика своје ученице са аутизмом Анамарије Брашњо. Након изложбе одржана је свечана приредба. У првом делу приредбе госте је поздравила директорка ШОСО "Милан Петровић" мр Славица Марковић, а потом је о програмима за рад са особама са аутизмом говорила мр Даниела Тамаш, координатор Организационе јединице за третман особа са аутизмом. Након официјелног дела ученици са аутизмом, различитих узраста, су у једночасовном програму, кроз песму, игру, рецитацију и глуму показали своју креативност, вештину и способности. Ову свечаност су својим наступом, у завршној тачки програма, увеличали чланови Инклузивног хора "Исон". Након програма гости су имали прилику да уживају у коктелу који су припремили средњошколци ШОСО "Милан Петровић", припремачи намирница, под руководством својих наставника Предрага Пузића и Данијеле Мајкић. Манифестацији су присуствовали бројни медији, чиме смо заокружили двонедељну медијску кампању “Кишобран за све” у оквиру акције “Дани аутизма”. У организацији наше школе и Друштва за помоћ особама са аутизмом града Новог Сада у просторијама ШОСО "Милан Петровић" одржане су две трибине.
У понедељак 26.04.2010. одржана је трибина под називом: "Помак у аутизму – биомедицински протокол и третман". Водитељи трибине биле су др Сања Тончић и др Марта Молнар. На трибини су представљени нови протоколи и третмани деце са аутизмом у медицинској пракси, који представљају велики помак у свету медицине у нашој земљи. Друга трибина под називом: "Инклузија деце са аутизмом у школама и вртићима" одржана је 29.04.2010. Излагачи на трибини биле су: Соња Париповић, ОШ "Соња Маринковић", Нови Сад; Виолета Страхињевић, ШОСО "Милан Петровић", Нови Сад и Оливера Бркић- председник ДПОСА НС. На трибини су представљена досадашња искуства у примени инклузивних програма за децу са аутизмом и приказан је филм на исту тему. Посетиоци трибина били су првенствено родитељи деце са аутизмом и њихови терапеути, а били су присутне и колеге које раде са особама са аутизмом из установа у другим градовима, представници бројних основних школа из Новог Сада и околине, представници канцеларије Покрајинског омбудсмана, представници Школске управе, Педагошког факултета, Центра за социјални рад и Развојног саветовалишта из Новог Сада.
5
АРАНЖИРАЊЕ ЦВЕЋА Поводом Новосадског пролећа ученици наше школе, заједно са ђацима осталих новвосадских школа, имали су прилику да науче ккако се аранжира цвеће. Организатори Новосадског пролећа: Поккрет горана Новог Сада и Агрокоп су орган низовали такмичење у аранжирању цвећа. То Том приликом свако од нас је пустио машти на вољу и правио аранжмане користећи различиво те врсте цвећа и декоративног материјала. Покровитељи ове манифестације су : град Но Нови Сад , Градска управа за привреду , Градска управа за заштиту животне средине , Покрајински секретаријат за привреду и многи Пок дру други .
ИСОН У ПАТРИЈАРШИЈИ Мешовити инклузивни хор "Исон" је 16. марта 2010. године одржао свој други самостални концерт у Патријаршији у Београду. И ове године сала у Патријаршији је била препуна и уз громогласне аплаузе одушевљене публике, хор је извео нумере по чијим извођењима је и постао препознатљив. Театар добрих вибрација је извео представу "Свети Сава браћу мири" . Концерту и представи је присуствовао и Његова светост Српски патријарх г.г. Иринеј који је читав концерт пажљиво слушао и у својој беседи присутнима истакао да су деца и хор, који је чуо, прави апостоли духовности. Директорка наше школе Славица Марковић, која је увек и свуда највећа подршка свим хорским и театарским акцијама, и овога пута била је присутна, да нам буде ослонац и мудра реч испред свих.
6
БЕОКУЛИО У НОВОМ САДУ Сарадња започета са Математичком гимназијом из Београда, на изложби фотографија у Дечјем културном центру, настављена је на изложби постављеној у нашој школи у Галерији "Између два моста". Изложбу је отворио наш афирмисани фотограф Мартин Цандир, у присуству многобројних гостију из Београда и Новог Сада. Том приликом он је изјавио: "Заједничка особина свих изложених радова је љубав према уметности, као и успешно изведено фотографско кадрирање".
ИЗЛОЖБА КОВАНОГ И ШТАМПАНОГ НОВЦА У Галерији Матице српске десеторо деце из Дневног боравка у Јеврејској улици обишло је поставку изложбе Народне банке Србије. Поред одгледана два кратка филма о настанку Банке, видели су и поставку кованог и штампаног новца. За крај, сваки посетилац је, као успомену, добио новчаницу са својим ликом у вредности од једног динара.
ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА „ПАЛЧИЦА” Једног мартовског сунчаног петка у гостима нам је била представа "Палчица" у извођењу позоришта "Весела Корњача ". Палчица нам је испричала своју причу. Пажљиво смо је слушали и уживали. На крају, када је представа завршена, дружили смо се са Палчицом, сликали и позвали је да нам поново дође у госте. Представа је богата покретима, хумором, мимиком, маштом што је изазвало велику реакцију публике. 7
У СУСРЕТ 14. ЛИКОВНОЈ КОЛОНИЈИ "НА КАНАЛУ ИЗМЕЂУ ДВА МОСТА" У Галерији наше школе 24.марта 2010. године отворена је изложба слика са дванаесте и тринаесте ликовне колоније која се традиционално одржава у Едукативном кампу школе на Ченеју. Изложбу је отворио господин Никола Кусовац пред многобројним гостима. Следеће окупљање уметника очекује се традиционално прве недеље јуна, а уметнички селектор 14. ликовне колоније биће господин Лука Салапура.
У СУСРЕТ ПРОЛЕЋУ Уз подршку града Новог Сада, Градске управе за заштиту животне средине и Туристичке организације града Новог Сада и ове године на СПЕНС-у је одржано двадесето "Новосадско пролеће". Овогодишња тема је била "Очување разноликости биљног и животињског света, са акцентом на заштити угрожених врста". Све активности су организовали АД "Агрокооп" и Покрет горана Новог Сада, чији чланови већ педесет година брину о заштити животне средине. Посетиоци овог догађаја могли су, током четири дана, да виде многобројне изложбе и радионице. Домаћини једне такве радионице "Цвеће на рециклираном папиру" били су корисници Радног центра ШОСО "Милан Петровић", који су, уз помоћ радних инструктора помагали млађим другарима из ОШ "Светозар Марковић Тоза" у стварању јединствених уметничких дела. Целу манифестацију је подржао и инклузивни школски хор "ИСОН" својим наступом.
ФРАНКОФОНИЈА Следећи пример светских метропола и Нови Сад је прославио Дан франкофоније у Синагоги, где је одржано полуфинале конкурса француске песме. Пред жиријем састављеним од музичких професионалаца, певачи аматери су изводили песме како из класичног, тако и из савременог репертоара. Ове године нашу школу је представљала Маја Рајић, ученица Р1 одељења средње школе. Маја се такмичила у групи сениора са једном од најлепших класичних шансона од Едит Пјаф. Задивила је публику самоувереношћу и осећајношћу и испраћена је громким аплаузом. 8
Оснивачка скупштина Невладине организације „Вера, љубав, нада“ одржана је 25. марта 2010. године у ШОСО „Милан Петровић“. Хор "Исон" је иницијатор у овом покушају организовања и интеграције особа с инвалидитетом у друштво, где су учешће прихватиле и друге секције: драмска "Театар добрих вибрација", пецарошко-рибарска, фолклорна, спортско-рекреативна, плесна, луткарска, тамбурашка, фото- клуб, терапијско јахање и секција за дресуру паса и мачака. Скупштини је присуствовао велики број деце, особа с инвалидитетом, наставници из Школе „Милан Петровић“,родитељи и сарадници секција. Састанку је присуствовала и директорка школе мр Славица Марковић која је поздравила оснивање једне овакве организације и дала јој подршку за будући рад. Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова, Мирослав Васин је својим присуством и говором такође охрабрио све присутне, подржао рад ове организације и похвалио њен веома амбициозан план и програм активности. Он је истакао да је овакава организација била одавно потребна, не само Новом Саду, већ и Војводини и Србији.
ВЕРА, ЉУБАВ, НАДА
Унија послодаваца Србије и Међународна организација рада организовали су завршни скуп у оквиру пројекта "Друштвеноодговорно пословање и запошљавање особа са инвалидитетом" у Скупштини града Београда, којој је присуствовао и стручни тим ШОСО "Милан Петровић". "У Србији има више од 700.000 особа са инвалидитетом (ОСИ), а изузетно мали број њих је запослено. Зато се надам да нови закон неће остати само мртво слово на папиру" рекао је заменик градоначелника Београда Кркобабић. Закон је ступио на снагу маја 2009. године, а обавеза послодаваца за запошљавање особа са инвалидитетом 23. маја ове године. На овом Закону заједно су радили Министарство економије и регионалног развоја и Министарство за рад и социјалну политику. Испред ШОСО „Милан Петровић“ директорка Славица Марковић је кроз краткометражни филм присутнима представила Радни центар, као пример добре праксе запошљавања (ОСИ) кроз овакве институције.
ЗАПОШЉАВАЊЕ ОСИ
ДАН ЖЕНА 8. МАРТ
"...осмехни се мати и Сунцу и цвету и мени и тати и целоме свету..." Овако су наши најмлађи ђаци започели приредбу посвећену 8. марту – дану жена. Осим мама, у публици су се нашле све важне жене наших ученика: баке, тетке, старатељке, васпитачице, учитељице, наставнице... Уследио је рецитал, игроказ, игра и песма... Ђаци су, као и увек, били сјајни. Многима у публици су измамили и понеку сузу. Даривали су мамама поклончиће које су претходних дана вредно правили са учитељицама и наставницама, али мамама је највећи поклон био њихов загрљај и осмех који је од срца добила свака од њих. Дајући све од себе стиховима, плесом и поклонима испунили су плаву салу и наша срца бескрајном љубављу која је надмашила све честитке поводом овог празника. Осмеси на лицима учесника и публике продужили су се и након завршене приредбе и надамо се да ће потрајати до наредног 8. марта. 9
ПУТОКАЗИ Републички министар просвете Жарко Обрадовић отворио је шести међународни сајам образовања "Путокази". Том приликом је изјавио: "Пут у Европу није могућ без квалитетног, модерног и ефикасног система образовања и тога је Србија свесна као и друге земље у свету". Током обиласка сајамсих штандова, пажњу министра привукао је штанд наше школе, где се задржао у краћем пријатељском разговору. У богатом програму посвећеном стручној публици, у Конгресном центру "Мастер", 19.марта представили смо се и ми. Уводну реч на тему "Иновације у настави за децу са посебним потребама" имала је директорка школе Славица Марковић, а након пројекције филма "Примена асистивних технологија у раду са децом са сметњама у развоју у ШОСО "Милан Петровић"", о овој теми причали су предствници стручних служби у школи. Сајам "Путокази" се реализује уз подршку Министарства просвете, Покрајинског секретаријата за образовање и града Новог Сада - Градске управе за образовање.
УМЕТНОСТ ИЗБОРА На Новосадском сајму, под слоганом "Уметност избора", у периоду од 04 до 09.марта 2010. године одржан је 15. међународни салон књига, 14. међународна изложба уметности "Art Expo" и 18. међународни сајам намештаја и опреме за ентеријере "Амбијента", на којима се представило више од 300 излагача из земље и иностранства. У оквиру овог салона у хали Мастер центра са своја три сегмента представила се и ШОСО "Милан Петровић"- Радни центар и Дневни боравак са креативним радионицама, док је средња школа изложила производе настале у оквиру практичне наставе. Штанд наше школе је изазвао велико интересовање посетилаца сајма.
10
УСКРШЊИ БАЗАР У оквиру традиционалне сарадње Банке Credit Agricole Србија и ШОСО "Милан Петровић" у три новосадске филијале одржан је хуманитарни ускршњи базар, намењен помоћи деци и корисницима који похађају, или су укључени, у радне погоне креативних радионица наше образовне установе. У складу са маскотом ове акције, Вилом Добрилом, сваки купац је уз неки од производа, као успомену на своју хуманост, добио специјалан беџ. Ову манифестацију подржао је и председник Извршног одбора банке, господин Франсоаз-Едуард Дрион, који је куповином производа апеловао на запослене у овој институцији да се придруже акцији. Као и на претходним базарима посетиоцима ове манифестације, са својим производима, представили су се дневни боравак, радни центар, практична настава средње школе и, по први пут, организациона јединица за третман деце са аутизмом. Приход од продатих производа намењен је овим радним погонима школе за набавку материјала којим ће моћи да наставе свој креативни рад. Поред Новог Сада, Ускршњи базар обухватио је још четрнаест филијала у шест градова и то у Београду, Панчеву, Вршцу, Бачкој Паланци, Сомбору и Кикинди.
ДОБРОДОШЛИ У ОРГАНИЗАЦИОНУ ЈЕДИНИЦУ ЗА РАД СА ОСОБАМА СА АУТИЗМОМ У ОКВИРУ ШОСО „МИЛАН ПЕТРОВИЋ” У НОВОМ САДУ! Започели смо са радом 1999. године. Осмишљавамо и примењујемо разноврсне програме за рад са децом, омладином и одраслима са аутизмом и њиховим породицама. Наш тим разних стручњака својим корисницима и њиховим родитељима пружа неопходно охрабрење и подршку примењујући различите технике рада у складу са потребама, узрастом и способностима корисника. За сваког ученика и одраслу особу са аутизмом припрема се посебан план подршке на основу којег се, у сарадњи са родитељима, ради. Наш циљ је да пружимо подршку деци и одраслим особама са аутизмом да достигну своје пуне могућности.
Овако смо почели
Терапијско јахање Рад са децом предшколског узраста
Планинарење Активности у сензорној соби Наши контакти су: Адреса: Темеринска 61, Нови Сад Тел.: 021/444 261 E-mail:
[email protected] Ткачка радионица 11
ЕТО, ТАКО РАЗМИШЉАМ Интервју са популарним рукометашем Владом Мандићем КАКВЕ ВАС УСПОМЕНЕ ВЕЗУЈУ ЗА ГОДИНЕ ОДРАСТАЊА И ШКОЛОВАЊА? ЧЕГА СЕ НАЈРАДИЈЕ СЕЋАТЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА? Oдрастао сам у Сарајеву, у Босни и Херцеговини. Због рата, са 12 година сам дошао у Београд. Неке лепе успомене ме вежу за Сарајево и другове из детињства, са којима сам, нажалост, изгубио контакт. Моји баба и деда су живели у Херцеговини, на селу. Сваке године сам ишао тамо и то сам волео. ДА ЛИ ЈЕ ДОЛАЗАК У БЕОГРАД БИО ТРАУМАТИЧАН ЗА ВАС? Јесте! Одједном сам отишао из своје куће, из свог града отишао у неки нови град! Ми смо буквално дошли на 10-15 дана, као вратићемо се, а на крају остали. Али, брзо сам се навикао. Почео сам да се бавим спортом. Тренирао сам џудо и ватерполо и тако стекао доста пријатеља... ШТА МИСЛИТЕ О ПРИЈАТЕЉСТВУ, А ПОСЕБНО ОНОМ ИЗ ШКОЛСКИХ ДАНА? Мислим да су то права, искрена пријатељства. Човек који има пријатеље из школских дана је богат човек. Селидба, а затим моје озбиљно бављење спортом су ме одвојили од школских другара. Ја нисам био на матурској вечери, јер сам био на припремама тако да немам много пријатеља из школских дана. СА КОЛИКО ГОДИНА СТЕ ПОЧЕЛИ ДА СЕ БАВИТЕ СПОРТОМ И ДА ЛИ ЈЕ РУКОМЕТ БИО ВАШ ПРВИ ИЗБОР? Почео сам да се бавим спортом са 6-7 година. Мој отац је био спортиста и било је природно да се и ја бавим спортом. Дуго сам тренирао џудо и имао добре резултате, затим ватерполо, па бокс, кошарку и онда рукомет. Рукомет сам почео да тренирам због старијег брата Александра, са 14-15 година. Он је био одличан рукометаш и сви су полагали више наде у њега. Имао је бољи одраз, бољу моторику, био је виши од мене...Али он је престао, а ја наставио. Мислим да је рукомет био прави избор за мене, зато што је то мушки спорт. Има доста спортова који су боље плаћени, као што су фудбал, кошарка, па и одбојка, али то ми није било најважније. 12
РУКОМЕТ МИ ДЕЛУЈЕ КАО ТЕЖАК СПОРТ Јесте, тежак спорт, груб спорт. Често долази до повреда у дуелима, тако да је то један од најгрубљих спортова са лоптом. ДА ЛИ СЕ РАДИ НЕШТО НА ПОПУЛАРИЗАЦИЈИ РУКОМЕТА? Слабо! Ми нисмо освојили 8-9 година медаљу и чим нема успеха на репрезентативном нивоу, нема заинтересованости. Нема пара, нема спонзора, нема закона о финансирању у спорту, па нико неће да улаже. У иностранству је ситуација другачија, зато млади одлазе. КОЈА ЈЕ ЛИЧНОСТ НАЈВИШЕ УТИЦАЛА НА ВАШУ КАРИЈЕРУ? Мој први тренер Илија Јовић препознао је таленат. Терао ме је да тренирам, био је мало упорнији него што би тренер требало да буде, али то је било добро за мене и на неки начин ме и оставило у рукомету. Мислим да је он био пресудан. Било је и других тренера, великих стручњака, који су ми доста помогли као што је Зоран Куртеш, па Јовица Армезовић, Веселин Вујовић, Зоран Живковић… ИГРАЛИ СТЕ ЗА ПАРТИЗАН, НЕМАЧКИ МАГДЕБУРГ, ШПАНСКУ АЛТЕУ И НАРАВНО ЗА НОВОСАДСКУ ВОЈВОДИНУ. ЗА КОЈИ КЛУБ СТЕ СЕ НАЈВИШЕ ВЕЗАЛИ И ДА ЛИ БИСТЕ СЕ У НЕКУ ОД ТИХ ДРЖАВА ВРАТИЛИ ДА ЖИВИТЕ? Па не бих. Не бих се вратио ни у једну да живим. У Шпанију ћу ићи на летовање, али нећу се вратити да живим тамо. Највише сам се везао за Партизан. Тамо сам играо 7-8 година и постигао велике успехе. На крају крајева, ја сам Гробар, навијам за Партизан, а у последње време и Војводину. КОЈИХ МОМЕНАТА СЕ НАЈРАДИЈЕ СЕЋАТЕ ИЗ СВОЈЕ БОГАТЕ СПОРТСКЕ КАРИЈЕРЕ? Неких најважнијих утакмица, каош су освајање титуле државе, пролазак у полуфинале купа Европе, квалификација са репрезентацијом у Португалу када сам дао задњи, најважнији гол… ОСИМ ШТО ИГРАТЕ ЗА ВОЈВОДИНУ И ЧЛАН СТЕ УПРАВНОГ ОДБОРА. ДА ЛИ БИСТЕ СЕ ИКАДА БАВИЛИ НЕЧИМ ДРУГИМ ОСИМ СПОРТОМ И ШТА БИ ТО БИЛО? Сада сам члан управног одбора и играч. Играћу рукомет док год будем могао, све док будем имао снаге… А рецимо којим послом бих се бавио? Никада не бих био тренер. То је веома опасан, стресан и ризичан посао. Бавим се и другим пословима. Имам ресторан у Београду, а у Босни фирму која се бави трговином нафте. ОД КАДА СТЕ ПОСТАЛИ РОДИТЕЉ, ПОСМАТРАТЕ ЛИ СВЕТ ДРУГИМ ОЧИМА? Да, дефинитивно посматрам свет другим очима. Ја не знам да ли је то код мене или код свих, али човек се промени када добије дете: постане нежнији, осетљивији, другачије гледа све. Па, сигурно мало мирније живим и тако… ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ТЕШКО ДА УСКЛАДИТЕ РОДИТЕЉСТВО СА ОСТАЛИМ ОБАВЕЗАМА? Јесте. Доста путујем и не проводим довољно времена са својом ћерком. Мало ме гризе савест и трудићу се да то надокнадим. НОВИНАРИ СУ СТВОРИЛИ СЛИКУ О ВАМА КАО "МАЧО ТИПУ". ДА ЛИ ЈЕ ТО ТАЧНО И КАКО БИСТЕ ВИ ОПИСАЛИ СЕБЕ? Медији праве слику о свакоме, углавном погрешну. Нисам мачо тип, нормалан сам момак, спортиста. Због неких животних ситуација које су објављене у новинама направљена је та слика о мени. Али нисам мачо тип! КАДА СТЕ СЕ ПРВИ ПУТ ЗАЉУБИЛИ У ЖИВОТУ? Моја прва љубав се звала Тијана, из Херцег Новог. Имао сам 13 година и много сам патио када ме је оставила. И ја сам тако патио… ВЕРУЈЕТЕ ЛИ У ЉУБАВ НА ПРВИ ПОГЛЕД? Па шта знам... Не верујем. Тај први моменат је битан, али да је љубав права, мора да буде неколико погледа. МОТО НАШЕГ ЧАСОПИСА ЈЕ "ЉУБАВ ЈЕ СВЕ, БАШ СВЕ". КОЈИ МОТО ВАС ВОДИ КРОЗ ЖИВОТ? Немам баш неки мото, идем само напред. И у послу и у спорту се не осврћем иза себе. Грешке које сам направио не схватам трагично и гледам да их не поновим, већ да научим нешто из њих. Треба научити прихватити ствари које не можеш да промениш и потрудити се око оних које можеш. Ето, немам мото, него само тако размишљам. 1 13
РУМУНИЈА
Румунија је држава на југоистоку Европе. Граничи се са Украјином и Молдавијом на североистоку, Мађарском и Србијом на западу и Бугарском на југу. Румунија излази на Црно море.
Службени назив: Румунија Државно уређење: демократска република Површина: 238.391 км² Број становника: 22 355 551 Главни град: Букурешт (1 931 838) Валута: леј Језици: румунски Религије: православци 87%, протестанти 6.8%, римокатолици 5.6%, остали (углавном муслимани) 0.6% Етнички састав: Румуни 89.50%, Мађари 6.60%, Роми 2.50%, остали 1.40% Већи градови: Брашов , Темишвар, Клуж-Напока, Крајова и Јашј. Велики део границе Румуније са Србијом и Бугарском чини река Дунав. У Дунав се такође улива и Прут који чини границу са Молдавијом. Карпати доминирају западним деловима Румуније, са врховима који досежу и до 2500 метара, са највишим врхом Молдовеану висине 2544 метра.
Неке од атракција Румуније: •
•
•
•
144
Сеоски музеј- једна од најинтересантнијих знаменитости Букурешта који се налази унутар Херастрој парка дуж језера. То је музеј под ведрим небом, са колекцијом која обухвата више од 300 зграда које представљају историју и изглед румунске сеоске архитектуре. Замак Бран- окружен је снежним врховима Трансилванских Алпа. Смештен је на улазу у кланац, поврх једне стене, а годишње га посети око 400.000 туриста, привучених ликом и делом Влада Цепеша, познатијег као Гроф Дракула, којег је писац Брем Стокер претворио у најславнијег вампира на свету. Овде је снимљено више од 40 верзија филмова о њему. Споља замак делује сабласно, а унутра китњасто. Замак Пелеш- чија је градња трајала тридесет девет година у Синаји, на Карпатима. Био је летња резиденција првог румунског краљевског пара и сматра се једним од најлепших и најмодернијих двораца Европе. Ушће Дунава у Црно море- једна од најлепших речних делти површине 4170 km2 највећим својим делом се налази у Румунији. Представља велики резерват птица и заштићених биљних врста, међу којима се истиче бели локвањ.
ACES академија ACES академија одржана у Сењецу покрај Братиславе од 23. до 26.03.2010. године представља крај сезоне 2009.-2010. али је уједно и почетак новог циклуса пројеката са новим идејама, широм мрежом школа и нових видика. На овој академији показано је да учење мора имати и обавезну размену искустава како би наш напредак и напредак централне Европе био још очигледнији. Академији је присуствовало 350 учесника (ученици, наставници, представници министарстава, организатори и пријатељи пројеката), а нашим предствницима наставнику Маринку Петковићу и ученику Давиду Ликару уручена је сребрна плакета која означава виши ниво сарадње са ACES-ом и школама централне Европе.
Учимо да живимо ACES-ов пројекат "Учимо да живимо заједно" који ове године има радни назив "Уради, сачувај, пошаљи поруку за будућност" реализовали су заједничким снагама школе из Букурешта, Баје и Новог Сада. Прва планирана активност "Уради" десила се у Новом Саду у ШОСО "Милан Петровић", у периоду од 03. до 05. марта 2010. године. Кроз поучне и забавне игре, нпр "Сачувај животињу у свом зоо врту ", указано је на неопходност очувања животне средине и бригу о угроженим животињским врстама, али и принципе заштите животне средине у нашем региону. У исто време, кроз песму и игру, ученицима ових школа показано је да језичке препреке нису проблем. Друга фаза пројекта, под називом "Сачувај" одвијала се у Баји,у Мађарској од 4. до 6. марта 2010. године. Након упознавања школе домаћина и обиласка града, уследила је главна активност пројекта, када су ученици на рачунарима припремали поруке које ће у трећој фази пројекта бити послате у будућност. До изражаја су дошли креативност ученика, али и познавање могућности рачунара, будући да су поруку могли да креирају коришћењем Worda, Power Pointa и свих садржаја доступних преко интернета. Завршна фаза пројекта под називом "Пошаљи поруку у будућност" одвијала се у периоду од 07. до 09.04.2010. у Буштени, месту у централној Румунији, познатом као национални парк на Карпатима. Тимови наших школа потрудили су се да својим порукама допринесу развоју еколошке свести посетилаца националног парка како би својим потомцима оставили очувану природу. На једном од састанака представник УНЕСКО-а госпођа Лукреција Балуци је предложила да овај пројектни тим настави и заврши трећи циклус на тему "Заштита животне средине". Овај пројекат је финансијски подржан од стране ACES-а у сарадњи са ERSTE фондацијом, интеркултуралним центром и организацијом "VČELI DOM", а под покровитељством UNESCO-a. 1 15
Gőz István, VIII.6. lm
Mi szeretnék lenni? Az idén, mindenki lépten-nyomon azt kérdezgeti, milyen szakmát fogok választani nyolcadik után. Pedig ezt már én régen eldöntöttem. Asztalos leszek! Imádok fúrni, faragni, fát vésni.Otthon a kis műhelyben deszkát fűrészelni, lesmirglizni, valamit barkácsolni. Már sok mindent készítettem fából: parittyát, vágódeszkát, képkeretet, kutyusomnak házat. Mindenkinek tetszett, amit csináltam. Szüleimnek is támogatnak, de folyton mondogatják, hogy majd sokat kell tanulni, ha jó mester akarok lenni!
Vince Péter, VII. 6 ml
A családom Mi négyen vagyunk a családban. Anyu, apu, testvérem meg én. Anyukámat Arankának hívják, ő háziasszony. Sokat dolgozik, nagyon szorgalmas. Egész nap tesz-vesz: ágyaz, takarít, főz, mosogat, kimos, kivasal, rakodik. Apukám cipész. Ő Újvidéken dolgozik, ezért csak hétvégén jár haza Lokra. Lánytestvérem tizenhét éves. Középiskolás, szakácsnak tanul. Már megtanult főzni. Két kutyusunk is van, a fiatalabbik az Eli, az öregebb a Gyöngyi. Őt szeretem a legjobban. Minden nap játszok vele, de én is gondozom. Viszek neki enni, inni, nyáron megfürdetem. Legjobban szeretem a vasárnapokat, mert ilyenkor mindannyian együtt vagyunk!
Sípos Anikó, VIII.6 ml
Tavasz van A tavasz március 20-án kezdődik. Megjönnek a fecskék, a gólyák. Kivirágoznak a fák, kinyílnak a virágok. Az emberek veteményeznek a kertben. Vetik a répát, kukoricát a földeken. Május végén megérnek az első gyümölcsök. Imádom a földiepret és a ropogós cseresznyét! Tavasszal előkerülnek a labdák, a biciklik, és a gyerekek kint futkároznak a friss levegőn. A fiúk fociznak, mi gumizunk, kerékpározunk vagy csak sétálunk és beszélgetünk. Május elsején pedig kirándulunk a természetbe. Tavasszal az élet szebb! 16
Tradičný 8.marcovský program i tohto roku schystali žiaci vysunutého oddelenia našej základnej školy v Kysáči. Na samom začiatku programu, triedne učiteľky Anna Zlochová a Jelena Jaćimović srdečne privítali všetkých prítomných rodičov, riaditeľku Základnej školy Ľudovita Štúra Annu Gašparevićovu, pedagogičku Ljubicu Hmiljovu, knihovníčku Annu Škrbićovu, kolegyne Annu Kulíkovú a Renátu Kolárovú. Potom nasledovali krásne detské prednesy, ktoré s veľkou trpezlivosťou a láskou spoločne nacvičili so svojimi prednášateľkami. Bola to široká plejáda básní, scénok a divadla, ako odzrkadlenie žiackej práce a usilovnosti. Na koniec umelecký dojem ešte ovenčili krásnymi darčekami, ktoré žiaci sami schystali pre svoje mamky a učiteľky. Celý program moderovala učiteľka slovenského jazyka Lýdia Čiefová a kamerou to zaznamenala logopedička Bojana Savić. S úsmevom na tvári a radosťou v srdciach sme spoločne sľúbili, že sa inou príležitosťou opäť stretneme.
VEĽKÁ NOC Na Veľkú noc som chodil oblievať. Oblieval som len susedov. Schystal som si voňavý sprej. Za oblievanie som dostal maľované vajíčko, peniažky a čokoládičky. Išiel som do kostola pozerať konfirmandov. Keď sme mali času s ockom sme mrvili kukuricu. Veľkú noc som pekne strávil.
Andrej Hložan VII, Kysáč Počas sviatku som pomáhal mame, aby farbila vajíčka. Mama robila aj koláče a ja som jej pomáhal. Išiel som oblievať dievčence a rodinu. Išiel som do kostola pozerať konfirmandov. Pomáhal som ockovi okopávať záhradu. Veľkonočné sviatky mi rýchlo ubehli, lebo mi bolo pekne.
Janko Funćik VII, Kysáč Ja som hral so sestrou hry na počítači. Cez Veľkú noc som bol oblievať moje kamarátky. Dostal som zajaca, čokolády, hot-dog a kraslice. Bol som aj v kostole. Páčilo sa mi ako spievajú. Cez Veľkú noc mi bolo krásne.
Andrej Hrćan III, Kysáč
ВЕСТИ ИЗ БИБЛИОТЕКЕ
НОВЕ КЊИГЕ
Градска библиотека на услузи школи Градска библиотека у Новом Саду је од 1.новембра 2009. увела нову корисничку услугу под називом "Библиотека на услузи корисницима са посебним потребама". Ова услуга је предвиђена за децу и одрасле којима је долазак у зграду библиотеке отежан. Тако је библиотекарка Бојана Грујић, донела у нашу школу књиге деци која су, иначе, почасни чланови Градске библиотеке. То су биле књиге за децу и књиге из Фонда британске књиге(на енглеском језику).
Радни листови за припремну предшколску групу, Публик Практикума, Приручници и вежбанке за логопеде "ВЕЛИЧА ДУША МОЈА ГОСПОДА", иконе, "Тајна срећне деце": Бидалф, светски бестселер
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ Већ трећу годину за редом у нашој школи се 21.марта обележава Светски дан поезије. Ове године ову манифестацију посетила је Љиљана Нинковић Мргић, песникиња из Београда,која је говорила своје стихове, а стихове из своје књиге "Овако имам смисла да живим овако" читала нам је и корисница радног центра Наталија Владисављевић. Након приредбе, коју су одржали ученици основне школе, школска библиотека је постала богатија за поклон- пакет књига Издавачке куће "Лагуна".
Да сам ја неко
Te me avav vareko
Да сам ја неко и нешто Саваки човек овог света Био би добро одевен и нахрањен
Te me avav,vareko thai vareko Sa jek manuš pe kava them Sa jek manuš pe kava them Aviloça laćhe laćhardo thai ćalărdo
Да сам ја неко и нешто Свакој бебици и детету Дао бих вишка јела и пића Да сам ја неко и нешто Нико ништа не би плаћао кад би нешто куповао и желео Да сам ја неко и нешто Сви би били браћа и сестре Један поред другог као ђердан Да сам ја неко и нешто Целом свету бољи живот би средио Аја бих се напио
Te me avav,vareso thai vareko Sa jeche baăto rhai čhavorre Diĕmas po butipe habe thai pipe. Te me avav,vareso thai vareko Khonik khanqi ći poqinelas Kana var4eso qinels thaj kamelas Te me avav,vareso thai vareko Savore avilamas,prhala thai pheă Jek paśe avreste sar kleă Te me avav,vareso thai vareko Sa themesko laöho traR laçardema A me matiemas.
Аутор: Ранко Рајко Јовановић 177
ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ Растанак од школске клупе Школа је место где се може научити много тога, где се стичу пријатељства,где се доживљавају прве љубави. Током школовања нам се некада дешавају непријатне ствари а некада пријатне. Неке ствари се временом забораве, а неке не. Ја данас слушам приче мог тате из школских дана па некада помислим да ћу и ја тако причати којекакве занимљиве приче мојој деци кад их будем имала. Током свих ових година било је смеха, туге, помало муке, али пословица каже:"Без муке нема науке". Треба се мало помучити да бисмо научили нешто. Када се сетим тешког почетка, како је тешко било савладати занат, а данас га са лакоћом радим и то све са осмехом на лицу. Понекад се сетим када сам упознала своје другарице и када су нас спојили у један разред. Од тада делимо све, добро и зло. Помажемо једна другој, причамо и смејемо се. Ускоро том дружењу долази крај, и ја сам тужна због тога, а истовремено срећна, јер идем у нови живот.
Јелена Милак ЖСФ3
Један дан на практичној настави Ја се образујем за занимање обућар. Практичну наставу имамо понедељком, четвртком и петком. На тим часовима учимо како се поправља обућа, а oсим тога израђујемо занимљиве моделе обуће од коже: папуче, футроле, новчанике, ташне и друге украсне предмете, од коже и текстила. Наша радионица се налази код Железничке станице. Она је доста велика и прилагођена нашим потребама, а недавно су је наши другови молери лепо окречили. Од машина имамо машину за брушење, шивење и тањење ивица руба. Од алата користимо чекић, клешта, нож, маказе, четкицу за лепак, шило, скалпер. Поред тога што израђујемо разне предмете, учимо и како се води дневник. Наставница је љубазна и увек нам све лепо објасни. Радујем се што ћу знати да радим користан и занимљив посао.
Никола Савановић МО2
Мој завичај у пролеће Златно сунце је стидљиво бацило своје прве, топле зраке у мој завичај. Стигло је пролеће. Мој крај се променио, пао је зеленој боји у загрљај. Природа се буди. Пупољци полако, нечујно, отварају своје поспане очи, а безброј травки ће да никне. Постаће влажне и меке. Друштво ће им правити жути маслачак, расцветала бела рада и љупка плава љубичица. Чује се весели цвркут раздраганих птица. Вратиле су се птице селице. Поздравиле су се са станарицама и уз песму, ужурбано праве гнезда, себи нови дом. Улицом је све више пролазника, радосних шетача. У баштама вредни људи марљиво раде. Саде цвеће, поврће, воће... Пијаца је замирисала и богата је разноврсним младим зеленишем. Пролеће је орасположило мој завичај. Постао је весео и насмејан. Своје расположење је пренео и на своје становнике.
Милош Матерић МО2
Моја мајка Моја мама се зове Славица и ја је волим. Она се са мном и са сестром често шали, помаже нам у решавању домаћих задатака,саветује се са нама о свему,а понекад нас и критикује.Кад има слободног времена игра са нама друштвене игре и труди се да нам испуни жељу.За своју душу воли да прочита неку књигу. Моја мама је за мене најбоља мајка на свету.
Никола Барна VII-1 18
Размишљала сам Ја најчешће размишљам о нечем о чему већина мојих вршњака не размишља. Често размишљам о томе да ли ћу моћи да се излечим. Питам се да ли ћу моћи уместо рукама, гледати очима? Кад смо се родили , мој брат и ја, били смо јако мали и исцрпљени. Лекари су нас сместили у инкубатор. Преживели смо, али смо остали без вида! Од малена гледам рукама. Мислим да ће научници успети да открију начин да помогну свима онима који не виде. Размишљам о томе , када ће се то десити? Ако моје размишљање није само маштање, моћи ћу и ја сама слободно да шетам по граду, да возим аутомобил, пишем оловком, да видим своју сестру и брата и да радим све оне ствари које сада не могу. Ето, то су нека моја размишљања.
Маја Рајић Р1
Моја мајка Моја мајка се зове Љиљана.Изгледа јако лепо.Волим је највише на свету.Има смеђу косу, зелене очи и 47 година. Она је добра мама, чита ми књиге, прича ми приче, воли да се шали и игра са мном.Ето тако изгледа моја мама.
Никола Јолић VII-1 Моја мајка је лепа.Има лепу смеђу косу,смеђе очи и лепе усне.Она ме увек воли и помаже ми око учења. Идем с њом у шетњу. Добра је према мени. Моја је мајка најбоља на свету и лепо изгледа. Има лепу одећу на себи и лепе чизме. Мама носи златно прстење и минђуше на ушима. Има лепе никте,дугачке и намазане.
Ана Тарбук VII-1 Моја је мама висока, црна и зове се Јованка. Она за мене ради лепе ствари и учи ме само лепом.Воли да се шали, помогне, објасни. Кад је нешто питам-увек ми каже. И ја њој помогнем некад. Она за друге никада не каже ништа лоше.Тако ја описујем своју маму.
Ивана Козарчић VII-1
Наставница из Монтесори учионице Наставница Данијела из Монтесори учионице има плаву косу, висока је, млада, здрава и има плаве очи. Она ми помаже око домаћег задатка, уписала ме на хор, брине о мени. Код ње долазим сваки дан до 12 сати: играмо се, читамо књиге, садимо пасуљ, певамо песме заједно. Ту је и наставница Милица. Она има смеђе очи,црну косу и виша је од наставнице Данијеле. И са њом радим исто што и са наставницом Данијелом. Имају лепу учионицу.
Слободан Берза VII-3
Пролеће нам ускоро стиже Зима је на измаку. У мој град полако стиже пролеће. Дани више нису хладни и снежни. Природа се полако буди. Снег се полако топи и почиње све да се зелени. Трава почиње да расте. Паркови нису више бели од снега. Вредни људи су почели да саде прекрасно шарено цвеће како би шетачи уживали у бојама и мирису. На дрвећу ће почети да расту листићи и цветићи. Цео град ће замирисати на багрем. Сунце ће нас све више грејати својим жутим зрацима. Једва чекам да пролеће стигне у мој град јер је то најлепше годишње доба.
Ана Тарбук VII-1
19
Канапеи (залогајчићи)
Канапеи, у гастрономском свету, припадају врсти хране коју Енглези називају „Finger food“, односно храном која се једе прстима, док је Французи називају забавом за уста (amuse bouche). Послужују се у свечаним приликама, на пословним састанцима, прославама, пикницима, годишњицама, веридбама. Сама реч канапе је француског порекла, а у преводу значи кауч или софа. Идеја се састоји у томе да надев на залогају седи као на софи. Ова врста оброка конзумира се без тањира и прибора, стојећи, са чашом пића у руци. Канапеи захтевају посебан начин сервирања и услуживања. Припремају се од разноврсних намирница врхунског квалитета: прашке шунке, кулена, тврдих сирева, паштета, плодова мора, ролада, маринираног поврћа, пецива, пробраних јела са роштиља, воћа, као и слаткиша. Сервирају се на тањирима, корпицама, овалима, керамичким и дрвеним посудама, на столу који је постављен на средини просторије. Служе се од 4 до 6 комада по особи. Залогаји треба да буду свежи, складних боја, лепо аранжирани и обликовани. Кувар, осим своје вештине, треба да поседује и склоност ка уметничком изражају. Припремиле: Биљана и Бојана Поп, ученице 1Н одељења.
2200
Резбарење воћа и поврћа примењује се у кулинарству за разне свечаности, а најчешће за дечије рођендане, имендане или крштења. Користе се пробрани производи лепих боја, погодни за обликовање. Добијеним фигурама украшавамо хладна предјела и пладњеве са воћем, или их једноставно поређамо на истакнутом месту.
21
ВЕСЕЛА СТРАНА зови, Њену кућу шталом ва, У њој живи,једе,спа е, Понекад на пашу ид трава. Свиђа јој се свежа Кад је жедна, мили Боже, , чудила се мала сека канту воде попит` може, лека. али врати канту м
* Посебно га верност краси И врлине друге многе, Добро види,добро чује, Оштар њух и брзе ноге. У лов иде,чува кућу, Чобанину десна рука, Увек будан,дању,ноћу, Не боји се чак ни вука. Кад кажемо још и ово, Сазнаћете ко је,шта је, Чим сумњиво што опази, Он се јави и залаје.
* Свињац јој је родно место, Не захтева комфор већи, Само нек` је хране доста, Није важно где ће лећи. У каљузи често дрема. Нит` се купа,нит` се брише, Али шунка задимљена, Ипак лепо замирише.
* На пашњаку нешто бело , Неуморно траву пасе, Много их је ,стадо цело, Крај њих чобан одмара се . Око стада у близини, На тепиху сочне траве, Млади им се разиграли, Враголасту трку праве. Кад огладне,после игре, Спремљена их трава чека , Испод руна мајчинога Надоје се слатког млека.
22
* вуче кола, Он такође ће, мање, И терете ве а, и је од вол Знатно брж а јахање. жи з Па још слу , друго жито Једе зоб и , то га храни ш у д з а г и л Во о ли у копит Прсти срас и. ешто бран Којима се в , пуцањ чује Кад канџије ,брже, брзо Он појури је, но помилу Кад се неж и зарже. Он се јави
* Хода тихо,као сена , Притаји се, склопи очи, Али кад се миш по јави, Као муња брзо скоч и. Шапама га хитро зг раби, А зубима га чврсто стегне, Па злочести мишић Мијо, Нема шансе да побе гне.
Анамарија Брашњо
Вукашин Борћански
Страхиња Бановић
Страхиња Бановић
Василије Тончић
Милош Миљковац
Василије Тончић 2 23
Алекса Крнић VII9VA
Милан Мишков VII9VA
Милош Благојевић VII9VA
Душан Данка VII9VA
Милан Мишков VII9VA
Колективни рад VII9VA Душан Данка VII9VA
Марко Бајин VII9VA
