ИЗ САДРЖАЈА ПОТ ПИ САН АК ЦИ О НАР СКИ СПО РА ЗУМ ИЗ МЕ ЂУ ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ И КОМ ПА НИ ЈЕ ОТЕ

ИЗ САДРЖАЈА АКЦИОНАРСКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПОШТЕ СРБИЈЕ И ОТЕ-A

ДОГОВОР ОД КАПИТАЛНЕ ВА ЖНОСТИ

3

Споразум ће омогућити да ПТТ остварује своја управљачка и власничка права преко статутарних органа Телекома ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ЈП ПТТ „СРБИЈА”

СТАБИЛИЗОВАНО ПОСЛОВАЊЕ

4

Остварили смо раст прихода за 17 одсто и то је био добар основ за остварење прихода од 285 милиона, за разлику од губитка од 480 милиона у прошлој години

ПТТ ГЛАСНИК, стручно-информативни лист ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” покренут је 31. јануара 1889. године као Поштанско-телеграфски весник, службено гласило Српске поште и телеграфа

ДЕВЕТА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЈП ПТТ „СРБИЈА”

УСВОЈЕН СТРАТЕШКИ ПЛАН

56

Управни одбор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, на седници одржаној 16. децембра, председавао др Милашин Милановић, усвојио је Стратешки план Предузећа за период од 2005. до 2007. ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА ЗА 2005. ГОДИНУ

РЕСТРУК ТУРИРАЊЕ ПОШТАНСКЕ МРЕЖЕ

7

Број пошта повезаних на Постнет требало би да буде повећан са 612 на 720, број уговорних пошта са 146 на 253, а број ковчежића са 4.122 на 5.046 12. ТЕЛФОР

НА ДОКНА ДИТИ ПРОПУШТЕНО

89

Србија не сме бити уско грло у телекомуникацијама у европском систему. Тржиште телекомуникација у Србији вреди тренутно око 1,1 милијарда евра „ТЕЛФОР” ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

МРЕЖЕ ТРЕЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

10

МТС 064 је прва GSM мрежа на Балкану која је, крајем 2003. године, потписала уговор са оба добављача радио-опреме – „Сименсом” и „Ериксоном” 22. СИМПОЗИЈУМ О НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ПТТ САОБРАЋАЈУ

УВЕК У ДЕЦЕМБРУ  СУСРЕТ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

1314

Осавремењавање управљања у поштанском и телекомуникационом саобраћају била је главна тема радова саопштених на традиционалном научном скупу, одржаном 7. и 8. децембра на Саобраћајном факултету POSTEUROP 2004.: ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИ ФОРУМ

ХВАТАМО ЕЛЕК ТРОНСКИ КОРАК СА ЕВРОПОМ

24

У Талину, у Естонији, 26. новембра одржан Форум о информационим технологијама 2004. ОГЛАСНИ ПРОСТОР У ПОШТАМА

НАЈJЕФТИНИЈЕ ПОСЛОВНО ОГЛАШАВАЊЕ

25

ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” нуди и могућност пословног оглашавања, изнајмљивањем огласног простора у поштама. Овaj изузетно ефикасан и апсолутно најјефтинији начин рекламирања прoизвода и услуга, није, нажалост, често коришћен ИСПИТИВАЊЕ СТАВОВА КОРИСНИКА УСЛУГА ПОШТЕ СРБИЈЕ

ПОТРЕБНА ИНТЕНЗИВНИЈА ПРОМОЦИЈА

30

Директни интервју према осмишљеном упитнику био је основни инструмент истраживања ставова будућих и потенцијалних корисника о услугама Поште Србије УСПЕШНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЦЕНТРА ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ

БАНКАРИ ЗАИНТЕРЕСОВАНИ ЗА САРАДЊУ „Бићемо прво јавно сертификационо тело у Србији и чекамо нестрпљиво да републичка скупштина усвоји закон о електронском потпису”, рекао мр Драган Спасић из CePP-а

32

ГОДИНА XV, ДЕЦЕМБАР 2004. БРОЈ 273 Излази једном месечно Тираж: 5.000 примерака Милан Тодоровић, главни и одговорни уредник Бранко Стојановић, лектор Јосиф Богдановић, технички уредник Предраг Кнежевић, рачунарска припрема Новинари: Илинка Вуковић, Александар Деспотовић, Владан Ђаковачки, Нада Маринковић, Ненад Новичић, Милан Цвјетичанин Вук Бранковић, фоторепортер Дописници: Зденка Каспер (Нови Сад), Драган Хаџи Тодоровић (Ужице), Братислав Нешић (Ниш), Милан Јаковљевић (Јагодина), Александра Миловановић (Лесковац), Гордана Божић-Богојевић (Краљево), Јелена Ескић (Крушевац), Олга Цветковић (Краљево), Живомир Миленковић (Читлук) Сарадници: Милорад Јовановић, Раша Петровић, Биљана Дожић, Драган Деспотовић, Димитрије Јаничић Редакција ПТТ гласника: Београд, Косовска 47 Телефон: Главни и одговорни уредник: 30-22-066, Факс: 324-8139 e-mail: [email protected] Техничка редакција: 30-22-054; 324-8068, Редакција: 322-7533; 324-9388; 322-6928; 3210-413; Факс: 334-24-34; Штампа: РЈ за издавачку делатност, Прилазни пут Ади хуји 11 За ПТТ штампарију: Драгиша Вујовић, директор

Актуелности ПОТПИСАН АКЦИОНАРСКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ ПОШТЕ СРБИЈЕ И КОМПАНИЈЕ ОТЕ

Договор од капиталне важности

Споразум ће омогућити да ПТТ остварује своја управљачка и власничка права преко статутарних органа Телекома, рекао Драган Ковачевић, генерални директор Поште Србије

П

реговори су окончани, договор је пао – објављено је 10. децембра на конференцији за штампу Поште и Телекома Србије, на којој је јавност сазнала да је после вишемесечних прего-

Регулисана сва спорна питања

за Телеком, јер ће то решити односе међу акционарима и омогућити бољи рад Предузећа у будућности, на добробит и акционара и запослених у Телекому.

Жељко Ивањи: Овај договор омогућава окончање блокаде и несметано функционисање статутарних органа Телекома

В. Ђаковачки

3 ПТТ ГЛАСНИК

Генерални директор Телекома Србије Драшко Петровић рекао је да ће компанија коју предводи сада моћи да успешније ради, да улаже у модернизацију мреже, нове сервисе и технологију, као и да настави са инвестицијама. „Ово је нови почетак и за Телеком и за акционаре Телекома”, нагласио је Петровић.

број 273 децембар 2004.

Споразум акционара потписан је у оквиру реализације Меморандума о сагласности, закљученог 20. септембра ове године и тим документом регулишу се сва спорна питања настала након што је ПТТ од италијанског акционара откупио 29 одсто акција Телекома Србије крајем 2002. године. Споразумом се ставља тачка на питање исплате акционарског зајма и накнаде за пренос know how и омогућава окончање блокаде и несметано функционисање статутарних органа Телекома, нагласио је на прес-конференцији Жељко Ивањи, директор Дирекције за стратегију, развој и маркетинг. Споразумом акционара и Статутом регулишу се међусобни односи акционара, обезбеђује се боља заштита права мањинског акционара ОТЕ-а, а самим тим остварују се и неопходни предуслови за наставак успешног функционисања Телекома.

вора потписан Споразум акционара у Предузећу за телекомуникације „Телеком Србија” а. д. Потписе на документ, чији саставни део чини и Статут Телекома Србије, у име већинског акционара, ставио је генерални директор Поште Србије Драган Ковачевић, у име компаније ОТЕ њен извршни директор Јоргос Мавракис, а у име Телекома Србије – генерални директор Драшко Петровић. На потписана документа сагласност је дала и Влада Републике Србије (власник „златне акције”), коју је овом приликом представљао Дејан Михајлов, генерални секретар Владе. Драган Ковачевић је, изражавајући задовољство добро обављеним послом, оценио да је новим споразумом акционара Пошта поново добила своја власничка и управљачка права у Телекому и да су стављањем потписа на документ успешно решени спорови – на задовољство све три стране. На тај начин заштићени су и интереси државе, која преко ПТТ Србије има 80 акција у Телекому, закључио је он. С друге стране, Јоргос Мавракис је истакао да је потписивање акционарског споразума од велике важности и

Актуелности ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА”

Стабилизовано пословање


„Н

ПТТ ГЛАСНИК

4

ема ни добре стратегије ни будућности без стабилизације текућег пословања и због тога желим да истакнем оно што смо учинили у овој години. Остварили смо раст прихода за 17 одсто и то је био добар основ за остварење прихода од 285 милиона, за разлику од губитка од 480 милиона у прошлој години. Да то илуструјем: прошле године смо губили 2.400 динара по раднику месечно, ове године зарађујемо 1.500 динара. То је била полазна тачка да се у овој години запосленима исплати 50 одсто зараде као „тринаеста плата”, да се повећају лични дохоци за 8,6 одсто у маси, колико нам је максимално одобрила Влада, да исплатимо позајмицу, да исплатимо кредите запосленима за стамбену изградњу. Осим ових ствари, које су директан резултат доброг пословања, треба напоменути да смо започели и успешно завршили преговоре са ОТЕ-ом, другим акционаром у Телекому, а резултат тога је потписивање акционарског споразума који је усвојен од стране Управног одбора и који је добио сагласност републичке владе. Сада нам предстоји процедура успостављања нормалног рада статутарних органа Телекома. Непосредна корист за ПТТ је заустављање трошкова арбитражног поступка који је ОТЕ покренуо и деоба дивиденди, од чега ћемо смањити дуг за отплату акција. У овој години смо тај дуг смањили за 18 милиона евра, али нам преостаје још око 70 милиона, од чега је већ педесет доспело за наплату. Навешћу и основне пројекте које смо урадили у овој години: завршен и имплементиран пројекат праћења пошиљака трек енд трејс; пројекат транслација адреса у адресни код је у фази имплементације; крећемо у реализацију пројекта франшизе – отварамо прву франшизну пошту у Мегамаркету „Родић” у Новом Саду; усвојили смо пројекат пост-шопова, помоћу којих ћемо боље ангажовати своје капацитете и своју мрежу; интензивно смо радили са Министарством за науку на реализацији пројекта електронског сертификата и електронског потписа и ја се надам да ћемо у наредном периоду успети да заузмемо добар положај на тржишту у овој области. Све ово је добар основ да кренемо у нове стратешке пројекте. Која су основна питања за стратегију ПТТ? Прво и основно – однос између поште и државе. Ту јасно препознајемо две ствари: прво је питање власништва – Пошта као предузеће у стопостотном власништву

државе акционар је у великим предузећима, пре свега Телекому, ПШ и Мобтелу. По тренутној ситуација коју имамо нама то заправо представља терет, јер имамо пуно проблема у тим односима. Мислим да би ту требало да се коначно направи одлучујући потез и да се на тој релацији успоставе другачији односи или. Ако су они већ такви, да ПТТ-у то не буде терет, да утиче на његов профит, да на плећа запосле-

них у Пошти пада плаћање камата, отплата кредита и сви други проблеми који се појављују у односу ова три предузећа. Друго питање је питање универзалног сервиса и новог закона о Пошти. Чули сте господина Благојевића и ја заиста очекујем да се, преко Савета агенције за поштанске услуге, Пошти, која ће бити носилац универзалног сервиса, омогући надокнада трошкова односно покриће трошкова непрофитабилних пошта. Од 1.500 пошта у поштанском систему, око 900 је непрофитабилно. У тих 900 пошта ради око 6.500 људи, они приходом ни приближно не покривају своје трошкове. Очекујемо да нам Агенција помогне и да део тих трошкова покрије, јер је наша обавеза да пружимо услугу грађанима у сваком месту у Републици. Оно што нас чека је и реструктурирање, неминовност одвајања делова система који нису основна делатност ПТТ-а, и ти делови система морају да се искажу на тржишту. Да бисмо то остварили, потребна су нам значајна средства. Осим што ћемо одвојити делове предузећа у независне компаније, потребно је да те компаније стану на ноге, потребно је да им омогућимо да постану профитабилне. И, на крају – наравно не и најмање важно – јесте оно што су стратешки пројек-

ти. Већ сам поменуо неке у које смо ушли, али оно што је најважније – пројекат Главног поштанског центра, пројекат који се двадесет година провлачи кроз све планове ПТТ-а, нажалост и даље нереализован, али ја сам сигуран да ћемо га следеће године урадити. Јако ми је жао што то нисмо успели ове године. Мислим да смо имали финансијских средстава, али време нам није дозволило, јер се појавила потреба за обезбеђењем простора, за прибављањем тендерске документације, за расписивањем тендера за опрему – све то тражи своје време и мислим да смо сада у поодмаклој фази и сигуран сам да ћемо то у идућој години урадити. Најважнији циљ који желимо да остваримо је, пре свега, обезбеђење универзалног поштанског сервиса. То је обавеза коју морамо да извршимо, уз све проблеме које имамо са државом и које треба разрешити, пре свих питање надокнаде губитака у непрофитабилним поштама. У сваком случају, ми ћемо тај универзални сервис обезбедити, али обезбеђујући њега, свакако да ћемо искористити и своју тржишну позицију, односно позицију лидера на тржишту, коју имамо захваљујући разгранатој поштанској мрежи и чињеници да наши достављачи сваки дан куцају на врата свих домаћинстава у земљи. Сигурно је да можемо пронаћи још неке сегменте, још неке „нише” на тржишту које можемо попунити да бисмо остваривали профитабилност. Дакле, да бисмо зарађивали више, морамо радити послове који нису само обавеза универзалног сервиса, јер је то једини начин да преживимо. На крају, о међународној активности. Пошта је део међународног система, чланица Међународног поштанског савеза, ми имамо своје обавезе и не затварамо се само на територију једне земље, јер ту има простора за повећање нашег удела и за повећање наше зараде. Пре свега, покушаћемо да повратимо своју улогу коју је некад „ПТТ Београд” имао у бившој савезној држави. Покушаћемо да, пре свега са земљама у окружењу, остваримо ефекте у транзитном саобраћају, јер смо, у сегменту квалитета саобраћаја, од стране Међународног поштанског савеза добили одличне оцене и мислим да је то нешто што можемо да понудимо. (Реч на отварању 22. симпозијума о поштанским и телекомуникационим технологијама, 7. децембра 2004. године на Саобраћајном факултету у Београду)

Актуелности ДЕВЕТА СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА”

Усвојен Стратешки план Динамично постављене планске перформансе за наступајући период подстичу промене, а нагласак је на смањењу задужености компаније (кредитну задуженост треба смањити за половину); развоју стандарда квалитета; реструктурирању; смањењу броја запослених (за реализацију социјалног програма предвиђено је шест милиона евра); рационализацији трошкова Предузећа Донета Одлука о изменама и допунама одлуке о висини комерцијалног попуста за коришћење услуга у унутрашњем поштанском саобраћају

У

правни одбор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, на седници одржаној 16. децембра, председавао др Милашин Милановић, усвојио је Стратешки план Предузећа за период од 2005. до 2007. године, на који своју сагласност треба да (до)стави републичка влада. Стратешким планом предвиђено је да компанија до краја 2007. године одржи позицију националног лидера на тржишту поштанских услуга и оствари доминантно учешће на националном тржишту новчаних услуга. Основна поставка у плану је трансформација Поште Србије из компаније која се бави јавном делатношћу у компанију која ради на тржишним принципима.

Планске перформансе „Проактивно” постављене планске перформансе за наступајући период иницирају спектар промена а нагласак је на смањењу задужености компаније; развоју стандарда квалитета; реструктурирању; смањењу броја запослених (за реализацију социјалног програма предвиђено је шест милиона евра); рационализацији трошкова Предузећа (кредитну задуженост треба смањити за половину).

Отпис поштанских марака

Мр Богољуб Поповић затражио је објашњење због чега Стратешки план не предвиђа добијање дивиденди од „Мобтела”, а одговор Драгана Ковачевића је био да је исплата тог новца и даље под знаком питања, пошто је арбитража у току. Због тога би планирање тих сред-

Тринаеста плата УО је донео и одлуку о расподели процењене добити у висини од једне просечне зараде по запосленоме (са регресом и ТО), за шта је обезбеђено око 540 милиона динара. Према речима Милеве Басаре, то је први пут од 1997. године да су запослени у ПТТ добили тринаесту плату од процењене добити Предузећа.

Снежану Марковић је интересовало да ли ће коначно бити обезбеђен новац за завршетак изградње ГПЦ-а, који је од стратешке важности за ПТТ и без кога компанија не може на тржиште. Генерални директор је обећао да ће тај посао бити завршен у 2005. години.

Нове цене и попусти Управни одбор донео је Одлуку о изменама и допунама одлуке о висини ко-


Славко Топалов поставио је питање због чега је у Плану предвиђена прода-

Када ће ГПЦ?

става само створило нереалну слику у Плану, а „уколико добијемо новац од ’Мобтела’, лако ћемо урадити ребаланс”, закључио је Ковачевић.


Због увођења ПДВ-а од 1. јануара, УО је донео одлуку о превођењу поштанских вредности-образаца за даљу продају у манипулативне обрасце, који се од почетка 2005. године неће више продавати на шалтерима пошта. Цена ових поштанских вредности урачунаваће се у цену поштанске услуге за чије је обављање неопходно искористити вредносницу. Донета је и одлука о повлачењу 6.293 комплета пригодних поштанских марака (издања од 1960. до 1993. године), које због утиснуте номиналне вредности немају употребну, већ само каталошку вредност и које би Предузеће користило искључиво у репрезентативне сврхе.

ја имовине Поште Србије, пре свега хотела „Зеленкада”, на шта је генерални директор Драган Ковачевић одговорио да су за продају прво предвиђени плацеви и земљишта на које Предузеће плаћа порез, а од којих нема никакве опипљиве користи. Та средства би се затим искористила за инвестиције и за финансирање социјалног програма. Што се „Зеленкаде” тиче, генерални директор је подсетио да је формирана Комисија за реструктурирање, у којој се налазе и представници оба синдиката, те да ће она предложити Управном одбору како треба окончати овај процес, док УО доноси само одлуку да у реструктурирање треба кренути.

Актуелности

мерцијалног попуста за коришћење услуга у унутрашњем поштанском саобраћају. Према речима мр Милана Брујића, помоћника директора Дирекције за стратегију, развој и маркетинг, на овај начин

Милашин Милановић

омогућава се наставак сарадње Поште Србије са комуналним предузећима по уговору о уручењу нековертираних рачуна, која је била прекинута због укидања стандардизованог писма по цени од 3,50


Богољуб Поповић


6

динара, а по којој су комунална предузећа у Војводини дистрибуирала своје рачуне. Овом одлуком омогућава се и сузбијање нелојалне конкуренције. УО ПТТ-а одлучио је и да промени цене ПТТ интернет услуга, с обзиром

на то да је оцењено да, проширењем капацитета линка на Интернету, ПТТ-нет сада има техничке могућности за проширење услуга „профи плус” за кориснички приступ Мрежи већим брзинама. Такође, пошто се показало да наплата услуга „профи веб”, „профи мејл” и „банер” на недељном нивоу није у складу са природом ових услуга, одлучено је да се укине недељна наплата, а да се, осим месечног рачуна, уведе и Ценовник на годишњем нивоу. Цене су промењене и за услугу „хоби – модемски приступ Интернету”, која је најзаступљенија међу корисницима dial-up приступа. У складу са захтевима корисника, ову услугу ће убудуће моћи да искористе и „сурфери” који желе да уплате само пет сати њеног коришћења. Ценовник услуга ПТТ-нета допуњен је и новом услугом: „ПТТ ADSL”, којом је омогућен приступ Интернету

Скупљи Бизнис сервис На седници Управног одбора донета је и Одлука о висини комерцијалног попуста за услуге КДС-а, на основу пажљиве анализе кретања на тржишту ових услуга. Између осталих, попуст ће се одобравати корисницима са одређеним степеном инвалидности, корисницима од општег друштвеног значаја (предшколске установе, основне школе,

Молба министру Министру за капиталне инвестиције Велимиру Илићу послата је ургенција за измирење дуга по основу спровођења Закона о првој емисији дугорочних обвезница, пошто Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Поштанској штедионици још није рефундирало њено потраживање по основу исплаћених обвезница на шалтерима пошта. У писму је министар Илић замољен да се лично ангажује код надлежног Министарства и код Владе Србије „како би ПШ могла у овој пословној години да наплати своје потраживање и како би се на време предупредиле могуће последице због неизмирених обавеза Министарства”. Иначе, стање потраживања Поштанске штедионице, утврђено у координацији са Министарством по основу исплаћених купона (I–VII) обвезница и оно износи 339.437.365,81 динара.

Љубомир Белошевић

средње школе, здравствене установе и сл.), а за категорију бизнис корисника, која је од изузетне важности за КДС, утврђен је комерцијални попуст и олакшице при плаћању, под условом да уговоре најмање десет прикључака. На основу иницијативе РЈ „Прерада поштанских пошиљака” – Службе за бизнис сервис, одлучено је да се измене це-

и физичким и правним лицима великом брзином преко ADSL прикључка, а у сарадњи са Телекомом.

Прва франшизна пошта Управни одбор Поште Србије донео је одлуку о отварању јединице поштанске мреже 21129 Нови Сад, Темерински пут бб., која ће радити у саставу РЈ поштанског саобраћаја „Нови Сад”. Нова јединица поштанске мреже налазиће се у мегамаркету „Родић М&B-Co” д. о. о. Кула, где се очекује велика фреквенција потенцијалних корисника поштанских услуга, а реч је о шалтерској пошти која ће пружати све врсте поштанских услуга. Према речима Михаила Марковића, извршног директора за поштански саобраћај, реч је о првом пројекту франшизе у који улази Пошта Србије, а Компанија „Родић” преузела је на себе комплетно опремање и одржавање просторија поште, обезбеђује раднике, док је једини трошак ПТТ-а транспортно повезивање поште са центром РЈ. Пошти Србије припада 70 процената од прихода ове јединице поштанске мреже.

Славко Топалов

не услуге Бизнис сервиса. До промена цена долази због измена у технолошком процесу рада, повећања трошкова који утичу на формирање цена услуга и на основу испитивања цена сличних услуга на тржишту. Цена преузимања робе или пошиљака на адреси корисника сада кошта од 3.000 до 9.000 динара месечно, а складиштење 1.100 динара по кубном метру складишног простора месечно. Владан Ђаковачки

Актуелности УПРАВНИ ОДБОР ПОШТЕ СРБИЈЕ УСВОЈИО ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА ЗА 2005. ГОДИНУ

Реструктурирање поштанске мреже Број пошта повезаних на Постнет требало би да буде повећан са 612 на 720, број уговорних пошта са 146 на 253, а број ковчежића са 4.122 на 5.046 Планирано 250 милиона динара за обнову возног парка Пројекција за нето добит Предузећа у 2005. години 2.171.455.000 динара

П

ројектована добит од око 2,2 милијарде динара, пораст броја услуга, више зараде запослених за десет процената, повећање броја аутоматизованих и смањење броја нерентабилних пошта – неке су од најважнијих ставки у Програму пословања ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” за 2005. годину, који је усвојен на седници Управног одбора 16. децембра. У наредној години Пошта Србије планира реструктурирање поштанске мреже, затварање појединих нерентабилних пошта и претварање јединица поштанске мреже у уговорне поште. Број пошта повезаних на Постнет требало би да буде повећан са 612 на 720, број уговорних пошта са 146 на 253, а број ковчежића са 4.122 на 5.046. Планирано је и 250 милиона динара за обнову возног парка.

Смањење броја запослених Што се кадровске политике тиче, предвиђено је смањење броја запослених за 1.304 радника, и то на три начина: реструктурирањем Предузећа (404 запослена у РЈ „Угоститељство” и РЈ „Посттурс”); пензионисањем и осталим престанцима радног односа и усвајањем и спровођењем стимулисања запослених за добровољни одлазак из Предузећа.

Реструктурирање

За инвестиције 2,5 милијарди

Када је реч о специјализованим делатностима, предвиђено је повећање броја претплатника КДС-а за 32,9 одсто, стопа раста основног пакета Интернет услуга од 1,9 процената и пораст обима услуга електронског пословања од 30,2 одсто.

Већи приходи од поштанске делатности Што се финансијског плана тиче, пројектовани су пословни приходи у износу од 10.556,6 милиона динара, а расходи од 10.543,8 милиона динара. Месечни просек требало би да износи 880,6 односно 878,6 милиона динара. Планирани пословни приходи од услуга поштанске делатности већи су за 6,6 одсто него претходне године и просечни месечни ниво ових прихода износи 585,4 милиона динара. У структури укупних пословних прихода доминирају приходи од основне делатности, са учешћем од 66,5 процената. Приходи од осталих услуга у пошти планирани су у износу од 1.485,7 милиона динара и у односу на претходну годину повећани су за свега 2,8 процената. Знатније повећање расхода планирано је за услуге фиксне телефоније, због укидања попуста од 50 процената од ма-

План капиталних улагања у наредној години прилагођен је планираној стратегији унапређивања и развоја производног потенцијала Предузећа и финансијска вредност ових инвестиција износи 2,5 милијарди динара. Због немогућности

Зараде Укупна маса средстава за зараде запослених планирана је на бази масе за децембар 2004. године, са повећањем у јануару за један одсто, a у априлу, јулу и октобру за по три одсто. Такође, предвиђено је и смањење масе средстава на основу реструктурирања Предузећа, и то: од маја за 395.000 динара (запослени у РЈ „Посттурс”) и од јуна за 10.266.000 динара (запослени из РЈ „Угоститељство”). Просечна нето зарада запослених у Пошти Србије требало би да са јануарских 17.639, до краја године порасте до износа од 20.210 динара.

компаније да подржи финансирање укупно планираних инвестиција, план капиталних улагања подељен је у две фазе: прва фаза подразумева реализацију планираних инвестиција до нивоа расположивих сопствених новчаних средстава, за која је извесно да ће се обезбедити из прихода од редовних пословних активности; реализација друге фазе је могућа уколико се обезбеде додатна новчана средства из кредитних аранжмана. В. Ђаковачки


Укупан обим поштанских услуга пројектован за 2005. годину, мерен статистичким јединицама, износи 369 милиона динара. То би, у поређењу са претходном годином, износило 3,4 процента, и то: писмоносних пошиљака за 3,6 од-

ја 2005. године (сходно акционарском споразуму), као и за набавку службене одеће и обуће, која на адекватан начин није обнављана већ дужи период. Пословна добит у наредној години требало би да износи 22.810.000 динара, а добит из редовног пословања 2.412.728.000 динара, па је пројекција за нето добит Предузећа у 2005. години 2.171.455.000 динара. Треба напоменути да је пројектована акционарска добит за 2004. годину од Телекома у износу од 3.560 милиона динара.


До краја 2005. године предвиђена је израда комплетних елабората издвајања и самосталног тржишно позиционирања за сваку од non-core делатности, чије је издвајање пројектовано током 2005. и 2006. године. Почетак пословања Агенције Посттурс, као самосталног правног лица са стопостотним власништвом државног капитала, планирано је за 1. мај, а самосталног пословања РЈ „Угоститељство” за 1. јун 2005.

сто; пакетских услуга за пет одсто; поштанско-упутничких услуга за четири одсто; експрес пошиљака за 26,6 одсто; услуга новчаног пословања за 2,6 одсто; информатичких услуга за 30,4 одсто; телекомуникационих услуга за 0,2 одсто и комисионих услуга за 1,5 одсто.

Телфор 2004. ДВАНАЕСТИ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИ ФОРУМ „ТЕЛФОР 2004”

Надокнадити пропуштено „Србија не сме бити уско грло у телекомуникацијама у европском систему”, нагласио Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције у Влади Србије „Тржиште телекомуникација у Србији вреди тренутно око 1,1 милијарда евра, а постоји читав низ инфраструктурних области које добијају приход посредством коришћења тог новца”, рекао проф. др Ђорђе Пауновић, излажући рад „Принципи развоја националних телекомуникација”

Д

Транзиција нас неће мимоићи За то време, према Стојановићевим речима, 1994. године „изронио” је Интернет, 1996. године донесен је Телекомуникациони акт, 1998. године дошло је до појаве Интернет провајдера, а 1999. године – и до пуне либерализације телекомуникационог тржишта у Европској унији.


„Телфор” у бројкама


8

Овогодишњи телекомуникациони форум окупио је велики број стручњака из области телекомуникација (више од 1.500), који су презентовали 187 нових радова (у чијој је изради учествовало 350 аутора), била су организована три семинара, 26 ауторских секција, 12 радова по позиву, многобројне комерцијалне и техничке презентације, традиционални округли сто „Телфора”, а представљене су и нове стручне књиге.

„Сведоци смо глобалне транзиције која неће мимоићи ни нас. Нас ће живот приморати да идемо неким од путева транзиције”, рекао је академик Стојановић додајући да је то разлог због кога је Програмски одбор „Телфора” одлучио

Снимио: Н. Новичић

ванаести телекомуникациони форум „Телфор 2004” одржан је од 23. до 25. новембра у Центру „Сава”, у организацији Друштва за телекомуникације, ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” и „Телекома Србија” а. д., а у сарадњи са Електротехничким факултетом у Београду и Југословенском секцијом IEEE. У уводној речи на свечаном отварању, које је и ове године одржано пред препуном салом Центра „Сава”, академик Илија Стојановић, председник Одбора за конференције ДТ, осврнуо се на дванаестогодишњи историјат телекомуникационог форума, истичући да је у деценији санкција изгубљено много, јер је наше друштво било само посматрач развоја у свету, које чак није било ни свесно губитака на пољу телекомуникација. да за пленарну седницу изабере рад у коме се говори о актуелним проблемима у телекомуникацијама. Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције у Влади Србије, изразио је задовољство што су се на „Телфору” окупили најеминентнији стручњаци из наше земље, истичући да је тешко надокнадити 14 година заостајања у телекомуникацијама, али да „Србија не сме бити уско грло у телекомуникацијама у европском систему” и да нас зато Европа и тера да та „уска грла” отклонимо.

Ускоро формирање Агенције Због тога је, према његовим речима, урађен нови Закон о телекомуникацијама, прави се нова стратегија развоја ТК на нивоу државе, а ускоро ће почети са радом и Агенција за телекомуникације. Агенција ће бити независно тело, пошто телекомуникациона област не сме бити под утицајем политичара и политике. Академија би требало да предложи своје најелитније стручњаке за чланство у Агенцији, рекао је Илић. „Министарство за капиталне инвестиције чини све да се крене у бржи развој, а посебна погодност је што нам Европска унија нуди повољне кредите да надокна-

димо наше заостајање за развијеним земљама”, закључио је министар Илић.

ITU позива на сарадњу Скуп је поздравио и Џао Хоулин, директор Телекомуникационог бироа за стандардизацију Уније за телекомуникације (ITU-Т), који, према његовим речима, окупља представнике из 189 земаља света. Џао је нагласио да је импресиониран бројем окупљених стручњака на „Телфору” и позвао наше званичнике да узму учешће у активностима ITU, јер је на састанцима ове организације видљива тенденција пораста учешћа делегација из земаља у развоју. „Принципи развоја националних телекомуникација” – наслов је излагања

Признања Добитници Велике захвалнице Друштва за телекомуникације ове године су: Драган Вукосављевић, секретар Друштва за ТК, Данка Деспотовић са Електротехничког факултета, Иван Надор из Телекома Србије, Данка Миленковић из Поште Србије, Драган Попоски из ПТТ музеја, Бранко Шојић из ЗЈПТТ и Тања Блечић из Телекома.

Телфор 2004.

Изабрана актуелна тема Професор Пауновић је на почетку објаснио да је ова тема изабрана јер је актуелна у друштву већ неколико година и зато што тежимо да се придружимо развијеном свету у што краћем року. „Стратешки значај глобализације на овом пољу огледа се кроз либерализацију и приватизацију, технички развој и мултилатералну конкуренцију на телекомуникационом тржишту”, истакао је је Пауновић, додајући да стручњаци предвиђају да ће до 2010. године 90 процената светске популације бити „покривено” мобилним телекомуникацијама. Тржиште телекомуникација у Србији сада вреди око 1,1 милијарде евра, а постоји читав низ инфраструктурних области које добијају приход посредством коришћења тог новца. Информационо-комуникационе технологије имају веома брз технички развој у последњих 20 година, а тенденција је да се иде ка јединственом и уређеном телекомуникационом тржишту као циљу у глобалном свету.

Индикатори развијености ТК Професор Пауновић је навео следеће индикаторе развијености сектора телекомуникација: постојање политике, стратегије и акционог плана развоја националних ТК; либерализација тржи-

Оцењујући развој телекомуникација у Србији, професор Мирослав Дукић нагласио је да је он, насупрот светским кретањима, у последње две деценије био спор. Изузев доношења Закона о телекомуникацијама, никакве друге институционалне реформе нису ни започете, а ресорно министар ство тек сада припрема платформу о развоју националних ТК. Оно што је од изузетне важности јесте – урадити јасну либерализацију тржишта са равноправним условима за све операторе. Уз то, потребно је постићи осигурање инвестиција и јасно дефинисање власничких односа, рекао је он.

сорно министарство је објективно одговорно за овакво стање, а последица свега је знатно заостајање у развоју националних телекомуникација у поређењу са Европском унијом.

Стихијски развој ТК у Србији

Циљеви развоја

„Развој сектора телекомуникација у Србији био је стихијски и фиксна телефонија је доста далеко од развијеног света, док мобилна телефонија представља светлу тачку”, истакао је Дукић напоменувши да укупан приход домаће ТК индустрије у 2000. години износио око 40 милиона долара, односно око 0,41 одсто GDP-a. Говорећи о проблемима у области телекомуникација, професор Дукић је навео два највећа – неспровођење новог Закона о телекомуникацијама и одлага-

Дукић сматра да је од изузетног значаја да се изабере Управни одбор Агенције за телекомуникације и да би било најбоље да се то обави јавним конкурсом. Као циљеве развоја националних телекомуникација он је навео: увођење савремених сервиса; поспешивање развоја фиксне и мобилне мреже; даља изградња мрежа за приступ и доступност универзалног сервиса.


по позиву, које је представљено на пленарној седници „Телфора”, а написали су га проф. др Мирослав Л. Дукић, проф. др Ђорђе Пауновић, проф. др Јован Радуновић и проф. др Бранко Ковачевић са Електротехничког факултета.

ње формирања Агенције за телекомуникације због чега нису решени власнички односи између државе и оператора. Ре-

Стратегија развоја, према његовим речима, мора да дефинише услове за развој савременог тржишта, а политика Владе Србије према широкопојасним системима мора да садржи у себи финансијску помоћ операторима и да обезбеди примену ових технологија – чак и када тренутно нису профитабилне, закључио је Дукић. Владан Ђаковачки


шта; приватизација и реструктурирање државних оператора; решени власнички односи.

Проф. др Владо Делић са Техничког факултета у Новом Саду представио је на „Алфанум” синтетизатор говора, машину која уме да чита текстове на српском језику. Према његовим речима, тај уређај биће велика помоћ за 15.000 слепих и слабовидих суграђана и још више оних који не чују или не могу да говоре. Помоћу синтетизатора говора и његовог „брата” – ’препознавача’ говора, већ сада се могу развити корисни и атрактивни сервиси. Систем се може користити и за говорну комуникацију човека са рачунаром, а преко њега и са другим уређајима у домаћинству.



„Алфанум” прича као човек

Телфор 2004. „ТЕЛФОР” ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ: МОБИЛНА ТЕЛЕФОНИЈА СРБИЈЕ И КОМПАНИЈА „ERICSSON”

Мреже треће генерације В

ећ по обичају, две презентације које су привукле велику пажњу на „Телфору” биле су оне Мобилне телефоније Србије 064 и компаније „Ericsson” Тема излагања Зорана Станишића, директора Сектора за мрежу у Мобилној телефонији Србије, била је „Технологије будућности у мрежи МТС – EDGE/ UMTS/WLAN”. Према његовим речима, МТС 064 је прва GSM мрежа на Балкану која је, крајем 2003. године, потписала уговор са оба добављача радио-опреме – „Сименсом” и „Ериксоном”. Све радиобазне станице које су испоручиване ове године биле су у потпуности опремљене EDGE примопредајницима.

EDGE – корак ка UMTS мрежама Станишић је подсетио да је EDGE еволуциони корак ка UMTS мрежама треће генерације мобилне телефоније и да оне омогућавају коришћење значајног броја UMTS апликација јер поседују велике брзине преноса података. У то су могли да се увере и посетиоци „Телфора”, јер је на штанду МТС био изложен асортиман опреме потребан за

примену EDGE технологије. Овај брзи „download” података најважнији је за бизнис кориснике мреже 064, који на тај начин практично добијају „покретну канцеларију”. Када је реч о UMTS пројекту, он је започет у новембру 2003. на претходном „Телфору” и Мобилна телефонија Србије је у том послу сарађивала са три добављача опреме треће генерације – „Ериксоном”, „Сименсом” и „Алкателом”. У почетку је у свакој мрежи било само по десетак корисника, а „Сименсова” и „Ериксонова” мрежа биле су потпуно независне. Данас су, по речима Станишића, са сва три добављача UMTS опреме потпуно испуњени услови за пробни рад и потпуно је интегрисана мрежа у Београду. Број корисника је знатно већи, као и број мобилних терминала, а прелаз са 2G на 3G технологију и обратно обавља се без икаквих потешкоћа.

Пробни UMTS роаминг „Први смо пустили у рад и комерцијални UMTS роаминг са мрежом „Моби-

тела” у Словенији, а сада је овај облик роаминга у фази тестирања са свим операторима у Европи. Уз то, успели смо и да креирамо UMTS портал”, истакао је Станишић, додајући да су створени сви предуслови да се крене у разговоре о пуштању у погон комерцијалног рада ове мреже у Србији.

Регулаторна реформа Основни UMTS сервис је видеопозив, а највећи број ових сервиса остварује се приступом на Интернет или неку другу пакетску мрежу. UMTS портал има садржаје као што су ТВ уживо на мобилном телефону, „download” музичких и видео-садржаја итд., објаснио је Зоран Станишић.

О конвергенцијама мрежа у будућности говорио је Микаел Голдберг, директор стратегије у „Ериксону-Шведска”, истичући да треба очекивати интегрисање свих мрежа (и мобилне и фиксне телефоније и Интернета) у једну велику мрежу.

ЏАО ХОУЛИН ПОСЕТИО ЗЈПТТ


За наставак сарадње


10

Џао Хоулин, директор Телекомуникационог бироа за стандардизацију Уније за телекомуникације (ITU-T), гост Друштва за телекомуникације и овогодишњег „Телфора”, посетио је током боравка у Београду и Заједницу југословенских ПТТ. У разговору са др Миланом Јанковићем, генералним директором ЗЈПТТ, размењена су искуства у раду и анали-

зирана ситуација у Сектору телекомуникација у Србији и Црној Гори. На крају посете високи представник ITU-T изразио је захвалност за досадашње учешће наших стручњака у раду међународних телекомуникационих институција и наду за наставак успешне сарадње. Љ. Р.

Близу јединствене мреже У предавању „Индустријски трендови у процесу конвергенције” Голдберг наводи већ општеприхваћену тезу да је већину послова у савременом друштву данас практично немогуће урадити уколико се не поседује конекција на глобалну светску мрежу – Интернет. Индустрија је на корак ка стварању јединствене мреже: мобилна телефонија, кабловска ТВ, звучне картице на рачунарима, све то означава интеграцију компанија као што су „Мајкрософт”, „Сони”, „Нокија” итд. „Ако сте оператори фиксне телефоније, данас је светски тренд кренути у рационализацију трошкова, док за то време оператори мобилне телефоније желе да промовишу своје предности у односу на фиксну телефонију. Због тога се, заузврат, оператори фиксне телефоније окрећу сарадњи са провајдерима кабловске телевизије, а циљ свих је повећање броја претплатника. Предуслов за то је, наравно, окретање новим сервисима”, закључио је Голдберг. В. Ђаковачки

Телфор 2004. РАЗВОЈ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА У СРБИЈИ

’Државизација’ уместо приватизације „Д


ржава и даље има доминантну кроз анализу улога и међусобних одно- испитивање власничких односа у овој улогу у телекомуникацијама”, иста- са учесника у развоју националних теле- компанији. Такође, најава представника као је Драган Богојевић (са Слободаном комуникација: државних органа, јавних Министарства телекомуникација о интеЛазовићем, аутор рада грацији приватних мре„Државни модел развожа (ЖТП-а, ЕПС-а и ја телекомуникација у НИС-а) у националну Србији”), на Секцији транспортну телекому„Политика и услуге у никациону мрежу, по телекомуникацијама” овим ауторима, смањудругог дана „Телфора ју се шансе за дуже вре2004”. Иначе, овај рад, ме да се ствари реална како истичу аутори, баконкуренција монополви се идентификацијом ским операторима. дела проблема развоја телекомуникација у СрУспорен процес бији који су настали развоја фиксне због неадекватне улоге државе, односно разтелефоније воја телекомуникација преко тзв. „државног Недовољно брз (у модела”. ствари, успорен) разИ док земље Европвој фиксне телефоске уније у протекле није, исказан бројем две деценије нису бификсних телефона на ле задовољне улогом 100 становника у Срдржаве у развоју нацибији (32,8), као и заДраган Богојевић: Укупан телекомуникациони развој није адекватан оналних телекомуникастој у развоју фиксне ни потребама државе, ни друштва, ни привреде Србије ција, па су процесима телефонске мреже, најприватизације оператора фиксне телефо- оператора, сервис-провајдера (каблов- боље су илустровани у приказу броја није, конкуренције оператора мобилне ске телевизије и интернета) и корисни- претплатника: 2.173.907 претплатнителефоније, кабловске телевизије и ин- ка. Иако је у априлу 2003. године донет ка у септембру 2000. године; 2.458.310 тернета, као и законском дерегулацијом Закон о телекомуникацијама, дошло је претплатника у августу 2004. године. Из (1992. и 1998. године) омогућиле експло- до стварања регулационог вакуума (нови ових показатеља аутори изводе закљузивни развој свих области телекомуни- закон се не примењује јер није ступио чак да су за четири године прикључекација, изградњу телекомуникационе на снагу а стари закони не могу да се на 284.403 нова претплатника, односно инфраструктуре и створиле предуслове примењују јер су застарели). Није била да је сваке године укључено 71.100 претза изградњу информационог друштва, могућа координација рада Агенције за платника. дотле овакав еволутивни процес тран- радио-дифузију (расписује конкурс за Недовољна изграђеност мреже за сформације улоге државе и монополских доделу дозвола за емитовање програма) приступ, велики број слободних прии Агенције за телекомуникације (доно- кључака у централама и велики број оператора у Србији није подржан. Непостојање закона о телекомуника- си план расподеле радио-фреквенција) двојника дугогодишњи су проблеми Тецијама и радио-дифузији омогућило је јер она не постоји. Како није формира- лекома Србије у фиксној телефонији у државним министарствима спровођење но независно регулационо тело (Аген- протекле четири године. Реализација универзалног сервиса политике монопола уместо либерализа- ција за телекомуникације), настављен ције. У фиксној телефонији дат је моно- је одлу чујући утицај државних органа није на задовољавајућем нивоу (минипол једном оператору (Телекому Србије (владе и надлежног министарства) на мум је телефонска услуга у сваком насена осам година), у мобилној телефони- јавне телекомуникационе операторе и љеном месту са преко 500 становника). ји тај монопол је дат на 20 година (па све друге учеснике у телекомуникацио- Јефтини локални а скупи међународни ном сектору. Уместо приватизације, на импулси одраз су неизбалансираних тапреиначен у ’дуопол’). делу је реверзибилан процес „државиза- рифа и не омогућавају тарифирање на ције” јавних оператора: у Телекому Срби- основу трошковног принципа. Државни модел развоја Не уводе се нови сервиси а управо је удео државног власништва повећава од 2001. до 2005. године се са 51 на 80 одсто, а у Мобтелу са 49 они могу бити извори значајних прихоОсновне карактеристике државног на 58,76 одсто, како се тврди у извешта- да, тврде аутори и наводе пример најаве модела од 2001. до 2005. године дате су ју владине међуресорне радне групе за увођења АDSL сервиса за 15.000 кори-



Телфор 2004.

сника у 2004. години, који је још у експерименталној фази.

Неадекватна и неефикасна организација Телекома Србије Организацију Телекома Србије сматрају неадекватном и неефикасном, посебно сарадњу између дирекција на нивоу средњег менаџмента и практично-оперативног рада. То поткрепљују примером увођење примарног ISDN прикључакa у Београду, када се ангажује пет екипа из три дирекције: за мреже, за бизнис и за резиденцијалне кориснике. Међутим, они наглашавају и једну позитивну страну политике Телекома Србије, која се од краја 2003. године огледа у дигитализацији великих градова, пре свега Београда, Новог Сада и Ниша, изградњи приступних мрежа и увођењу ISDN (BRI и PRI сервиса). У светлу већег уплива државе у српске телекомуникација аутори наводе и чињеницу да ова компанија највише пуни буџет Србије. Тако је, почетком 2004. године, држава од од пореза на добит ове компаније добила 459 милиона динара.

Интензиван развој мрежа мобилне телефоније По броју мобилних претплатника (преко четири милиона) ови оператори су знатно премашили број претплатника фиксне телефоније, која има мање од 2,5 милиона претплатника. Сем основног сервиса, мобилни оператори нуде и многи друге сервисе: SMS, Voce Mail, VPN, роаминг, MMS, WAP, Интернет, GPRS.

Проблем власничких односа и сукоба интереса државе и приватног акционара у обе мреже мобилне телефоније (квази-дуопол) је, према ауторима овог истраживања, јединствен у Европи. Држава је преко ЈП ПТТ „Србија” власник 80 одсто Телекома Србије и мреже „064” са више од 51 одсто, док је систем „Браћа Карић” преко БК-трејда још формално власник 51 одсто Мобтела и на име накнаде због губитка монопола (1997. године) поседује 13 одсто управљачких и власничких права у мрежи „064” (када постане самостални правни субјекат).

Експанзија кабловских оператора у нерегуларним условима Тржиште кабловских оператора карактеристично је по великој експанзији (око 400.000 корисника) и великој нерегулисаности. Недостатак техничких стандарда и правне регулативе отежава могућност легалне градње што је, према овим ауторима, један од разлога да је највећи број прикључака недовољно квалитетан јер иде преко ваздушних водова. Према њиховом ставу, иако је ПТТ КДС имао амбициозне планове у овој мрежи, реализација тих планова је врло неефикасна и скупа. Иако наводе да неки оператори нуде услуге широкопојасног интернет-приступа преко кабловских модема, осим једнога (ПТТ КДС, за којега процењују да има око 3.000 оваквих корисника), друге операторе не наводе. Корисницима је, сматрају, остављена могућност избора између прикључака на кабловскодистрибуциони систем по квалитетној подземној

У ГАЛЕРИЈИ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ САНУ

Век и по од Пупиновог рођења број 273 децембар 2004.

Годишњица рођења Михајла Пупина обележена великом изложбом и свечаним скупом „Пупину у част”


12

У Галерији науке и технике САНУ, поводом 150-годишњице од рођења великог научника Михајла Пупина, 24. новембра, приређена је прегледна изложба о његовом животу и раду. Изложбу је отворио академик др Петар Миљанић истакавши да је наше друштво у обавези да поштује и негује успомену на Пупиново дело, који припада плејади најугледнијих светских научника 20. века. Пре отварања ове значајне изложбе, у САНУ је одржан научни скуп, на коме је више познатих академика говорило о доприносу Михајла Пупина науци, али и примењеној технологији његових проналазака.

Посетиоци ове изложбе имају прилику да виде експонате из научних области којима се научник бавио, као и књиге, предмете, фотографије из поднебља из кога је потекао. У току изложбе непрекидно се приказује филм о стваралаштву и проналасцима Михајла Пупина. Посетиоци изложбе, међу којима је највише ђака и студената, могу на овој изложби да провере разлику у квалитету телефонирања помоћу кабла са Пупиновим калемовима и без њих, као и друге експонате. Поставка о достигнућима Михајла Пупина моћи ће, у Галерији науке и технике САНУ у Јакшићевој улици, да се погледа до фебруара идуће године. И. Г. В.

инсталацији али са независним роком реализације или прикључење „одмах” на неквалитетне ваздушне мреже.

Интернет сервис провајдери Неколико десетина интернет провајдера обезбеђује услуге интернета за око 640 хиљада корисника у Србији. Телеком Србија и Verat Net имају интернет везу са иностранством, капацитета 620 Mb/ s и 155 Mb/s. Остали провајдери купују део њихових капацитета, тврде аутори, и у великој мери зависе од Телекома Србија, који развија своју СМИН мрежу. Иначе, доминантан начин приступа још је dial-up приступ на аналогним линијама. И поред свих потешкоћа, интернет провајдери нису подизали цене коришћења интернета већ су различитим тарифним пакетима успели да их смање. На крају овог дела аутори констатују да постоје случајеви бављења илегалним преносом VoIP-а изузетно лошег квалитета, али се не упуштају дубље у анализу ове нелегалне услуге.

Телекомуникациони развој није у функцији потреба На крају, аутори констатују да је држава повећањем удела у власништву над јавним операторима довела до тежње тих оператора да задрже садашње монополске привилегије и специјалне односе са државом. Остали учесници чекају на либерализацију коју би омогућио рад независног регулаторног тела. Укупан телекомуникациони развој није адекватан потребама ни државе, ни друштва, ни привреде Србије, закључују аутори и постављају неколико питања: Када ће бити формирана и почети са радом Агенција за телекомуникације? Када ће доћи до техничких прегледа, издавања дозвола за рад и лиценци? Шта ће се догодити 10. јуна 2005. године и да ли ће доћи до либерализације у фиксној телефонији? Када ће бити расписан конкурс за доделу фреквенција на националном, регионалном и локалном нивоу и када ће се обезбедити финансирање јавног сектора РТС-а? Да ли ће се десити нелегална изградња телекомуникационих мрежа као што се десило и са кабловским дистрибуционим системима по систему „гради сад – легализуј после”? На прво питање одговориће државни органи Србије, закључују аутори, док сва остала питања треба да решава Агенцији за телекомуникације и Агенција за радио-дифузију, стручна јавност и тржиште. Приредио Ненад Новичић

Постел 2004. 22. СИМПОЗИЈУМ О НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ПТТ САОБРАЋАЈУ

Увек у децембру – сусрет теорије и праксе О

савремењавање управљања у поштанском и телекомуникационом саобраћају била је главна тема радова саопштених на традиционалном научном скупу, одржаном 7. и 8. децембра на Саобраћајном факултету. Овај, 22. симпозијум о новим технологијама у поштанском и телекомуникационом саобраћају – „Постел 2004” – окупио је заинтересоване научнике, предаваче, студенте и стручњаке из компанија које се баве преносом пошиљака и телекомуникацијама. Избор тематике за овогодишњи симпозијум везан је за текућа истраживања која су од посебног интереса за развој поштанског и телекомуникационог саобраћаја код нас. Истраживања из менаџмент-процеса обављају се на више факултета и института и подржана су од Министарства за науку и заштиту животне средине, као и од нашег предузећа, Телекома, Поштанске штедионице, телекомуникационе индустрије и др. Стога су овом симпозијуму, чији је покровитељ Министарство науке и заштите животне средине, присуствовали и представници министарстава, компанија, института и сл.

Подршка државе

Драган Ковачевић, генерални директор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, поздрављајући скуп на којем учествују и бројни инжењери из нашег предузећа, истакао је најзначајније овогодишње резултате и проблеме с којима се сусреће Пошта, и проблематизовао однос државе према пошти. Веома конкретним излагањем, у коме је дотакао све важне сегменте у пословању Јавног предузећа, Ковачевић је рекао да се нада да ће 305 инжењера саобраћајног смера који раде у Пошти, као и остали учесници скупа, понудити да се сазнања до којих су дошли истраживањима примене у пракси. Генерални директор ЗЈПТТ Милан Јанковић, придруживши се раду симпозијума и пожелевши добре резултате, говорио је

Округли сто На овогодишњем симпозијуму, поред два уводна излагања која представљају окосницу свих тема које су се чуле и о којима је веома похвално говорено, рад „Постела” био је подељен у четири тематске целине. Према разматраној проблематици, излагања су сврстана у области као што су процесни менаџмент у поштанском и телекомуникационом саобраћају, поштанске технологије и електронско пословање, мултимедијалне комуникације и телекомуникациони саобраћај и мреже. Први пут ове године, организован је и округли сто са међународним обележјима. Тема округлог стола била је Улога регулативе у развоју телекомуникација. На овом скупу веома занимљива излагања имали су стручњаци из телекомуникационих компанија Велике Британије, Аустрије, Хрватске и др. Занимљиво је да, упоређујући се са степеном развоја, наша земља нимало не заостаје у науци и знању. Земље које су прошле кроз транзицију сада могу да модернизују и осавремењују своје телекомуникационе и мобилне везе, да поштански саобраћај организују тако да доноси профит, а не губитке, итд.


Славиша Мијушковић

Расадник практичних искустава

о међународној сарадњи и правцима за ново моделовање и пословање поште, у коме ће учествовати и држава. Декан Саобраћајног факултета Момчило Миљуш, у име домаћина, професора


Овај скуп, који је објединио све значајне стручњаке из ових области, најпре је поздравио Славиша Мијушковић, помоћник министра за науку и заштиту животне средине. Он је, пожелевши успешан рад и примену понуђених теоријских истраживања са овог симпозијума у прак-

си, дао преглед законске регулативе која ће ускоро бити донета у овим областима. Нови закони значајно ће променити и унапредити област поштанског и телекомуникационог саобраћаја, а тиме и нашу будућност, у чему ће свој допринос, сигуран сам, дати и учесници овог научног скупа. Помоћник министра за капиталне инвестиције Братислав Благојевић такође је пожелео да наука, удружена са праксом, донесе добре резултате и омогући бржи развој поштанског саобраћаја. Реструктурирање јавних предузећа и поште донеће здраву конкуренцију, смањење губитака и изједначавање услова пословања и рада.

Постел 2004. и студената, поздравио је све учеснике симпозијума, представнике научних установа, министарстава, предузећа и оста-

Момчило Миљуш

ле госте који прате овај значајни научни скупи и учествују у његовом раду. Он је говорио о важности одржавања симпозијума, резултатима из праксе, школовању стручњака и др. Традиционално окупљање научних радника саобраћајне струке представља смотру знања, тј. теоријских и практичних достигнућа у овој области, демонстрацију памети – пет и по деценија образовања и школовања више од 4.100 дипломираних инжењера. Циљ оваквог окупљања је, рекао је декан, да бивши и садашњи студенти размене идеје, знање, искуства и планове. Наравно да је овакав вид сарадње омогућен и материјалном подршком предузећа донатора и спонзора, каква су пре свих ПТТ Србије, Телеком, ПШ, ЗЈПТТ…

Са споредног на главни колосек


Шеф одсека за поштански и телекомуникациони саобраћај на Саобраћајном факултету др Зоран Бојковић рекао је, између осталог, да је ово трибина са


14

Братислав Благојевић

које се једном годишње анализира шта је све постигнуто, где смо у односу на друге и шта нам ваља чинити како би

„са споредног прешли на главни колосек телекомуникационих и мобилних веза”. Он је посебно истакао важност да се ове године први пут организује међународни округли сто на коме учествују домаћи и страни ауторитети из ових области. Симпозијум је трајао два дана и одржавао се у салама Саобраћајног факултета. Као и раније, сви представљени радови штампани су у зборнику. Сваки рад, поред закључка на српском, има и резиме на енглеском језику. Зборник радова са Симпозијума „Постел 2004” садржи 67 научних расправа. У овом расаднику знања запажено место, поред профе-

сора Саобраћајног факултета, имају и стручњаци из Поште Србије. Поред покровитеља овог симпозијума, Министарства за науку и заштиту животне средине, треба истаћи и суорганизаторе – ЈП ПТТ „Србија”, Телеком, ПШ, ЗЈПТТ и Друштво за телекомуникације. И бројни донатори помогли су Саобраћајном факултету да организује овакав скуп, који од ове године има и међународни карактер, а то су: „Ирител”, „Информатика”, „Алкател Пупин”, „Пупин Телеком”, „Сага”, „Џити комуникације”, „Телефонија”, „Network”, Национална штедионица и Дунав осигурање И. Г. Вуковић

Модернизација – услов за Уводна излагања професора Саобраћајног факултета привукла су изузетну пажњу јер традиционално представљају збир практичних искустава са применом научних знања. Овим уводним излагањима практично је почео стручни рад симпозијума „Постел 2004”. Ова предавања, која представљају пут у сва стручна разматрања и расправе на дводневном симпозијуму, увек имају бројне слушаоце. Колеге предавача, научници са великим искуствима, млађи инжењери тек закорачили у рад система, као и знатижељни студенти пажљива су и захвална публика.

лелно коришћење оба идентификациона система. То се постиже флексибилним налепљивањем, бар-код или RFID етикете у зависности да ли одређена пошиљка односно роба захтева или не захтева коришћење напредније технике идентификације, тј. да ли цена њеног преноса може да поднесе додатни трошак коришћења РФИД налепнице”, наглашава у раду др Милан Букумировић. Тумачећи начине, предности, мане и потребу модернизације означавања пошиљака у

Савремени системи идентификације Професор др Милан Букумировић, у сарадњи са Александром Чупићем, говорио је о Аутоматској идентификацији и праћењу пошиљака у стратегији технолошког развоја савремене поште У овом излагању разматрани су тренутно најзаступљенији системи аутоматске идентификације и праћења пошиљака, бар-код и RFID технологија. У раду је приказана компаративна анализа ових система из аспекта цена и трошкова, могућих имплементација, као и ограничења у примени. Сажето је објашњен поступак идентификације пошиљака, прелазак са једног на други систем, потешкоће и предности у таквој модернизацији, поготово када је реч о великим системима као што је пошта. „У прелазном периоду, када треба што безболније прећи са једне технологије на другу, треба омогућити пара-

Милан Букумировић

саобраћаја, професор Букумировић закључује: „Нови логистички системи на бази примене RFID технологија заснивају се на три стуба, а то су: интелигентна транспортна амбалажа, различити транспортни системи пошиљака-роба, комбиновани и интегрисани у самоуправљану мрежу. Притом, нову генерацију идентификационих система треба схватити не само као унапређење перформанси претходне генерације или као технички супериорнију већ пре свега

Постел 2004. ЗАЈЕДНИЧКА СЕСИЈА ПОШТАНСКОГ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНОГ СЕГМЕНТА

Осавремењавање управљања На сесији „Менаџмент процеса у поштанском и телекомуникационом саобраћају”, одржаној првог дана Симпозијума, представљено је осам радова. Дојен Симпозијума професор Вујадин Вешовић, који је председавао овoj заједничкoj сесији, истакао је да су сви реферати по позиву и да су њихови аутори еминентни стручњаци из ЈП ПТТ „Србија” или са Саобраћајног факултета. Међу изабранима је,

као што и у добром управљању ништа није препуштено случају, била равноправна чак и полна заступљеност. Сесија је отворена рефератом „Примена концепта управљања пројектима при реализацији реструктурирања поштанског система”, чији су аутори. проф. др Вујадин Вешовић и мр Никола Кнежевић. Како је реструктурирање, као озбиљан и дуготрајан процес, у директ-

ној вези и са сложеношћу система у коме треба да се реализује, Кнежевић је представио један основни модел, који се, са мањим изменама, углавном користи

пут у развијено друштво као могућност да се промени комплетна филозофија пословања. Једино тако је могуће на прави начин и у потпуности искористити све њене предности, али и амортизовати високе трошкове њеног увођења и пионирске експлоатације. Искуство са увођењем бар-кода говори нам да ће у будућности оба система заузети своје место, али свакако са видно промењеним односом, с разлогом”.

на контрола нивоа квалитета сервиса, предвиђају поступци у случајевима када долази до преоптерећења у мрежи или пак када закаже опрема.

за реструктурирање свих великих система. Тај модел чине четири етапе – анализа екстерног и интерног окружења, као и дефинисање концепта и реализација програма реструктурирања. Посебна пажња у реферату посвећена је управљању пројектима, као научно заснованом и у пракси потврђеном концепту којим се,

Инжењеринг телекомуникационог саобраћаја

Владанка Аћимовић-Распоповић

И. Г. Вуковић

Никола Кнежевић

зарад најефикасније реализације, уз одговарајуће методе организације, планирања и контроле, рационално усклађују сви потребни ресурси и координирају активности.

Планске промене за брже прилагођавање Како се то поштанске организације прилагођавају променама у окружењу да би опстале на тржишту и стекле нове могућности за просперитет, преокупа-


С обзиром на веома значајну област у планирању и одржавању телекомуникационе мреже, четири су основна задатка на која указује професор Владанка Аћимовић-Распоповић. Ти задаци односе се на карактеризацију саобраћајних захтева, дефинисање степена квалитета сервиса, контролу и димензионисање саобраћаја и мониторинг перформанси. Међусобне везе ових задатака су такве, каже даље професорка, да карактеризација саобраћаја и спецификација степена квалитета дају улазне податке за димензионисање ресурса мреже и успостављање одговарајуће контроле саобраћаја. А мониторинг је потребан, истиче на крају уводног излагања др Аћимовић-Распоповић, да би се установило у којој мери је задовољен тражени степен квалитета, одакле се повратном спрегом цео процес може вратити на почетак.


Владанка Аћимовић-Распоповић, заједно са Александром Костић-Љубисављевић, у предавању је обухватила комплетан преглед модела телекомуникационог саобраћаја и саобраћајног инжењеринга. Такође, објаснила је функцију управљања саобраћајем и капацитетима, неопходних оперативних захтева саобраћајног инжењеринга, и дала практичне препоруке. А оне се односе на то да пројектовани телекомуникациони системи буду што економичнији за унапред дефинисан и контролабилан степен квалитета сервиса за постојеће и будуће захтеве. Уз све ово, у раду су дефинисане и мере за превазилажење ситуација као што су саобраћајно преоптерећење или отказивање опреме у неким деловима мреже. У модерном друштву, инжењеринг телекомуникационог саобраћаја треба да створи све услове да се телекомуникациона мрежа тако пројектује да најпре удовољи будућим захтевима корисника, уз најекономичније трошкове и висок квалитет услуге. Наравно да се у таквим плановима одржава стал-

Вујадин Вешовић

Постел 2004. ције су реферата „Модел за трансформацију Поште Србије” – мр Владете Петровића и проф. др Небојше Бојовића. Истакавши да је истраживањем захтева директива ЕУ и начина на који су друге управе спровеле промене јасно да постоји општи модел за трансформацију у поштанском систему који се може имплементирати и код нас, Петровић је у битне активности уврстио је и: формирање предузећа у потпуном власништву државе; одвајање Телекома, ПШ и Мобтела од основне услуге; доношење лиценцног режима и раздвајање оператора и регулатора; помоћ за обезбеђење универзалног система, постепено укидање монопола; јасно издвајање појединих група услуга; оснивање стратешких савеза и др.

Од Пекинга ка Букурешту Др Момчило Кујачић и мр Драгана Шарац оценили су имплементацију Пекиншке стратегије (1999), да би се боље сагледало да ли Пошта Србије може уопште да „ухвати прикључак” на нову

Ефикасније и ефектније одлучивање Рад мр Зорана Марковића „Успостављање система одлучивања у Пошти” логичан је наставак његовог прошлогодишњег излагања о неопходности промена организационе структуре Предузећа, о успостављању јасне линије руковођења и канала комуницирања. Сада је указао на недостатке стереотипног одлучивања у пословној пракси хијерархијски уређених система и предложио флексибилнији модел чија је основа разумни степен децентрализације одлучивања и стварање организације која учи: „Нови приступ одлучивању у Пошти треба да афирмише групно одлучивање због свих његових предности, али и да створи амбијент у коме ће се менаџерски кадрови, као кључни ресурс Предузећа, стално усавршавати и кроз процесе одлучивања стицати нова искуства и знања. Само оно знање које је у функцији промена има своју валоризацију и даје резултате”, закључио је Марковић.

просечни месечни рачун око 20 евра, а услед TF-а годишње изгуби око девет милиона евра. Како ове суме на либерализованом тржишту не смеју да буду занемарене, препорука су улагања у информационе технологије, пословне модуле, DW и неопходне алате за управљање бригом о корисницима, јер се враћају у кратком року уз задржавање поверења корисника.

У сагласју са Европом Реферат „Закон о поштанским услугама у светлу европске поштанске регулативе” представила је Оља Јовичић, а њена сарадница на овој тематици била је Бранка Димитријевић са Саобраћај-

Fraud или крађа телекомуникационих услуга Злоупотреба у коришћењу телекомуникационих сервиса (Telecommunication Fraud – TF) све већи је проблем фиксних и мобилних оператера широм света, јер губици услед TF угрожавају њихову профитабилност и мере се милионима евра. Различити облици злоупотребе разматрани су у реферату др Наташе Госпић и њеног колеге из Републике Српске Жељка Јунгића. Они


Момчило Кујачић


16

стратегију из Букурешта. „Чињеница је да је мисија СПС-а незнатно редефинисана од Сеула до Букурешта, односно да су основни циљеви већ десет година непромењени, што нам даје шансу да остваримо прикључак са главним циљевима поштанских стратегија и реформи. Општа је оцена да смо недовољно урадили на имплементацији стратегије из Пекинга. С обзиром на то да се њени циљеви углавном преносе у нову, на управама и влади је да убрзају реализацију ако желе да јавни поштански сектор остане значајан учесник на тржишту поштанских услуга. Као први корак, морају се испоштовати одредбе ACORD-a II,” рекао је Кујачић, истичући и да би требало јавно да се публикују упитници о имплементацији стратегије коју добијају национални координатори.

Наташа Госпић

су понудили и ефикасан метод у откривању и превенцији злоупотреба – имплементацију Data Warehouse. Наташа Госпић је истакла пример Телекома Српске који има око 800 хиљада корисника у фиксној и мобилној мрежи, просечну стопу ненаплаћеног дуга 4–5 одсто а

Снежане Пејчић-Тарле

ног факултета. Оне оцењују да је предлог новог закона потпуно усаглашен са европским директивама и стандардима, што је битан корак ка европеизацији нашег комуникационог сектора. У овој секцији представљена су још два занимљива рада научних посленика Саобраћајног факултета. „Савремени европски концепт пословања” – назив је заједничког реферата проф. др Снежане Пејчић-Тарле и њених сарадница Маријане Давидовић и Наташе Бојковић. У реферату је приказан развој европског модела пословне изврсности (EFQM), за чију је примену основ систем менаџмента квалитета према стандардима ISO 9000. Проф. др Јелица Петровић и Снежана Каплановић у раду „Будућност поштанске штедње: изазови и могућности” разматрале су значај синергије поштанских и финансијских услуга. Рад је понудио низ искустава из земаља које су окончале процесе одвајања Постбанке од Поште и њену каснију приватизацију, односно како се то одразило на поштанско финансијске услуге (а првенствено на поштанску штедњу), али и на поштанску услугу уопште. Н. Маринковић

СаПостел свих страна 2004. СЕСИЈА О ПОШТАНСКИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА И ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОСЛОВАЊУ

Ново време и нове дилеме Д

руги дан „Постела” започео је рефератима o поштанскoj технологијi и електронскоm пословању. У овој сесији је представљено седам радова, а окончана је информацијом Александра Чупића о техничким новостима са сајма поштанских технологија „Postexpo” у Букурешту. „Системи и групе безбедности у поштанским и банкарским организацијама” – назив је првог представљеног рада, који су припремили Дејан Марковић са Саобраћајног факултета, Љубомир Мрђеновић из ЈП ПТТ „Србија” и Бојан Станивуковић из Националне штедионице. Рад је посвећен безбедности особља, корисника, новца и пошиљака. Мрђеновић је детаљно говорио о централном алармном систему (CAS) и систему за аутоматско праћење возила (АPV).

Поштанска услуга и/или Интернет И ове године оправдану пажњу изазвало је излагање „Електронска супституција поштанских пошиљака” Милана Вукотића. Одомаћеном мишљењу да

ка. „Генерално, иако долази до опадања учешћа Поште на комуникационом тржишту, број пошиљка наставља да расте. Такође, квалификовани посматрачи тврде да се Пошта може ’окачити’ на раст телекомуникација (потреба за потрђивањима, материјалним доказима трансакције и сл.). Зато Пошта мора пажљиво да размотри све своје алтернативе у погледу повећања брзине деловања, јер, тржиште неће никога чекати. На крају, технологија није никакво ’чаробно штапче’. Од пресудног значаја за успех је да се посебна пажња посвети повећању људских перформанси и елиминацији свих пословних процеса који не додају вредност крајњем кориснику”, закључио је Вукотић.

Услуге с перспективом

Н. Маринковић


развој електронских средстава за пренос информација доводи до опадања поштанског саобраћаја, Вукотић супротставља веровање стручњака да управо нови медији, Интернет и имејл понајвише, пре генеришу пошиљке него што их замењују. Права супституција је када нешто наручимо преко сајта уместо да смо то учинили писмом, или платимо рачун преко мреже уместо да чек шаљемо писмом, и уопште све оне трансакције које се обаве Интернетом, а које би се иначе обављале слањем пошиља-


Љубомир Мрђеновић

Из Предузећа су се представила још два аутора, магистри Биљана Божић и Драган Спасић, са два запажен реферата. Савремена софтверска решења хибридне поште прате тренд комуникација и сем стандардне услуге нуде лепезу мултиканалних електронских услуга, показано је у раду „Мултиканална стратегија – нова решења” Биљане Божић. Кроз три краће студије представила је хибридне поште Швајцарске, Чешке и Аустралије, а предложила је и решење нàшē, уз посебан осврт на опремљеност језгра тог система, принтинг центар. Спасић је говорио о „Дигиталним сертификатима сертификационог тела Поште на смарт картица-

ма и USB токенима.” Они се користе за генерисање и складиштење криптографских кључева и дигиталних сертификата, и поседују, како је истакао, микропроцесор за криптографске операције. Важно је да се све операције са тајним криптографским кључевима извршавају на самој картици (дигитално потписивање и дешифровање симетричних кључева), те тајни кључ никада не напушта картицу. У овој сесији представљена су и два рада чији су аутори са ФОН-а. Зоран Радојичић и Наход Вуковић бавили су се принципима електронског пословања, задржавши се на једном од основних захтева интерактивних система – изради нових динамичних сајтова компанија. Предмет рада Божидара Раденковића и Маријане Деспотовић су методе за управљање ризиком у развоју апликација епословања. Кључно за успех софтверског пројекта је идентификовање ризика и развијање система за његово праћење. Раденковић је битност ове проблематике поткрепио податком да су две трећине фирми које се баве е-пословањем пропале због неуправљања ризиком. У раду је понуђено и решење Мајкрософта – MSF методологија и софтверски алати који је подржавају. О концепту универзалног шалтера у пословној мрежи Поштанске штедионице и, захваљујући технолошком обједињавају шалтерске апликације, комплетној банкарској услузи на једном месту, реферисао је Саша Спирић из ПШ.

Акције НАЈБОЉИ РАДНИЦИ У НОВЕМБРУ

А сада – финале Ј

ош једна календарска година је на измаку а с њом и овогодишње такмичење за избор најбољег радника. Остало је још само да се, у финалу, прогласи радник године а листа оних који ће равноправно конкурисати за ту ласкаву титулу проширена је, овога пута, за још осам регионалних победника чија ће имена склопити овогодишњу прича о ПТТ „одликашима”.

Признање али и обавеза Благовремено и квалитетно извр ша ва ње свих радних задатака, завидна радна дисциплина, самосталност у раду, као и коректност у опхођењу са колегама, били су, и поред релативно кратког поштанског стажа, сасвим довољан разлог да Мане Рађеновић, картиста-билансиста у Служби за пакетски саобраћај, РЈ „Прерада поштанских пошиљака”, буде проглашен најбољим радником ужег подручја Прве регије. „Да будем искрен, нисам очекивао ово признање јер сам у пошти тек нешто више од шест година”, каже Мане. Но, ето, посрећило ми се.”


И мештани „гласали” за Мирјану


18

На одлуку да Мирјана Муратовић, управник поште 26229 Плочица, РЈ „Панчево”, буде проглашена најбољим радником ширег подручја Регије 1, можда пресудан утицај имали су мештани овог сеоца, који су, безрезервно, упућивали само речи хвале на њен рад и разумевање, људскост и савесност. „Волим свој посао, волим да радим с људима мада, морам признати, то понекад и није лако”, каже Мирјана. „Срећна сам кад видим да корисници изађу из поште насмејани и задовољни. Тешко ми је када видим да неко

оде необављеног посла, мада, најчешће, не мојом ’заслугом’.”

Не осећа терет година За Тодора Стоића, достављача у пошти 23232, РЈ „Зрењанин”, најбољег радника Регије 2, у поштанском саобраћају нема непознанице. „Почео сам да радим као достављач давне, 1970. године”, каже Тодор. „Заволео сам тај посао и, ето, остадох у пошти до дана данашњег. Додуше, сада ме, сем торбе, помало оптерећују и године. Много их је на мојим леђима. Истина, за сада их још не осећам као терет, ваљда зато што с љубављу радим свој посао који ми је, ето, готово при крају службе, донео и ово вредно признање, али…”

Нови подстрек Дугогодишње радно искуство, стечено радом у готово свим фазама технолошког процеса, као и коректност и љубазност у опхођењу и са корисницима услуга и са колегама, били су основни разлози због којих је Софија Врбашки, управник поште 24435 Мол, РЈ „Суботица”, изабрана за најбољег радника Треће регије. „Ово ми је прва па самим тим и најдража награда”, каже Софија. „Заиста је велико признање бити најбољи у својој радној јединици али морам да кажем да у њој, без обзира на то колико она мени лично значила, велики удео имају и моје колеге без чије несебичне помоћи ни ја не бих била најбоља.”

И „мали” у – висинама Одмах по завршетку средње ПТТ школе, 1980. године, Гордана Трифуновић,

управник поште 32205 Трбушани, РЈ „Чачак”, најбољи радник Регије 4, засновала је радни однос и њен први радни задатак био је рад на шалтеру информација. Само годину дана касније, почела је да ради као шалтерски радник а касније и као управник пошта у Мрчајевцима и Атеници. У међувремену је успела да заврши и пети степен школе за специјалисте ПТТ саобраћаја а 1993. године почела је да ради као управник поште у којој се и данас налази. „Пошта је била мој избор, моја жеља, и зато сам се, свих ових, више од двадесет година, колико сам у њој провела, трудила да ту своју љубав не ’разочарам’.”

Посла преко главе Оства ре ни приход, продуктивност, број тр ан с ак ци ја , универзалност, као и оцене руководиоца и инструктора, били су пресудни у избору Данијеле Младеновић, шалтерског радника у пошти 37000 Крушевац 1, РЈ „Крушевац”, за најбољег радника Регије 5. „Радим на истуреном шалтеру у СО Крушевац и управо због такве локације, посла има буквално преко главе, без обзира на то што се тај шалтер налази у близини Главне крушевачке поште”, каже Данијела. „Иако радим сама, настојим да не буде никаквих пословних застоја и трудим се да, без обзира на заиста велику фреквентност поште, било да је реч о физичким или правним лицима, посао буде окончан коректно и на обострано задовољство. Судећи по овој награди, у томе сам, до сада, успевала. А како ће бити убудуће – видећемо.”

С торбом до – пензије За најбољег радника Регије 6, одлуком Комисије, изабран је Радослав Павловић,

(Наставак на 22. страни)

Најбољи радници у 2004. ИЛУСТРОВАНА РЕТРОСПЕКТИВА РЕГИОНАЛНИХ ПОБЕДНИКА У ОВОЈ ГОДИНИ

Само један на Олимпу Пред комисијом нимало лак задатак да изабере најбољег међу најбољима Исписана је и последња, дванаеста страница књиге овогодишњих прича о најбољим радницима Поште Србије. Свака од тих прича имала је своје јунаке, који су нам, на најлепши начин, дочарали слику о животу и раду у срединама из којих су далазили, чак и оних

најудаљенијих, а сваком од тих јунака би, с правом, могла бити додељена главна улога. Места, нажалост, има само за једнога – најбољега међу најбољима. А ко ће бити тај срећник – видећемо. Реч има комисија.

Ласло Гало, управник у Дебељачи

Радмила Јелић, шалтерски радник у Бачком Добром Пољу

Олгица Бајшански, управник у Кикинди

Весна Павловић, управник у Аранђеловцу

Весна Кокић, шалтерски радник у Ужицу

Драган Одаловић, шалтерски радник и поштар у Рготини

Видосав Цветковић, поштар у Лебану

Весна Баковић, управник поште у ТЦ „Базар Видиковац”

Радивој Ракић, поштар у Ваљеву

Мирко Бероња, поштар у Крајишнику

Маргит Фодор, управник поште у Суботици

Милан Иванковић, поштар у Кулиновцима

Срећко Николић, поштоноша у Крушевцу

Снежана Поповић, шалтерски радник у пошти Блаце


Данијела Милић, шалтерски радник у Београду

19 Александар Петровић, из поштанске царинске службе

Душанка Илић, шалтерски радник у Шапцу

Томислав Јанковић, благајник у Сремској Митровици

Шпиро Шкопеља, поштар у Риђици


Ратко Стаменов, поштар у Пироту


Најбољи радници у 2004.

Љубиша Радуловић, поштар у Станишинцима и на Гочу

Момир Јовановић, управник поште у Поповцу

Миливоје Илић, шалтерски радник у Нишу

Срђан Ивковић, поштар у Новом Брду, РЈ „Приштина”

Неџатин Шефити, управник поште у Сурчину

Драгиша Јанковић, управник поште у Турији

Ђорђе Огњановић, усмеривач-дељач у Поштанском центру Нови Сад

Милан Бркљач, поштар у Новом Кнежевцу

Милија Јевтовић, поштар у Сирогојну

Драгана Лазаревић, шалтерски радник у Тополи

Гордана Ђорђевић, шалтерски радник у Доњем Милановцу

Славчо Владимиров, поштар у Босилеграду

Владимир Јовановић, поштар у Миријеву

Вељко Грбић, управник поште у Вранову

Драган Петровић, поштар у Меленцима

Иван Шабић, радник на размени закључака у Суботици

Владимир Вучетић, контролор у Чачку

Весна Кркић, шалтерски радник у Ћићевцу

Стана Михајловић, шалтерски радник у Кладову

Светлана Пешић, шалтерски радник у Лесковцу

Драган Гавриловић, поштар у Лазаревцу

Јанко Лечић, управник поште у Великој Греди

Рајка Медић-Павловић, шалтерски радник у Шиду

Ева Митић, шалтерски радник у Сомбору

Радмила Цветковић, поштар у Краљеву


20


Горан Живковић, шалтерски радник у Мерошини

Србислав Станковић, шалтерски радник у Бабушници

Видо Радман, новчани посредник РЈ „Прерада поштанских пошиљака” – Београд

Нада Вујић, шалтерски радник у Мионици

Мирко Врховац, поштар у Новом Саду

Никола Дубајић, управник поште у Банатској Тополи

Милован Радивојчевић, поштар у Ужицу

Славица Златковић, управник поште у Дивостину

Вероника Драгутиновић, управник поште у Прокупљу

Зоран Томовић, шалтерски радник у Лешку

Божена Љубојевић, шалтерски радник у Земуну

Анка Мирковић, поштар у Лозници

Илија Турински, поштар у Зрењанину

Гордана Корпонаић, управник поште у Хоргошу

Мира Бошковић, контролор у Чачку

Драган Лапчевић, управник поштâ у Плочама и Кривој Реци

Вера Станишић, шалтерски радник у Нишу

Милорад Ђорђевић, поштар у Кривој Феји

Зоран Никосавић, шалтерски радник у Београду


Саша Михајловић, поштар у Јагодини

21 Радивој Јанков, шалтерски радник у Пећинцима

Милорад Марчић, поштар у Сивцу

Радослав Павловић, поштар у Сокобањи

Себастијан Чолакић, поштар у Доњој Гуштерици


Темелко Анастасов, радник на размени закључака у Пожаревцу


Синиша Карабашевић, шалтерски радник у Бољевцу

Горан Митић, управник поште у Свођу

Софија Радовановић, контролор у Белим водама

Жељко Јоксимовић, управник у Старом Селу

Елвира Бринет, шалтерски радник у Тителу

Јасмин Кучевић, управник у Баточини

Јован Чикуловић, поштар у Зајечару

Мане Рађеновић, картиста-билансиста у РЈ „Прерада поштанских пошиљака” – Београд

Софија Врбашки, управник у Молу

Гордана Трифуновић, управник у Трбушанима

Данијела Младеновић, шалтерски радник у Крушевцу

Радосав Цанић, поштар у Рековцу

Драгиња Маџар, управник у Новим Козарцима

Славица Комарица, благајник у Прибоју

Љубинко Поповић, управник поште у Матарушкој Бањи

Мирјана Муратовић, управник у Плочици

Тодор Стоић, поштар у Зрењанину

НАЈБОЉИ РАДНИЦИ У НОВЕМБРУ

А сада – финале (Наставак са 18. стране) достављач ПТТ пошиљака у пошти 18230 Сокобања, РЈ „Ниш”. „Чика Раде”, како га одмила зову колеге и суграђани, у пошти је више од 25 година стално се дружећи с поштанском торбом. „Два де сет го ди на сам радио на широј достави али сам, последњих пет година, због здравствених проблема, ’прекомандован’ у ТТ и специјализовану доставу”, каже Радослав. „Иако ми је здравље помало нарушено, не пада ми ни на крај памети да престанем да радим посао који заиста волим и који ми је пружио много тога лепог у животу.”


Нема места за политику


22

Село Јањево, у општини Липљан, од пре неку годину, нажалост, више нема пошту. У ствари, има, али она више није у саставу ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” и налази се у оном делу села који је потпуно насељен албанским живљем. Онај други део, за који би се, с правом, могло рећи да је мултиетнички, нема пошту али зато има поштара – Себастијана Чолакића, достављача у пошти 38207 Доња Гуштерица, РЈ „Приштина”, најбољег радника Седме регије. „Откако пошта у Јањеву више није у нашој ингеренцији, село Јањево, тачније онај његов део који нема пошту, покрива пошта у Доњој Гуштерици”, каже Себастијан. „То је мој рејон. У њему живе мештани различитих националности што мени нимало не смета, нити сам, бар до сада, имао било каквих непријатности. У нашем послу нема места за политику. Вреднује се само рад и ништа више. То је, чини ми се, и најправичније.” M. Цвјетичанин

Актуелности ПРЕТПРАЗНИЧКИ СУСРЕТ ПОСЛОВОДСТВА СА НОВИНАРИМА

У новој години – и адресни код Т

радиционални сусрет представника пословодства Предузећа са новинарима и уредницима писаних и електронских медија на крају пословне године одржан је 22. децембра у свечаној сали у Палмотићевој 2. Домаћин новогодишње конференције за штампу био је Љубомир Белошевић, заменик генералног директора Предузећа, који се осврнуо на финансијске ефекте пословања, на разноврсне пројекте који су у току, а обавестио је скуп и о припремама за предстојеће реструктурирање. Сусрет је био и прилика за промоцију новог пројекта Поште Србије – транслацијa адресе у адресни код, рађеног у сарадњи са Саобраћајним факултетом и ресорним министарством. Нови начин адресовања пошиљака представио је вођа пројекта Ђорђе Загорац, директор Сектора за организацију уручења у Дирекцији за мрежу.

За непогрешива уручења Да би се постигао квалитет доставе и омогућили предуслови за машинско сортирање писама и пакета, Пошта Србије, почев од 1. јануара, уводи нови начин адресовања поштанских пошиљака. Уз постојеће адресне елементе (име, улица и број, поштански број, град) уводи се нови адресни код, односно једнозначно дефинисана адреса сваког физичког или правног лица на територији Републике Србије. Нови начин адресовања, као један од стратешких циљева, препоручио је и Светски поштански савез на недавном конгресу у Букурешту. Такође, ства-

рањем неопходне базе података свих физичких и правних лица и њиховим превођењем у адресни код, стварају се могућности за ефикаснију државну управу, бољу комуникацију између државе, привреде и грађана.

У прелазном периоду, док траје прилагођавање, пошиљаоци могу уписивати поштански број или адресни код, или и једно и друго. Рачуна се да ће развојна фаза трајати до 2008. године, до

Развојна фаза до 2008.

После две и по године и више од 350.000 посетилаца, Пошта Србије, следећи пример других компанија, редизајнирала је свој корпоративни сајт www. posta.co.yu. Нови садржаји и теме, нови програмски алати, модеран дизајн и атрактивније рухо – основне су одлике новог сајта, али и потпуна усмереност на кориснике. „Сви детаљи о нашим сервисима, к аталог услуга, ценовници, организациона структура, прегледи филателистичких издања, бројни контакти и слично, сада су на једном месту. Истовремено, ми пратимо и трендове и ову законодавну активност у Народној скупштини поводом заштите права потрошача, јер на сајту постоји прави поштански калкулатор. Реч је о веб-апликацији где је довољно унети врсту пошиљке, тежину и одредишну адресу да би се добила оријентациона цена поштарине. Такође, локације и остали подаци о нашим РЈ приказани су на карти Србије”, рекао је Жељко Ивањи, представљајући нови сајт Поште Србије, наглашавајући да смо сајт у потпуности реализовали сопственим снагама. Сајт су креирали стручњаци из Сектора за маркетиншке комуникације и Сектора за информатичку подршку.

Основа ове методе је у чињеници да се сваки део територије Републике Србије може описати и једнозначно идентификовати са шест цифарa, полaзећи од макро ка микроцелинама као саставним деловима, с циљем да свака целина обухвати одговарајући број становника ради веће прецизности у дефинисању територије. Шестоцифрени адресни код досеже до нивоа дела улице, док у појединим случајевима, у густо насељеним деловима територије Републике, иде и до индивидуалног објекта.

Нови сајт – плод наше памети




када ће се и Пошта потрудити да, многобројним промотивним активностима, у потпуности едукује грађанство и привреду да масовно употребљавају нови адресни код.

Међународна сарадња POSTEUROP 2004: ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНИ ФОРУМ

Хватамо електронски корак са Европом У

Талину, у Естонији, 26. новембра одржан је Форум о информационим технологијама 2004. На позив Међународне организације јавних поштанских оператера, Posteurop, на овом научном скупу учествовали су и представници ЈП ПТТ „Србија” – мр Михаило Јовановић и Предраг Милошевић, директор и заменик директора Дирекције за информационе технологије и телекомуникације. Естонски форум је, према Јовановићевим речима, омогућио увид у развој информационих технологија у светлу подршке поштанских сервиса, са посебним освртом на развој интегралних решења која корисницима нуде пакете обједињених услуга, нове електронске услуге и системе управљања базама података.


Нови интернет домен „.post”


24

Два кључна пројекта УПУ-а (Universal Postal Union) о којима се говорило пред представницима педесетак европских поштанских оператера у Талину јесу „.post”, под слоганом „Електронско писмо је писмо” и „Електронска поштанска марка”. Први подразумева нови интернет домен „.post”, на којем ће се представљати све поштанске управе (нпр. www.pttsrbija.post). Како објашњава наш саговорник, то је највиши домен који ће свим корисницима Интернета на свету омогућити лак приступ информацијама поштанских управа. Баш због поверења у пошту као институцију која деценијама обезбеђује поуздане и квалитетне поштанске сервисе, очекује се да ће велики број корисника почети да користи и ову пошту. Такође, биће омогућено и да се сва електронска пошта испоручи и физички, на традиционални начин. Након тестирања током 2005, планира се да овај пројекат заживи већ до априла 2006. „Очигледна је стратегија УПУ да поштанске управе због пада класичних услуга, буду провајдери интернет сервиса, при чему ће пројекат домена ’.post’ омогућити значајно место на тржишту. Наше предузеће је у овом смислу у извесној предности, јер је већ провајдер интернет сервиса. Важно је да са овом стратегијом УПУ-а упознамо надлежна министарства, као и да поведемо рачуна

о евентуалном плану реструктурирања ПТТ-нета,” каже Јовановић.

Електронска поштанска марка Други битан пројекат за период 2005–2008. је „ЕПМ – електронска поштанска марка”. ЕПМ се заснива на инфраструктури јавних кључева (PKI), односно дигиталном потпису. Како сазнајемо, до краја 2005. планира се формирање мреже ЕПМ провајдера (већ је имају Португалска, Италијанска и Француска пошта), а требало би да почетком 2006. пројекат у потпуности заживи. Према очекивањима, највећи корисник овог пројекта биће индустрија у најширем смислу. Занимљив је и податак да у имплементацији активно учествују Microsoft и Adobe. У вези са овим, Јовановић мисли да је Пошта Србије испред многих европских управа јер је завршила пројекат PKI и промовисала сертификационо тело. У стратешком

плану Предузећа од 2005. до 2007. је и пројекат ЕПМ. Интересујући се које пословне софтвере користе друге поштанске управе, наши представници су добили информације да је углавном реч о имплементирању готових софтвера – SAP поседује већина европских пошта. „Ово није стога што управе немају развијене сопствене пословне софтвере, већ што их на то тера законска регулатива. Очекује се да се у Србији током 2005. донесе закон који ће уредити израду годишњих финансијских извештаја и резултата пословања, кроз дефинисања скупа лиценцних софтвера који се могу користити у ту сврху. Када се узме у обзир и почетак примене Закона о порезу на додатну вредност, недвосмислено је да Пошта Србије што пре треба да отпочне имплементацију SAP софтверског решења”, истиче Јовановић. Н. Маринковић

Поште у Естонији – ситничарнице

Од осталих утисака наш саговорник издваја да је Естонска пошта претрпела велике промене. У овој земљи, која је у последњој тури добила визу за Европску унију, живи око 1.500.000 становника, а функционише само 500 пошта, које личе на праве мале ситничарнице, односно мини-продавнице робе широке потрошње, новинских издања, лотоа и слично. У поштама постоје и фотокопир апарати, а обавезне су и фискалне касе, а уведени су и бар-код читачи. Наши директори су имали прилике да посете и Главни поштански центар и да виде савремене машине за аутоматизацију прераде писама и пакета. „Општи утисак са овог форума у Талину јесте да Пошта Србије хвата електронски корак са Европом, али да заостаје у модернизацији традиционалних поштанских сервиса, а поготово у фази прераде пошиљака”, закључује Јовановић.

Савремена пошта О УСЛУГАМА ПОШТЕ СРБИЈЕ: ЗАДОВОЉАН КОРИСНИК – ЗАУВЕК КОРИСНИК (4)

Најjефтиније пословно оглашавање Ј

П ПТТ саобраћаја „Србија” нуди и могућност пословног оглашавања, изнајмљивањем огласног простора у поштама. Овaj изузетно ефикасан и апсолутно најјефтинији начин рекламирања прoизвода и услуга, није, нажалост, често коришћен. У последњу годину-две плакатирање по поштама користило је тек тридесетак корисника.

кроз поште Србије прође око шест милиона грађана, што значи чак 70 милиона корисника годишње. У шалтер салама сви се у просеку задрже десетак минута. Док че-

Изложите се погледима милиона Услуга је заживела 1996. године под слоганом „Изложите се погледима милиона”. И тада је Пошта имала слуха да је основни предуслов успешности пословних људи оглашавање, као најкраћи пут до корисника и потрошача. Још од латинске изреке „Добра реклама – добра продаја”, до духовите опаске савременика да је пословање без рекламе истоветно намигивању девојци у мраку, знано је да је „најскупља пропаганда она коју нико не види”. Али није једноставно ни изабрати прави медиј. Рекламе на ТВ или на радију не подразумева аутоматски ефекат, јер велики број људи не гледа баш тај програм или не слуша ту радио станицу. У штампи се пак поглед потрошача на једној реклами задржи око тридесет секунди. Плакати на јавним местима преживе тек неколико дана. Да би се избегли сви проблеми, решење је да се плакат са рекламом или пословном поруком изложи на највидљивијем месту у шалтер сали. Додатна је погодност што Пошта и брине о заштити плаката, и о свом трошку га застакљује и урамљује.

Препознали предности оглашавања у поштама

Сет оглашавања у Пошти, под крилатицом „Будите виђени”, чине три понуђене величине плаката: највећи, Б1, има димензије 70,7 x 100 cm, средњи Б2 – 50 x 70,7 cm и најмањи Б3 – 35,3 x 50 cm. Минимални период закупа огласног простора је 30 дана. „Свако може да изабере подручје на коме жели да пласира своје плакате – уколико је реч о појединим или свим поштама на територији само једне радне јединице, уговор се склапа са том РЈ, а уколико је у питању рекламирање у више регија Предузећа, уговор се склапа са Дирекцијом за услуге”, објашњава Милољуб Шолајић, шеф Службе за продају услуга, додајући


БЕЛЕЖИМО

Кад порастем, бићу поштар Да је занимање поштоноше било и остало атрактивно и примамљиво, потврђује и фотографија шестогодишњег Немање Марковића, који је одлучио да се за маскенбал у свом обданишту преруши у поштара. Као што видите, опремљен по последњој поштанској моди, пословно озбиљан и експедитиван, решава проблеме на рејону! После веселе маскараде, Немања је одлучио да оде право у праву пошту. Запослени у сјеничком поштанском колективу са симпатијама су дочекали будућег колегу. Н. М.


Да би се стекла права слика о оправданости избора ове врсте оглашавања, важно је и слово статистике: ако имамо 2.700.000 домаћинстава, бар једном месечно неко из породице дође у пошту да би измирио рачуне, и ако томе додамо кориснике пензија, који долазе два пута у месецу, плус власнике текућих рачуна и све оне који су у пошти ради слања писама и пакета, добијамо рачуницу да месечно

Будите виђени


На листи корисника пословног оглашавања у поштама до сада су најчешће били произвођачи пића, хране и козметике, осигуравајућа друштва, ауто-куће, школе страних језика, плесни студији и слично. Занимљиво је да је један од корисника и „Б-92” а. д., иако, као велика и позната медијска кућа, има сопствене потенцијале оглашавања.

Милољуб Шолајић кају да буду услужени, пажњу ће им сигурно привући плакати, што је и начин да се сазна за разне понуде.

да су корисницима за ову услугу на располагању 92 поште у целој Србији, односно укупно 914 плакатних места. Када је реч о ценама појединачног плакатирања (закуп једног плакатног места одређеног формата у пошти по корисниковом избору), рачунајући и пореске обавезе, оне износе: за највећи плакат – 1.555 динара, за средњи – 1.128 и за најмањи 778 динара. Међутим, примамљива је и понуда пакет-плакатирања у поштама – што значи закуп једног плакатног места у више одабраних пошта. Пакети подразумевају шест, 20, 40 или 67 пошта, а цене су: за највеће плакате Б1 – 8.748, 16.330, 23.717 и 42.768; за средње Б2 – 6,610, 13025, 17.107 и 31.493; и за најмање Б3 – 4,471, 9.798, 10,300 и 21.384. Милољуб Шолајић каже да би смелијом пропагандном активношћу ова услуга била чешће коришћена: „Тражња може да расте само ако корисник зна шта то Пошта заправо нуди. И овде треба поновити праксу која је примењена и у представљању директне поште – не чекати корисника, већ кренути ка њему. Зато у овој години бележимо 27,5 милиона адресованих и неадресованих директних писама.” Осим ове врсте оглашавања, Пошта се озбиљно припрема да понуди продају огласног простора у шалтер салама – на дисплејима, на плазма и обичним екранима, на подовима – као и могућности за џамбо-графику на ПТТ објектима, оглашавање на доставним возилима и слично.

Синдикати НА КРАЈУ ГОДИНЕ: АЛЕКСАНДАР ПАВЛОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ПТТ СРБИЈЕ:

Упркос свему – успешна година


О


26

најактуелнијим збивањима у Предузећу разговарамо са Александром Павловићем, челником Синдиката ПТТ Србије. У овај години је Синдикат ПТТ Србије суочио се са многим искушењима. Како оцењујете рад Синдиката у 2004? Са којим тешкоћама сте се сусретали и на којим пољима је, по вашем мишљењу, остварен успех, а где не? – Година иза нас је била изузетно тешка и пуно ломова – промењена је цела влада, ресорни министар, генерални директор Предузећа, али једно није промењено: држава и даље нема концепцију и виђење како треба да изгледа нова пошта. Оно у шта сам сигуран, а везано је за Синдикат, јесте да резултати никада не могу да буду адекватни труду који је уложен да се до њих дође. Зато на приметили смо да постоји велико интепитање да ли сам задовољан могу да од- ресовање међу запосленима, под услоговорим да јесам, али ако ме питате да вом да се то уради као у Телекому. Три ли смо урадили све што је требало, онда четвртине људи који су учествовали у је одговор не. Успех смо сигурно оства- анкети изјаснили су се повољно о тој рили, мада некоме можда не изгледа та- идеји. О детаљима још нисмо званичко, али ако се има у виду и ситуација у но разговарали, али сигурно је да неокружењу, притисак међународне зајед- ћемо дозволити да се усвоји било шта нице, неразумевање Владе Србије око што би вређало достојанство наших радника. одобравања повећања це„Чињеница је да на, кашњење новог зако Било је предвиђено на о пошти, мислим да радимо добро, да су да плате запослених у се није могло више. запослени одговорни, Пошти Србије порасту Како ће тећи про- да посла има, али и да ове године у складу са процес реструктурирања у сви желимо да будемо јектованом стопом инПредузећу и какве ће бити адекватно плаћени. флације. Она ће, према активности Синдиката прорачунима стручњаПТТ Србије у заштити Минимум који можемо ка, у 2004. години пребазапослених од евентуалне да прихватимо је да цити 12 одсто, а плате појаве вишка радне снаге? у току године плата радника ПТТ-а порасле Шта је са предлогом о до- контролисано расте, али су само 5,6 процената. бровољном одласку раднида буде мања – са тим не Да ли је Синдикат ПТТ ка Поште у пензију или Србије могао да се избомогу да се помирим!” из Предузећа? ри за више? – У процес реструктурирања се ко– Плате иду онако како иду... Триначно кренуло и морам да признам да смо га се у почетку плашили, па смо буч- наесту плату сматрам нашим успехом, но реаговали на сваки помен те речи, а неуспехом то што смо од министра али, са ове дистанце, мислим да се свест финансија добили обећања да ће зараљуди променила и да смо сви схватили де расти у складу са овогодишњом инда у тај посао морамо да уђемо. Међу- флацијом, која је требало да буде 8,5 тим, то мора да буде реструктурирање одсто, а тих 8,5 посто смо наводно доу смислу модернизовања поштанског били, али знамо како: не на децембарску система, а не распродаја Предузећа на плату, него на просек из 2003. године! Инсистирам на принципу да желимо мала врата. Што се тиче добровољног одласка да уважимо све објективне околности, из Предузећа, у неформалним анкетама али да се обећања министра испуне.

Чак и 3-4 посто би нам одговарало да изгурамо неке ствари у систематизацији – повећање плата запосленима у производњи кроз нове коефицијенте. Што се 2005. године тиче, сви знамо да ће она бити тешка, да нам клуб поверилаца условљава отпис дуга али да раст јавне потрошње мора да се контролише. Чињеница је да радимо добро, да су запослени одговорни, да посла има, али да сви желимо да будемо адекватно плаћени. Минимум који можемо да прихватимо је да у току године плата контролисано расте, али да буде мања – са тим не могу да се помирим!” Зашто је „запело” у раду Конфедерације слободних синдиката? – Има доста разлога за то – оправданих и неоправданих, објективних и субјективних, а ја сам у име овог синдиката заинтересован да Конфедерација заживи јер је то сјајна идеја. „Играчи” у том тиму су изузетно јаки појединци и, после доста лутања, дошли смо у својеврстан вакуум, али мислим да ће ствари морати врло брзо да се решавају и очекујем да се скупштина сазове крајем јануара. Ако Конфедерација у најкраћем року не заживи онако како смо планирали, онда ћемо морати да предузмемо нову иницијативу, јер је једна сјајна идеја прилично девалвирана. Ваша порука чланству пред празнике? – У наредној години очекује нас процес реструктурирања Предузећа и ми ћемо инсистирати да се паре од приватизације делова који се издвајају из система врате у ПТТ и да се искористе за инвестиције и за социјални програм. Што се плата тиче, наша иницијатива за повећање масе постоји, нећемо ићи главом кроза зид, али ћемо тражити заштиту свих наших права. Желим свим запосленима сваку срећу и добро здравље у 2005. години! Желим да свако да допринос онолико колико може. Морамо да будемо свесни да ћемо бити јаки у односима према држави и послодавцу тачно онолико колико нам је јака база и колико она жели да се активно укључи у процесе од којих сви ми зависимо у будућности.

Владан Ђаковачки

Синдикати НА КРАЈУ ГОДИНЕ: СНЕЖАНА МАРКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАТА ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА” – „НЕЗАВИСНОСТ”

Много смо радили и доста урадили „Сигурна сам да ћемо се проблемом ниских зарада у ПТТ систему позабавити одмах после празника, али, с друге стране, чини ми се да се у наредном периоду ништа револуционарно поводом тог питањa неће десити, јер ће маса за плате и даље бити замрзнута, а Министарство финансија сматра да је једини начин да се лични дохоци у Пошти повећају – смањење броја запослених”

„Б

Владан Ђаковачки


Србије није одговарало да нам зараде порасту пред крај године, али смо, с друге стране, изузетно лако добили одобрење за исплату зараде из процењене добити, тако да ми се чини да је ту Влада направила компромис сама са собом. Сигурна сам да ћемо се проблемом ниских зарада у ПТТ систему позабавити одмах после празника, али, с друге стране, чини ми се да се у наредном периоду ништа револуционарно поводом тог питања неће десити, јер ће маса за плате и даље бити замрзнута, а Министарство финансија сматра да је једини начин да се лични дохоци у Пошти повећају – смањење броја запослених. Желим да напоменем и да је исплата тринаесте плате заслуга нашег генералног директора, кога смо ми само подстакли да смисли начин како да олакша тежак материјални положај наших радника. Како тече акција стимулисања добровољног одласка запослених у пензију или из Предузећа? – Према речима генералног директора Поште Србије, републичка влада очекује да Предузеће у 2005. години смањи број запослених за 1.304. Синдикат „Независност” је предложио генералном директору да се, као један од начина решавање овог проблема, оформи фонд за стимули-

сање добровољног одласка из Предузећа уз одговарајућу новчану надокнаду, што је он и прихватио. Уколико обезбедимо довољно средстава за тај фонд, а надам се да хоћемо, према подацима којима сада располажемо, из ПТТ-а би у 2005. години отишло више од 1.500 запослених, наравно, на добровољној бази. Који ће бити основни правци деловања Синдиката ПТТ Србије у наредној години? – Главни правци ће нам свакако бити: борба за остваривање права на поделу бесплатних акција, решавање проблема приликом процеса реструктурирања Предузећа, рад на стимулисању добровољног одласка из Поште Србије, систематизација радних места како би се дало на значају радницима у технологији... Ваша порука чланству пред новогодишње и божићне празнике? – Волела бих да могу чланству да поручим да нас следеће године очекују лепши дани, веће зараде и бољитак у сваком погледу. Нажалост, то не могу да обећам, односно могу, али не желим, и то из простог разлога што то није истина и што су то „бајке за децу”, а ми смо ипак озбиљни и зрели људи. Реално је очекивати да се заједничким снагама, разумно, без емоција, суочимо са, нажалост, веома тешким временима и ломовима који нас очекују. Чланству, као и свим запосленима, желим да поручим да више него икад воде рачуна о свом предузећу, да чувају његову имовину и углед, без обзира на материјалну мотивисаност, јер само тако можемо очекивати боље дане и на тај начин ћемо вратити углед и достојанство ПТТу и сваком нашем раднику, а синдикат ће бити увек ту да сваком појединцу помогне и подржи га да се избори са новонасталом ситуацијом и да је превазиђе. Свим члановима Синдиката, њиховим породицама, као и осталим запосленим радницима, честитам новогодишње и божићне празнике. Желим им пуно среће, здравља и пара, а нама берићетну синдикалну пословну годину, којом ћемо поставити чврст темељ за све оне следеће године у којима очекујемо боље дане за све нас!


ројни су проблеми са којима се суочавамо – имамо велики број запослених у Предузећу, ограничена нам је маса за зараде, држава нам не дозвољава повећање цена поштанских услуга, мада су нам трошкови све већи због других поскупљења (гориво, на пример)”, каже председник Синдиката ПТТ радника „Независност” Снежана Марковић на почетку разговора, додајући да очекује да ће у најскорије време те тешкоће бити разрешене, само је потребно мало стрпљења запослених у Пошти Србије. У овој години Синдикат ПТТ радника „Независност” имао је много активности: борба за нови колективни уговор, почетак реструктурирања Предузећа, иницијатива за добровољни одлазак запослених у пензију... Како Ви оцењујете рад Синдиката у 2004. години и где је, по Вашем мишљењу, остварен успех, а где није? – Разлози за незадовољство могу се увек наћи, и шта год се се урадило, биће оних који су незадовољни. Знам да смо заиста много радили и лично сам задовољна радом синдиката „Независност”. Потписан је КУ, активно се ради на изради нове систематизације којом ће се дати већи значај радницима у технологији, започели смо битку за акције, повећани су приходи услуга, смањен ниво задужености. Зараде су реално пале у односу на прошлу годину и то је чињеница са којом се сусрећемо и коју покушавамо да доведемо у неке реалне оквире. Било је предвиђено да плате запослених у Пошти Србије порасту ове године у складу са пројектованом стопом инфлације од 8,5 процената. Инфлација ће, према прорачунима стручњака, у 2004. прећи 12 одсто, а плате радника ПТТ-а порасле су само 5,6 процената. Да ли је Синдикат ПТТ „Независност” могао да се избори за више? – Максимум сигурно нисмо постигли и веома сам незадовољна због тога. Мислим да није у реду да нам зараде у 2004. години реално буду смањене, мада смо ми инсистирали да нам Министарство финансија одобри повећање у складу са растом инфлације. Чини ми се да Влади

Синдикати СВИ СИНДИКАТИ У ПОШТИ И ТЕЛЕКОМУ КОНАЧНО ПОСТИГЛИ СПОРАЗУМ

Уместо Конзорцијума – Савет П

осле вишенедељног преговарања, сви синдикати Поште и Телекома потписали су 26. новембра споразум о формирању Савета који ће се борити за право садашњих и бивших радника ова два предузећа на бесплатне акције. Спора зум су потписали Синдикат ПТТ Србија, Синдикат ЈП ПТТ саобраћаја „Србија” – „Независност”, Јединствени синдикат Телекома Србије, Синдикат Телекома „Србија”, Синдикат „Телеком Србија” а. д. – „Независност”, Нови синдикат Телеком, Републички

одбор Удружења пензионера ПТТ саобраћаја Србије и Синдикат пензионера поште и телекомуникација Србије.

Први састанак са пословодствима Поште и Телекома чланови Савета имали су 1. децембра.

ДЕЛЕГАЦИЈА СИНДИКАТА ПТТ РАДНИКА „НЕЗАВИСНОСТ” НА СЕМИНАРУ У НЕМАЧКОЈ

Драгоцена искуства Делегација Синдиката ПТТ радника „Независност” била је на тродневном семинару у Немачкој, у граду Бингену, у организацији немачког синдиката „Верди”. У делегацији су били Снежана Марковић, председник Синдиката „Независност” у Пошти Србије, и Милош Грабунџија, секретар Гранског синдиката саобраћаја и телекомуникација „Независност”.

ћих банака на континенту”, каже Снежана Марковић. У радном делу посете српски поштари учествовали су на семинару на коме је један део био предвиђен за презентације синдикалаца из сваке земље (учествовали су представници поштара из Аустрије, Италије, Мађарске, Словачке, Хрватске, Чешке, Пољске и СЦГ), а други за излагање проблема са којима

се суочавају у оквиру предузећа и са представницима државе. Наша делегација је, како истиче Марковићева, имала запажен наступ, представила „личну карту” Поште Србије и Синдиката „Независност” и говорила о актуелностима у ПТТ-у, разговорима у Влади Србије и у ресорном министарству. Следећи семинар биће одржан у Словачкој. Текстови: Владан Ђаковачки

ЈУБИЛЕЈ СИНДИКАТА ПОШТЕ И ТЕЛЕКОМА „НЕЗАВИСНОСТ”


Прослављена десетогодишњица


28

Првог дана посете наши синдикалци били су у седишту Немачке поште у Бону, где су могли да се упознају са радом овог гиганта који данас остварује половину својих прихода у иностранству. У предузеће ради 79.000 достављача и они покривају 39.000 домаћинстава. Немачка пошта је данас, са 70 милиона пошиљака дневно, водећи испоручилац писама у Европи. „У оквиру Немачке поште ради DHL, који поседује 75.000 возила и 420 авиона, преко којих испоручује пошиљке у више од 100 земаља. Осим тога, видели смо и како ради Пост банка, која је, са 11,8 милиона корисника, једна од воде-

Десетогодишњица постојања синдиката Поште и Телекома „Независност” свечано је обележена 11. новембра у хотелу „Зеленкада” на Златибору. Свечаности су присуствовали представници пријатељских поштанских синдиката из Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније и чланови пословодства Поште Србије. „Трудићемо се да широм отворених очију мотримо на сваки потез и пословодства и државе према Пошти и Телекому. Приоритети су нам активно учешће у процесима реструктурирања Предузећа, борба да запослени и ПТТ пензионери остваре своје легално право на власничке акције, а посебну пажњу, као и до сада, посветићемо

остварењу бољег стандарда запослених”, истакла је Снежана Марковић, председник Синдиката ПТТ радника „Независност”. На свечаној седници најзаслужнијим активистима синдиката подељене су захвалнице, а потом се у ресторану „Рујно” наставило са слављем.

Из стручног угла СТРУЧНО ВИЂЕЊЕ СУ ТРАШЊИЦЕ: ИЗБОР СА „ПОСТФЕСТА” (6)

Решење за нерентабилне поште: трансформација у уговорне М

ирјана Трифуновић је рефератом Планирање поштанске мреже у руралним подручјима, покушала да сагледа примену вишекритеријумске анализе у трансформацији нерентабилних пошта. На конкретном примеру – РЈ „Крагујевац” – коришћењем ТOPSIS методе, показала је како поуздано одредити које поште не покривају основне трошкове пословања, како по приоритетима рангирати те радне средине у саставу једне РЈ.

чући да је за одлучивање о другој, уговорној страни, локацији, доставном подручју и, уопште, о редоследу трансформисања

Помирити доступност и економичност поштанске услуге

класичних пошта у уговорне, неопходно примењивати различита научна достигнућа. Управо ту она предлаже вишекритеријумске анализе, првенствено што су једнокритеријумске оптимизације засноване на јасним математичким формулацијама задатака и примени егзактних метода у решавању, те искључују утицај доносиоца одлуке.

У РЈ „Крагујевац” пуно уговорних пошта

TOPSIS (Tehnique for Order Preference by Similarity to Ideal Sоlution) прецизније подразумева „технику за утврђивање преферентних решења на основу сличности са идеалним решењем”. При примени TOPSIS методе, за матрицу улазних података користила је 22 алтернативе и шест критеријума. Одабрани критеријуми, по којима се врши рангирање алтернативе, јесу: обим услуга, просечан приход, ред поште, број становника (сви трошковни критеријуми), а преостала два – просечан трошак и број радника – јесу бенефитни. Коначан исход гласио је: од 63 поште у РЈ испод границе рентабилитета послују 22, односно 34,92 посто, а њихов редослед је – Б. Брдо, Л. Село, Ђурђево, Дивостин, Брзан, Баре, Страгари, Корман, Бања, Белосавце, Орашац, Јеловик, Г. Трнава, Лужнице, Чумић, Губеревац, Забојница, Топоница, Гружа, Десимировац, Бадњевац и Стојник.

Сарадњу понудити прво ПТТ радницима Трифуновићева у раду посебну пажњу посвећује и ефектима трансформације. Тако истиче да, уколико нека пошта има


Поштанску мрежу крагујевачке РЈ чине 63 поште (у општинама Крагујевац, Аранђеловац, Топола, Лапово и Кнић), Поштански центар и Аутогаража. У просеку, на једну пошту долази 5.970 становника. Ова РЈ има 115 шалтера, а пошиљке се прикупљају и посредством 235 ковчежића. Доставно подручје је подељено на 183 рејона, од којих су 102 уже доставе, 73 шире, два ТТ и кеш експрес, и шест рејона специјализоване доставе. У експлоатацији је и 496 преградака и 11 депоа. За пренос пошиљка користи се 19 путничких и 13 теретних возила. Поред класичних, у овој РЈ функционише и 12 уговорних пошта, као и два уговорна и три издвојена шалтера. Прва уговорна пошта отворена је 1996, а последња у јануару ове године – три су наста-

ТOPSIS метода


Наша саговорница објашњава да није случајно што се определила баш за ову, све актуелнију „поштанску” тему – како ускладити квалитетно и исплативо услуживање. „Током приправничког стажа упознала сам цео технолошки процес. Тад сам имала и конкретан задатак – решење дислокације ПЦ у Лапово. Да бих снимила ситуацију у РЈ и прикупила обиље потребних података, обишла сам сваку пошту, упознала њихова пословања, раднике, па и кориснике. Тако сам поступно стекла целовиту слику о крагујевачкој РЈ. Тај елаборат био је основа мојих даљих интересовања, јер желела сам да дођем до конкретног модела за мерење профитабилности малих пошта, како их рангирати и како уопште планирати поштанску мрежу.” У досадашњој пракси, као решење проблема пошта које не покривају своје трошкове, рађене су наменске анализе о повећању постојећих или увођењу нових услуга. Неке поште су задржале организациони облик, али је смањен број радника. Ако ове мере не би уродиле плодом, следио би предлог за реорганизацију или укидање. „Ми морамо узети у обзир оправдане приговоре грађана да у овом моменту на одређеним подручјима мрежа није довољно развијена. Како је отварање нових пошта озбиљан инвестициони подухват, експлоатациони критеријуми доминирају над корисничким. Помирење ових, наизглед опречних захтева јесте у оријентацији на економичније облике – покретна пошта, издвојени шалтер, уговорна пошта и уговорни шалтер”, наводи Мирјана исти-

ле трансформацијом бивших класичних пошта, а девет њих – као новоотворене. РЈ „Крагујевац” је, заправо, по броју уговорних пошта на свом подручју међу првима у Предузећу. Оне су се у тој средини показале као најисплативије решење при трансформацији непрофитабилних пошта, чиме не губе ни Пошта ни корисници. Овај вид организације рада подразумева сарадњу са правним лицима, са којима се склапају уговори о заједничком пословању у пружању поштанских услуга. Пошта за рад уговорних пошта нема никаквих расхода, а профит се дели по дефинисаном проценту. Тако, у прошлој години у РЈ „Крагујевац”, уговорне поште у укупној добити учествују са 2,12 посто, иако чине 7,56 посто од броја пошта. Такође, оне су приходовале око 6,3 милиона динара, од чега је РЈ припало око 4,5 милиона.

Из стручног угла



30

мале губитке, или их нема сваког месеца, њен рад треба пратити и задражати организациону форму – ако има позитивних назнака. Тамо где је неопходна реорганизација, најпре треба прерасподелити радно време – управник половину времена иде на доставу, те пошта смањује расходе за износ плате једног достављача. Истина, исти трошкови прелили би се у неку другу пошту где би прешао достављач, те би расходи РЈ за плате запослених остали исти (у РЈ „Крагујевац” они чине 70 посто од укупних трошкова). Негде је довољна трансформација у уговорну пошту само дела доставног подручја. Смањење једног достављача, као решење рентабилности појединих пошта, у директној је вези са новим роковима уручења, прописаних Општим условима (неки доставни рејони не морају се опслуживати свакодневно). Код пошта које стално послују негативно предлаже се целокупна трансформација у уговорну. Да тај корак има економског оправдања показују крагујевачке уговорне поште – од 12 таквих, за пример могу да послуже поште које послују у Буковику, Маршићу, Раниловићу и Малим Пчелицама. Међутим, и тада остаје проблем истог броја радника и висине расхода на нивоу РЈ. При том, треба имати у виду да је за људе из пошта које послују с губитком компликовано пронаћи адекватна места, с обзиром на то да су углавном са трећим степеном стручне спреме и са неколико година до пензије. Зато Мирјана препоручује да се, при отварању уговорних пошта, сарадња најпре понуди људима који већ раде у тим поштама, уз указивање на приход и расход, као и могућност технолошког вишка. Исту шансу треба дати радницима РЈ „Приштина” и осталим заинтересованим „поштарима” из РЈ. Тек пошто се исцрпу ове опције, треба ићи на закључивање уговора са трећим лицима. Искуство са заступницима уговорних пошта говори да је најприхватљивије да то буду власници трговинских, занатских и угоститељских објеката на атрактивним локацијама. Они коректно обављају поштанску делатност, обезбеђујући од провизије допунски приход. Такође, уколико ПТТ радници прихвате уговор, треба им омогућити неке погодности попут франшизе на одређено време (нпр. до одласка у пензију); кредита за обављање неке друге делатности (шанса за додатну зараду и за упослење чланова породице); одговарајуће провизијe (најмање у висини плате на старом радном месту); коришћења пословног простора без надокнаде, уз регулисање комуналних трошкова, као и могућност каснијег откупа под повољним услови-

ма и сл. Ове погодности нису само додатни мотив и интерес за ПТТ радника који закључује уговор, већ и за Пошту – смањује се број радника, елеминишу трошкови одржавања објекта или плаћања пореза на имовину, а опет, остварује се редовни приходи. Предлози за организовање поштанске мреже, који су предмет рада Мирјане

Трифуновић, јесу једно виђење решавања непрофитабилних пошта у крагујевачкој РЈ, али се могу искористити и у другим радним срединама Предузећа. Њихова основна предност је што нуде и најхуманије решење за проблем евентуалног технолошког вишка. Приредила: Н. Маринковић

ИСПИТИВАЊЕ СТАВОВА КОРИСНИКА УСЛУГА ПОШТЕ СРБИЈЕ

Потребна интензивнија промоција Директни интервју према осмишљеном упитнику био је основни инструмент истраживања ставова будућих и потенцијалних корисника о услугама Поште Србије. Анкетирање грађана и бизнис корисника из Београда, Новог Сада и Ниша обављено од 20. септембра до 29 октобра, а резултати су обрађени током новембра. „Основни циљ био је да се провери информисаност наших корисника о ПТТ услугама, да ли су задовољни квалитетом, и да се сак упе предлози и сугестије за унапређење појединих сервиса”, каже мр Предраг Ристић, шеф Службе за истраживање и планирање маркетинга. Та служба је, у сарадњи са координаторима из београдских РЈ, РЈ „Нови Сад” и РЈ „Ниш”, успешно спровела овај опсежни и захтевни посао. Просечна оцена коју је Пошта, као јавни сервис, добила од бизнис корисника је 3,99 (скала од 1 до 5). Испитано их је 99, и то 56 београдских, 22 из Новог Сада и 21 из Ниша. Две трећине испитаних су намерни узорак, јер су испитивана предузећа и установе с којима Пошта има уговор, а преостала трећина је случајни узорак, односно оне фирме које немају уговор о пословној сарадњи.

Лоша обавештеност Приликом посета предузећима и установама уочено је да су упознате само са малим бројем услуга Поште. Знају углавном за сет традиционалних поштанских услуга, док, примера ради, никада нису чули за изнајмљивање огласног простора (93,94 посто), услуге CePP-a (95,96), услуге Бизнис сервиса (94,95), поштанску шпедицију (92,93) и слично. Као лимитирајући фактор велики корисници истичу и дуготрајне процедуре при закључивању уговора са Поштом. Анкетни тим истиче потребу да се овај проблем реши (нпр. типски уговори за поједине услуге), јер он „дословно кочи нашу активност и, слободно се може рећи, анулира резултате промотивних и свих осталих активности око продаје наших производа и услуга.”

Када је реч о нама тако важним бизнис корисницима, мора се водити рачуна и о великој разлици у привредној активности од региона до региона, а самим тим и различитој к уповној моћи и платежној способности. Тим закључује да би „требало диференцирано поставити количинске попусте за бизнис кориснике у различитим регијама”. Иначе, око 62 посто испитаника мисли да су цене услуга одговарајуће, али је, на пример, примећено да директна пошта својом ценом дестимулише бизнис кориснике, и поред њихове очигледне жеље да се користе овим сервисом. Ипак, 81,82 посто има поверење у Пошту као предузеће, а просечна оцена којом су вредновали љубазност ПТТ радника на првој линији услуживања је 4,09.

Комисиона продаја – најчешћа Међу грађанима који долазе у велике градске поште, али и средње и приградске, испитано је њих 736, од чега су 54 посто били мушкарци, а 48 посто је у старосном добу између 26 и 50 година. И у овом случају слаба је обавештеност о асортиману ПТТ услуга. Такође, може се видети да је учесталост коришћења услуга на врло ниском нивоу, изузетак је једино продаја комисионих производа, услуга коју стално или повремено користи више од 65% испитаника. Комисиона продаја је највише коришћена услуга Поште, али велики број испитаника је заинтересован за још богатију палету производа. Грађани су углавном задовољни квалитетом услуживања у поштама (75 посто). Љубазност шалтерских радника су оценили са 4,01, а достављача са 4,39. Пошта од грађана добила за 0,16 нижу оцену од оне коју су јој дали бизнис корисници. Међу сугестијама и предлозима анкетног тима као императиви истакнути су: поправљање квалитета, интензивнија контрола у свим фазама преноса, набавка униформи за раднике на шалтеру, дотеривање ентеријера појединих пошта, проширење асортимана комисионе продаје и слично. Н. Маринковић

Телекомуникације VoIP

Голуб je још увек на грани Т

елекомуникације (р)еволуирају готово неслућеним брзинама. Мало ко данас, у време ултрабрзих рачунара и тренутног Интернета памти још „стара добра” времена модемских „брзина” од9600 b/s, или рачунаре чији су процесори достизали неслућених 66 MHz, рецимо.

Стална је једино промена Револуција у телекомуникационом сектору одавно је већ општеприхваћена чињеница. Из дана у дан повећава се број услуга, сервиси постају све доступнији. Ипак, рекло би се да се на једном пољу – пољу класичног преноса гласа телефонским везама, ствари не мењају баш толико брзо. Наиме, још од масовног увођења мобилне телефоније, која је стотинама милиона корисника широм света омогућила да буду у покрету а увек доступни, ништа се ново и тако драматично није десило. Није?! Па и није тако. Промене су, по свему судећи, знатно крупније него што и можемо претпоставити. Ради се, наиме, о стандардизацији још једне услуге која се развила васпостављањем свемогућег и свеприсутног Интернета – преносу гласа преко овог медија, односно технологији познатијој по акрониму VoIP (глас преко Интернет протокола). Интернет је одувек и био мултимедијална ствар. Глас, слика, подаци, све могуће врсте записа на једном месту и кроз један канал комуникације. Ипак, то с почетка и није баш штимало како треба, пре свега због недовољно развијених технологија односно ограничене пропусне моћи.

кодира у дигитални бинарни запис, као таквог га пребацује преко Интернет мреже, а у апарату саговорника поново се декодира у глас и емитује се саговорнику. Једино што сваки телефон мора да има јесте IP адреса (као и сваки корисник Интернета) односно идентификациони број у одређеној мрежи. Но, процес транспорта кроз мрежу раније је био „квака 22” – хардверски капацитети то нису могли да обављају у реалном времену, па је аудио-сигнал стизао са закашњењем, био је и слаб и често неразговетан. Данас је ситуација потпуно другачија. И не само то. Није више неопходно чак ни да физичком везом – жицом будете привезани за неки канал комуникације – Интернет или интранет, већ се све ово изводи и у (бежичној) мобилној технологији. Скупо? Не више. Захваљујући законима тржишта, демонополизацији телекомуникација и конкуренцији, цене овог сервиса постале су масовно доступне. Друга „ситница”, која такође иде у прилог овој услузи, јесте и чињеница да се разговори преко Интернета не тарифирају „по минуту”, већ се

кад је неко из вашег телефонског именика на мрежи, спреман за разговор. Затим, уз глас, истовремено можете преносити и податке. Да не говоримо о могућностима уштеде, јер се разговори између корисника у интранет мрежама не тарифирају. Педантне колеге из „Српских пошта” из Бањалуке, израчунале су, и у новинама објавиле, да би, само коришћењем VoIP телефоније у саобраћају између главних пошта у радним јединицама Републике Српске, за шта већ постоје хардверски предуслови (мрежа, рачунари), уштеде за телефонске рачуне могле да изнесу до 75.000 евра годишње. С обзиром на технолошки ниво хардвера, контрола саобраћаја је знатно лакша него у класичној телефонији, а постоји и могућност давања различитих степена овлашћења за поједине кориснике. Укратко, све исто као и у познатим рачунарским мрежама, осим што се на њеном крају уз рачунар, налази и телефон.

А где смо ту ми Теоријски, све ово лепо звучи, али је малчице друкчије у пракси. Различити произвођачи мрежне опреме, софтвера, као и различити провајдери, неминовно доводе и до неуједначеног квалитета


Данас, када је проток података преко модемске везе 600 пута шири него на почетку и мери се мегабитима, постаје беспредметна прича о хардверским недостацима. Осим тога, и поменута VoIP технологија је толико напредовала, (IP6) појефтинила и омасовила се, тако да више није неопходно имати рачунар да би се глас преносио Интернетом. Наиме на глобалном тржишту велики телефонски оператери већ нуде овај сервис

плаћају у пакету, заједно са осталим провајдерским услугама везаним за Интернет, односно, у корпорацијским мрежама ти разговори су потпуно бесплатни. Трећа предност овакве услуге је, што осим основне, преноса гласа, нуди и читав сет додатних услуга мултимедијалног садржаја које су, већ по самој својој дефиницији, везане за Интернет, па тако разни софтверски пакети за VoIP нуде, између осталих, и могућност да вас обавесте о томе


Интернет телефонирање: ко, када, како?

као комерцијалан, а увелико се већ продају класични, кућни телефонски апарати изведени у овој технологији. Како све то ради? Аудио-сигнал предајника се разбија (кодира) у IP пакетиће и усмерава преко Интернета, или пак преко неког интранета, до аудио-рецептора у којем се, поново декодира у аудио-сигнал. Теоријски, више него једноставно. Корисник прича у слушалицу телефонског апарата, који примљени звук

Телекомуникације



32

услуге – хардверска подешавања често умеју да збуне и највеће стручњаке, а о Марфијевим законитостима везаним за рачунаре да и не говоримо. Дакле, лако може да се деси да једног тренутка ствар савршено ради, а да већ у следећем добијете поруку да треба да рестартујете телефон, чега у класичној телефонији, наравно, нема. Ни законодавци, односно држава, нису баш претерано благонаклони према причању за мале новце преко Интернета, јер је класична телефонија, мобилна и фиксна, још увек веома профитабилна и за провајдере и за државу, па је тако Америчка државна комисија за телекомуникације, заједно са Конгресом, наставила да уводи нове, додатне таксе на телефонирање преко мреже. Уштеде за појединачне кориснике, дакле, све су мање и мање. Други проблем, за сада типично амерички, лежи у чињеници да је на њиховом телекомуникационом тржишту могуће селити један исти број код различитих давалаца услуга, што може да буде тежак и дуготрајан процес, а не постоји начин да вратите број уколико компанија за Интернет телефонирање, рецимо, престане да постоји, што ову технологију ипак усмерава првенствено на кориснике интранетова, дакле „локалне” разговоре у корпорацијским мрежама, што је, барем за сада, једини вид имплементације ове технологије на нашем тржишту. Ствари, ипак, нису баш тако црне ни за појединце, барем ако је судити по именима која су ушла у трку за овај сектор. HP, Zyxel, D Link, Avaya, Motorola као испоручиоци хардвера и корисничких апарата, затим чувени АТ&Т као један од водећих давалаца услуга, довољна су гаранција да ће се ствари у овом сектору ипак одвијати у жељеном правцу. Поготову ако се узме у обзир и чињеница да се на тржишту појављује све више хибридних телекомуникационих уређаја (телефона) који имају могућност да раде како са GSM мрежама, тако и са бежичним WiFi мрежама за комуникацију преко Интернета, којих је из дана у дан све више и више у комерцијалној употреби. Нама овде, где комерцијални пренос гласа преко Интернета још не постоји као јавни сервис, остаје да, за сада, целу ствар посматрамо „са трибина” и разматрамо је овако: теоријски и академски. Док наше телекомуникационо тржиште не доживи да и ова услуга угледа светлост дана, ми ћемо, по оној народној „Боље врабац у руци, него голуб на грани”, навијати за најављене Телекомове пројекте који предвиђају потпуну дигитализацију телефонске мреже у Србији. А. Деспотовић

УСПЕШНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ЦЕНТРА ЗА ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ

Банкари заинтересовани за сарадњу

„Бићемо прво јавно сертификационо тело у Србији и чекамо нестрпљиво да републичка скупштина усвоји закон о електронском потпису”, рекао мр Драган Спасић из CePP-а

П

резентација Центра за електронско пословање Поште за представнике банкарског сектора у Србији, одржана 14. децембра, привукла је изузетно велику пажњу – присуствовао јој је менаџмент двадесетак великих банака, између осталих и Меридијан банке, Рајфајзен банке, Атлас банке, Јубанке, Поштанске штедионице, Националне штедионице, Делта банке итд.

И CePP у конкуренцији Центар за електронско пословање Поште Србије представио је Сертификационо тело Поште и инфраструктуру јавних криптографских кључева (PKI) 8. децембра у Привредној комори Србије. Повод за то била је јавна презентација информатичких остварења која су ушла у ужи избор на конкурсу за награду Десети јубиларни „Дискоболос 2004”, у категорији за главну награду. Презентацију је одржао Драган Спасић из CePP-а, а присуствовао јој је и Драган Стокић, директор Центра за електронско пословање Поште.

Директор Дирекције за информационе технологије и телекомуникације Михајло Јовановић нагласио је да је ПТТ Србије у последњих годину дана постигла запажене резултате у информационо-комуникационим технологијама, а велики развој остварио је управо CePP. Све је то у склопу нове стратегије Предузећа, које жели да лепезу тради-

ционалних допуни новим, савременим услугама и да се на тај начин приближи клијентима. Мр Драган Спасић је потом представио нову услугу CePP-а – Сертификационо тело Поште и инфраструктуру јавних криптографских кључева (PKI), истичући да успех електронског пословања пре свега зависи од заштите пословних трансакција на Интернету, а PKI је предуслов за ту заштиту. „Бићемо прво јавно сертификационо тело у Србији и чекамо нестрпљиво да републичка скупштина усвоји закон о електронском потпису”, рекао је Спасић. Душан Стојановић, шеф Службе за техничку подршку у CePP-у, говорио је о услугама Контакт центра, објашњавајући да је за банкаре изузетно важно што је електронска трансакција 20–30 пута јефтинија од услуге која се пружи корисницима на шалтеру. Он је представио и три нове услуге Контакт сервиса CePP-а: Universal access number (јединствени позивни број за територију целе Републике, са јединственом тарифом за кориснике), Premium rate и Free phone number (бесплатни број за кориснике). Милкица Радуловић је, на крају презентације, упознала представнике српских банака са могућностима комерцијалног SMS-a, наводећи као три основне услуге: SMS стање на рачуну, SMS огласе и нотификације и SMS допуне. В. Ђаковачки

Репортажа ПОШТА У БАБУШНИЦИ

Понедељком увек препуна В

азда на размеђи друмова који су спајали исток са западом и север с југом, Бабушница је била и остала варош у којој су се помешали менталитети, архитектура и историја, у коју су се слили обичаји, култура и песме са све четири стране света. Слили и – остали. Ваљда зато што из ове забити, „слепог црева”, како каже Милоје Николић, управник поште, и нису имали где да оду. А и оно што је, ипак, нашло пута отишло је без повратка. Заувек. Остали су једино давно изанђали путеви да, заједно са поштом, житеље ове вароши колико-толико приближе свету. За нешто више – није било могућности.

Половина житеља – пензионери



„Нема овде живота”, каже управник Николић. „Сви одоше. И, кад оду, више се не враћају. Остају само они који су ту рођени, који за боље и не знају. A нису ни могли да знају. Што због тога што је Бабушница, затворена високим планинама у ову котлину, територијално одвојена од осталог дела земље, што због сиромаштва које им није дозволило да ’купе карту’ за нешто боље. Чињеница да су, од једва пет-шест хиљада становника, колико их, по последњем попису, данас живи у овој вароши, готово половина пензионери, најбоље одражава тужну слику овдашњег живота. Још да нема поште, били бисмо готово као у гету. Овако се, бар колико-толико чујемо са светом.” А да је пошта заиста значајан „експонат” у овом, својеврсном музеју давнопрошлог времена, најбоље се може видети понедељком, када је у Бабушници пијачни дан. „Тада је свеопште лудило”, каже Милоје. „Сва три шалтера раде до усијања. Срећом, пошта је од прошле године аутоматизована. Чини ми се да би и двоструко већа шалтер сала била претесна. Још ако се пијачни дан поклопи са исплатом пензија или наплатом телефонских рачуна... То треба видети. Слика ће вам, можда, бити јаснија ако кажем да више од деведесет одсто становника Бабушнице и околних села користи наше услуге. Он-

Пошта – одмах иза угла да можете да замислите како тога дана ди само до 14 часова, суботом до 13, радизгледа шалтер сала. А сви би хтели да но време, често, траје много дуже, чак и све послове заврше у једном дану. Разу- до првих вечерњих сати. Годишњи одмомемо их јер многи од њих живе у селима ри су, опет, прича за себе. О њима да и и по десетак километара удаљеним од Ба- не говорим. Не памтим када је неко од бушнице. Зато се и максимално трудимо шалтерских радника искористио цео одда им изађемо у сусрет. Пензије су мале мор. Само у оним ретким приликама, каа аутобуска карта и није баш јефтина. Не- да је обим посла накратко мањи, узму по два-три дана и то је све. А поштари (сва петорица) имају по два неискоришћена годишња одмора. И раде у заиста тешким условима. Нарочито је проблематична сеоска достава. Зими мопедом не могу у планину. Путеви су тешко проходни па морају пешке. Смрзавају се. Ето, прошле зиме на путу сам сусрео једног од наших поштара. Промрзао. Није могао више да пешачи. Морао сам колима да га превезем до града.” Милоје је у пошти од 1997. године. Пре тога је, каже, осамнаест година радио у Фабрици хемијских производа „Лужница”, једној од многих, њој сличних фабрика у овом крају, које су платиле данак општем привредном сивилу. „Овде је привреда ’на самрти’. Многе Задовољан месечним приходом: фабрике су, одавно, затвориле капије, па Милоје Николић, управник је и то један од разлога сумрака лужничмају они много новца да путују тамо-амо. ког краја. Некада је, у ову пошту, дневни Једва једном или два пута месечно сиђу пазар уплаћивало десетак фирми. Данас у град. А кад завеје...” – само продавница ’Агрокопа’ и понеки приватник. Али, и то нам, понекад, Поштар промрзaо у планини много значи, мада морам да признам да Када је о квалитету пословања реч, смо задовољни снабдевеношћу новцем Милоје каже да нема ниједне замерке који нам редовно стиже из Пирота”, кана рад својих колега. Свих десеторо за- же Милоје. У шалтер сали је неуобичајено тихо. послених максимално доприносе остваВаљ да зато што ће, за који минут, крај ривању прихода, који, за ову средину, и радног времена. А с њим и мрак који се, није баш мали. „Месечним приходом од око пола ми- већ полако, навлачи на врхове околних лиона динара, понајвише од наплате теле- брда. Милоје ће остати да, заједно са кофонских рачуна и исплата пензија, хтели легама, сумира данашњи учинак. А ми или не, морамо бити задовољни јер га журно натраг. У – живот! остварујемо заиста мукотрпним радом”, наставља причу Милоје. „Иако пошта раМ. Цвјетичанин

Репортажа ПОШТА 18333 ЗВОНЦЕ

А телефон понекад – ради

К


ада се од Бабушнице, варошице тридесетак километара удаљене од Пирота, узаним путем, који крстари шумом у којој, већ десетлећима, храст и буква живе ослоњени једно на друго, и на коме се, тек понегде, могу видети трагови асфалта, крене према Звоначкој Бањи и даље ка крајњем југоистоку Србије, након получасовног слалома између бројних рупа и рупчага које истрескају сваку кошчицу у телу, стиже се у смирај још једног лужничког села. Изглед овог насеља помало чудног имена Звонце, завученог у косине једног од врхова Старе планине, названог Големи стол, најсликовитије је можда описао Србислав Станковић, шалтерски радник у пошти Бабушница, рекавши да село изгледа лепо само ако се гледа из – авиона, алудирајући, ваљда, на то да је оно најлепше када је далеко од очију! Шаљиво али, нажалост, истинито.


34

На крају света Звонце је, некада, било општинска варош с преко три хиљаде становника, са школом коју је похађало више стотина ђака, месном канцеларијом, амбулантом, поштом и пругом која га је спајала с Пиротом и околним селима. Данас од свега тога није остало готово ништа. Већина становника је, одавно, отишла у потрагу за срећом. Нема више ни трага од оне ведрине црвених кровова која мами поглед с пута. У стотинак кућа, махом искривљених блатара које су давно прешле стоту, живи једва око четири стотине, највећма старих и онемоћалих душа, а у скамијама основне школе наставу слу-

ша само двадесеторо ученика. Пруга је одавно угашена па возови, у великом луку, данас обилазе ову забит. Чак је и оближња речица Јерма, уморна и задихана од борбе са тешким громадама, које су се, ко зна када, сурвале у њен кањон, код оближњег села Стрезимировци, отишла „на привремени рад” у суседну Бугарску, мада се, истини за вољу, и тамо кратко задржава, прави пијани лук и поново се враћа код нас, таман толико да на време посети манастир Поганово и бућне се у Нишаву. „Ако нисте знали како изгледа крај света, сада знате”, каже тридесетседмогодишњи Мирослав Милошев, поштар и управник поште седмог реда 18333 Звонце. „А сваким даном је све теже и горе. Имате срећу што снег још није почео да пада. Не знам како бисте дошли. Тада ни аутобуси овуда не пролазе. Не дај боже да се неко теже разболи. А овде су, углавном, старци. Млади су одавно отишли. За коју годину, ако се овако настави, неће нам ни требати аутобуси. За кога?” Мирослав је рођен у Звонцу. Живи са супругом у кући на домаку поште. Деце немају. Завршио је четврти степен угоститељске школе и неко време је, каже, ’радео’ у Словенији. Некадашњи сеоски поштар, „чика Моша”, иначе његов рођак, 1999. године, отишао је у пензију. Остало је упражњено радно место и... „Питао ме је да ли бих ја радио као поштар”, наставља причу Мирослав. „Прихватио сам понуду и, ето. Он ме запослио. Нисам се покајао. Посла, заиста, има много но шта је – ту је. Мало ми је теже јер, од јула ове године, радим и као управник. Још немам довољно рутине, новопечени сам управник, али... Временом ће се и то стећи.”

С торбом – до бугарске границе И пошта се, спољним изгледом, утопила у опште сеоско сивило. Унутра –

слика још тужнија. Један собичак, који глуми шалтер салу, у коме је једна, зачудо, савремено дизајнирана говорница, и у који може да стане једва пет-шест људи. И то само ако су добро ’спаковани’. До њега – Мирослављева канцеларија са давно заборављеним ентеријером. Један стари, расклиматани сто, ормар, сеф, ТА пећ и ништа више. „Нема”, вели, „ни мокрог чвора. Није га никада ни било. Зграда је подигнута 1956. године за потребе општинских служби. Али, како је општина одавно затворена, њихове просторије данас делимо ми, месна канцеларија, пчеларска задруга ’Маја’ и милиција из Бабушнице. Али они дођу само четвртком. Виде шта има и оду. Ето, ни за њих овде нема посла. А како би га и било кад су све старачка домаћинства. Зато нам је исплата пензија највећа ставка у укупном месечном приходу, који ретко када пређе четрнаест хиљада динара. Да није тога и наплате телефонских рачуна, не знам шта бисмо. А пошта је, овој забити, уз само три програма РТС-а, једина веза са светом. Телефони више ћуте него што звоне. А исплату радим ауторизацијом. Треба ли онда још нешто да вам кажем. Треба ли вам још нешто да схватите зашто oвде живот напросто умире.” Разговор, накратко, прекида звоњава телефона. „Ради”, вели Мирослав, и подиже слушалицу. Неко ша ље телеграм. Мирослав уредно пише текст. „Биће”, каже, „послат.” Позива нас да пођемо на кафу. Нажалост, времена за тако нешто није било. А и не знамо где бисмо је попили. Кафану у селу нисмо видели. Једино ако је не кува његов брат у оближњој продавници, у којој, како Мирослав каже, њих неколицина, готово сваке вечери, седе и, уз покоју мученицу, ћаскају до дубоко у ноћ. То им је једина разонода. Али, и за тако нешто за нас је било већ исувише касно. Лако је Мирославу. Њему се раздаљина до куће мери корацима. А нама. Београд, из ове недођије, изгледа тако далеко. М. Цвјетичанин

Архитектура поштанских здања

ПОШТА У СУБОТИЦИ

Дело архитекте занесеног ренесансом „Ш

Приземни прозорски отвори су лучни, са троугаоним тимпанонима и теку у низу, баш као и спратни, који су правоугаони и са лучним натпрозорницима и у којима се налази пластична декорација у облику шкољке. Натпрозорници централних отвора су са стилизованим волутама које носе стилски обликовану људску главу. Дуж поткровног венца постављене су конзолице а двоводни кров је покривен бибер-црепом. Занимљиво је да се, приликом креације изгледа поштанске зграде, тада тридесетогодишњи Мачковић није много двоумио у погледу њеног стилског изгледа јер је био занесен ренесансним стилом градње а ренесанса је, у то време, била омиљена међу Суботичанима. Идеал му је био чувени неоренесансни градитељ Палади, по чијем је узору и прављена њена монументална фасада. Изградњом поште обележен је почетак интензивне градње и формирања данашњег изгледа градског језгра Суботице. У згради је данас седиште дирекције РЈ поштанског саобраћаја „Суботица”. М. Цвјетичанин


и Суботице, водили до Темишвара, котрљале таљиге са воловском запрегом, које су носиле писма и пакете, поштанска служба у овом севернобанатском граду добија на значају тек последњих година 19. века, када се, након вишегодишњег подстанарског путешествија, коначно усељава у своју кућу, у којој се и данас налази. Према архивским подацима, до којих смо дошли захваљујући несебичној предусретљивости Драгана Ћирића, главног референта за поштански саобраћај у РЈ „Суботица”, ово поштанско здање некада је било најамна палата др Адолфа Вилхајма, изграђена у стилу еклектике, са декоративном архитектуром неоренесансне пластике. Њен ентеријер је мењан у више наврата, последњи пут 1984. године када је урађена рестаурација фасаде, али је задржан њен првобитни изглед, са чеоним порталом који се налази на углу зграде, дрвеном капијом изнад које је балкон са декоративном балустрадом од кованог гвожђа и пластичном декорацијом која је концентрисана у тимпанонским пољима на декоративним конзолицама.


етња” по архитектури поштанских здања одвела нас је, овога пута, до Суботице, града богате историје али и архитектуре, града у коме готово свака улица представља праву малу енциклопедију историје а безмало свака кућа чува од заборава причу о једном времену, успомену на људе тог времена, мало знане неимаре, градитеље тих дуговечних лепотица, које су остале да трају и шепуре се пред радозналим погледима оних који застану или само у пролазу осете њихову заводничку моћ. Једна од тих безвремених лепотица свакако је и зграда суботичке поште, на углу улица Максима Горког, Иве Лоле Рибара и Првомајске, изграђена давне, 1896. године, по пројекту Титуса Мачковића, архитекте, тада познатог градског инжењера, грађевинског предузимача, произвођача опеке и познатих „клинкера” – жутих ковкица за градски коловоз. Иако поштански саобраћај у Суботици има традицију која сеже дубоко у прошлост, много година пре изградње ове зграде, јер су се и пре проглашења Суботице слободним краљевским градом (1779. год.), прашњавим путевима који су од Сегедина, преко Кањиже

Са свих страна РЈ „ЈАГОДИНА”

АЗБУЧНИК КОРПОРАТИВНЕ КУЛТУРЕ

Гас уместо бензина Д

а у пракси увек постоје могућности додатне уштеде, показује и иницијатива јагодинске РЈ. Наиме, они су ових дана сумирали ефекте коришћење гаса као алтернативног горива за службена возила. Експериментално, у „ладу ниву”, која служи за прикупљање пазара, уграђен је наменски уређај за гас, стране производње, атестиран, а који, према првим проценама, може да се отплати за непуна два месеца експлоатације. „Само ово возило сваког месеца би донело уштеду нашој радној јединици између пет и десет хиљада динара. Значајни ефекти постигли би се када би се и за погон осталих службених возила уместо бензина користио гас, а на првом месту код блиндираних „лада”, које троше око

25 литара на сто километара, односно дупло више од обичних. Код њих би се гасни уређај отплатио за непун месец”, каже Милан Поповић, директор РЈ „Јагодина”, додајући да уграђивање ових уређаја за власнике приватних аутомобила одавно није непознаница, али јесте за пословне средине попут јавних предузећа. На основу извештаја јагодинске РЈ о ефектима уштеде, очекује се препорука Дирекције за поштанску мрежу да се гас употребљава као алтернатива бензину за возила у читавом Предузећу. Тим пре, што се, на основу садашњег односа цена бензина и плина, у старту штеди око 50 посто – литар плина кошта око 30, а бензина, после најновијег поскупљења, 63,20 динара. Н. М.

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА ПТТ САОБРАЋАЈА СРБИЈЕ


За јединствено удружење


36

Републички одбор Удружења ПТТ пензионера на трећој овогодишњој седници разматрао је актуелна питања из домена финансирања рада Удружења, доношења финансијског плана и наплате чланарине, као и остваривања права на акције. Споразум који су потписали синдикати у ЈП ПТТ „Србија” и „Телеком Србија” а. д., а који се тиче формирања Савета ради остваривања права на акције у преду-

зећима ПТТ система, прихватили су и пензионери. Републички одбор прихватио је и иницијативу београдске подружнице ПТТ пензионера за формирање јединствене републичке организације ПТТ пензионера, па је за председника Иницијативног одбора изабран Живота Драгојловић, ПТТ пензионер из Ваљева. А. Д.

АМАТЕРИ СВОМЕ ГРАДУ

Две награде „Ђоки Павловићу” КУД „Ђока Павловић” је на наградном фестивалу „Аматери своме граду” освојио два вредна признања. Етно-група је у категорији мешовитих група певача добила другу награду за интерпретацију песама „Приони момо” и „Волим Грмеч”, а трећа награда у категорији нових кореографија припала је играма из Студенице „Опанчар девојчар”. Ову кореографско

освежење на фолклорном репертоару КУД-а ПТТ система Србије осмислио је Дејан Миладиновић Звечанац, а музички уобличио Зоран Караниколић. Иначе, Друштво 2004. завршава великим новогодишњим концертом – 29. децембра у Дому културе „Вук Караџић”. Н. М.

Решавање Ако се добро процене могући поступци супарника, стиче се значајна предност у сукобу. Упознавање супарника, разумевање његових потреба, интереса и вредности, односно тражење његове слабе тачке, може бити основа за изналажење решења, али се не препоручује пошто не доприноси продуктивној комуникацији. Расправа је незаобилазан корак да би се дошло до решења, мада понекад може и да појача конфликт. За објективну расправу неопходна је спремност за слушање и разумевање позиције ривала. Претња и присила често се користе, али ретко разрешавају сукоб. Најчешће их примењује страна која мисли да је јача. Међутим, претња може да изазове и контрапретњу, чиме се конфликт заоштрава. Ако се и постигне неко решење, привремено је, јер страна присиљена да попусти не може бити потпуно и коначно задовољна. Удруживање појединаца или група, да би се ојачала позиција, јесте метод коалиције. Обично се слабији ривали удружују против јачих и те коалиције су кратког века. Када се сукоб антагонистичких актера тешко може превазићи, уводи се судија. Он мора бити неутралан, како би објективно сагледао узрок сукоба и стварне позиције обе стране. Ангажовање објективног арбитара често се примењује ако се стручњаци споре око својих виђења пројекта, те он „вага” шта фирми доноси један а шта други предлог. Метод надређених циљева примењује се ако супарничке стране деле непомирљиви интереси. Тада се налазе заједнички интереси, који су изнад интереса обе групе, а поклапају се са основним циљевима организације. Компромис подразумева споразум око међусобних уступака. Он је заправо највиши цивилизацијски домет у решавању конфликта и за његово прихватање је потребна зрелост и спремност да се не фиксирамо на своје егоистичне интересе, већ да водимо рачуна и о интересима других. Компромисом обе стране нешто губе, али нешто и добијају. Наравно, јача страна у конфликту теже пристаје на компромис. ...и управљање конфликтима Међутим, конфликти не морају по сваку цену да се спречавају или сузбијају, довољно је управљати њима – одржавати

Са свихКултура страна (2)

конфликата... их на оптималном нивоу, не допустити да постану деструктивни, већ да представљају почетак решавања проблема. Управљање конфликтима најчешће је у рукама менаџера, који предузима одређене мере водећи рачуна о ублажавању осујећености и стреса, као нужним последицама конфликта. Конфронтација је подстицање изношења ставова свих страна у конфликту, ради подстицања трагања за решењем. Користи се када је конфликт у фази „апатије” – тада га менаџер, конфронтирањем „успаваних” страна, преводи у фазу вишег интензитета. Када конфликт постане сувише интензиван или прети деструктивношћу, менаџер може од појединих учесника сукоба да захтева повлачење. Како се понашати у конфликтној ситуацији У првој фази снимамо ставове и интересе супротне стране у конфликту. Ако постоје заједничке додирне тачке, настојимо да идемо на разјашњење несагласних елемената и на стицање заједничких интереса и ставова. Ако су ставови и интереси дијаметрално различити, тада убедљиво аргументујемо своју позицију. При томе се држимо основних принципа расправе без конфликата: покажи интересовање за ставове ривала (активно слушање), нападај проблем а не особу, поштуј саговорника и искажи самопоуздање.

У

београдској библиотеци „Милутин Бојић” 13. децембра представљена је збирка песама „Ни прва ни последња” Илинке Г. Вуковић. О префињеној преплетености трептаја љубави, сете и пролазности у поезији Илинке Вуковић надахнуто су говорили рецензент Ана Вукајловић, професор и драмски писац, Никола Симићевић, песник, Блажо Поповић, новинар РТВ Нови Сад, и Добри Стојановић, академски сликар и аутор идејног решења корица. Топле емоције из књиге „Ни прва ни последња” загрејале су то децембарско вече, али и озариле лица и продубиле погледе посетилаца промоције.

ЗНАЦИ ОДОБРАВАЊА Није било ни реке Ни цигана За Лорку није чуо. Кад смо скинули обућу, Весели мрави су Спремали малу гозбу, Цврчци у хору запевали, Иза облака вириле Топле сунчеве стреле У знак одобравања. Што сам се у хладној води, На бистром потоку, Уз радознале погледе Непознатог света, Понашала као жена. Илинка Г. Вуковић

Н. М.

У КЛУБУ ЗА ОДРАСЛА И СТАРА ЛИЦА У ПАНЧЕВУ

Слике Слободанке Петровић

Слободанка Петровић, члан ликовне секције ПТТ радника, изложила је 16. децембра, 30 уља на платну у Клубу за одрасла и стара лица у Панчеву. У пријатном простору Клуба публика је уживала у сликама чији мотиви заласка сунца, шуме, стогова, гнезда, слапова,

потока, пејзажа са планина и испод планина, говоре о њеним преокупацијама, жељама и лирској души. Aутор на сликама описује свој живот, своја надања и плени мирним и сталоженим бојама, топлином и благошћу. И. Г. В.


Приредила Н. Маринковић

Ни прва ни последња


Уколико једна страна намеће своје гледиште или интерес, реч је о присиљавању. Тако могу да се присиле појединци из завађеног табора да одустану од неких акција или ставова. Међутим, како је ово, као и повлачење, доста оштар поступак, који често може да наиђе и на нежељени одговор, менаџер мора да процени и упореди последице. Ублажавање је усмерено на тражење заједничких интереса сукобљених страна. Менаџер настоји да ублажи одвећ оштре ставове ривала и укаже им на истоветне интересе. Као метод управљања конфликтима примењује се и развијања интерперсоналних вештина, што подразумева обучавање и оспособљавање за дијагностиковање конфликата и предлагање њихових решења.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Филателија

Которске палате и Божић Ф

илателистичка едиција „Уметност”, објављена 15. новембра, ове године за мотив је имала чудесне которске палате. На марки од 16 динара (0,25 евра) дат је ликовни приказ палате Ломбардић из средине 18. века, која се налази у северном делу урбаног језгра Котора. На марки од 24 динара (0,35 евра), приказана је палата Пима, саграђена после великог зе мљо тре са 1667. године, док су на маркама номинала 26,20 (0,40 евра), односно 28,70 динара (0,50 евра), приказане палате Гргурина, данашња зграда Поморског музеја Црне Горе и палата Бизанти, једна од најстаријих у Котору, која се помиње још у првој

књизи которског нотара из 1337. године. Марке је ликовно обрадила Марина Калезић, академски сликар из Београда, а стручни сарадник био је Илија Лалошевић, директор Завода за заштиту споменика културе у Котору. Марке су штампане у новосадској штам па ри ји „Форум”, техником вишебојног офсета, у тиражу од 28.000 примерака, а издање прате и два коверта са жигом првога дана који носи датум 15. новембар. Продају се у нумерисаним шалтерским табацима од по 20 комада плус вињета.


ФОТО-ВЕСТ


38

У сали Музеја ЗЈПТТ 10. децембра свечано је отворена изложба икона ликовне колоније манастира Свети Прохор Пчињски и промовисано пригодно издање поштанских марака под називом „Божић”. Изложбу је отворио др Слободан Милеуснић, секретар Патријаршије и управник Музеја СПЦ. Поздрављајући окупљене, Милеуснић је похвалио упорност и истрајност ЗЈПТТ и „Југомарке”, односно ПТТ система у целини који већ пуну деценију негује традицију издавања пригодних поштанских марака посвећених највећим хришћанским пра зницима – Ус-

крсу и Божићу. Милеуснић је посебно ис такао да традиционална божићна серија марака има и екуменски карактер, с обзиром на чињеницу да се као ликовна решења на маркама јављају и религијским мотиви из других хришћанских цркава. Иконописци из ликовне колоније манастира Свети Прохор Пчињски изложили су своја дела иконописачке уметности, а да све буде у духу традиције, као и претходних година, својим умећем на харфи госте на свечаном отварању изложбе задивила је Александра Томић. А. Д.

Последње овогодишње издање пригодних поштанских марака посвећено великом хришћанском празнику – Божићу, пуштено је у оптицај 1. децембра. Подсећамо, ЗЈПТТ, „Југомарка” и Пошта Србије увели су овај леп обичај издавања божићних марака пре читаву деценију, континуирано унапређујући ликовна решења за ову едицију. У екуменском духу, од пре неколико година, као мотиви на маркама користе се и познати божићни прикази из историје осталих хришћанских цркава, али и савремена дела познатих аутора са овом тематиком. Ове године, на марки номинале 16 динара (0,25 евра), као мотив је искоришћен фрагмент фреске Василиса Ленураса из 1967. године „Рођење Христово”. На марки номинале 28,70 динара, (0,50 евра), мотив је такође фрагмент иконе „Рођење Христово”, али аутора Еремије Профете. Оба ликовна решења, уз стручну сарадњу и помоћ др Слободана Милеуснића, директора Музеја СПЦ, приредила је Марина Калезић, академски сликар из Београда, креатор марака ДП „Југомарка”. Издање, већ по традицији, прате и два FDC коверта, на којима су такође божићни мотиви, уз текст из Новог завета, Јеванђеља по Луки, који говори о Христовом рођењу. Техником вишебојног офсета, марке је штампао новосадски „Форум” у тиражу од 500.000 за номиналу од 16 динара, односно 100.000 за марку номинале 28,70 динара (табаци нумерисани). Марке се продају у шалтерским табацима од по 25 комада. А. Д.

Забава

А Ф О (К)Р И З М И

БЕЛЕШКЕ С РУБА

Полиција је претукла случајног пролазника. Није хтео да се разиђе. Дејан Милојевић

Окрвављене руке перу се испирањем мозга.

Драган Мировић

Дуга је рука правне државе. До сваког џепа досеже. Момчило Михајловић

УКРШТЕНЕ РЕЧИ 1

2

3

4

5

6

11 14 16

18 22

23

27

19

28

32

12

8

24 29

30

44

25

34

36

41

10

13

20

9

15

33

17

39

43

7

37

21

26 31

35

38

40

Срећно ново лето, две хиљаде пето! Eто тако, мили моји, још једно старо скончава се лето и наступа ново, две хиљаде пето. Срећно вам било, остварило вам се све што најлепше пожелети се може, помози Боже! Ми поштари, и млади и стари, и хитре поштарке, желимо да нам часно пословодство тринаесту намакне плату – као лични поздрав поштанском занату! Министри Млађан и Веља из српске владе рекли: Заслужили су поштари, и нек им се тринаеста даде кад већ добро раде! О томе откуд да се створи толико пара – треба руководство да се стара од поштара! Е, па ми сад чекамо да нам уплате макар једну за припомоћ рату. У супротном, жалићемо се Синдикату! Ето, деца, која имају од десет година мање, опет се дала у писање и цртање! Акција ПТТ Србије „Пиши Деда Мразу”, док ово пишем, ушла је у завршну фазу! Конкурс је, као и увек, био врло, врло јак, а Деда Мраз, као што знате, за нај-писма спремио је дарова пун џак! О томе ко је побрао награде прве, друге и треће, и остале (јер у џаку увек нешто преостане!) и ко је имао највише среће, читајте у наредноме броју, све има страницу своју! Уз овај текст, ради шале, као додатак, прилажем стихове Рајка Нога – за поштарчиће мале. Поштар Васа друмом клима, у торби му свега има. Е, ако је неко Деда Мраз стварни, а не кварни, синдикални, то је онда Васа поштар из књиге „Лаке приче из тешке торбе поштара Васе” новинарке Гласника, колегинице наше младе – Маринковић Наде! Тај поштар из књиге која је управо у штампи, сучући брчине, сред циче зиме или пасје врућине, носећи пошиљке од првог до последњег кућног броја, насмејан, у шали каже: Ко је л’ ја? А онда, озбиљно из књиге гукне јавку: „Поглед бистар, корак оштар, поздравља вас Васа поштар.” Е, ту му волим ставку!

Толико, овога пута, ових поздрава у стиху из предновогодишњег буџака од поштара Бранка. Б. Стојановић

42

ВОДОРАВНО: 1. Четвртина круга (лат.), 8. Бојно копље старих Германа, 11. Накнада за годишњи одмор запослених, 12. Покретни део мотора, 14. Најчешћа биљка, 15. Букова шума, буквик, 16. Забава, 17. Певач уз гусле, 18. Члан (скр.), 19. Део нуклеарне електране, 22. Магарећи глас, 24. Агент (скр.), 25. Велики рекламни постер, 27. Алатка за риљање, 29. Мочвара, 31. Улог у покеру (енг.), 32. Место где се гаје малине, 35. Савезна Република (скр.), 36. Капа (дем.), 37. Бивши амерички боксер Марћано, 39. Повезача, 40. Име чешког филмског редитеља Формана, 41. Ступање женске особе у брак (мн.), 42. Нахрањеност, 43. Саламура, 44. Место становања, пребивалиште. УСПРАВНО: 1. Гомилица на површини земље коју изрије кртица, 2. Онај који свира у вергл, 3. Осушена колоидна материја, 4. Продавац дрва, 5. Мајка Ромула и Рема (мит.), 6. Првак, 7. Удружење великих произвођача, картел, 8. Справа за отварање, 9. Белгијски дневни лист, 10. Трчање, 13. Стара ратничка метална заштитна одећа, 15. Запаљен комад луча, бакља, 17. Врста инсекта, сланинар, 20. Други и први самогласник, 21. Место догађања, 23. Инсект који сише крв, 26. Нискоћа, 28. Очајнички позив у помоћ, крик, 30. Хемијски симбол за тантал, 33. Гранична вредност функције (мат.), 34. Тајити, скривати, 36. У које време, 38. Најгори слој друштва, 39. Месно услужно предузеће (скр.), 40. Минут (скр.), 42. Предлог. Желимир Вукашиновић

РАЈКО ПЕТРОВ НОГО

ДЕДА МРАЗ ОТКРИВА КАРТЕ Баш нека се завршило тиме Нек ту песму неком другом свира На наивне стихове и риме Другог неког нека исфолира

Оне што му не познају финте Где још увек ти штосови пале Лажна брадо још лажније тинте Ако су те девојчице звале

Нема везе – нимало не мари Бар ће сада коначно да оде Нек насанка нека насамари Нек преведе жедног преко воде

Да продајеш маглу хваташ зјала За дечаке своју вожњу скрати Откриј карте да ти успе шала Скини браду – поклоне ми врати

Ïîáóíå ó çàòâîðèìà ñó äîêàç äà ñå ñà äåìîêðàòñêèì ïðîìåíàìà êðåíóëî èçíóòðà. Ивко Михајловић

ИЗ САДРЖАЈА ПОТ ПИ САН АК ЦИ О НАР СКИ СПО РА ЗУМ ИЗ МЕ ЂУ ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ И КОМ ПА НИ ЈЕ ОТЕ

Recommend Documents