Севернобанатски округ

Севернобанатски округ

Севернобанатски округ је смештен у северном делу Србије на тромеђи са Мађарском и 2 Румунијом и обухвата површину од 2.329 км . Центар округа је општина Кикинда, а поред Кикинде у оквире Севернобанатског округа улази још пет општина: Нови Кнежевац, Ада, Чока, Сента и Кањижа. Назив Кикинда (Кöкényd) први пут је забележен почетком XV века а вероватно је означавао име више мањих насеља. Данашњи назив града јавља се први пут 1718. године као Gross Kikinda и тада не обележава насеље, већ ненасељен простор-пустару. Етимолошко порекло имена Кикинде није у потпуности разјашњено. Најчешће се објашњава мађарским називом биљке kökény (трњина) и старим словенским, односно прасловенским кореном кик (глава). Подручје на којем се данас Кикинда налази насељено је у периоду од 1751-1753. године. Први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси и који су се после ослобођења од Турака привикли на нов, ратарски начин живота. Поред Срба, насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји... Аустријска царица Марија Терезија 12. новембра 1774. године формира Великокикиндски привилеговани диштрикт (округ), као специфичну феудалну управну јединицу са седиштем у Кикинди. У саставу диштрикта, поред Кикинде, било је још девет насеља у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца), Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Диштрикт је функционисао, са прекидима, све до 1876. године, када се укида, а Кикинда припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанину) и која је обухватала готово читав Банат (српски, мађарски и румунски). Период од краја XIX века па до почетка Првог светског рата обележен је наглим привредним и урбаним развојем града. Општина Кикинда обухвата Кикинду и 9 насеља: Мокрин, Иђош, Сајан, Башаид, Банатску Тополу, Руско Село, Банатско Велико село, Нове Козарце, и Наково. Кикинда заузима територију од 782 км2 и 67.002 становника – 76,43% чине припадници српске националности, 2,33% Рома а 12,84% чине припадници мађарске националности (према попису из 2002. године). Територија општине Нови Кнежевац је насељена од давнина што доказују најстарији трагови живота који припадају Керешкој неолитској култури с почетака петог миленијума п.н.е. Из времена Угарске државе потиче прво писано помињање Новог Кнежевца као Цнеса, Кенеса, Кенесна односно Кнежа, реч словенске етимологије која значи кнежево место, а много раније је та реч означавала владара. У XIII и XIV веку је Нови Кнежевац, односно Рев Кањижа како се тада звао, био у поседу угарских краљева и 1329 године је добио статус варошице. Почетком XV века у време краља Жигмонда Луксембуршког 1401. године, кнежевчани губе своја грађанска права и потпадају под власништво породице Чаки који га држе све до 1509. године када га препуштају надбискупу Томи Бакочу. Од 1551. године па све до потписивања коначног мира у Пожаревцу 1718. године између Аустрије и Турске, Нови Кнежевац je под Турском влашћу. Након тога, Турска Кањижа како се тад звао Нови Кнежевац улази у састав, Хабзбуршке монархија што је потврђено миром у Пожаревцу 1718. године, када је граница померена на Дунав. Захваљујући ратовима, Турска Кањижа је била опустошена.

1

Бечки двор је предузимао различите мере које су биле релативно успешне. Једна од тих мера је насељавање граничара, тако су на празно место поред Турске Кањиже 1753. године насељени Срби граничари. Место је названо Јозефдорф, по Јосифу II, најстаријем сину царице Марије Терезије, а Срби су га звали Јозепово.Турску Кањижу је 1781. године на лицитацији купио богати трговац из Новог Сада Марко Ђурковић. Куповином поседа добио је и племићку титулу, де Сервијски и уживао сва феудална права па постао господар од Турске Кањиже. Општина Нови Кнежевац обухвата Нови Кнежевац и 8 насеља: Банатско Аранђелово, Ђала, Филић, Мајдан, Подлокањ, Рабе, Сигет и Српски Крстур. Нови Кнежевац заузима територију од 305 км2 и 12.975 становника - 60% чине припадници српске националности, 5% Рома а 30% чине припадници мађарске националности (према попису из 2002. године). Археолошки налази показују да је подручје Аде било настањено још у доба неолита. На овим просторима су били Римљани, Хуни, па Авари, који су повукли са собом и нека словенска племена. Крајем IX века у Панонској низији се појављују Мађари. Током XII и XIV века појављује се читав низ насеља са претежно мађарским становништвом. Претечом Аде може се сматрати насеље Петрина које је било прилично велико насеље а претпоставља се да је изграђено на обалама Ађанске баре и да је становништво било претеча становништва Аде, које се формирало тек 1694. год. Почетком XVIII века основана је Војна граница, којој је припадала и Ада која у то време носи назив Острово. Аустрија је за граничаре врбовала затечене становнике, махом српске националности и то оне који су се доселили приликом сеобе Арсенија Чарнојевића. После укидања Војне границе велики број граничара због незадовољства се исељава и због тога се врши насељавање нових становника. Терезијанском и јозефинском колонизацијом Аду је населио већи број Мађара, Словака, Буњеваца и других који су се врло брзо помађарили.Током XIX века постигнут је велики напредак на привредном и друштвеном пољу у овом месту. Ада добија железничку пругу 1889. године, и 1908. електричну централу, а 1910. године прву уличну расвету. Општина Ада обухвата Аду и 4 насеља: Мол, Утрине, Стеријино и Оборњачу. Ада заузима територију од 227 км2 и 18.994 становника - 76,64% чине припадници мађарске националности, 1,45% Рома а 17,5% чине припадници српске националности (према попису из 2002. године). Територија општине Чоке лежи у источном делу Панонске низије, између Тисе, Мориша и Златице. У непосредној околини Чоке постоји неколико локалитета из времена пре нове ере, од којих је најпознатији »Кремењак«. који се одликује одређеним специфичностима, те је уведен појам Чоканска култура. Стари назив места је Чака, и тек касније је претворено у Чока. Место је регистровано као дедовина племена Чанад. У писаним докумнетима први пут се спомиње 1247. године, припадала је палатину Понграцз, сину Келеменеш бана. Краљ Роберт је Чоку одузео од племена Чанад и тек 1321. године је поново вратио, посредовањем чанадског »препост-а« (бискупа). По паду Темишвара започело је пропадање и овог насеља, властела и кметови беже а на њихова места насељава се неколико српских пастира. После пораза Tурака код Сенте на место старог насеља дошло је још 36 српских пастира. 1753. године Чока је означена као српско насеље и имала је 192 дома. 1773. године основана је српска школа и подигнута православна црква а 1779. године Чока је прикључена Торонталској жупанији. Када је у Бечу решена продаја државних добара, Чоку је на јавној дражби 1782. године купио Марцибањи Леринц који је у Чоку довео Mађаре – раднике.1800. године дошло је више мађарских породица, а 1806. године и словачких. За време старе Југославије Чока је претежно пољопривредни крај становништво се нарочито бави сточарством, повртарством и гајењем лековитог биља, а привреда је у свом зачетку.Општина Чока обухвата Чоку и 7 насеља: Банатки Моноштор, Црну Бару, Јазово, Остојићево, Падеј, Санад и Врбицу. Чока заузима територију од 321 км2 и 13.832 становника - 51,56% чине припадници мађарске националности а 37,63% чине припадници српске националности, 2,43% Рома и 1,45% Словака (према попису из 2002. године). Сента, је своје име највероватније добила од мађарске племићке породице Сенте-Магоч, која је поседовала више земљишних поседа широм Угарске, па тако и поред реке Тисе. Претпоставља се да је ова породица основала Сенту и насеље Магоч (Макош). Место је први пут помињано у документу из 1216. године, али тада већ као насељено место, има своју цркву и транзитно је место за прелаз преко реке Тисе. Околина Сенте почев од 1224. године, а сам град тек касније постаје власништво будимског каптола. Сенту и њену околину је 1241. године уништила најезда Монгола (Татара). Године 1475. Сента се у једном документу помиње се као варошица. На крају XV века град Сента има

2

своју цркву и недељну пијацу, а 1494. године је услед дарежљивости фрањевачких монаха изграђен и манастир. У то време Сента се већ налази међу значајнијим градовима који се налазе у својини будимског Каптола. 1506. године се од стране Ладислава II, мађарског краља проглашава привилегованим краљевским градом. Дана 11. септембра 1697. године Tурци код Сенте трпе тежак пораз од царска војске под вођством Еугена Савојског. Након тога постаје војна крајина, Царица Марија Терезија 1741. отпочиње ликвидацију граничарске војске, а 1751. године реорганизује околину Тисе у привилеговани Крунски дистрикт, чиме ова област постаје важна. Од 1861. године постаје град са сређеним већем. Године 1889. изграђена је железничка пруга на релацији Суботица-Хоргош-Сента-Бечеј, односно Суботица-Ором-Сента а 1895. године град добија електрично осветљење и асфалтиране тротоаре. Крајем XIX века и почетком XX века град се брзо развија, тада се изграђује гимназија, више јавних објеката, модеран кеј и први гвоздени мост, Године 1899. успоставља се и градска телефонска мрежа. Поред свега набројаног, Сента поседује и развијену трговачку мрежу и центар за житарице, две штампарије, два локална листа и разне просветне заједнице. Већина становника се после Другог светског рата бави пољопривредом а почетком шездесетих година изградио се мост преко Тисе и фабрика шећера. Општина Сента обухвата Сенту и 4 насеља: Богараш, Горњи Брег, Кеви и Торњош. Сента заузима територију од 293 км2 и 25.568 становника – 80,51% чине припадници мађарске националности а 10,71% чине припадници српске националности и 2,27% Рома (према попису из 2002. године). Кањижа– као општина и центар општине се налази на десној обали реке Тисе, на најсевернијем делу Србије. Најновија археолошка открића су показала да постоје трагови људских насеобина почев од бронзаног доба, док најдревнији трагови човека на територији општине потичу из доба неолита. Поред места прелажења на Тиси, за обезбеђивање прелаза у римско доба, те за време сеобе народа, створено је стражарско место а потом земљано утврђење код ушћа потока Кереш (Кőрöс). Поток је у IX веку добио име од Словена који су ту живели. Овај назив се у првим писаним документима јавља у облику Цнеса, односно Кенесна, и представља један од словенских топонима који су очувани у Потисју. Према повељским изворима (повеља из 1093. године), Кањижа је вероватно била краљевски посед и припадала је опатији бенедиктинаца у Панонхалми. По тој повељи, овај посед који се налази "поред ушћа потока Цнеса", био је дарован манастиру бенедиктинаца, од краља Соломона. Кањижа се помиње и у описном извору, у историји доласка Мађара у домовину од Анонимуса. Овде се Кањижа помиње као место где су Мађари 896. године прешли преко Тисе да би освојили предео између Мориша, Тисе и Дунава. На почетку турске владавине, преостали Мађари који су преживели олује историје су се повукли, док су Турци после 1553. населили словенско становништво у напуштена села - тако и у Кањижу. Међутим, чести мађарско-турски ратови у XVII веку су поново опустосили ову област. Хришћански савез, под руководством хабзбуршке Аустрије, 1686. је ослободио већи део Угарске, тако и територију данашње општине Кањижа, 20. Октобра (Дан општине). Војни савет у Бечу, насељава напуштена места, прво Мартонош те Кањижу, Србима ангажованим у војно-граничној служби. 1741. Укида се војна крајина те се део граничара одселио а затим се образује Крунски дистрикт којим бива обухваћена и Кањижа. Да би надоместила одсељене српске граничаре, Мађарска комора опет насељава Мађаре у потиска места. Правни статус усељених Мађара се 1774. изједначава са статусом Срба. У развоју Кањиже долази до прекида средином XIX века у периоду мађарске грађанске револуције а такође и у периоду између Првог и Другог светског рата. Од 60тих година XX века почиње економски развој у пољопривреди, прерађивачкој и услужној индустрији. Општина Кањижа обухвата Кањижу и 12 насеља: Адорјан, Долине, Хоргош, Мале Пијаце, Мали Песак, Мартонош, Ново Село, Ором, Тотово Село, Трешњевац, Велебит и Војвода Зимоњић. Кањижа заузима територију од 401 км2 и 27.510 становника - 86.52% чине припадници мађарске националности а 7,4% чине припадници српске националности и 1,92% Рома (према попису из 2002. године). Највише становника у Севернобанатском округу има општина Кикинда као административни центар округа али највећу густину насељености има општина Сента. На другом месту по густини насељености је Кикинда, а по броју становника Кањижа. Најмање становника као и најмању густину насељености има Нови Кнежевац. Кикинда има највећи буџет у свом округу али највише средстава за културу по глави становника издваја Сента. Након Сенте по глави становника највише издваја Кикинда.

3

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама Површина територије општине у км2

Општина

Кикинда Нови Кнежевац Ада Чока Сента Кањижа

Број становника у општини према попису из 2002.године

782 305 227 321 293 401

Густина насељености по км2

67.002 12.975 18.994 13.832 25.568 27.510

86 42 84 43 87 69

Просечно годишње издвајање за културу по глави становника (за период од 2007. до 2009. године)

13,32 евра 7,73 евра 3,25 евра 5,25 евра 18,61 евра 10,34 евра

1.136,53 дин 658,36 дин 279,29 дин 446,88 дин 1.584,48 дин 884,08 дин

Приказ 1: Рангирање општина према просечном годишњем издвајању за културу у еврима по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године 20 18,61 13,32 15 10,34 7,73 10 5,25 3,25 5 0 Кикинда

Нови Кнежевац

Ада

Чока

Сента

Кањижа

Просечно годишње издвајање за културу у еврима по глави становника 2007-2009 За потребе културе у односу на укупан буџет општине, највише издваја општина Сента док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Ада. Приказ 2: Рангирање општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године 10 8,9 6,3 5,2 4,6 3,9 5 1,9 0 Кикинда


Ада

Чока

Сента

Кањижа

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету општине 2007-2009

Укупан општински буџет у еврима

Укупан општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског буџета

КИКИНДА

2007.

13.949.289,77

1.115.388.000,00

795.333,57

63.595.031,00

5,7

2008.

15.482.145,80

1.260.739.000,00

957.230,66

77.949.016,00

6,2

2009.

13.060.351,94

1.226.768.000,00

925.206,85

86.905.327,00

7,1

2007

2.193.562,13

175.397.667,00

88.636,91

7.087.425,00

4

2008

2.478.671,69

201.842.697,00

112.412,50

9.153.952,00

4,5

2009

1.888.537,11

177.391.613,00

99.918,63

9.385.427,00

5,3

2007.

3.824.765,32

305.829.000,00

53.026,38

4.240.000,00

1,4

2008.

3.715.243,92

302.539.000,00

62.665,94

5.103.000,00

1,7

2009.

2.823.453,89

265.209.000,00

69.966,48

6.572.000,00

2,5

АДА

Општ ина

Година

НОВИ КНЕЖЕВАЦ

Табела 2а: Подаци о финансирању сектора културе

4

КАЊИЖА

СЕНТА

ЧОКА

Општина

Табела 2б: Подаци о финансирању сектора културе

Година

Укупан општински буџет у еврима

Укупан општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног општинског буџета

2007.

1.659.407,57

132.686.561,48

70.530,66

5.639.645,58

4,2

2008.

2.131.948,11

173.608.372,18

75.875,49

6.178.677,36

3,6

2009.

1.821.484,32

171.093.297,52

71.600,29

6.725.465,00

3,9

2007.

5.233.901,14

418.503.782,00

446.946,16

35.737.904,00

8,5

2008.

5.925.627,48

482.534.512,00

505.568,56

41.169.358,00

8,5

2009.

4.891.265,58

459.440.000,00

475.126,88

44.629.000,00

9,7

2007.

5.094.724,48

407.375.187,99

252.834,00

20.216.657,59

4,9

2008.

6.202.006,40

505.040.544,78

296.789,24

24.168.082,00

4,8

2009.

5.240.885,47

492.280.040,37

304.255,36

28.578.919,07

5,8

У периоду од 2007. до 2009. године, буџет за културу, у односу на укупне буџете општина Севернобанатског округа у Кикинди, Новом Кнежевцу и Ади бележи континуиран раст. У Чоки и Кањижи је у 2008. години удео културе у укупном буџету опао да би у 2009. забележио раст, у Сенти након истог удела у укупном буџету општине 2007. и 2008. године, у 2009. години удео културе бележи скок. Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године 6%

8% 6% 4% 2% 0%

6%

4%

3%

2%

0%

0%

2007

2008

2007

2009

Кикинда

2008

3% 2008 Чока

2009

2009

8% 6% 4% 2% 0%

10% 10% 9% 9% 8% 8%

4%

2008 Ада


5%

2007

2007

2009

2007

2008

Сента

2009

2007

2008

2009

Кањижа

Структура расподеле средстава за културу очекивано показује да се у свим општина Севернобанатског округа највећи део утроши на плате запослених у култури. Чока је једина општина која не издваја средства за програме. У Кикинди и у Ади (2007. и 2008. година)средства за програме су већа од материјалних трошкова одржавања установа док се у Новом Кнежевцу и Кањижи више издваја за материјалне трошкове него за програме. Из приказа је изузета општина Сента која која Заводу није доставиле податке о структури буџета.

5

Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама Севернобанатског округа(изузимајући Локалну самоуправу општине Сента која Заводу није доставиле податке о структури буџета)

КИКИНДА Н.КНЕЖЕВАЦ

8% 15%

КИКИНДА

37,8% 2%

Н.КНЕЖЕВАЦ

77% 60,2%

АДА

76,6%

ЧОКА

83%

23,4% 17%

49,4%

25,6%

Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти



62,3%

АДА

73,7%

ЧОКА

81%

8% 18,1% 32,7% 5%

25%

КАЊИЖА

60%

74%

11,1% 14,9%

62,7%

34,1%3,2%

КИКИНДА Н.КНЕЖЕВАЦ

26,3% 19%

СЕНТА

СЕНТА КАЊИЖА

73,9%

24,2% 15,8%

АДА

73,9%

ЧОКА

84%

13,4%12,7% 16%

СЕНТА

50,2%

КАЊИЖА

28,7%

21,1%



Организација и функционисање културе у оквиру локалних самоуправа

О култури у општинској организацији у свим локалним самоуправама Севернобанатског округа брину особе задужене за друштвене делатности осим у Кањижи која нема службу у општинској управи која је задужена за област културе. Често ова одељења обједињују и друге службе општинске организације. Ни у једној општини не постоји одељење које се бави искључиво облашћу културе, али три општине имају савете, формиране као скупштинска тела, који су задужени за ту област. Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе Одељење задужено за питања из области културе

Да ли постоји већник за културу?

Да ли постоји савет за културу као скупштинско тело?

Да ли постоји конкурс за пројекте из области културе?

Кикинда

Секретаријат за друштвене делатности

Да

Не

Да


Одељење за општу управу и друштвене делатности Одељење за друштвене делатности и заједничке послове

Да

Не

Не

Да

Да

Не

Служба друштвених делатности

Да

Н.п

Да

Одељење за општу управу и друштвене делатности

Да

Да

Да

Не постоји служба

Да

Да

Да

Општина

Ада Чока Сента Кањижа

*Н.п. – нема података Када је реч о култури на нивоу одлучивања, од општина које су доставиле податке, све општине Севернобанатског округа имају чланa у општинском већу задуженог за област културе. Три општине имају савете за културу као тела која врше анализу и процену стања и мера у култури и упућују предлоге скупштини (Кикинда, Сента, Кањижа). Четири локалне самоуправе Севернобанатског округа расписује конкурсе за финансирање пројеката из области културе. Поред тога, све самоуправе, осим Чоке, из буџета издвајају део средстава за финансирање аматеризма. Највећи удео аматеризма у укупном буџету општине има Кањижа – 0,7%, па Нови Кнежевац – око 0,5%. Када се сагледају апсолутни износи највише средстава очекивано издваја Кикинда а потом Кањижа.

6

Табела 4: Издвајање општине за аматеризам Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине 2007 2008 2009

Општина

0,4 (4.540.763,00 дин/56.787,79

0,4 (5.064.802,00 дин/62.196,86


0,4 (654.000,00 дин/8.179,07 евра)

0,4 (907.952,00 дин/11.149,85 евра)

Ада

0,3 (830.000,00 дин/10.380,16 евра)

Кикинда

Чока Сента Кањижа

евра)

0.08 (330.000,00 дин/4.127,05 евра) 0,8 (3.274.075,83 дин/40.946,32 евра)

евра)

0,5 (5.735.314,00 дин/61.058,99 евра) 0,6 (1.066.427,00 дин/11.353,34 евра)

0,3 (1.045.000,00 дин/12.832,82

0,3 (835.000,00 дин/8.889,53 евра)

евра)

Не издвајају за аматеризам 0.07 (338.000,00 дин/4.150,71 евра) 0,7 (3.433.500,00 дин/42.164,12 евра)

0.03 (158.000,00 дин/1.682,09 евра) 0,6 (3.189.000,00 дин/33.950,56 евра)

*Н.п. – нема података Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе имају стратегије развоја својих општина. У већини стратегија које постоје разматрају се питања из области културе. Наиме, поред стратегија развоја општина, већина места има и стратегије које се баве другим проблемима и питањима: Кикинда има Стратегију социјалног и економског развоја и Стратегију о младима које се између осталог баве и културним питањима; Чока има Стратегију социјалног и економског развоја где се култура помиње; Сента има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију о младима и Стратегију за инклузију Рома у образовни систем где се култура помиње; Кањижа има Стратегију социјалног и економског развоја, Стратегију урбаног развоја, Стратегију о младима која се између осталог бави и културним питањима и Стратегију за развој туризма Нови Кнежевац и Ада не наводе податке о стратешким документима на нивоу своје општине. Када је реч о пружању информација из области културе, све општине Севернобанатског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе осим на интернет презентацији општине Кањижа, као и стално или повремено информације о културним манифестацијама. Табела 5: Доступност основних информација о култури општина на интернету Општина

Кикинда Нови Кнежевац Ада Чока Сента Кањижа

Званична интернет адреса општина

Да ли се налазе основни подаци о установама у култури?

Да ли се врши информисање о културним догађајима

www.kikinda.rs

Контакт, историјат и други подаци о установама

Стално

www.noviknezevac.rs

Контакти и други подаци о установама

Повремено

www.ada.org.rs

Повремено

www.zenta-senta.co.rs

Подаци о установи без контаката Подаци о културним друштвима са контактима Контакти и други подаци о установама

www.kanjiza.rs

Не

Стално

www.coka.rs

Повремено Стално

Само општина Кањижа има особу за односе са јавношћу која стално информише грађанство о актуелним догађајима из културе док општина Кикинда има особу за односе са јавношћу која повремено, по потреби информише грађанство о актуелним догађајима из културе приликом значајнијих манифестација. Нови Кнежевац, и Сента немају службу или особу у општинској управи задужену за односе са јавношћу. Ада и Чока имају особу за односе са јавношћу али она није задужена за промовисање културних програма које организује општина. Као највеће проблеме културе представници општина истичу финансирање програма и недовољну бригу за културно и историјско наслеђе. Иза наведених проблема по броју одговора истиче се недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру, недовољна подршка савременом стваралаштву и недовољна стручност и бројност кадрова. У Новом Кнежевцу се као

7

проблем наводи и недовољна сарадња установа културе на локалном нивоу. Ада има проблем са слабом заинтересованошћу грађана за културне садржаје, док Сента истиче проблем недовољне пажње за културни туризам. Приоритети за унапређење културе су у складу са проблемима, те се неговање традиције и заштита културне баштине као приоритет једино није нашло у Новом Кнежевцу. А поред тога истичу се још опремање установа културе, едукација запослених, подстицање сарадње културе и привреде, реактивација индустријског наслеђа, савремено стваралаштво и аматеризам. Из приказа је изузета општина Кањижа која Заводу није доставила податке о проблемима и приоритетима у култури. Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури општина Севернобанатског округа (општина Кањижа Заводу није доставила тражене податке) Општина

Највећи проблеми у култури

Кикинда

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе 3. Недовољна подршка савременом стваралаштву

1. Опремање установа културе 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Едукација запослених у култури


1. Недовољна сарадња установа културе на локалном нивоу 2. Недовољна подршка савременом стваралаштву 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1. Реактивација ндустријског наслеђа 2. Подстицање сарадње културе и привреде 3. Савремено стваралаштво

Ада

1. Недостатак средстава за програме 2. Слаба заинтересованост грађана за културне садржаје 3. Недовољна стручност и бројност кадрова

1. Подстицање сарадње културе и привреде 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Културни аматеризам

Чока

1. Недостатак средстава за програме 2. Недовољна стручност и бројност кадрова 3. Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1. Неговање традиције и заштита културне баштине 2. Опремање установа културе 3. Едукација запослених у култури

Сента

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољно развијен културни туризам

1. Реактивација ндустријског наслеђа 2. Неговање традиције и заштита културне баштине 3. Опремање установа културе

Кањижа



Приоритети за улагање и развој културе

Н.п

Н.п

Културни ресурси општина

У Севернобанатском округу од културних актера најбројнијa су културно-уметничка друштва којих има 40. У Севернобанатском округу има 17 установа од којих се највише установа налази у Кикинди као центру округа. Сва општине Севернобанатског округа имају поливалентну установу, а Нови Кнежевац и Ада су једине општине које имају библиотеке које функционишу као поливалентни центри. Поливалентна установа у Чоки у свом саставу има и библиотеку. Културно-уметничка друштва у Севернобанатском округу су бројна. Према сазнањима Завода цивилна културна сцена најбогатија је у Кањижи где је истраживачки тим мапирао 12 Културноуметничких друштава и 7 удружења.

8

Кикинда 25 актера

7

- Народна библиотека Јован Поповић - Народни музеј Кикинда -Историјски архив Кикинда -Народно позориште Кикинда -Центар за ликовну и примењену уметност Terra -Културни центар Кикинда -Позориштанце Лане

7

-Народна библиотека Бранислав Нушић

Нови Кнежевац 11 актера

1

1

5

5

-Камерни хор Musica Humana, Ада -Српско певачко друштво Сава Трлајић, Мол -Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада -Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада -Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада

- Културно образовни центар Чока

Чока 11 актера

1

-Етно грађанско друштво Сувача, Кикинда -Огледало Клуб Сајанаца, Сајан -ПД Звуци са Змијања, Банатско Велико село -Кикиндски дувачки оркестар, Кикинда -Торонтал - центар за културу, образовање и омладину, Руско село -УГ Фантон(м), Кикинда -УГ Кокенд, Кикинда

-Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац -Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац -Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац -Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово - УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац

- Библиотека Сарваш Габор

Ада 9 актера

Удружења

5

-Културни круг Рафаел Такач, Падеј -Мађарски културни Круг Tiszaszentmiklos, Остојићево - Удружење Орфеус, Чока -Театар Тихомир Остојић, Остојићево -Културно историјско удружење Чокански добошари

9

број

Установе

број


број

Табела 7а: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

11

КУД-ови

-КУД Еђшег, Кикинда -АКУД Гусле, Кикинда -КУД Братство – Јединство, Руско село -КУД Марија Бурсаћ, Банатско Велико село -КУД Ливац, Кикинда -КУД Мишковић Рајко, Башаид -Удружење Рома, Мокрин -КУД Извор, Наково -КУД Ади Ендре, Сајан -КУД Миливој Оморац, Иђош -КУД Мокрин. Мокрин

-КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово -КУД Банат, Нови Кнежевац -КУД Милан Ајваз, Српски Крстур -КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац -КУД Вадвираг, Рабе

5

-Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада -КУД Аранyкапу, Ада -Културно друштво Чобољо, Мол

3

-КУД Мора Ференц, Чока -КУД Свети Сава, Чока -КУД Вук Караџић, Санад -КУД Црна Бара, Црна Бара -КУД Златна буба, Врбица

5

Сента 18 актера

4

-Културно образовни центар Турзо Лајош -Историјски архив Сента -Сенћанско мађарско камерно позориште -Завичајна фондација Стеван Сремац

10

-Библиотека Јожеф Атила -Образовно културна установа Цнеса -Регионални Креативни Атеље Јожеф Нађ Кањижа 22 актера

3

7

број

Установе

број


број

Табела 7б: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике) Удружења

-Камерна сцена Мирослав Антић, Сента -УГ Зетна, Сента -Друштво музичара, књижевника и уметника под ведрим небом, Сента -УГ Кали Јакх, Сента -УГ Ликовна радионица, Сента -Читалачки клуб Горњи Брег -Потиски дувачки оркестар, Сента -Круг пријатеља музеја и архива Дудаш Ђула, Сента -Цивилна организација Vas Albert, Сента -Удружењењ ликовних стваралаца АРТ 90, Сента -Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором -Уметничка радионица Кањишки круг, Кањижа -Војвођански ликовни круг , Кањижа -Филмска радионица Cinema, Кањижа -Удружење за неговање народних обичаја Левендула, Кањижа -УГ Mozgalomkispiacert, Мале Пијаце -Друштво за неговање историјске и културне баштине Мартоноша, Мартонош

КУД-ови

-КУД Ади Ендре, Торњош -КУД Петефи Шандор, Горњи Брег -КУД Мора Иштван, Кеви -КУД Топарт, Сента

4

12

-КПД Барток Бела, Хоргош -КУД Златно класје, Долине -МКУД Озорај Арпад, Кањижа -КУД Петефи Шандор, Ором -КУД Петефи Шандор, Трешњевац -КУД Плава Тиса, Адорјан -КУД Бели багрем, Тотово Село -КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце -КУД Адорјан, Адорјан -КУД Братство, Мартонош -Фолклорно плесно друштво Тиса, Кањижа -Српско аматерско друштво, Кањижа

96

Укупно актера у Севернобанатском округу

Поред установа, у културне ресурсе спадају и запослени у култури. Највећи број запослених има очекивано с обзиром на највећи број установа културе, општина Кикинда. Кањижа је на другом месту, а најмање запослених има Ада. Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе Општина

Укупно

Мушки

Женски

ОШ

ССС

ВШ ,ВСС

Кикинда Нови Кнежевац Ада

82 17 7 10 31 63

32 5 1 5 17 25

50 12 6 5 14 38

8 1 1 / 4 /

35 4 4 7 13 33

39 12 2 3 14 30

Чока Сента Кањижа

10

Када је о полној структури реч, жене су бројније од мушкараца у свим општинама, осим у Сенти где су међу запосленима у култури бројнији мушкарци док је у Чоки полна структура уједначена. Највећи број жена међу кадровима у култури има Кикинда, па Кањижа. Образовна структура показује да у три општине (Кикинда, Нови Кнежевац, Сента) Севернобанатског округа предњачи високообразовани кадар док у остале три предњачи средњеобразовани кадар. Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у општинама Севернобанатског округа

ПОЛ

Кикинда 61%

Мушкарци

Н.Кнежевац 39%

70,6 %

Жене

Мушкарци

Чока

29,4 %

Жене

Сента

Ада 85,7 % Мушкарци

14,3 %

Жене

Кањижа

50%

50%

45,2 %

Мушкарци

Жене

Мушкарци

54,8 % Жене

60,3 % Мушкарци

39,7 %

Жене

ОБРАЗОВАЊЕ

Кикинда 47,6 % ОШ

ССС

9,7 %

Н.Кнежевац 5,9 70,6 % %

42,7 %

ВШ,ВСС

Чока

ОШ

Сента 30%

45,2 %

70%

ОШ



ССС

ССС

ВШ,ВСС

ОШ

ССС

Ада 23,5 %

ВШ,ВСС 12,9 %

14,3 % 57,1 %

ОШ

ССС

ВШ,ВСС

Кањижа

41,9 % ВШ,ВСС

28,6 %

ОШ

47,7 %

52,3 %

ССС

ВШ,ВСС

Поливалентни центри општина Севернобанатског округа

Све самоуправе Севернобанатског округа имају установу поливалентног карактера. Поливалентне установе у Новом Кнежевцу и Ади носе назив библиотека, али поред библиотечке делатности носиоци су и свих осталих културних активности и стожери културе у својим општинама. Најмлађa установа поливалентног карактера је Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти основана 2005. године. Иако је фондација, смештена је у део извештаја о поливалентним центрима пошто је оснивач Фондације општина Сента, а такође, у оквиру фондације функционише фолклорни ансамбл и хор. Најстарија установа налази се у Новом Кнежевцу која је смештена у зграду дворца породице Малдегем. У оквиру Народне библиотеке Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу одвија се и делатност културног центра. Некада је постојао КОЦ (Културно-образовни центар) из кога се Библиотека законски издвојила 1995. али пошто у општини није образована нова установа културе, Библиотека је задржала улогу организатора скоро свих манифестација у општини.

11

У Сенти се налази Завода за културу војвођанских Мађара који је основан од стране Скупштине АП Војводине и Националног савета мађарске националне мањине. Завод доприноси неговању и очувању националног идентитета и културе мађарске националне заједнице која живи у Војводини а истовремено, доприноси развијању мултикултуралности у Војводини, као и доступности богатства мађарске културе свим грађанима. У овом извештају Завод за културу војвођанских Мађара неће бити приказан пошто су извештајем обухваћене само институције чији су оснивачи град или општина али ће бити приказан у једном од следећих пројеката у коме ће се представити покрајинске установе. Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти налази се у четири објекта – Библиотека, Дом културе (позориште), Музеј и просторије у којима ради административно особље, а установе у Новом Кнежевцу и Кањижи располажу са два објекта. Сви остале установе поливалентног типа у Севернобанатском округу налазе се у по једној згради. Културни центар у Кикинди и Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу налазе се у зградама који су споменици културе. Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти није доставила тражени податак Заводу. Према подацима којима Завод располаже, зграда Културног центра у Кикинди је најстарија – саграђена је крајем XIX века а најмлађа је зграда Образовно културне установе Cnesa у Кањижи. Установе у Сенти нису доставила податак Заводу о години изградње. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара Назив установе Културни центар Кикинда, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента Образовно културна установа Cnesa, Кањижа

Година оснивања

Година изградње зграде

Зграда – споменик културе

1985.

Крај 19. века

Да, од значаја

1951.

1910.

Да

1957. 1960.

1950. 1955.

Не Не

1977.

Установа обухвата више зграда за које Завод нема података о години изградње

Не

2005.

Н.п

Н.п

1958.

1987.

Не

 Просторни капацитети Простор установа поливалентног типа у Кикинди, Ади, Чоки и Културно образовног центра Турзо Лајош у Сенти је уступљен на коришћење и одржавање а простори Народне библиотеке Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу, Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти и Образовно културне установе Cnesa у Кањижи су власништво установе. Највећим простором располаже Културно образовни центар Турзо Лајош из Сенте, док најмање квадратних метара, има Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу. Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти није доставила податке о простору. Све установе имају један простор за програмске активности осим Културно образовног центра Турзо Лајош у Сенти и Образовно културне установе Cnesa у Кањижи који имају по четири простора за програме. Поред главне сале, Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти има изложбени простор у Музеју од 423 м2, салу за информатичке курсеве од 50 м2 и простор за пројекцију филмова која такође служи као и изложбени простор величине 120 м2 ; Установа у Кањижи поред главне сале, располаже Галеријом (147 м2 ), Клубом (169 м2 ) и камерном сценом на којој се одржавају концерти и позоришне представе (196 м2 ). Табела 10а: Основни подаци о простору Назив установе

Површина простора

Културни центар Кикинда, Кикинда

938 м (постоји и двориште 2 од 1.000 м )

Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац

389 м

Број простора за програме

Површина главне сале

1

70 м

1

100 м

Број места за седење у великој сали

Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном)

100

/

70

/.

2

2

2

2

12

Табела 10б: Основни подаци о простору Назив установе Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента (преузето са разговора) Образовно културна установа Cnesa, Кањижа


857,94 м

2

2

950 м

3.063 м

2

Н.п 2.563 м

2


Површина главне сале

Број места за седење у великој сали

Површина додатних простора за програме (изузимајући сцене на отвореном)

1

270,25 м

396

/

1

350 м

323

/

4

Н.п

246

423 м +50 м + 120 м

1

Н.п

40

/

4

207,36 м

320

147 м + 169 м + 196 м

2

2

2

2

2

2

2

2

2

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Најниже оцене и канцеларијског и простора за програме дали су запослени у Културном центру у Кикинди, Библиотеци Сарваш Габор у Ади и Образовно културној установи Cnesa у Кањижи због лоше расвете, руиниране столарије, недостатка климатизације, недовоњно места за програме, смештај књига и неодговарајућег канцеларијског намештаја. Канцеларијски и простор за програме највише оцене добио је у Новом Кнежевцу, Чоки и Културно образовном центру Турзо Лајош у Сенти. Највећи проблем канцеларијског простора у Чоки је дотрајалост прозора, врата и неадекватна изолација а простора за програме дотрајао под у гледалишту и на бини а такође и оштећени зидови од прокишњавања. Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти није доставила податке о оценама и проблемима простора. Табела 11: Оцене и проблеми простора Назив установе Културни центар Кикинда, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента Образовно културна установа Cnesa, Кањижа

Оцена канцелари јског простора

Највећи проблем канцеларијског простора

Оцена простора за одржавање програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

3

Лоша расвета, руинирана столарија

3

Лоша расвета, руиниран под

4

/

4

/

3

Недовољно места за смештај књига

3

Мали простор за програме

4

Дотрајалост прозора и врата, неадекватна изолација

4

Дотрајао под у гледалишту и на бини, оштећени зидови од прокишњавања

4

/

4

/

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

3

Нема климатизације, неодговарајући канцеларијски намештај

3

Слаба термоизолација, грејање, климатизација, дотрајао ентеријер, прокишњавање

Према подацима којима Завод располаже, једино поливалентна установа у Кањижи има урађене пројекте за реновирање и реконструкцију објеката. Процењена вредност реновирања је 7.000.000 динара. Остали културни центри истичу да немају урађене пројекте реконструкције. Установа у Новом Кнежевцу и Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти нису доставиле податке о пројекту реновирања простора.  Програми и публика Сви поливалентни центри негују изложбене активности било као гостујуће програме, било да су галеријски простори организационе јединице установе. Најактивнији је Културно образовни центар Турзо

13

Лајош, из Сенте са 33 изложбе у установи (Музеј и Библиотека), па затим Образовно културна установа Cnesa у Кањижи са 14 изложби у свом објекту. Библиотека у Ади са 13 изложби у свом објекту је на трећем месту по броју поменутих садржаја. Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте није доставила податке о броју програма. Само установе у Кикинди и Кањижи одржавају биоскопске пројекције. Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте, поливалентни центри у Кањижи и Ади, организују наступе културно-уметничких друштава. Поливалентне установе у Кикинди, Ади, Кањижи и Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте приређују позоришне представе у свом објекту. У оквиру Библиотеке Сарваш Габор у Ади функционише Ађанска позоришна група која је основана 2010. године. Овај глумачки ансамбл броји 34 члана и састоји се углавном од средњошколаца. Највише позоришних представа организује Образовно културна установа Cnesa у Кањижи. Библиотека у оквиру Културно образовног центар Турзо Лајош у Сенти организује највећи број трибина, предавања и књижевних вечери од свих поливалентних центара у округу. При том су у оквиру књижевно-трибинског програма најбројнија предавања (42). Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте није доставила податке о броју програма. Установа у Кикинди и Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте негују издавачку делатност. Концерте савремене музике организују једино установе у Кикинди и Кањижи док наступе оркестара и хорова организују установа у Ади, а Завичајна фондација Стеван Сремац из Сенте у свом саставу има женски камерни хор који броји 18 чланова. Културни центар Кикинда у оквиру својих програма организује вечери са креативним људима док Библиотека Сарваш Габор у Ади организује разна такмичења и конкурсе. Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Севернобанатског округа

Изложбе Биоскопске пројекције Концерти савремене музике Аматерско позориште Издавачка делатност Трибине, предавања и књижевне вечери Вечери са креативним људима Изложбе Књижевне вечери Трибине, предавања и радионице

Тип садржаја* према организатору гостујуће гостујуће гостујуће сопствени сопствени сопствени сопствени сопствени сопствени

Остали пратећи програми

Н.п

15

Н.п

Библиотека Сарваш Габор, Ада

Изложбе Књижевне вечери Наступи КУД-ова Аматерско позориште Оркестри, хор Трибине, предавања Такмичења, конкурси

сопствени сопствени гостујуће сопствени гостујуће сопствени сопствени

13 11 9 7 3 6 Н.п

600 650 3.800 2.500 400 200 1.550

Културно образовни центар Чока, Чока

Књижевне вечери

сопствени

9

270

Музеј (изложбе, предавања, радионице)

сопствени

11+1+5

Н.п

Библиотека (књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине и дебате, радионице, пратећи програми)

сопствени

32+22+42+19+11+52

Н.п

Позориште

гостујуће

3

600

Назив установе



Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента

Садржаји/делатности

14

Број програма у 2009. години

Број публике на програмима

5 8 7 2 / 9 12 7 5 6

930 800 3.000 200 / 700 412 Н.п Н.п Н.п

Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Севернобанатског округа Назив установе Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента

Образовно културна установа Cnesa, Кањижа

Изложбе Наступи КУД-а Хор Издавачка делатност

Тип садржаја* према организатору сопствени сопствени сопствени сопствени

Трибине, предавања и књижевне вечери

сопствени

Н.п

Н.п

Изложбе Биоскопске пројекције Наступи КУД-ова Концерти савремене музике Аматерско позориште Трибине, предавања Књижевне вечери

сопствени сопствени Н.п гостујуће сопствени сопствени

14 39 Н.п 3 16 Н.п 5

1.200 Н.п Н.п 120 2.670 Н.п 250

Садржаји/делатности

Број програма у 2009. години

Број публике на програмима

Н.п Н.п Н.п Н.п


*Н.п.- нема података

*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Севернобанатског округа су музички програми. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја. Из приказа је искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти која Заводу није доставила тражене податке. Табела 13а: Отвореност према публици и начини анимације






Најпосећенији програми према речима представника установе

-музички

-музички -ликовни -књижевни -позоришни -фолклорни -трибински -музички -ликовни -књижевни -позоришни -фолклорни

-музички -позоришни -фолклорни

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења 1.транспарент и пано 2.плакати 3.интернет социјалне мреже 4.флајери 5.рекламе у штампаним медијима 6.рекламни спотови на телевизији 7.рекламе на радију 8.интернет рекламе (банери и сл.) 1.плакати 2.рекламе у штампаним медијима 3.интернет социјалне мреже 4.рекламе на радију 5.рекламни спотови на телевизији 6. флајери

1.плакати и флајери 2 рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима 1.плакати 2.флајери 3.рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију 5.рекламе у штампаним медијима

15

Период у години када је посећеност највећа

Радно време Установе

лето

8-22ч

Н.п

7-18ч

октобар-мај

7-14ч канцеларије 9-19ч Библиотека

лето, јесен, зима

7-15ч

Табела 13б: Отвореност према публици и начини анимације Најпосећенији програми према речима представника установе -музички -књижевни -позоришни -фолклорни


Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента



Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења 1.плакати 2.рекламе у штампаним медијима

Н.п

Период у години када је посећеност највећа

Радно време Установе

октобар-март

7-14ч

Н.п

Н.п

септембардецембар

7-15ч

Н.п

1.плакати, флајери, интернет социјалне мреже, програмска свеска 2.рекламни споотови на телевизији 3.рекламе на радију, рекламе у штампаним медијима

-музички -позоришни -фолклорни

Све установе, како би привукле публику на програме, користе позивнице као форму личног позивања. Кикиндски културни центар и установе у Новом Кнежевцу и Чоки користе и позивање путем порука на мобилне телефоне. Поливалентни центри у Кикинди, Чоки и Кањижи имају мејлинг листе како би публику обавештавали путем електронске поште. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то редовно чине само Културни центар у Кикинди и Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти. У Сенти наводе да истраживање раде путем анкета једном годишње када праве план за наредну годину. Културни центар у Кикинди је последњи пут истраживао потребе публике 2008 године. Поливалентне установе у Кикинди, Новом Кнежевцу, Ади и Сенти су установе које раде и годишње евалуације програма и рада. У Кикинди евалуацију програма раде на годишњем нивоу, тако што праве поређење планираних и реализованих програма и поређењем са претходним годинама. Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти евалуацију програма ради једном годишње када праве извештај рада организационих јединица узимајући у обзир број учесника на програмима, фестивалима, број гледалаца у позоришту и број посетилаца Музеја. Установа у Ади евалуацију програма ради на основу броја посетиоца, утрошених средстава, садржаја и квалитета програма. Из приказа је искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти која Заводу није доставила тражене податке. Образовно културна установа Cnesa у Кањижи имала је највише посетилаца, а установа у Чоки најмање. Из приказа су искључене установе у Новом Кнежевцу и обе установе у Сенти које Заводу нису доставиле тражене податке. Приказ 6а: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године (искључујући установе у Новом Кнежевцу и Сенти) 6000

1800

5000 4000

3600

4000

5200

3000

1700

1700 1600

1750 1570

1550

3000 1500

3200

2000

1480

1400

1000 0

1300 2005

2006

2007

2008

2009

2005

16

2006

2007

2008

2009

Приказ 6б: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године (искључујући установе у Новом Кнежевцу и Сенти) 10400 10200 10000 9800 9600 9400 9200 9000

20500 10300 9700

20100

20210

20000 19500

9850

19000

9600

18700

19800

2007

2008

19500

18500 18000

9500

17500 2005 2005

2006

2007

2008

2006

2009

2009

Културни центар Кикинда организује Змајеве дечје игре, манифестацију Поздрав пролећу, Ki – ROCK, Refuse Resist и смотру рецитатора. Од редовних манифестација Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу организује: такмичење рецитатора, зонску смотру позоришних аматерских дечијих група Северног Баната и Бачке, поетске шетње парком и фестивал камерне музике Тисин цвет и пловећу ликовну колонију коју организује заједно са осталим потиским општинама. Библиотека Сарваш Габор у Ади позната је као један од организатора Лингвистичких дана Сарваш Габор која се одржава сваке године и међународног је карактера. Такође организује међународни хорски фестивал Бардош Лајкош и смотру сликара аматера. Библиотека је годинама била и организатор Ликовне колоније Новак Радонић. Културно образовни центар Чока појављује се као организатор манифестације Песма-плес и Chart days. Културно образовни центар Турзо Лајош из Сенте познат је као организатор такмичења у говору народне бајке Kálmány Lajos - покрајинско такмичење је увек у Сенти последње суботе у мају, затим прославе годишњице рођења Стевана Сремца. У оквиру прославе расписује се Мултидисциплинарни конкурс поводом годишњице рођења Стевана Сремца која је уприличена финалним надметањем ученика у сценско-интерпретативном делу поменутог конкурса. Том приликом се организује и награђивање ликовних и литерарних радова приспелих на истоимени конкурс. Сенћански КОЦ организује и регионално правописно такмичење Implom József за средњошколце затим манифестацију Дане народне приче организоване поводом рођења великог мађарског сакупљача народних бајки и прича Елека Бенедека. Том приликом одржавају се пројекције цртаних филмова, приповедно поподне за мале и велике, приповедачко дружење и надметање Мени најмилија прича, као и бајковито поподне Мени најмилија прича у којем учествују писци, песници, глумци, педагози, познате јавне личности као родитељи. Културно образовни центар Турзо Лајош организује Фестивал средњошколаца у драмској и филмској категорији и сенћански фестивал певане поезије. Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти организује академију посвећену Стевану Сремцу под називом Дани Стевана Сремца. Поливалентна установа у Кањижи организује Дане мађарског филма у сарадњи са Савезом мађарских биоскопа из Мађарске. Када је о улазницама реч, библиотека у Новом Кнежевцу, Културни центар у Кикинди, Културнообразовни центар у Чоки и Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти их не наплаћују. Најскупље улазнице су у Културно образовном центру Турзо Лајош у Сенти и у библиотеци у Ади, а најјефтиније у Кањижи, мада су цене за програме ниске, па су и разлике међу њима занемарљиве. Табела 14а: Просечна цена улазница у поливалентним установама Севернобанатског округа Установа

Просечна цена улазница

Попусти

Културни центар Кикинда, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада

Не наплаћује улазнице

/


/

200,00 динара за позоришне представе

Ђаци

преузето са разговора

17

Табела 14б: Просечна цена улазница у поливалентним установама Севернобанатског округа Установа Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента Образовно културна установа Cnesa, Кањижа

Просечна цена улазница

Попусти


/

200,00 дин.

Ђаци, студенти и пензионери


/

120,00 дин.

Ђаци, педагози и пензионери

 Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезани су Културни центар Кикинда и Образовно културна установа Cnesa у Кањижи. Културни центар Кикинда остварује сарадњу на локалном, регионалном и међународном нивоу, док Образовно културна установа Cnesa у Кањижи остварује сарадњу на локалном, регионалном, националном и међународном нивоу. Типови сарадње су заједничка организација догађаја и пројеката. Поливалентни центри у Севернобанатском округу најмању сарадњу остварују на међународном нивоу. Само две установе имају партнерски однос са неким страним актерима у култури. Што се тиче сарадње са актерима у култури општине Кикинда као центра округа, најбоља сарадња коју су истакли сви поливалентни центри је са Народним позориштем у Кикинди и Народном библиотеком Јован Поповић из Кикинде, а поред тога истиче се сарадња и са кикиндским музејом. Најчешћи видови сарадње су на организацији догађаја и програма. Сви поливалентни центри, осим установа у Ади и Културно образовног центра Турзо Лајош у Сенти имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. Установа у Кикинди, Културно образовни центар Чока и Образовно културна установа Cnesa сарађују и са регионалним телевизијама, а кикиндски културни центар са регионалним и са националним медијима. Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури Ниво сарадње Назив установе

Регионални ниво


Све општинске установе културе и удружења грађана

Културни центри из региона и Покрајински завод за културу

/

Румунске установе културе

Кикинда је центар округа


Музичка школа, дечја установа, сви КУДови

/

/

/

Кикиндска библиотека и позориште


Удружења грађана

/

/

/

/


КУД- ови

Поливалентни центри, позоришта и библиотеке

Национални ниво

Национални савет Мађара

18

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Локални ниво

/

Кикиндско позориште, Музеј и Библиотека

Тип сарадње - сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима - сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима - сарадња на организацији догађаја - сарадња на програмима /пројектима - техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима

Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури Ниво сарадње Назив установе



Локални ниво Сенћанско камерно позориште, КУД Стеван Сремац, Цивилне организације




Тип сарадње

/

/

/

/

-сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Народни музеј Ниш, Народна библиотека Србије, Нишки културни центар

/

Н.п

-сарадња на пројектима/ програмима

Југословенска Кинотека

Институт Balassi Balint Будимпешта, Савез мађарских Биоскопа

Не

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента

Камерна Сцена Мирослав Антић

Матица српска


Основна музичка школа, САКУД Свети Сава, КУД Ozoray Arpad, КУД Тиса, Регионални Креативни Атеље Нађ Јожеф, КУД Барток Бела Хоргош

Културни савез војвођанских Мађара, Мрежа културних центара Војводине

 Кадрови Највише запослених има Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти– 27, што је и очекивано пошто овај поливалентни центар има библиотеку, музеј, дом културе и стручну службу која обухвата правну службу и рачуноводство. Најмање запослених има Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти, једног запосленог. Приказ 7: Број запослених у поливалентним центрима Севернобанатског округа 18

Кикинда Нови Кнежевац Ада Чока КОЦ Турзо Лајош Сента Фондација Стеван Сремац Сента Кањижа

9 8

1

7 27

9

Када је о старосној структури реч, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки (укупно четворо). У установама у Кикинди и Кањижи најзаступљенији су запослени између 40 и 49 година старости. У установама у Новом Кнежевцу и Чоки најзаступљенији су запослени између 50 и 59 година док су у Сенти подједнако заступљени запослени у петој и шестој деценији живота док је у Ади то случај са запосленим у четвртој, петој и шестој деценији. Просечна старост запослених највећа је у библиотеци у Новом Кнежевцу, а најмања у Образовно културној установи Cnesa у Кањижи. Табела 16: Просечна старост запослених у установама

1

Назив установе Културни центар Кикинда, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента Образовно културна установа Cnesa, Кањижа

1

Просечна старост запослених

41 52 47 45 45 40

Из прегеледа запослених биће искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти јер Заводу нису достављени подаци

19

0%

0%

14,2%

28,6% 5,6%

50%

50%

28,6%

28,6%

30,0% 20,0% 10,0% 0,0%

44,4%

75%

12,5% 37%

3,7%

20%

37%

40%

3,7%

50%

44,4%

0%

12,5%

80,0% 60,0% 40,0% 20,0% 0,0%

18,6%

22,2%

11,2% 22,2%

44,4%

22,2%

50%

33,4%

Приказ 8: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

0%

Полна структура показује да су у свим поливалентним установама бројније жене. Приказ 9: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

33,3 %

55,6 %

мушкарци 4

85,7 %

75 %

66,7 %

мушкарци 3

14,3 %

25 %

жене 6

мушкарци 2

мушкарци 1

33,3 %

44,4 %

жене 5

жене 6

55,6 %

66,7 %

мушкарци 9

жене 18

мушкарци 8

жене 6 44,4 %

жене 10

Када је о образовној структури реч, у већини културних центара Севернобанатског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом осим у Културном центру Кикинда и Народној библиотеци Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу у којој високообразовани имају већину. Највећи број кадрова са најнижим образовањем има Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти који има и највише запослених. Приказ 10: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

33,3 % 66,7

ВШ/ВСС % 6

ССС 7

ССС 3 50 %

37,5 %

ВШ/ВСС 4

ОШ 4

22,2 %

ССС 14 ВШ/ВСС 2

12,5 %

ОШ 1

ССС 3

77,8 %

33,3 %

14,8 %

20

42,9 %

ВШ/ВСС 3

ОШ 3 ССС 9

51,9 %

ВШ/ВСС 9

ССС 4

33,3 %

ВШ/ВСС 6

57,1 %

16,7 %

50 %

Пет установа поливалентног типа у Севернобанатском округу има запослене на одређено време а ниједна установа не ангажује волонтере као помоћ у раду установе. Највећи број запослених на одређено време има кикиндски културни центар. У раду, установама помажу и сарадници, најчешће кроз хонорарни ангажман. Наиме, две установе користи тај облик додатног рад. Приказ 11: Број и тип сарадника у поливалентним установама 4 5 2 1 1 1 1 0

КИКИНДА

Н.КНЕЖЕВАЦ

ЧОКА

запослени на одређено време

1 1

СЕНТА

КАЊИЖА

хонорарни сарадници

волонтери

2

 Буџет Центри за културу Севернобанатског округа највећим делом ослањају на буџете општина оснивача. Други извор прихода су сопствена средства, док су поливалентни центри у Новом Кнежевцу, Ади и Сенти суфинансирани и од стране Покрајине а Културни центар у Кикинди и установа у Новом Кнежевцу од Републике.

2009 Општина 2008 Сопствени приходи Донације/Спонзорства Фондације

0%

10%

90%

93%

90% 5% 5%

2009

2009 Општина2008 Сопствени приходи Донације Покрајина

40% 20%

25%

60%

70%

80%

68%

Покрајина

5%

20%

Општина2008

20% 4% 8%

40%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

Сопствени приходи

3% 3% 32%

60%

2009

62%

80%

4% 2% 1%

93%

2% 2% 2% 1%

Општина 2008 Сопствени приходи Покрајина Република Остало

3% 19% 16%

4%

4% 4%

88% 2% 6%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

92%

2009 Општина 2008 Сопствени приходи Донације/спонзорства Република Остало

100% 80% 60% 40% 20% 0%

62%

88% 8% 1% 1% 2%

10% 1%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

89%

Приказ 12: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

0% 2009 Општина2008 Сопствени приходи Донације Фондације

Највећи буџет и у 2008. и у 2009. години имао је Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти, потом Образовно културна установа Cnesa у Кањижи, па Културни центар Кикинда. За програме је и у 2008. и у 2009. години највећу суму издвојио такође Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти, па Културно образовни центар Чока. На трећем месту према издвајању за програме и у 2008. и у 2009. години, нашла се Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевацу. Библиотека Сарваш Габор у Ади није издвојила средства за програме ни у 2008. ни у 2009. години. Пораст буџета у 2009. години у односу на претходну остварио је само Културни центар Кикинда (за 10,5%). Највећи пад буџета у 2009. години имала је поливалентна установа у Кањижи за 13%, па у Сенти за 12,7%, затим библиотека у Новом Кнежевцу (за 11,4%), и на крају библиотека у Ади (за 6,8%).

2

Из прегеледа буџета установа биће искључена Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти јер Заводу нису достављени подаци

21

Табела 17: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години Година

Висина буџета

Плате и доприноси

Структура буџета Материјални трошкови

Програми и пројекти

2008.

124.288,05 евра 10.121.000,00 дин.

71.212,97 евра 5.799.000,00 дин.

53.075,09 евра 4.322.000,00 дин.

/ /

2009.

138.772,52 евра 13.035.000,00 дин.

89.140,19 евра 8.373.000,00 дин.

46.864,34 евра 4.402.000,00 дин.

2.768,00 евра 260.000,00 дин.

2008.

89.103,83 евра 7.255.885,00 дин.

70.118,41 евра 5.709.868,00 дин.

14.560,11 евра 1.185.656,00 дин.

4.425,31 евра 360.361,00 дин.

2009.

79.170,01 евра 7.436.495,00 дин.

62.669,06 евра 5.886.549,00 дин.

11.893,53 евра 1.117.168,00 дин.

4.607,42 евра 432.778,00 дин.

2008.

65.085,14 евра 5.300.000,00 дин.

52.804,92 евра 4.300.000,00 дин.

12.280,21 евра 1.000.000,00 дин.

/ /.

2009.

60.683,04 евра 5.700.000,00 дин.

53.230,73 евра 5.000.000,00 дин.

7.452,30 евра 700.000,00 дин.

/ /

76.137,33 евра

49.120,86 евра

12.280,21 евра

14.736,26 евра

6.200.000,00 дин.

4.000.000,00 дин.

1.000.000,00 дин.

1.200.000,00 дин.

2009.

76.137,33 евра 6.200.000,00 дин.

49.120,86 евра 4.000.000,00 дин.

12.280,21 евра 1.000.000,00 дин.

14.736,26 евра 1.200.000,00 дин.


2008.

303.972,16 евра 24.753.000,00 дин.

181.403,33 евра 14.772.000,00 дин.

98.831,17 евра 8.048.000,00 дин.

23.737,66 евра 1.933.000,00 дин.

2009.

265.482,96 евра 24.937.000,00 дин.

161.416,87 евра 15.162.000,00 дин.

77.024,87 евра 7.235.000,00 дин.

27.041,21 евра 2.540.000,00 дин.


2008.

190.331,05 евра 15.499.000,00 дин.

152.778,15 евра 12.441.000,00 дин.

35.379,30 евра 2.881.000,00 дин.

2.173,60 евра 177.000,00 дин.

2009.

165.600,81 евра 15.555.000,00 дин.

127.210,81 евра 11.949.000,00 дин.

36.675,97 евра 3.445.000,00 дин.

1.714,03 евра 161.000,00 дин.

Општина





2008.

Када се издвајање за програме сагледа у односу на буџет установе (процентуално издвајање за програме), у том сегменту предњачи Културно образовни центар Чока, а затим следи Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти, док сви остали поливалентни центри не издвајају више од 5,8% за програме.

0%

0% 2008

Програми Плате Текући трошкови

2009

2008

2009


22

2008


87,7% 12,3%

20%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

81,2% 18,8%

40%

5,8% 79,2% 15%

20%

60%

78,7% 16,3%

2%

40%

80%

5%

60%

64,2% 33,8%

80%

57,3% 42,7%

Приказ 13а: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

2009


2008

2009


2008

76,8% 22,2%

1%

80,3% 18,6%

20% 0%

0%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

1,1%

2009

40%

10,2% 60,8% 29%

2008

20%

60%

59,7% 32,5%

40%

80%

7,8%

60%

19,4% 64,5% 16,1%

80%

19,4% 64,5% 16,1%

Приказ 13б: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

2009


Када је реч о инвестиционим улагањима, у поливалентан центар у периоду од 2007 до 2010. године највише су уложиле општина Сента и општина Кањижа, па општина Нови Кнежевац. Средства од приватног субјекта добио је Културно образовни центар Турзо Лајош из Сенте. Библиотека Сарваш Габор у Ади и установе у Сенти и Кањижи су добиле средства од АП Војводине. Остале општине нису имале улагања у посматраном периоду. Када је о приоритетним инвестиционим улагањима реч, кикиндски културни центар и установа у Чоки не наводе приоритетне инвестиције, док остале поливалентне установе као приоритете наводе различита инвестициона улагања. У Новом Кнежевцу као прву следећу инвестицију истичу обнављање кровне конструкције, затим замену електричних инсталација и обнову фасаде; у Ади је приоритет замена прозора и врата на згради Библиотеке; Сента истиче потребу за набавком осветљења позорнице, опреме за изложбену салу у Дому културе, адаптацијом санитарног чвора у Музеју, опреме за извођење програма, рачунарске опреме, намештајем и набавком књига.; Образовно културна установа Cnesa у Кањижи наводи као приоритет изградњу музеја и медијског центра. Из приказа о инвестиционим улагањима и приоритетним инвестиционим улагањима изузета је Завичајна фондација Стеван Сремац у Сенти јер Заводу није доставила наведене податке. Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Севернобанатског округа Установа Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада


Тип инвестиције

Финансијер

Година

Износ у еврима

Износ у динарима

Опрема - комјутер

Оптштина Н.Кнежевац

2007

562,27

44.959,42

Опрема за легат (столице)

Оптштина Н.Кнежевац

2007

555,09

44.385,00

Санација крова

Покрајински буџет

2008

20.828,12

1.696.071,00

Набавка озвучења

Покрајински буџет

2008

2.456,04

200.000,00

Набавка књига

Општина Сента, АП Војводина, сопствена средства

2008, 2009, 2010

2.002,64

185.830,00

Рачунарска опрема

Сопствена средства

2009, 2010

498,31

49.070,00

Адаптација изложбене просторије у Музеју

Фондација из Републике Мађарске АП Војводина, Фабрика дувана Сента, Општина Сента Општина Сента и Фондација из Републике Мађарске

2008

13.162,93

1.071.881,00

2007, 2008, 2009

384.006,5

32.681.833,00

2008, 2009

13.922,26

1.220.721,00

Изградња објекта Регионални креативни атеље Јожеф Нађ

Општина Кањижа

2005-2009

178.430,64

15.100.000,00

Н.п

Фонд за капитална улагања АП Војводине

2007-2009

428.869,37

36.500.000,00

Капитално одржавање објекта позоришта Опрема за озвучење и осветљење у позоришту


23

 Проблеми Када су проблеми у питању сви центри за културу наводе проблем са финансирањем. Проблем са техничком опремом имају све установе осим Завичајне фондације Стеван Сремац у Сенти. Када су кадрови у питању – само Културни центар у Кикинди и Библиотека Сарваш Габор у Ади истичу недостатак кадрова (углавном стручних). Када су програми у питању, једино Библиотека Сарваш Габор у Ади истиче недостатак позоришних представа. Културно образовни центар Турзо Лајош у Сенти није навео своје проблеме. Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу наводи да се библиотечка делатност не развија у потребној мери (опремљеност, средства, стручни семинари, литература итд.), и да је потребно институционално осамостаљивање установе библиотеке од некадашњег дома културе. Табела 19: Проблеми поливалентних установа Севернобанатског округа Установа

Простор

Финансирање

Техничка опремљеност

Кадрови

Програми

Културни центар Кикинда, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Културно образовни центар Чока, Чока Културно образовни центар Турзо Лајош, Сента Завичајна фондација Стеван Сремац, Сента Образовно културна установа Cnesa, Кањижа

Недостатак затвореног концертног простора

Непоштовање динамике исплате редовних месечних апанажа за програме

Недостатк адекватне опреме

Недостатак стручних спољних сарадника

Нема проблема


Постоји проблем али није спецификован




Потребан магацин за књиге

Недовољно средстава за куповину књига

Потребни рачунари и штампачи

Потребан је библиотекар

Недостатак позоришних представа

Старост зграде, потребно је реновирање

Недовољно средстава

Застарелост опреме, потребна модернизација у свим системима





Нису наведени проблеми

Потребан већи простор






Недовољно средстава за програме

Слабо опремљено позориште, потребно осветљење, озвучење и софтвери



Библиотеке општина Севернобанатског округа

У Севернобанатском округу две општине имају библиотеку која функционише самостално. У Чоки и Сенти библиотека не функционише као самостално правно лице, већ као активност Културно образовног центра. У Новом Кнежевцу и Ади библиотеке су установе поливалентног типа, односно, обављају поред библиотечке и одређени број других делатности. Матична библиотека Севернобанатског округа је Народна библиотека Јован Поповић из Кикинде која прати рад свих осталих библиотека на територији за коју је надлежна. Народна библиотека Јован Поповић је најстарија установа из области културе у Кикинди. Основана је 1845. године као прва Српска читаоница. Библиотека после Другог светског рата носи име књижевника и политичара, Јована Поповића.

24

Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу се налази у згради дворца породице Малдегем од 1969. године. Зграда је под заштитом државе као споменик културе. Библиотека се налази у парку, који је такође под заштитом као споменик пејзажне архитектуре. У оквиру постојећих одељења налази се и просторија легата нашег академика др. Василија Крестића, са збирком научних радова, претежно из историје. У оквиру Библиотеке одвија се и делатност културног центра. Некада је постојао КОЦ (Културно-образовни центар) из кога се Библиотека законски издвојила 1995. али пошто у општини није образована нова установа културе, Библиотека је задржала улогу организатора скоро свих манифестација у општини. Главну улогу у културним збивањима у општини Ада има градска библиотека са традицијом још из 1860-те године као „Читалачко друштво уједињења”. Библиотека Сарваш Габор обавља послове градске библиотеке у општини Ада. Поред библиотечке делатности, организатор је и културних догађаја (позоришних представа, изложби, смотри, такмичења и манифестација). Једина установа за културу на подручју општине Чока, Културно образовни центар Чока, основан је 1960. године, у чији састав је ушла и Градска библиотека. Градска библиотека у Сенти је отворена 16.02.1947. и тада је имала назив Градска читаоница и библиотека. Након оснивања убрзо постаје самостална утанова општине све до 1977. године од када делује у саставу Културно-образовног центра Турзо Лајош. Од 2003. године у насељеним местима у Торњошу и на Горњем Брегу основане су библиотечке испоставе. Библиотека Јожеф Атила у Кањижи, основана је 1962. год. са цииљем да прикупља, обрађује, чува и даје на коришћење најразноврснији библиотечки материјал на српском и мађарском језику. 70 тих година прошлог века Библиотека је била спојена са Образовно културном установом у Кањижи да би се 2001. године одвојила и поново постала самостална. Табела 20: Подаци о оснивању библиотека Назив установе Народна библиотека Јован Поповић Народна библиотека Бранислав Нушић Библиотека Сарваш Габор Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош Библиотека Јожеф Атила

Општина оснивач Кикинда Нови Кнежевац Ада


Чока

1960.

Сента

1947.

Кањижа

2001.

1845. 1951. 1957.

 Просторни капацитети Четири библиотеке Севернобанатског округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде – библиотеке у Кикинди, Ади, Чоки, Кањижи. Преостале две библиотеке имају власништво над простором који користе. Највећим простором располаже матична, кикиндска библиотека, па потом сенћанска која функционише у оквиру Културно образовног центра Турзо Лајош, док у најмањем простору свој рад организује библиотека у склопу Културно образовног центра Чока . Све библиотеке Севернобанатског округа имају простор за одржавање додатних садржаја а највише простора за програме има кикиндска библиотека. Када су читаонице у питању, све библиотеке имају по једну читаоницу намењену за кориснике, али по броју доступних места за читање предњачи сенћанска установа, док се кикиндска налази на другој позицији када је тај параметар у питању. Табела 21а: Основни подаци о простору библиотека Назив установе Народна библиотека Јован Поповић, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац

Број читаоница

Број места у читаоницама


Површина простора за програме

Број места за седење у сали за програме

2

1

30

4

100+46+40 2 +250 м

50+6+30+100

2

1

18

1

100 м

Површина простора 712 м 389 м

25

2

70

Табела 21б: Основни подаци о простору библиотека Површина простора


Број читаоница

Број места у читаоницама



1

20

1

270,25 м

1

20

1

620 м

1

123

1

60 м

1

22

1

180 м

2

199 м

Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

(само библиотека)

148 м

2


2

650 м


2

600 м

2

2

2

2

Број места за седење у сали за програме 396 323

70 80

 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже матична библиотека Севернобанатског округа у Кикинди, а најмањим библиотека у Чоки. Најбогатији фонд стране књиге има библиотека у Кањижи. Иначе све библиотеке у Севернобанатском округу имају књиге на мађарском језику. Највећи проценат књига на мађарском језику има библиотека у Кањижи (65,2%). Поред кикиндске, једино библиотека у Кањижи има публикације на другим језицима осим мађарског– енглеском 24 и 14 публикација на немачком језику. Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има кикиндска, па библиотека у Новом Кнежевцу. Дечје литературе највише има библиотека у Ади, па библиотека у Кањижи. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. Ниједна библиотека Севернобанатског округа не наводи да је започела процес дигитализације. Приказ 14: Број књига у библиотекама Севернобанатског округа и њихова језичка структура

107674

Кикинда


45245


Ада

49626

Ада

21362

Чока

31875

61476

Сента

Кањижа

61080

Кањижа


13370

Ада

27544

Чока

7324

Сента

33024

Кањижа

39855

28452 21225 50000 100000

Број књига на српском језику

Укупан број књига

13333

14038

0

100000

Кикинда

22082

Чока

Сента

0

94341

Кикинда

0 1000 2000 3000

Број књига на страним језицима

Приказ 15а: Структура фонда у библиотекама Севернобанатског округа

22,7 %

38%

39,3 % Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

17,7 %

27,1 %


26

9% 42,8 %

48,2 %

Стручна и научна књига Белетристика Дечја књига

Приказ 15б: Структура фонда у библиотекама Севернобанатског округа

15,6 %

16,2 %

17,1 %


21,8 %

24%

21%

55%

62%



Када је о набавци књига реч, у периоду од 2007. до 2009. године са највише књига свој фонд обновила је библиотека у Кикинди која је у посматраном периоду набавила 10.652 публикација. Најмањим бројем издања у периоду од 2007. до 2009. године свој фонд допунила је библиотека у Чоки. После кикиндске највише књига на годишњем нивоу успева да набави Библиотека Јожеф Атила у Кањижи, па сенћанска библиотека (око 1.500 годишње). Све остале библиотеке у просеку, фонд обнављају са мање од 1.000 публикација годишње. Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године Број набављених публикација

Назив установе Народна библиотека Јован Поповић, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

Укупно

2007 3.356

2008 4.043

2009 3.253

10.652

766

939

1.064

2.769

262

882

848

1.992

395

722

529

1.646

1.547

1.555

1.501

4.603

1.471

2.059

1.848

5.378

Од оних библиотека које су доставиле податке о средствима које добијају од општине и вредности откупа коју организује Министарство културе, општина Кикинда највише издваја за допуну фонда своје библиотеке. Библиотека која је добила највише средстава за откуп од Министарства у периоду од 2007. до 2009. године је библиотека у Кањижи. Општине које не одвајају средства за куповину књига су Ада и Кањижа. Из приказа је изузета библиотека у Новом Кнежевцу пошто Заводу није доставила податке о средствима које добија од општине и вредности откупа коју организује Министарство културе.

Установа

Народна библиотека Јован Поповић, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада

Година

Табела 23а: Подаци о средствима за набавку књига

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

Средства од општине

Средства Министарства културе

евра

динара

евра

динара

3.126,56 4.875,25 4.822,70 Н.п. Н.п. Н.п. / / /

250.000,00 397.000,00 453.000,00 Н.п. Н.п. Н.п. / / /

550,27 3.782,31 1.160,43 Н.п. Н.п. Н.п. 724,12 736,81 348,13

44.000,00 308.000,00 109.000,00 Н.п. Н.п. Н.п. 57.901,00 60.000,00 32.700,00

27

Број откупљених књига од средстава општине и Министарства културе

588 1.355 866 Н.п. Н.п. 463 65 43 67

Година

Табела 23б: Подаци о средствима за набавку књига

Установа

Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

Средства од општине

Средства Министарства културе

Број откупљених књига од средстава општине и Министарства културе

евра

динара

евра

динара

2007 2008 2009 2007 2008

Н.п 664,49 160,11 161,19 613,54

Н.п 54.111,00 15.039,00 12.889,00 49.962,00

Н.п Н.п Н.п 5.088,42 7.956,23

Н.п Н.п Н.п 406.871,00 647.890,00

395 722 529 614 905

2009

2.128,82

199.962,00

6.064,59

569.651,00

1.136

2007 2008 2009

/ / /

/ / /

6.565,77 7.368,13 6.387,69

525.000,00 600.000,00 600.000,00

1.471 2.059 1.848

Н.п-нема података

Највећи број корисника међу библиотекама Севернобанатског округа има установа у Сенти, а најмањи библиотека у Чоки. Све категорије корисника су најбројније у Сенти. Табела 24: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године Назив установе

Год.

Деца до 14 година

Ученици средњих школа

Студенти

Одрасли

Укупно по години

Народна библиотека Јован Поповић, Кикинда

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008

662 471 497 145 120 120 1.585 1.468 1.413 76 57 110 1.883 1.516

238 178 171 97 96 96 46 40 43 33 25 22 1.406 1.037

140 143 128 21 22 22 11 12 11 14 10 25 550 439

451 397 434 119 144 144 126 164 161 105 95 98 6.871 1.531

1.491 1.189 1.230 382 382 382 1.768 1.684 1.628 228 187 255 10.710 4.523

2009

1.653

1.118

445

2.032

5.248

2007 2008 2009

878 826 944

284 296 315

122 137 141

444 457 484

1.728 1.716 1.884

Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

Тенденција кретања показује да број корисника у већини библиотека осцилира у три посматране године. Једино је у библиотеци у Ади број корисника у константном паду од 2007. до 2009. године. Иначе четири библиотеке бележе пад броја корисника у 2008. у односу на претходну годину, али у 2009. години број корисника поново расте – Кикинда, Чока, Сента и Кањижа. Процентуално гледано, већи скок у броју корисника у односу на 2007. годину бележи библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, а нижи скок библиотека у Кањижи. Приказ 16а: Тенденција кретања корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године 2000 600 1800 400 1700 1000 200 1600 0 0 1500 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009 Кикинда

Н.Кнежевац

28

Ада

Приказ 16б: Тенденција кретања корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

300 200 100 0

15000 10000 5000 0 2007

2008

1900 1800 1700 1600

2009

2007

Чока

2008

2009

2007

Сента

2008

2009

Кањижа

Највећи удео становника међу корисницима библиотеке има Сента (20,5%) док је у свим осталим библиотекама проценат становника међу корисницима мањи од 9%, а у три библиотеке мањи и од 3%. Приказ 17: Рангирање општина према проценту локалног становништва који су 2009. године корисници библиотеке 25,0% 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0%

20,5% 8,6%

1,9%

2,9%

Кикинда


6,8%

1,9% Ада

Чока

Сента

Кањижа

Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке Све библиотеке Севернобанатског округа, поред редовних библиотечких активности, организују додатне програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (филмске пројекције, позоришне садржаје, музичке програме, смотре, разна такмичења за децу и средњошколце...). Највећи број програма у периоду од 2007. до 2009. године је организовала библиотека у Кањижи, уз континуирани раст њиховог броја из године у годину. Библиотека у Чоки и Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу организују најмање додатних програма. Табела 25: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године Укупан број програма по годинама


2007

2008

2009


155

248

245


26

28

33


83

64

64

Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента

32

25

30

213

181

178

221

230

232

Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

Када се сагледа структура програма које библиотеке организују за своје кориснике и посетиоце, кикиндска библиотека и библиотека у Кањижи и Ади организују највећи број радионица које чине око 56% свих додатних програма у Кикинди, у Кањижи 77% а у Ади 33%. Сенћанска библиотека највише је окренуте предавањима (око 30% програма чине ти садржаји). У библиотеци у Новом Кнежевцу највећи део програма чине „остали садржаји“ (музички, музичко-сценски, филмски садржаји, аматерска такмичења...) а у Чоки изложбе.

29

Приказ 18: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

88

2009

81

2008

6

2008 5

2007

2009

10

2008

8

1

5

3

4

16

3

4

2009

32

2008

30

8 14

4

7

31

16

4 7

8 6

28

22 20

37

2007

22

9

5

2007

8

17

9

2008

7

2

5 6

15 3

11 4

20

1 4

4

22

2009

20

13

2008

19

13 12

30

42

19

11

76 22

2009

2007

74

7

4

6

121 152

29

5

2009

20

11 4

70

2007

2007

16

13 7 74

17

15

35 63

180

4

180

9 8

књижевне вечери трибине,дебате

52

171

изложбе радионице

6 3

предавања остали садржаји

Једино кикиндска библиотека има чланство у библиотечкој електронској мрежи Бисис (Bisis) док сенћанска библиотека има чланство у библиотечкој електронској мрежи Сирен (Siren). Остале библиотеке нису умрежене ни у једну библиотечку електронску мрежу. Све библиотеке Севернобанатског округа, осим библиотеке у Чоки, имају електронску базу свог фонда. Само у библиотеци у Кикинди и Новом Кнежевцу не постоје рачунари намењени корисницима за претраживање базе или коришћење интернета. Све остале библиотеке имају бар један компјутер за кориснике (Чока, Кањижа), два рачунара

30

за кориснике издвојила је библиотека у Сенти, док је Ада ставила на располагање корисницима 3 рачунара. Чланарине у библиотекама крећу се од 200 до 600 динара на годишњем нивоу. У централним зградама (не огранцима) библиотеке су радним данима за кориснике отворене током целог дана, а велики број њих и суботом. За своје програме поједине библиотека наплаћују улазнице. Табела 26: Чланарина и рад са корисницима Назив установе Народна библиотека Јован Поповић, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

Чланарина

Радно време

редовна

попусти

500 дин.

За ђаке и студенте 400 дин, породична 350 дин

Радним данима: 8-20ч Суботом: 8-13ч

300 дин.

За децу и средњошколце 200 дин.

7-18ч

400 дин.

/

Радним данима: 8-19ч Суботом: 8-12ч

400 дин.

За ученике, студенте и пензионере 300 дин.

Радним данима: 7-19ч

600 дин

За децу 300 дин.

Радним данима: 9-18ч, Суботом: 8-12ч

500 дин.

За децу 300 дин

Радним данима: 8-13ч, 16-19ч Суботом: 8-12ч

Када је реч о евалуацији програма, једино Народна библиотека Бранислав Нушић у Новом Кнежевцу и библиотека у Ади раде годишњу евалуацију програма. Једино кикиндска библиотека истражује потребе корисника и то анкетним истраживањима. То је последњи пут учинила 2009. године. Коначно, све библиотеке Севернобанатског округа, осим кикиндске, документују своје активности на неки начин – углавном архивирањем.  Сарадња Само библиотеке у Новом Кнежевцу и Кањижи сарађују са матичном библиотеком у Кикинди. Библиотека у Сенти није доставила податак о сарадњи са матичном библиотеком. Најширу мрежу сарадње од свих библиотека у округу има библиотека Јожеф Атила у Кањижи. Међународну сарадњу остварује једино библиотека у Кањижи. Када је о сарадњи са медијима реч, библиотеке у Кикинди и Ади немају сарадњу са медијима док готово све остале библиотеке сарађују са локалним медијима. Са регионалним телевизијама сарађују библиотеке у Чоки, Сенти и Кањижи. Табела 27а: Сарадња са другим актерима у култури




Локални ниво Културни центар, Народни музеј, Канцеларија за младе

Музичка школа, дечја установа, сви КУД-ови


/

/

Ниво сарадње Национални ниво

/


/

/

/

31




- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја

Кикиндска библиотека и позориште

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на програмима /пројектима

Табела 27б: Сарадња са другим актерима у култури Сарадња са центром округа

Удружења грађана

/

/

/

/

Школске библиотеке

/

/

/

/

Градски музеј, Дом културе, Културно уметничка друштва




Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока




Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента


Све установе културе и аматерска удружења у култури и школе

Културно уметничка друштва

Установе културе, нарочито библиотеке

/

/

Народна библиотека Србије, Матица српска у Новом Саду

Библиотека Сечењи Иштван у Будимпешти, Библиотека Чука Иштван у Ерду, Библиотека у Кишкунхалашу у Мађарској


- сарадња на организацији догађаја - сарадња на програмима /пројектима

- сарадња на организацији догађаја

Н.п

- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/програмима

Народна библиотека у Кикинди

- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/програмима

3

 Кадрови Међу библиотекама Севернобанатског округа највише запослених има матична библиотека у Кикинди, па библиотека у Сенти. Најмање запослених имају библиотеке у Чоки али треба имати у виду да је она у склопу поливалентног центра, па се библиотечком делатношћу бави свега двоје запослених. Приказ 19: Број запослених у библиотекама Севернобанатског округа

7

Кикинда

Н.Кнежевац

Ада

Чока

Сента

Кањижа

21

10 2 7

8

3

Из прегеледа запослених биће искључене библиотеке у Новом Кнежевцу и Ади, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да библиотеке функционишу као поливалентни центри, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају. Такође, из прегеледа запослених биће искључене библиотеке које функционишу у оквиру поливалентних установа, а то су библиотеке у Чоки и Сенти, будући да је кадровска структура у овом извештају приказана код прегледа поливалентних установа.

32

Старосна структура показује да су кадрови до 30 година у две самосталне библиотеке Севернобанатског округа ретки (у две библиотеке један), а да су најбројнији кадрови између 50 и 59 година старости. Просечна старост запослених у обе библиотеке је 48 година. Полна структура показује да су у обе библиотеке бројније жене. Табела 28: Просечна старост запослених у установама Назив установе



48


48

Приказ 20: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама 4,8 %

14,3 %

95,2 %

мушкарци 1

85,7 %

жене 20

мушкарци1

жене 6

42,8%

50%

28,6%

28,6%

52,4%

23,8%

19%

60% 40% 20% 0%

4,8%

Приказ 21: Старосна структура кадрова у установама

0% 30-39 40-49 50-59

Када је о образовној структури реч, виши и високообразовани кадар предњачи у библиотеци у Кањижи, док у кикиндској библиотеци већина кадрова је са завршеном средњом школом. Треба поменути и то да су кадрови са завршеном само основном школом малобројни – само један у обе наведене библиотеке. Приказ 22: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

ОШ 1 42,8 ССС 11 % ВШ/ВСС 9

4,8 %

52,4 %

ССС 3

57,1 %

42,9 %

ВШ/ВСС 4

Када је реч о сарадницима, библиотеке у Кикинди и Кањижи не ангажују хонорарне сараднике. Обе библиотека истичу да немају волонтере али осећају потребу за њима (кикиндска за петоро, а библиотека у Кањижи за троје волонтера).

33

4

 Буџет Библиотека у Кањижи се готово у потпуности финансира из општинског буџета. Други извор прихода су сопствена средства, донаторска средства и у 2008. години средства добијена од Покрајине. Кикиндска библиотека није доставила податке о извору финансирања.

95%

Општина 2008 Сопствени приходи Донације Покрајина

2%

3%

2% 2% 1%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

95%

Приказ 23: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години (Кикиндска библиотека није доставила податке о извору финансирања)

2009

Према броју запослених и броју програма и свом матичном статусу, очекивано већи укупан буџет, као и средства за програме, и у 2008. и у 2009. години имала је библиотека у Кикинди, док мањим средствима располаже библиотека у Кањижи. Пораст буџета у две посматране године није забележила ниједна од ове две библиотеке. Већи пад буџета у 2009. години бележи кикиндска библиотека за 17,9%. Табела 29: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години Установа

Година






2008.

229.013,73 евра 18.649.000,00 дин.

172.156,33 евра 14.019.000,00 дин.

31.302,27 евра 2.549.000,00 дин.

25.555,13 евра 2.081.000,00 дин.

2009.

188.085,47 евра 17.667.000,00 дин.

146.363,22 евра 13.748.000,00 дин.

25.721,09 евра 2.416.000,00 дин.

16.001,16 евра 1.503.000,00 дин.

2008.

79.478,29 евра 6.472.060,00 дин.

63.113,99 евра 5.139.486,00 дин.

13.819,05 евра 1.125.310,00 дин.

2.545,25 евра 207.264,00 дин.

2009.

74.410,82 евра 6.989.460,00 дин.

48.593,03 евра 4.564.377,00 дин.

22.572,34 евра 2.120.236,00 дин.

3.245,45 евра 304.847,00 дин.


У обе библиотеке највећи удео у буџету имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Библиотека Кикинде одваја већи део буџета за програме - 10% (у просеку за две посматране године).

20%

0%

79,4%

0% 2008

2009

2008


30,3%

40%

4,4% 65,3%

20%

60%

17,4%

40%

80%

3,2%

60%

8,5% 77,8% 13,7%

80%

11,2% 75,2% 13,6%

Приказ 24: Структура буџета библиотека у 2008 и 2009. години

2009


4

Из прегеледа буџета биће искључене библиотеке у Новом Кнежевцу и Ади, будући да је буџет, с обзиром на то да библиотеке функционишу као поливалентни центри, приказан код прегледа поливалентних установа у овом извештају. Такође, из прегеледа буџета биће искључене библиотеке које функционишу у оквиру поливалентних установа, а то су библиотеке у Чоки и Сенти, будући да је буџет у овом извештају приказан код прегледа поливалентних установа.

34

Библиотеке у Кикинди и Кањижи не наводе инвестициона улагања нити приоритетне инвестиције.  Проблеми Када су проблеми у питању, библиотеке у Новом Кнежевцу, Чоки и Кањижи не истичу проблем са простором у којем обављају своју делатност. Финансијске тешкоће истичу све библиотеке осим библиотеке у Кањижи. Све библиотека истичу проблем са техничком опремљеношћу тј. недостатком рачунара било за кориснике, било за основне библиотечке делатности, штампача и опреме за дигитализацију. Потребе за кадровима имају библиотеке у Кикинди, Ади, Чоки и Сенти. Програмски проблеми су највише у вези са недостатком финансијских средстава. Табела 30: Проблеми библиотека Севернобанатског округа Установа

Простор



Кадрови

Програми

Народна библиотека Јован Поповић, Кикинда Народна библиотека Бранислав Нушић, Нови Кнежевац Библиотека Сарваш Габор, Ада Библиотека у склопу Културно образовног центра Чока, Чока Библиотека у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента Библиотека Јожеф Атила, Кањижа

Потребан је већи простор, Садшњи је премали и нефункционалан

Недостатак средстава

Застарела опрема, потребно више рачунара и друге опреме

Потребно више радника







Потребан магацин за књиге

Недовољно средстава за куповину књига

Потребни рачунари и штампачи

Потребан је библиотекар

Недостатак позоришних представа



Потребно осветљење

Истиче се потреба за једним библиотекаром


Проблем са магацинским смештајем, потребна куповина полица


Недостатак опреме за дигитализацију, потребни рачунари

Потребно је још два библиотекара

Недовољно средстава за програме


/

Истиче се потреба за три рачунара

/

/



Музеји општина Севернобанатског округа

У Севрнобанатском округу се налазе два музеја од којих је само Народни музеј у Кикинди самостална установа док Градски музеј у Сенти функционише у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош. Оба музеја датирају из послератних година, кикиндски музеј је основан 1946. а сенћански 1947. године. Народни музеј Кикинда основан је 7. новембра 1946. године и налази се у згради некадашњег Магистрата Великокикиндског диштрикта. Почетком XIX века, Магистрат је добио одобрење о куповини куће и земље на чијем простору би се зидало будуће здање касније познато под уменом Курија што на латинском значи судница. Простор је био намењен за смештај диштричких органа власти али и затвореника. Зидање је одобрено 1825. године али тада градња није почела већ су први темељи постављени 1836. године и за три године зграда је била сазидана. Белешке из 1841. године говоре да Курија још није била готова а проблем је правила уградња великог камена тежине 2000 кг, на коме је

35

урезан грб Великокикиндског диштрикта. Претпоставља се да је те 1841. године усељена администрација, а после затвореници. Курија је до 1876. године била седиште Великокикиндског диштрикта а касније и Краљевског судбеног стола. Данас је у њој смештен Народни музеј Кикинда и Историјски архив. Делатност Музеја се односи на теритирију општина Кикинда, Ада и Чока. Народни музеј Кикинда је музеј комплексног типа, има пет одељења: археолошко, историјско, етнолошко, уметничко и природњачко. Посебно одељење чини водичко-педагошка служба задужена за рад са посетиоцима. Музеј поседује библиотеку са преко 6.000 наслова стручне литературе и галерију намењену тематским поставкама. Осим Ноћи музеја, Музеј реализује и манифестацију Мамутфест, намењену најмлађој публици. Градски музеј у Сенти је основан 1947.године. Данас функционише у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош. Музеј се бави прикупљањем, стручним обрађивањем, чувањем и презентацијом покретних културних добара (предмета) са територије општина Сента, Кањижа и Нови Кнежевац. Музеј је комплексног карактера, али најјачи профил има етнографска збирка, затим ликовно-уметничка збирка, већим делом везана за деловање Уметничке колоније, која од 1952. године ради у саставу Музеја. Некада је сенћански музеј био много мањи. Још 1968. године велики проблем био је недостатак простора. Музеј је тада располагао са свега 285 квадратна метра бивше банке. 1970. донета је од стране скупштине одлука на основу које се Музеју ставља на располагање цело десно крило зграде римокатоличке плебаније. Одлука је гласила на 722 квадратна метра од зграде плебаније и 256 квадратна метра приземља у новоградњи, намењеног за уметничку галерију. Године 1971. почела је реконструкција зграде а 18. јануара 1974. уз пригодну свечаност Музеј је отворен. У приземљу, десно у новоградњи, смештена је Галерија Прве сликарске колоније. Табела 31: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе Назив установе

Општина оснивач


Број објеката које музеј користи

Народни музеј Кикинда

Кикинда

1946.

1

Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош

Сента

1947.

2

 Просторни капацитети Народни музеј у Кикинди и Градски музеј у Сенти користе простор који им је дат на коришћење без накнаде. Већим простором располаже кикиндски музеј. Иначе сенћански музеји своју делатност обавља у два објеката док кикиндски музеј у једном. Оба музеја Севернобанатског округа располажу конзерваторском радионицом. Табела 32: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност Назив установе



2.080 м

Градски музеј у склопу Културно образовног центра Турзо Лајош, Сента

960 м

2

2

Број депоа

Површина депоа

10

око 400 м

7

140 м

2

2

Број затворених простора за програме


2

150+250 м

1

400 м

2

2

Број места за седење у сали за програме

0+130

80

 Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, већим фондом располаже Народни музеј Кикинда који броји преко 25.000 предмета, док сенћански музеј има неколико пута мање предмета. Т

36

Табела 33: Број предмета према збиркама у музејима Севернобанатског округа Збирке у музејима

Кикинда

Сента

Етнолошка

3.198

2.758

Археолошка

14.314

886

Ликовна

385

1.250

Историјско-уметничка

5.074

/

Примењена уметност

28

/

Минералошка

304

/

Нумизматичка

943

1.000

Збирка оружја и војне опреме

24

/

Историјска

/

2.418

Зоолошка

600

454

Ботаничка

650

/

УКУПНО ПРЕДМЕТА

25.520

8.766

Структуре фондова показују да археолошка збирка има највећи удео у фонду кикиндског музеја, док у сенћанском музеју највећи део фонда заузима етнолошка збирка. Када је реч о обради и конзервацији предмета, кикиндски музеј има 100% обрађених предмета и 44,2% конзервираних. Сенћански музеј је конзервирао 6,2% предмета, а проценат обрађености је 66%. Када се заштита предмета сагледа по збиркама, у кикиндском музеју са највећим уделом конзервираних предмета је археолошка збирка (33,6% од укупног броја конзервираних предмета) а у сенћанском са највећим уделом конзервираних предмета је етнолошка збирке (45,4% од укупног броја конзервираних предмета). Приказ 25: Структура фонда у музејима Севернобанатског округа 0,1% 2,6% 0,1% 2,3% 1,2% 12,5%

3,7%

31,5%

27,5%

19,9% 1,5%

56,1%

5,2%

Етнолошка Археолошка Ликовна Историјско-уметничка Примењена уметност Минералошка Нумизматичка Збирка оружја и војне опреме Зоолошка Ботаничка

10,1% 11,4%

Етнолошка Ликовна Зоолошка

14,3%

Археолошка Нумизматичка Историјска

Када је реч о поставкама, и Народни музеј Кикинда и Градски музеј у Сенти имају сталну поставку. Стална поставка у кикиндском музеју датира из 2003. године а у сенћанском музеју из 2001. Цена обиласка сталне поставке у Кикиди је 120,00 динара а 80,00 динара за ђаке и студенте. У Градском музеју у Сенти обилазак је бесплатан. Пратећи програми у оба музеја су бесплатни. Радно време у кикиндском музеју је прилагођено потребама и обавезама данашњих запослених људи док то није случај са сенћанским музејом који се затвара у 15 часова.

37

Табела 34: Отвореност посетиоцима Цене улазница Назив установе

Стална поставка

Изложбе и програми

Радно време


80,00 дин. ђаци и студенти, 120,00 дин. одрасли

Бесплатно

Уторак - субота: 10-20ч


Бесплатно

Бесплатно

Радним данима 9-15ч; суботом 9-14ч Уторком и недељом је затворено

Оба музеја поред редовне делатности, организују и пратеће програме. У кикиндској установи најбројнији су програми који спадају под “остале садржаје”. Поред изложби, предавања, трибина и радионица кикиндски музеј организује манифестацију Мамутфест. У сенћанском музеју од пратећих програма најбројније су изложбе. Разноврсније и бројније садржаје организује кикиндски музеј који је у посматране три године уприличио 97 програма. Приказ 26: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

14

2009 2008 2007

5 4

3

3

2

8

7

15

7

2

15

12

11

2009

1

5

8

2008

9

2007

изложбе

предавања

трибине

радионице

остали садржаји

Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја већи је у кикиндском музеју. У Народном музеју Кикинда приметан је континуиран раст посетилаца. Пораст посетилаца у 2009. години у односу на претходну износио је 32%. Број посетилаца у сенћанском музеју осцилира, а приметан је и пораст броја публике у 2009. у односу на претходну годину – 21,2%, што је мање него у кикиндском музеју. Приказ 27: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Севернобанатског округа 30000 25000 24115

20000 15000

16382

15124

10000 5000 0

4136 3497

3262 2008

2007 Кикинда

2009 Сента

38

Када је реч о евалуацији програма и истраживања потреба посетилаца као још један вид евалуације, то чини само Народни музеј Кикинда док то није случај у сенћанском музеју. Једино кикиндски музеј документује своје активности углавном преко водичке службе која архивира све податке о догађајима и објава у медијима. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, једино сенћански музеј штампа вишејезичне брошуре. Сенћански музеј има материјал за туристе доступан поред српског и на мађарском језику.  Сарадња Народни музеј Кикинда има веома разгранату и развијену мрежу сарадње са музејима у земљи док то није случај са сенћанским музејом. Међународну сарадњу остварује само кикиндски музеј. Музеј у Сенти наводи да не сарађује са кикиндским музејом као установом у центру округа. Када је о сарадњи са медијима реч, кикиндски музеји сарађује са локалним штампаним и електронским медијима док сенћански не сарађује са медијима. Само је Народни музеј Кикинда члан националне асоцијације тј. Музејског друштва Србије, док сенћански музеј не наводи чланство ни у националним нити међународним музејским заједницама и асоцијацијама. Табела 35: Сарадња са другим актерима у култури




Ниво сарадње Локални ниво Сви установе културе, школе, ТО општине Кикинда

Регионални ниво Музеји у Банату

Завод за културу Мађара у Војводини




Природњачки музеј

Музеј Баната у Темишвару


/

/

/

Не

Тип сарадње - логистичка - сарадња на рганизацији догађаја - логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

5

 Кадрови Највише запослених очекивано има музеј у Кикинди, као центар Севернобанатског округа. Мора се узети у обзир да сенћански музеј није самостална установа него функционише у оквиру поливалентног центра. Приказ 28: Број запослених у музејима Севернобанатског округа

7 15

Кикинда

Сента

Старосна структура показује да музеј у Кикинди нема ниједног запосленог испод 30 година старости. Најбројнији су запослених између 50 и 59 година старости. Када је полна структура у питању, у музеју у Кикинди бројније су жене. 5

Из прегеледа запослених биће искључен музеј у Сенти, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да музеј функционише у оквиру поливалентног центра, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају.

39

Табела 36: Просечна старост запослених у установи Назив установе



51

Приказ 29: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установи

40% 60%

мушкарци 6

жене 9

26,7%

20%

26,7%

13,3%

40%

33,3%

Приказ 30: Старосна структура кадрова у установи

0% 30-39 40-49 50-59 60+

Када је о образовној структури реч, у кикндском музеју високообразовани чине већину свих запослених. Приказ 31: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установи 13,3 %

ОШ 2

13,3 %


73,4 %

Када је реч о сарадницима, само кикиндски музеј има волонтере као помоћ у свом радуи и то двадесет волонтера. Када говоримо о хонорарним сарадницима, једино их кикиндски музеј запошљава, раде три сарадника. Сенћански музеј нема хонорарне сараднике нито волонтере али истиче потребу за волонтерима који би обрађивали збирке и сређивали депое. 6

 Буџет Музеје у Кикинди највећим делом финансира оснивач а део средстава добија од Републике и Покрајине. Други извори прихода су сопствена средства и донације.

6

3%

2%

89%

Општина 2008 Сопствени приходи Донације Република Покрајина

6%

1% 2%

3% 5%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

89%

Приказ 32: Извори финансирања установе у 2008. и 2009. години

2009

Из прегеледа буџета биће искључен музеј у Сенти, будући да је буџет, с обзиром на то да музеј функционише у оквиру поливалентног центра, приказан код прегледа поливалентних установа у овом извештају

40

Музеј је у 2008.години располагао већим укупним буџетом, али не и средствима за програме којих је у 2009. години имао више. Пад буџета у 2009. години је износио 4,1%. Табела 37: Висина и расподела буџета Музеја у 2008. и 2009. години Година

Установа

2008. Народни музеј Кикинда 2009.





200.842,91 евра

110.792,10 евра

67.528,90 евра

22.521,91 евра

16.355.000,00 дин.

9.022.000,00 дин.

5.499.000,00 дин.

1.834.000,00 дин.

192.537,27 евра

101.085,16 евра

67.487,23 евра

23.964,88 евра

18.085.161,00 дин.

9.495.000,00 дин.

6.339.123,00 дин.

2.251.038,00 дин.

Највећи удео у буџету Музеја имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају налазе на последњем месту и у 2008. и 2009.години.

2008

12,4% 52,5% 35,1%

60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%

11,2% 55,2% 33,6%

Приказ 33: Структура буџета Музеја у 2008. и 2009. години

2009


Када је о инвестицијама реч, од 2007. године у свој музеј једина је уложила општина Кикинда. Музеј у Сенти је средства за своје инвестиције добио од мађарске фондације. Као приоритетне инвестиције кикиндски музеј види адаптацију простора за сталну музејску поставку док сенћански музеј наводи адаптацију санитарног чвора. Табела 38: Последња инвестициона улагања у музеје Севернобанатског округа Установа




Сечење влаге на објекту, кречење, замена дрвенарије Адаптација продавнице сувенира, канцеларије за водичку службу, гардеробе за посетиоце и санитарног чвора за посетиоце

Општина Кикинда ЕУ (у оквиру пројекта Кикиндски мамут)


Адаптација изложбене просторије

Фондација из Републике Мађарске

Година



2006-2008

619.609,4

50,000.000,00

2006-2007

17.065,81

1,400.000,00

2008

13.162,93

1.071.881,00

 Проблеми Када је о проблемима реч, недостатак изложбеног простора наводи сенћански музеј док музеј у Кикинди наводи да део простора није адекватан. Оба музеја наводе проблеме са финансирањем и потребу за већим финансијама за програме и пројекте. Недостатак опреме је проблем који деле оба музеја. Обе установе истичу потребу за стручним кадровима. Програмске активности нису проблем ниједном музеју. Потребна су само већа средства како би се реализовали музејски програми.

41

Табела 39: Проблеми музеја Севернобанатског округа Музеј

Простор



Кадрови

Програми

Кикинда

Део простора није адекватан


Недовољна техночка опремљеност, потребни рачунари и пројектор

Недостатак стручног кадра


Сента

Недовољно изложбеног простора, недостатак сале за предавања и пројекције

Недовољна финансијска средства за инвестициона улагања, односно финансирање већих програма

Недостатак мултимедије у изложбеним просторијама

Непопуњено радно место историчара уметности односно археолога

/



Историјски архиви Севернобанатског округа

У Севернобанатском округу налазе се два архива: Историјски архив Кикинда и Историјски архив у Сенти. Историјски архив Кикинда је основан 1946. године и његов оснивач је општина Кикинда. Историјски архив Кикинда је регистрован за чување и заштиту архивске грађе, и својом делатношћу покрива територије општина Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца. На подручју северног Баната, до 1946. године није постојала установа за прикупљање, стручно обрађивање и чување архивске грађе, него су сами њени ствараоци , на основу тадашњих прописа, одбирали шта треба чувати, а шта излучивати као безвредан материјал. Одлуком градског народнохг одбора Кикинда од 07.новембра 1946. године, основано је Архивско подручје бр. 5, али не као самостална установа, већ у саставу Градског музеја у Кикинди, за територију данашњих општина Кикина, Чока и Нови Кнежевац. Од 01.01.1955. године, такође решењем ГНО Кикинда, Архив је одвојен од Музеја, постаје самостална установа са називом Градска државна архива. Први статут је донесен 1956. године и њиме је Архив променио име у Државни историјиски архив. Након више статусних и других промена, од 01.01.1967. добија назив под којим и данас ради - Историјски архив Кикинда. Историјски архив у Сенти је основан 1952. године и његов оснивач је општина Сента. Организовање данашње архивске службе и формирање мреже започето је већ 1944. године. Прву конкретну Одлуку о начину привременог образовања музеја, заштите споменика културе, архива и библиотеке објавио је Главни извршни одбор Народне скупштине АП Војводине 2. новембра 1946. године, а њом се предвида оснивање девет "културно-научних завода" у Војводини, међу њима и архива у Сенти, са надлежношћу на територији града Сенте, сенћанског и бечејског среза. Ови су заводи у ствари били зачеци музеја са "архивском делатношћу". Њихови повереници првенствено су приступили организацији музејских послова. Због тога су покрајинске власти већ наредне године именовале и архивске поверенике. Историјски архив у Сенти интензивно дигитализује црквене матичне књиге и бави се издавачком делатношћу. Сенћански архив својом делатношћу покрива територије општина Кањиже, Сенте, Аде, Бечеја и Србобрана. Табела 40: Подаци о оснивању архива Назив установе

Општина оснивач


Историјски архив Кикинда

Кикинда

1946.

Историјски архив

Сента

1952.

 Просторни капацитети Зграда и Историјског архива у Кикинди и Историјског архива у Сенти је установама уступљена на коришћење без накнаде. Историјски архив у Сенти располаже већим просторним капацитетом од 2.430 2 2 2 2 м од чега су 2.100 м депои, 30 м читаоница, а 300 м заузимају остале просторије.

42

Табела 41: Основни подаци о просторима у оквиру којих архиви организују делатност Површина простора

Назив установе Историјски архив Кикинда Историјски архив, Сента

2

Површина читаоница

2

784 м

2.430 м

Површина депоа

492 м 2

2100 м

2


52 м

2

нема

30 м

2

нема

 Фонд Сенћански архив чува 5.864 дужних метара архивске грађе сврстане у 840 фондова и збирки који покривају временски период 1651-2010. године. Укупан број сређених збирки и фондова је 802 што у дужним метрима износи 3.881. Број евидентираних регистратура је 641. Кикиндски архив закључно са 2009. годином, поседује 1.701 метара архивске грађе. Архивску грађу чини 367 фондова и збирки које обухватају период од 1774. до 2008. године. Укупан број сређених збирки и фондова је 339 што у дужним метрима износи 1.200. Број евидентираних регистратура је 260. Табела 42: Основни подаци о укупној архивској грађи, фондовима и збиркама Установа

Број фондова и збирки

Број сређених фондова и збирки

Укупна грађа у дужним метрима

Укупна сређена грађа у дужним метрима

Период који обухвата архивска грађа

367

339

1.701

1.200

1774.-2008.

840

802

5.864

3.881

1651.-2010.

Историјски архив Кикинда Историјски архив, Сента

Архив у Сенти је почео са процесом микрофилмовања и дигитализације. Микрофилмовано је 2% обрађеног материјала, а дигитализовано 5%. Архив у Кикинди није почео са процесом микрофилмовања и дигитализације. Приказ 34: Однос сређене и несређене грађе архива

70,5%

Архивска грађа Сређена Несређена

0%

50%

29,5%

66,2%

Архивска грађа Сређена

100%

0%

Несређена

50%

33,8%

100%

Приказ 35: Однос сређених и несређених фондова и збирки

Фондови и збирке Сређено Нeсређено

92,4%

7,6%

85% 90% 95% 100%

Фондови и збирке Сређено Нeсређено

92%

95,5%

94%

4,5%

96%

98% 100%

 Програми и корисници У периоду од 2007. до 2009. године, архив у Кикинди је организовао укупно 16 пратећих програма у виду изложби, промоција књига, предавања и радионица. Архив у Сенти је у истом трогодишњем периоду организовао 14 пратећих програма. Архив у Кикинди има издавачку делатност и издао је знатан број књига и публикација из области завичајне историографије. Такође, Архив издаје часопис Attendite. То је стручни часпос за архивистику и локалну историографију (политичка, економска и културна историја Кикинде и околине). Часопис излази

43

једном годишње и до сада је издато 6 бројева. У периоду од 2007. до 2009. године, Историјски архив Кикинда издао је укупно 10 публикација. Архив у Сенти се такође бави издавачком делатношћу. У периоду од 2007. до 2009. године, Историјски архив у Сенти издао је укупно 6 публикација. Приказ 36: Број додатних програма архива у периоду од 2007. до 2009. године

2

2009

1

2008

1

3

2007

1

3

4

4 4 3

2009

2

2008

2

1

2

2007

2

1

2

изложбе

2

радионице

2

1 2 1

публикације

други пратећи програми

 Сарадња Архив у Кикинди наводи да не сарађује са установама културе у својој општини, али остварује сарадњу са Архивом Војводине и Архивом Србије а сенћански архив остварује сарадњу са установама културе у својој општини и установама културе на међународном нивоу. Сенћански архива истиче да не остварују међусобну сарадњу са кикиндским архивом. Када је о медијима реч, архив у Сенти остварује сарадњу са регионалним медијима у домену информисања док кикиндски архив не остварује сарадњу са медијима. Табела 43: Сарадња са другим актерима у култури Назив установе

Ниво сарадње Локални ниво


/

Историјски архив, Сента

Градски музеј, Мохографско друштво


Архив Војводине

/



Архив Србије

/

/

Чонградски Жупанијски архив Сегедин

44


Кикиндаје центар округа

Не


- техничка -логистичка -сарадња на пројектима/ програмима -логистичка - сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови Највише запослених има Историјски архив у Сенти (16), у чијој се надлежности налази пет општина: Кањижа, Сента, Ада, Бечеј и Србобран. Историјски архив Кикинда, у чијој су надлежности три општине Кикинда, Чока и Нови Кнежевац има 10 запослених. 

Приказ 37: Број запослених у архивима Севернобанатског округа 10

16 Кикинда

Сента

Старосна структура показује да су запослени испод 30 година старости ретки (само један). У Кикинди су најбројнији запослени између 50 и 59 година старости, док је у Сенти најбројнији кадар у четвртој деценији живота, у коме је и најмања просечна старост запослених (46). Када је полна структура у питању, у оба архива су бројнији припадници мушког пола. Табела 44: Просечна старост запослених у установама Назив установе


Историјски архив Кикинда Историјски архив, Сента

50 46

Приказ 38: Полна и старосна структура запослених у архивима Севернобанатског округа

12,5%

43,7%

60% 40% 20% 0%

20%

10%

20%

50%

мушкарци 9

жене 4 50%

мушкарци 6

56,3 %

жене 7 6,3%

60%

37,5%

43,7 %

40%

0%

Кад је о образовној структури реч, у архиву у Кикинди преовлађује високообразовани кадар док у сенћанском архиву преовлађује средњеобразовани кадар. Приказ 39: Полна и старосна структура запослених у архивима Севернобанатског округа

ОШ 1 ССС 4 ВШ/ВСС 5

10 % 50 %

ОШ 2 40 %

37,5 %

ССС 8

12,5 % 50 %

ВШ/ВСС 6

Архиви Севернобанатског округа не ангажују хонорарне сараднике нити волонтере у раду установе.

45

 Буџет Архив у Кикинди и Сенти највећим делом финансирају оснивачи. Сенћански архив део средстава добија и од општина за које је надлежан док Историјски архив у Кикинди не добија финансијска средства од општина за које је надлежан. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета у оба архива. Кикиндски архив добија средства и од Покрајине и преко донација а сенћански преко фондација. Табела 45: Удео општина у буџету Историјског архива у Сенти у периоду од 2007. до 2009. године Издвајање општина у % за Историјски архив у Сенти 2007 2008 2009

Назив општине Кањижа Србобран

4,6 2 10,4 3 20

Бечеј Ада

УКУПНО

4,6 1,8 8,3 3,1 17,8

3,6 1,8 9,5 3,5 18,4

20%

0%

73,6% 7% 1% 18,4%

20%

40%

1%

40%

60%

11%

60%

80%

70,2% 11% 1% 17,8%

77%

80%

19% 4%

100%

88%

Приказ 40: Извори финансирања архива Севернобанатског округа за 2008. и 2009. годину

0% 2008

2009

2008

2009

Општина Сопствени приходи Фондације Остале општине

Општина Сопствени приходи Покрајина Донације

Већи укупан буџет и у 2008. и у 2009. години имао је Историјски архив у Сенти, али не и средства за програме, за које сенћански архив не издваја средства. Пад буџета у 2009. години забележили су оба архива у Севернобанатском округу. Већи пад бележи архив у Сенти– 7,8%, док кикиндски архив бележи пад од 6,7%. Табела 46: Висина и расподела буџета архива Севернобанатског округа за 2008. и 2009. годину Установа/ Општина


Година

2008.

2009.

Историјски архив у Сенти

2008.

2009.





113.727,07 евра

64.643,05 евра

40.033,50 евра

9.050,52 евра

9.261.000,00 дин.

5.264.000,00 дин.

3.260.000,00 дин.

737.000,00 дин.

106.163,37 евра

60.203,96 евра

34.823,55 евра

11.135,87 евра

9.972.000,00 дин.

5.655.000,00 дин.

3.271.000,00 дин.

1.046.000,00 дин.

173.138,75 евра

143.604,83 евра

29.533,92 евра

/

14.099.000,00 дин.

11.694.000,00 дин.

2.405.000,00 дин.

/

159.649,61 евра

128.626,74 евра

31.022,87 евра

/

14.996.000,00 дин.

12.082.000,00 дин.

2.914.000,00 дин.

/

Највећи удео у буџету архива имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају у кикиндском архиву (у обе посматране године) налазе на последњој позицији. Архив у Сенти не издваја средства за програме.

46

100% 80% 60% 40%

80,6% 19,4%

82,9% 17,1%

10,5% 56,7% 32,8%

35,2%

8%

60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%

56,8%

Приказ 41: Структура буџета архива Севернобанатског округа за 2008. и 2009. годину

20% 0%

2008

2009

2008


2009

Плате Текући трошкови

Када је о последњим инвестиционим улагањима реч, у периоду од 2007. до 2010. године, једино је уложено у сенћански архив, који је од Општине у наведеном периоду добио средства у износу од 803.000,00 динара (10.042,50 евра). Као приоритетно инвестиционо улагање Историјски архив у Сенти наводи: набавку металних полица, адаптацију кровова депоа и изградњу новог депоа у Бечеју. Кикиндски архив у наведеном периоду није имао инвестициона улагања, и не наводи приоритетна инвестициона улага. Табела 47: Инвестициона улагања Архива у периоду од 2007. до 2010. године Назив установе Историјски архив у Сенти



Година



Адаптација депоа

Општина

2007.

10.042,50

803.000,00

Куповина полица


2007.

3.451,72

276.000,00

 Проблеми Као кључне проблеме представници архива Севернобанатског округа наводе недостатак кадрова и техничке опреме. Када је простор у питању Кикинда наводи недостатак простора. Сенћански архив има проблема са финансирањем и наводи недостатак средстава за програме. Табела 48: Проблеми архива Севернобанатског округа Установа/ Град Историјски архив Кикинда Историјски архив у Сенти



Простор



Кадрови

Програми

Недостатак простора


Недостатак квалитетне опреме

Истиче се потреба за радницима са ВСС




Потребне полице

Истиче се потреба за још два запослена

Потребна су средства за програме

Галерија Севернобанатског округа

Севернобанатски округ има једну галерију као самосталну јединицу, иако се већина установа културе на овом подручју, између осталог, баве и излагачком делатношћу. Галерија Terra у Кикинди је у саставу Центра за ликовну и примењену уметност Terra и основана је 1985.године. Оснивач Галерије је општине Кикинда. Центар за ликовну и примењену уметност Terra је установа културе чија је основна делатност излагачка, која се реализује кроз самосталне и групне изложбе које се одржавају у простору поменуте галерије, као и на другим локацијама у земљи и иностранству. Осим изложбене делатности, Центар за ликовну и примењену уметност Terra организује истоимени интернационални симпозијум скулптуре великог формата у теракоти. Центар Terra може да се похвали непрекинутом тридесетогодишњом традицијом организовања вајарског симпозијума под истим називом. Интернационални симпозијум скулпуре у теракоти Terra основан је 1982. године и од тада се одржава сваке године у периоду од 1. до 31. јула у Кикинди. На симпозијуму Terra сваке године учествује од пет до осам уметника из Србије и

47

иностранства а до сада се у фундусу симпозијума налази преко 1000 скулптура насталих током симпозијума. Скулптуре настале на симпозијумима презентују се публици на годишњим изложбама које се одржавају сваке године у простору галерије Terra, као и на делу градског трга. Центар Terra се осим организовања изложби у простору Галерије Terra бави и организовањем радионица у атељеу Terra који је смештен у некадашњој фабрици црепа, објекту старе иднустријске архитектуре, саграђеном 1895. године. Простор атељеа је реновиран 2010. године и данас представља једниствен радни простор за уметнике.  Просторни капацитети 2 Галерија Terra у Кикинди располаже са 75 м изложбеног простора. Простор је уступљен и Галерија га користи без накнаде.  Програми и публика У периоду од три посматране године у случају Галерије Terra у Кикинди организовано је укупно 50 изложби при чему сваку види око 120 посетилаца. Из анкете сазнајемо да Галерија организује и додатне програме у виду радионица. Галерија Terra организује једном годишње Интернационални симпозијум скулпуре у теракоти Terra који је основан 1982. године и од тада се одржава сваке године од 1. до 31. јула у Кикинди. На симпозијуму Terra сваке године учествује од пет до осам уметника из Србије и иностранства. Дакле, годишње за период 2007 – 2009. године Галерија бележи посету од око 6.000 посетилаца. Број публике у све три године је приближно исти, око 2.000 посетилаца годишње посети Галерију. Приказ 42: Број изложби у периоду од 2007 - 2009 године

17

2009 2008

16 17

2007

изложбе Приказ 43: Тенденција кретања броја посетилаца у периоду од 2007- 2009. године 3000 2000

2000

2000 2000

1000 0 2007

2008

2009

Центар за ликовну и примењену уметност Terra се бави организовањем изложби у простору Галерије Terra, организовањем радионица у атељеу Terra. Најзначајнији пројекти су - Терраторија 2008/09/10, Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти Terra у континуитету од 1982. године Галеријеа Terra има уметнички савети сачињен од три уметника и једног историчара уметности, а које бира директор. Мандат савета изложбене установе траје четири године. Конкурс у Галерији је отворен током целе године. Галерије не наплаћују улазнице за своје програме. Радно време галерије Terra је двократно: од 9 до 14 часова, и од 17.30-20 часова.  Сарадња На локалном нивоу Галерија Terra сарађује са кикиндским музејом, Центром за културу, Позориштем а такође остварује сарадњу са другим галеријама и установама културе у региону и Републици. Сарадња Галерије Terra развијена и са уметницима из иностранства. Галерија Terra не остварује сарадњу са медијима и нема чланство у међународним нити националним организацијама.

48

Табела 49: Сарадња са другим актерима у култури

Галерија Terra, Кикинда


Ниво сарадње Локални ниво


Народни музеј Кикинда, Центар за културу Кикинда, образовне установе, Народно позориште Кикинда

Академија уметности Нови Сад, Музеј Савремене Уметности Војводине, Галерија "Ликовни сусрети" Суботица, Галерија "Меандер" Апатин

Национални ниво Академија ликовних уметности Београд, Факултет примењених ументости Београд, Белеф, Академија Лепих Уметности Београд, симпозијум "Мермерни звуци" Аранђеловац


Academia di Belle Arti di Firenze, Италија, Факултет за уметност и дизајн, Темишвар, Румунија




-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја

 Кадрови У галерији Terra раде два запослена. Полна структура је у корист мушкараца. Образовна структура показује да један од запослених спада у високообразовани кадар а други у средњеобразовни. Просечна старост кадрова је 45 година. Само један од два запослена лица ради у основној делатности. Приказ 44: Полна, старосна и образовна структура запослених у Галерији

100 %

100,0%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

ССС 1

50 %

50 %

ВШ/ВСС 1

мушкарци 2

Кикиндска галерија има ангажованог једног хонорарног сарадника, али нема волонтере и не постоји потреба за таквим видовима сарадње.  Буџет Галерија Тerra у Кикинди већи део средстава добија из општинског буџета. Један део средстава Галерија добија од Покрајине и Републике а у 2009. години обезбедила је средства и преко донација. Највећи удео у буџету Галерије у 2008. години имали су текући трошкови, док се средства за програме према количини средстава која су се у те сврхе издвојила налазе на другој позицији. У 2009. години највећи удео у буџету Галерије имала су средства за програме. Средства за плате и у 2008. и 2009. години налазе се на последњем месту.

20%

20% 10% 0%

0%

Општина 2008 Покрајина Република Донације

38,2% 32% 29,8%

30%

34,9% 30% 35,1%

75%

40%

20% 3% 2%

40%

7%

60%

16%

80%

77%

Приказ 45: Извори финансирања и структура буџета Галерије за 2008. и 2009. Годину

2008

2009


49

2009

Табела 50: Висина и расподела буџета Галерије за 2008. и 2009. годину Установа/ Општина

Година

Галерија Тerra, Кикинда

2008. 2009.





100.412,10 евра 8.176.738,00 дин. 94.956,90 евра 8.919.368,00 дин.

30.064,12 евра 2.448.175,00 дин. 30.345,65 евра 2.850.388,00 дин.

35.281,47 евра 2.873.034,00 дин. 28.286,76 евра 2.656.995,00 дин.

35.066,51 евра 2.855.529,00 дин. 36.324,49 евра 3.411.985,00 дин.

Када је реч о последњим инвестиционим улагањима, током 2010. године обављена је адаптација атељеа Terra и адаптација крова помоћног објекта у комплексу Terra. Финансијер је била општина Кикинда и Фонд за капитална улагања АП Војводина. Као приоритетно инвестиционо улагање у наредном периоду наводи се набавка пећи за печење скулптура. Табела 51: Последње инвестиционо улагање Назив установе




Година



Адаптација атељеа Terra

Фонд за капитална улагања АП Војводина

2010.

330.048,70

34.000.000,00

Општина Кикинда

2007.

37.518,67

3.000.000,00

Општина Кикинда

2010.

145.609,72

15.000.000,00

Изградња новог зида око комплекса Terra Адаптација крова помоћног објекта у комплексу Terra

 Проблеми У Галерији наводе проблем недостатка излагачког простора и нередовног финансирања. Табела 52: Проблеми Галерије Севернобанатског округа Установа/ Општина

Простор



Кадрови

Програми


Недостатак простора, потребна већа корисна површина излагачког простора

Нередовне исплате из републичког, покрајинског и општинког буџета






Позоришта Севернобанатског округа7

Позоришна активност Севернобанатског округа одвија се и у оквиру: Народног позоришта у Кикинди, Позориштанца Лане у Кикинди, Регионалног креативног атељеа Јожеф Нађ у Кањижи, Сенћанског камерног позоришта и аматерског позоришта при поливалентном центру у Ади. Активност аматерског позоришта у Ади приказана је у делу извештаја посвећеном центрима културе. Такође постоје и аматерска позоришта која ће бити приказана у делу извештаја посвећеном цивилном сектору. Народно позориште Кикинда је основано 1950. године и све до 1992. године имало је статус аматарског народног позоришта. Последњих 18 година Позориште је одлуком оснивача, скупштине општине Кикинда преведено у професионални статус. У питању је репертоарско позориште које баштини све жанрове позоришне уметности. Годишње се постави 3-4 комада од којих је један намењен деци. Дечје позориштанце Лане у Кикинди је приватно позориште. Основано је јануара 2009. године отцепљењем глумаца и технике из позоришта Театар арт које је касније променило делатност. За непуне две године на свом репертоару имају пет премијера и преко 150 играња. Такође и представе у

7

Из приказа је изузето Сенћанско камерно позориште које Заводу није доставило упитник

50

копродукцији са: Народним позориштем Кикинда, Балетском школом Нови Сад - извојено одељење Кикинда, Предшколском установом Драгољуб Удицки, хором Чуперак из Кикинде. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи је основан 2006. године. Оснивање Атељеа започело је 2003. године потписивањем Протокола о сарадњи на реализацији овог пројекта, којим је договорено да Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за образовање и културу и Скупштина општине Кањижа, финансирају најпре изградњу, а касније и рад Атељеа. Како се Атеље ослања на већ постојећу зграду Образовно-културне установе Cnesa у Кањижи, пројектом је била предвиђена доградња још два објекта. У једном објекту се сада налази сала за рад, изграђена 2006. години а други део објекта који је намењен смештају уметника који раде у Атељеу је отворен у децембру 2008. године. Атеље води Јожеф Нађ, један од најпознатијих савремених уметника са југословенских простора. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ првенствено жели сачувати, приказати и развити богату, различиту и мултикултуралну традицију уже регије (Потиски регион, Војводина, Србија, Балкан, Средње-Источна Европа). Атеље тежи остварењу нових, истакнутих позоришних вредности, укључивању нових генерација глумаца/плесача у модерне позоришне токове у свету и васпитању/образовању младих за савладавање новог позоришног језика и других жанрова уметности.  Просторни капацитети 2 Народно позориште Кикинда располаже са укупно 1.760 м и своје активности организује на 2 једној сцени – Великој сцени. Велика сцена је површине 220 м . Број места у гледалишту је 314. Површина техничког простора око сцене није наведена, отвор портала је 7 м а висина сцене је 4,5 м. Позориште се налази у објекту који Установа користи без накнаде. Дечје позориштанце Лане у Кикинди своје представе изводи на сцени Народног позоришта Кикинда. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи је смештен у два објекта. У једној зграда се налази велика пробна сала, гардеробе, радионица и канцеларије. Изграђена је 2006. години и заузима 2. 2 608 м Друга зграда, површине 1.178,31 м је отворена 2008. године а намењена је смештају уметника који раде у Атељеу. Простор у коме је Атеље смештен Установа користи без накнаде. Атеље није доставио податке о сцени. 8

 Програми и публика У периоду од 2006 до 2009. године Народно позориште Кикинда је имало 12 премијера, док је Позориштанце Лане у Кикинди у 2009. години извело 4 премијере. Позориштанце Лане у Кикинди је више окренуто класичним садржајима него савременим, док је у Народном позоришту Кикинда уједначено извођење класичних и савремених дела. Када је реч о сценаријима по текстовима домаћих и страних аутора у позориштима Севернобанатског округа највећи број премијера је изведено по текстовима домаћих писаца. Приказ 46: Удео премијера према врсти дела које се обрађује Број премијера по текстовима домаћих писаца 9

25%

Број премијера по текстовима страних писаца 3

50%

премијере

0% Класична дела 6

Број премијера по текстовима домаћих писаца 3

50%

Број премијера по текстовима страних писаца 1

75%

50%

0% Класична дела 4

8

75%

100%

премијере

100%

Савремена дела 6

25%

50%

100%

Савремена дела

Регионални креативни атеље Јожеф Нађ, Заводу није доставио податке о програмима и публици у сезони 2006/2007; 2007/2008 и 2008/2009.

51

У периоду од 2006. до 2009. године у Народном позоришту Кикинда је одиграно укупно 287 представа, док је у Позориштанцету Лане у Кикинди у 2009. години изведено 89 представа. Када је реч о премијерама, Народно позоришт Кикинда је у периоду од 2006. до 2009. године извело 12 премијера, док је у Позориштанцету Лане у Кикинди у 2009. години изведено 4 премијере. У Народном позоришту Кикинда у сезони 2007/2008, број представа је опао у односу на претходну сезону да би у наредној сезони поново порастао. Приказ 47: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од 2006. до 2009. 150

100

100

106

89

96

85

50

50 0

0 2006/2007

2007/2008

2008/2009

6

2008/2009

6 5

4

4

4

4

3

2

2

0

0 2006/2007

2007/2008

2008/2009

2008/2009

У три посматране сезоне (2006-2009) Народно позориште Кикинда је имало 100 гостовања, а угостило је 48 представа из других позоришта. У последње две посматране сезоне Народно позориште Кикинда је повећало број гостујућих представа, а смањило број гостовања. Позориштанце Лане у Кикинди у 2009. години је имало 23 гостовања. Приказ 48: Број гостовања и гостујућих представа у последње три сезоне

40

38 32

30 20

13

10

30 19

16

0

25 20 15 10 5 0

23 број гостовања

2008/2009 2006/2007

Број гостовања

2007/2008

2008/2009

Број гостовања

Број гостујућих представа

Број гостујућих представа

Укупан број публике Народног позоришта Кикинда на гостовањима у периоду од 2006. до 2009. године је 24.050 посетилаца, што по сезони даје просек од 8.017 гледалаца. Бројност публике је у последње три сезоне већа у згради позоришта и износи 27.575, што значи да по сезони у просеку око 9.192 љубитеља позоришних представа посетило ту кикиндску установу. Укупан број гледалаца и у згради позоришта (представе Народног позоришта Кикинда, али и гостујуће представе) и на гостовањима износи 51.625, што по сезони даје број од 17.208. посетилаца. Укупан број публике Дечјег позориштанцета Лане у Кикинди на гостовањима у 2009. години је 6.150 посетилаца док је бројност публике већа у згради позоришта (Народног позоришта Кикинда) и износи 7.000. Укупан број гледалаца и у згради (представе Дечјег позориштанцета Лане у Кикинди) и на гостовањима износи 13.150.

52

Приказ 49: Број гледалаца у три анализиране сезоне 25000 20000 15000 10000 5000 0

19630

15840

10220

16155 8985

8370

9410

7470 7170

2006/2007

2007/2008

Број гледалаца у згради Укупан број гледалаца

2008/2009

Број гледалаца на гостовањима

15000

13150 укупно

10000

7000 у згради

5000

6150 на гостовањима

0

2008/2009 Број гледалаца у згради Укупан број гледалаца

Број гледалаца на гостовањима

Народно позориште Кикинда организује Кикиндски позоришни фестивал који се 2010. године одржао по први пут. Позориштанце Лане из Кикинде не наводе да су организатори ниједне манифестације. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ из Кањиже није доставио податке о манифестацијама и фестивалима.

 Кадрови Народно позориште Кикинда има 23 стално запослена, од којих у основној делатности ради 69,6% запослених. Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ имају по једног запосленог тј. директора. Приказ 50: Број запослених у позориштима Севернобанатског округа Народно позориште Кикинда

11

Позориштанце Лане 23

Регионални креативни атеље Јожеф Нађ

Приказ 51: Структура запослених према занимању у позориштима Севернобанатског округа глумци 11

13,1 % 39,1 %

47,8 %

технички сектор 9 административ но особље 3

административн о особље 1

100%

административн о особље1

100%

53

Полна структура указује да у позориштима Севернобанатског округа ради више мушкараца него жена, а у глумачком ансамблу такође су бројнији мушкарци. Приказ 52: Полна структура запослених у позориштима Севернобанатског округа

43,5 %

Мушкарци 13

100 %

56,5 % Жене 10

100 %

Мушкарци 1

Мушкарци 1

36,4 % 63,6 % Мушкарци 7

Жене 4

Када је старосна структура у питању, у Народном позоришту Кикинда најбројнији су кадрови у шестој деценији, док је у Позориштанцету Лане у Кикинди, директор који је уједно и једини запослени за стално има 24 године а у Регионалном креативном атељеу Јожеф Нађ на неодређено време ради једна особа која има 53 године. Просек година свих запослених у Народном позоришту Кикинда је 46 година. Када је реч само о глумцима у Народном позоришту Кикинда међу глумцима доминирају кадрови у шестој деценији живота, а просек година је 42. Приказ 53: Старосна структура запослених у позориштима Севернобанатског округа

60% 40% 20% 0%

60% 40% 20% 0%

21,7% 21,7% 47,8% 4,4%

4,4%

100%

100%

9,1%

100% 50% 0%

0%

36,4%

9,1%

45,4%

100%

Укупна образовна структура позоришта у Севернобанатском округу показује доминантност средњеобразованог кадра. Када су глумци у питању, преовлађује високообразовани кадар.

54

Приказ 54: Образовна структура запослених у позориштима Севернобанатског округа

13% ОШ 3

34,8 %


52,2 %

ССС 1

ССС 1

100 %

ССС 5 54,5 %

100 %

45,5 %

ВШ/ВСС 6

Народно позориште Кикинда, Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ ангажују волонтере у свом раду. Народно позориште Кикинда такође има и хонорарног сарадника који обавља послове уметничког сарадника.  Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је Регионални креативни атеље Јожеф Нађ. Сарадња постоји на свим нивоима – од локалног, преко регионалног и националног до међународног. Позоришта у Севернобанатском округу најмању сарадњу остварују на регионалном и националном нивоу. Најчешћи видови сарадње су на програмима и пројектима. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ није доставио податке о сарадњи са центром округа тј. Кикиндом. Народно позориште Кикинда и Позориштанце Лане имају сарадњу са електронским и писаним медијима. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ није доставио овај податак. Табела 53: Сарадња са другим актерима у култури Локални ниво

/


/



Позоришта из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније


Позориштанце Лане, Кикинда

/


Народно позориште Кикинда, школе

/

/

/


Регионални креативни атење Јожеф Нађ

Народно позориште Кикинда


Образовно културна установа Cnesa

Културни центри, галерије

БИТЕФ

Установе културе по Европи

Н.п

55


- сарадња на пројектима/ програмима

- техничка - логистичка - сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима

Н.п

Буџет Народно позориште Кикинда се највећим делом финансира из буџета општине, део финансије добија и од Републике, a део остварује и из сопствених прихода. Донације чине незнатан део укупних финансија. Позориштанце Лане у Кикинди се искључиво финансира из сопствених прихода. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи се највећим делом финансира из сопствених прихода а део финансија добија од Општине, Републике и Покрајине. Народно позориште Кикинда је у 2009. години забележило пад буџета од 7,8%, док је Позориштанце Лане у Кикинди основано у 2009. години а Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи није доставио податке о висини и расподели буџета тако да се не може закључити које позориште је имало највећи укупан буџет, пораст или пад буџета. 

40% 20% 0%

0% 2008

Општина Република Сопствени приходи Донације

20% 6% 60% 14%

60%

50%

16%

7% 5%

80%

35% 24% 25%

100%

100%

88%

1% 12% 1%

100% 80% 60% 40% 20% 0%

86%

Приказ 55: Извори финансирања позоришта Севернобанатског округа за 2008. и 2009. годину

2009

2008

2009

Општина Република Сопствени приходи Покрајина

Сопствени приходи

2009

Табела 54: Висина и расподела буџета позоришта Севернобанатског округа за 2008. и 2009. годину (искључујући Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ који Заводу нису доставили податке) Установа/ Општина



Регионални креативни атеље Јожеф Нађ, Кањижа

Година





2008.

264.070,01 евра 21.503.696,00 дин.

205.121,81 евра 16.703.438,00 дин.

27.019,64 евра 2.200.258,00 дин.

31.928,56 евра 2.600.000,00 дин.

2009.

243.470,96 евра 22.869.398,00 дин.

189.121,98 евра 17.764.360,00 дин.

16.225,13 евра 1.524.038,00 дин.

38.123,85 евра 3.581.000,00 дин.

Позориште је основано 2009. године

2008. 2009. 2008. 2009.





Н.п Н.п

Н.п Н.п

Н.п Н.п

Н.п Н.п

Највећи удео у буџету Народног позоришта Кикинда имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају (у обе посматране године) налазе на другој позицији. Позориштанце Лане у Кикинди и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ у Кањижи Заводу нису доставили податке о структура буџета.

2008


56

15,7% 77,6% 6,7%

77,7% 10,2%

80% 60% 40% 20% 0%

12,1%

Приказ 56: Структура буџета позоришта Севернобанатског округа за 2008. и 2009. Годину (искључујући Позориштанце Лане и Регионални креативни атеље Јожеф Нађ који Заводу нису доставили податке)

2009

Само Народно позориште Кикинда наводи као приоритетна инвестициона улагања реконструкцију другог спрата. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ није доставио податке о последњим инвестивионим улагањима. Установа



Година

Износ


Табела 55: Последња инвестициона улагања

Реконструкција другог спрата

Покрајински секретаријат за културу

2008.

300.000,00

Као приоритетна инвестициона улагања Народно позориште Кикинда наводи изградњу фоајеа укупне површине од 200 м² док Регионални креативни атеље Јожеф Нађ наводи завршетак радова и садржаја у једној од зграда своје установе како би могли у потпуности да је опреме и користе.  Проблеми Све три наведене установе наводе проблеме са простором. Оба позоришта у Кикинди као проблем наводе недостатак финансијских средстава док Позориштанце Лане сматра да треба да буде на општинском буџету где би ово дечје позориште прешло у градско дечје позориште. Регионални креативни атеље Јожеф Нађ истиче потребу за радном снагом тј. још једном особом која би се бавила организацијом финансијских и општих послова. Због недостатка радне снаге нису у могућности да адекватно прате и организују турнеје по иностранству. Народно позориште Кикинда истиче потребу за уметничким директором или драматургом и једним лицем у сектору маркетинга како би позориште достигло јасан профил професионалног позоришта. Једино Народно позориште Кикинда наводи проблем са техничком опремљеношћу и програмима за које недостају финансијска средства. Табела 56: Проблеми позоришта Севернобанатког округа Финансирање


Кадрови

Програми


Недостаје конфоран фоаје са гардеробом и санитарним чворем за публику


Неопходно је озбиљније улагање у светлосни и тонски парк. У опрему није улагано последњих 20 година

Потребан уметнички директор или драматург а у сектору маркетинга и једно лице квалификовану за ту област

Недостатак финансијских средстава


Немогућност коршћења сопственог простора





Регионални креативни атеље Јожеф Нађ, Кањижа

Завршетак радова и опремање Зграде бр.1

Н.п

Потребан организатор материјалнофинансијских и општих послова

Н.п



Установа/ Општина

Простор

Н.п

Цивилни сектор Севернобанатског округа

Цивилни сектор у култури Севернобанатског округа већином чине културно-уметничка друштва, па потом струковна и комплексна удружења, иако је разлика веома мала, свега једно културно-уметничко друштво има више у односу на струковна и комплексна удружења. С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, због чега можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену, али може се десити да то није коначан списак, највише културно-уметничких друштава има Кањижа - 12, а најмање Ада – 3. Када је о другим удружењима реч, Ада и Сента имају регистрована струковна удружења књижевника и/или ликовних уметника. Сента има и драмску групу међу удружењима. Кикинда, Нови Кнежевац, Чока и Кањижа имају углавном комплексна удружења, које се за разлику од структовних удружења бави различитим садржајима.

57

Кикинда


Ада

Чока

Сента

Кањижа

УКУПНО

7

5

5

5

10

7

број


број

Табела 57: Актери цивилног сектора у култури Севернобанатског округа до којих је Завод успео да дође у датом тренутку (црвеном бојом означени су актери који Заводу нису доставили упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора) Удружења

-Етно грађанско друштво Сувача, Кикинда -Огледало Клуб Сајанаца, Сајан -ПД Звуци са Змијања, Банатско Велико село -Кикиндски дувачки оркестар, Кикинда -Торонтал - центар за културу, образовање и омладину, Руско село -УГ Фантон(м), Кикинда -УГ Кокенд, Кикинда

-Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац -Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац -Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац -Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово -УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац -Камерни хор Musica Humana, Ада -Српско певачко друштво Сава Трлајић, Мол -Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада -Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада -Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада -Културни круг Рафаел Такач, Падеј -Мађарски културни Круг Tiszaszentmiklos, Остојићево - Удружење Орфеус, Чока -Театар Тихомир Остојић, Остојићево -Културно историјско удружење Чокански добошари -Камерна сцена Мирослав Антић, Сента -УГ Зетна, Сента -Друштво музичара, књижевника и уметника под ведрим небом, Сента -УГ Кали Јакх, Сента -УГ Ликовна радионица, Сента -Читалачки клуб Горњи Брег -Потиски дувачки оркестар, Сента -Круг пријатеља музеја и архива Дудаш Ђула, Сента -Цивилна организација Vas Albert, Сента -Удружењењ ликовних стваралаца АРТ 90, Сента -Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором -Уметничка радионица Кањишки круг, Кањижа -Војвођански ликовни круг, Кањижа -Филмска радионица Cinema, Кањижа -Удружење за неговање народних обичаја Левендула, Кањижа -УГ Mozgalomkispiacert, Мале Пијаце -Друштво за неговање историјске и културне баштине Мартоноша, Мартонош

39

11

5

3

5

КУД-ови

-КУД Еђшег, Кикинда -АКУД Гусле, Кикинда -КУД Братство – Јединство, Руско село -КУД Марија Бурсаћ, Банатско Велико село -КУД Ливац, Кикинда -КУД Мишковић Рајко, Башаид -Удружење Рома, Мокрин -КУД Извор, Наково -КУД Ади Ендре, Сајан -КУД Миливој Оморац, Иђош -КУД Мокрин, Мокрин -КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово -КУД Банат, Нови Кнежевац -КУД Милан Ајваз, Српски Крстур -КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац -КУД Вадвираг, Рабе -Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада -КУД Аранyкапу, Ада -Културно друштво Чобољо, Мол -КУД Мора Ференц, Чока -КУД Свети Сава, Чока -КУД Вук Караџић, Санад -КУД Црна Бара, Црна Бара -КУД Златна буба, Врбица -КУД Ади Ендре, Торњош -КУД Петефи Шандор, Горњи Брег -КУД Мора Иштван, Кеви -КУД Топарт, Сента

4

12

-КПД Барток Бела, Хоргош -КУД Златно класје, Долине -МКУД Озорај Арпад, Кањижа -КУД Петефи Шандор, Ором -КУД Петефи Шандор, Трешњевац -КУД Плава Тиса, Адорјан -КУД Бели багрем, Тотово Село -КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце -КУД Адорјан, Адорјан -КУД Братство, Мартонош -Фолклорно плесно друштво Тиса, Кањижа -Српско аматерско друштво, Кањижа

40

58



КУД-ови Севернобанатског округа

 Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарији КУД у Севернобанатском округу основан је 1878. године - АКУД Гусле из Кикинде. Кањижа је општина Севернобанатског округа са најмлађим КУДом, с обзиром на то да је друштво Адорјан основано 2010. године. Највећи број КУД-ова основан је у периоду од 1991. до 2004. Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су КУДови доставили Заводу, 19 друштва своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори домова културе). Само четири КУД-а располаже сопственим простором, док два КУДа плаћа простор који користи. За два КУД-а Завод нема податке о простору који користе за своје активности. Табела 58а: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Година оснивања

Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма?

КУД Еђшег, Кикинда

1956.

Имају сопствени простор

Да

АКУД Гусле, Кикинда

1878.

КУД Ливац, Кикинда

1983.

КУД Миливој Оморац, Иђош

1948.

КУД Мокрин, Мокрин

2003.

КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово

1997.

КУД Милан Ајваз, Српски Крстур

1997.

КУД Банат, Нови Кнежевац

2007.

Назив КУД-а

КИКИНДА


АДА

ЧОКА

КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада

1991.

Друштво користи уступљене просторије општине Кикинда Друштво користи уступљене просторије општине Друштво користи уступљене просторије Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Банатско Аранђелово Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије

1991.

Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице Друштво користи уступљене просторије Месне заједниц Друштво користи уступљене просторије Дома културе Друштво користи уступљене просторије Дома културе

Да Не Да Да Да Да Н.п Н.п Не

КУД Аранyкапу, Ада

1999.

КУД Вук Караџић, Санад

2003.

КУД Мора Ференц, Чока

1970.

КУД Свети Сава, Чока

1943.

КУД Црна Бара, Црна Бара

2003.

Н.п

Н.п

КУД Златна буба, Врбица

2002.

Н.п

Н.п

59

Не Да Н.п Н.п

Табела 58б: Основни подаци о КУД-овима (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Година оснивања

Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма?

КУД Топарт, Сента

2004.

Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице, Савеза војвођанских Мађара и Савеза глувих и слепих

Н.п

КУД Мора Иштван, Кеви

2000.


Да

КУД Златно класје, Долине

1992.

Друштво користи уступљене просторије

Да

КУД Петефи Шандор, Ором

1988.

Изнајмљен простор

Да

КУД Петефи Шандор, Трешњевац

1986.

Друштво користи уступљене просторије Месне заједнице

Да

КУД Плава Тиса, Адорјан

2006.


Да

КУД Бели багрем, Тотово Село

1991.


Да

КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце

1966.


Да

КУД Адорјан, Адорјан

2010.

Изнајмљен простор

Да

КУД Братство, Мартонош

1922.


Да

Српско аматерско друштво, Кањижа

1998.

Уступљен

Да


СЕНТА

КАЊИЖА

Приказ 57: Подаци о простору у којима КУД-ови организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са КУД-овима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

16%

15%

8%

76%

уступљен - 19

85%

простор се може користити за наступе - 17

у власништву - 4

простор се не може користити за наступе - 3

изнајмљен - 2

Као што показује приказ, већина КУД-ова (17 од 20 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (3 од 20) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва.  Чланови, наступи и публика Осам КУД-ова Севернобанатског округа имају мање од 50 чланова. Највећи број друштава има преко стотину чланова. Друштва углавном имају сталне чланове. Ипак, када је потребно девет КУД-ова могу се ослонити на помоћ волонтера, а тринаест на активност повремених чланова. Шест КУД-ова имају помоћ и волонтера и повремених чланова.

60

Табела 59: Чланство КУД-ова Севернобанатског округа Стални чланови

АДА


КИКИНДА


КУД Еђшег, Кикинда АКУД Гусле, Кикинда КУД Ливац, Кикинда КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур КУД Банат, Нови Кнежевац КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада

КАЊИЖА

СЕНТА

ЧОКА


Повремени чланови

Волонтери

2007

2008

2009

2007

2008

2009

2007

2008

2009

110 550 60 60 60

120 530 50 60 140

150 560 40 60 200

/ 50 / 15 10

/ 50 / 15 40

/ 50 / 15 40

/ 10 / / /

/ 10 / / /

/ 10 / / /

60

40

50

/

/

/

7

7

7

120

111

85

/

/

/

170

157

143

/

/

/

22

18

18

1000

100

100

30

30

30

2

4

4

72

84

89

/

/

/

/

/

/

17 21 15 Активних чланова 60* Укупно 85 чланова*


Укупно 220 чланова*




Укупно 42 члана*




14

14

14

/

/

/

/

/

/


53

65

89

/

/

/

/

/

/


25

25

25

15

15

20

/

/

1


30

30

30

20

20

20

/

/

1


68

70

55

18

18

18

/

/

/


17

21

25

23

39

45

5

15

15


50

50

50

30

20

30

/

/

1


68

87

125

/

/

/

/

/

/

/

/

10

/

/

5

/

/

/


30

35

40

20

25

25

50

50

50


12

12

12

2

1

1

/

/

/


*Разговори су вођени 2010. године Приказ 58: Расподела КУД-ова према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

29,6%

29,6%

мање од 50 - 8 од 51 до 75 - 5

22,2%

18,6%

од 76 до 100 - 6 101 и више - 8

Када је о наступима и реч, према подацима достављеним у упитнику, сва друштва су имала наступе у свом месту и сви КУД-ови бележе наступе у другим градовима Србије. У иностранству је наступало десет друштава. Најуспешнији по броју наступа је КУД Еђшег из Кикинде, па потом АКУД Гусле из Кикинде.

61

Табела 60: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године

КАЊИЖА

СЕНТА

ЧОКА

АДА


КИКИНДА


КУД Еђшег, Кикинда АКУД Гусле, Кикинда КУД Ливац, Кикинда КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур КУД Банат, Нови Кнежевац КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада КУД Вук Караџић, Санад КУД Мора Ференц, Чока КУД Свети Сава, Чока

Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран

КУД Мора Иштван, Кеви КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце

Број публике по наступу

2008

2009

2007

2008

2009

2007

2008

2009

15/550 20/8000 10/око 100 3/око 900 4/500

20/750 36/10000 10/око 100 3/око 900 8/2000

30/970 16/7500 10/око 100 3/око 900 14/5000

5/Н.п 4/2000

15/Н.п 16/4000

36/Н.п 3/1500

5/Н.п 9/5000

12/Н.п 7/5000

7/Н.п 6/7000

Н.п 427

5/Н.п

5/Н.п

5/Н.п

/

/

/

Н.п

2/200

2/200

2/200

/

/

/

220

1/200

6/1800

12/3000

/

/

/

278

У 2007. око 140 посетилаца, у 2008. око 120 посетилаца, у 2009. око 130 посетилаца

130

У 2007. 283 посетилаца, у 2008. 271 посетилаца, у 2009. 210 посетилаца

255

Имају 7 до 8 наступа годишње и наступају на свим програмима које организује општина

Н.п

Фолклорна секција има 30, певачка 15 наступа годишње

Н.п

16/Н.п

18/Н.п

23/Н.п

12/Н.п

16/Н.п

16/Н.п

6/Н.п

4/Н.п

5/Н.п

Н.п

17/2500

19/3000

15/3000

6/1000

6/1000

4/1000

1/200

1/200

3/2000

193

8/1200

7/900

10/1500

4/800

5/1100

6/1400

4/1800

/

1/1500

227

Фолклорна секција има 4-5 наступа годишње

Н.п

Драмска секција има 7 наступа годишње, фолклорна 3-4 наступа месечно а певачка 2-3 наступа месечно. У просеку имају по 200 посетилаца по насупу.

око 200

Н.п

Н.п

Три изложбе годишње

Н.п

У 2007. од 1000-2000 посетилаца, у 2008. од 1000-2000 посетилаца,, у 2009. од 1000-2000 посетилаца

Н.п

5/150

6/150

8/200

8/400

8/400

12/400

/

/

/

36

/

/

3/100

/

/

7/200

/

/

/

30

/

/

19/150

/

/

7/150

/

/

/

12

5/700

5/700

5/700

15/700

15/700

15/700

2/400

2/400

2/400

82

3/500

5/700

5/700

15/700

15/700

15/700

2/400

2/400

2/400

82

/

/

8/200

/

/

17/200

/

/

/

16

4/900

3/440

8/3020

5/2200

4/1800

9/3150

1/200

2/500

1/300

337

КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа

Број наступа/публике у иностранству

2007

КУД Црна Бара, Црна Бара КУД Златна буба, Врбица КУД Топарт, Сента

Број наступа/публике у другим местима Србије

Основани 2010. године 7/1400

8/1600

8/1600

15/2000

14/2000

15/2000

3/900

2/400

4/1100

171

4/Н.п

4/Н.п

4/Н.п

5/Н.п

4/Н.п

5/Н.п

1/Н.п

1/Н.п

3/Н.п

Н.п

Н.п.-нема података

Када говоримо о публици, према подацима достављеним у упитнику најуспешнији КУД у посматраном периоду је АКУД Гусле из Кикинде са 427 посетилаца по наступу, па потом КУД Јокаи Мор из Кањиже.

62

Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују културно-уметничка друштва. Од 24 друштва која су Заводу доставила податке, десет наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 50,00 до 200,00 динара. Табела 61: Цене улазница за наступе КУД-ова Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме


Да

100 дин.


Да

200 дин.


Не

/


Не

/


Да

100 дин.

КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово

Да

100 дин.

КУД Милан Ајваз, Српски Крстур

Да

100 дин.

КУД Банат, Нови Кнежевац

Да

100 дин.

КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац

Да

50 дин.

Не

/

Не

/

ЧОКА

АДА


КИКИНДА


КАЊИЖА

СЕНТА

Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада КУД Вук Караџић, Санад

Не

/


Да

100 дин.


Не

/


Н.п

Н.п


Н.п

Н.п


Н.п

Н.п


Не

/


Не

/


Не

/


Не

/


Не

/


Не


Да


Не

/ Већина програма је бесплатна али ако се наплаћују, улазница је 100 дин. /


Не

/


Да

100 дин.

Приказ 59: Цене улазница за програме Не наплаћује улазнице - 14 КУД-ова

4,2%

улазница 50 динара - 1 КУД

33,3%

улазница 100 динара - 8 КУД-ова

58,3% 4,2%

улазница више од 100 динара - 1 КУД

63

Поред редовних наступа, велики број КУД-ова Севернобанатског округа организује неку манифестацију, било самостално, били у сарадњи са општином, месном заједницом, библиотеком или школама. Према подацима Завода, најактивнији је КУД Јокаи Мор из Малих Пијаца у Кањижи који организује шест манифестација на годишњем нивоу. Табела 62а: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке) Назив КУД-а

Назив манифестације/програма коју организује КУД


КИКИНДА


КУД Ливац, Кикинда КУД Миливој Оморац, Иђош


КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур

АДА ЧОКА



Година првог одржавања манифестације

/

9

2002.

/

9

2002.

/

30

1983.

/

30

1983.

/

15

1995.

/

17

1994.

/

4

2007.

Сваке треће године су организатори општинске смотре фолклора Фестивал фолклора

/

9

2001.

Лето у Српском Крстуру

/

7

2003.

16

1995.

18

1993.

9

2002.

13

1998.

18

1993.

11

1999.

Спомен програм поводом 15. марта Пролећни фестивал народног плеса

Örökség Gyermek Népművészeti Szövetség из Мађарске Библиотека Сарваш Габор, Ада Гости из иностранства и Војводине

Свечаност поводом дана мајки Сећање на погубљенике у Араду Аранyкапу вашар Дан старих заната у етно кући

Библиотека Сарваш Габор, Ада / Сенћански музеј

1

2010.

Поливање девојака на Васкршњи понедељак

/

7

2005.

КУД Топарт, Сента Дани новог хлеба СЕНТА

Колико пута је до сада манифестација одржана

Нису организатори манифестација Етно камп Кикиндастудијско истраживање музичке традиције Баната ФЕНОК- међународни фестивал оркестара Општинска смотра сликара аматера Песничке стазе Сабор фрулаша Војводине Хајдемо на Бубалице Сусрети фолклорног стваралаштва

Камп за очување народне традиције Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада

Суорганизатор

Толеранција КУД Мора Иштван, Кеви Танцпанорама Сунчани дани јесени Дечја недеља

/

Нису организатори манифестација / 17 Покрајински секретаријат за 3 националне мањине Друге цивилне 1 организације / 10 / 5

64

1993. 2008. 2010. 2000. 2005.

Табела 62б: Манифестације које КУД-ови организују (представљени су само КУД-ови који су Заводу доставили податке) Назив КУД-а

КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором

КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан

КАЊИЖА


Назив манифестације/програма коју организује КУД

Суорганизатор

Колико пута је до сада манифестација одржана

Година првог одржавања манифестације

Сунчана јесен

/

16

1995.

Манифестација Дуга Дани Орома Сунчана јесен Дан села Дан мајке Сусрет народне музике Трешњевац

/ / / / /

2 5 15 14 6

2009. 2006. 1990. 1995. 2005.

МЗ Трешњевац

3

2008.

МЗ Трешњевац

23

1987.

МЗ Адорјан

5

2006.

/

8

2002.

/

2

2009.

/ Локална самоуправа у 2009. Локална самоуправа у 2009. Покрајински секретаријат за националне мањине у 2010. Локална самоуправа у 2009. Покрајински секретаријат за културу у 2010.

1

2010.

2

2009.

3

2006.

2

2009.

Смотра приповедача Бенедек Елек

ОШ 10. октобар

2

2009.

Сусрет играча фолклора

/

1

2009

Вашарске традиције

Месна заједница Мале Пијаце

3

2008.

Такмичење Родна грана Сусрет народне музике Адорјан Тројичин дан Сусрет клуба ручних радова из Војводине Дани кукуруза Општински сусрет дечјих фолклорних ансамбала Међународни сусрет хорова


Етно камп

КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа

Нису организатори манифестација Фарсанг Светосавски бал Пролећни дечји концерт Видовдански дани Зимски концерт

Месна заједница Мартонош, школа и забавиште / / / /

89

1922.

21 21 21 21

1999. 1999. 1999. 1999.

Што се тиче организације друштава, од 22 друштва за које Завод располаже подацима, три функционише само као фолклорна секција. У Севернобанатском округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, рецитаторске и литерарне секције. У Кикинди, Ади, Чоки и Кањижи су сва друштва комплексног типа и посвећују пажњу различитим садржајима (искључујући КУДове који Заводу нису доставили податке о секцијама). Фолклорне секције су у свим КУД-овима, изузев оних који Заводу нису доставили информацију, подељене на неколико ансамбала према узрасту чланова.

65

Табела 63: Организација КУД-ова Назив КУД-а

КИКИНДА

КУД Еђшег, Кикинда АКУД Гусле, Кикинда КУД Ливац, Кикинда КУД Миливој Оморац, Иђош

КАЊИЖА

СЕНТА

ЧОКА

АДА


КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур КУД Банат, Нови Кнежевац КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада

Секције

Фолклорна, драмска, певачка, народни оркестар и секција за израду ручних радова Фолклорна, хор и ансамбл за модерну музику Ликовна, литерарна и драмскорецитаторска Фолклорна, музичка,, драмска, хорска и певачка Фолклорна, драмска, рецитаторска, оркестар и певачка Фолклорна, фото, ликовна, музичка и певачка Фолклорна Фолклорна Фолклорна, певачка, хор, цитрашка, драмска Фолклорна, певачка, драмска, ручни рад и музичка Фолклорна, хор, ручни рад, корпари, музичка

Подела фолклорне секције

Дечији ансамбл, подмладак и одрасли Дечја секција, припремни и извођачки ансамбл / Н.п Шест ансамбала разврстаних по узрасту Три секције разврстане по узрасту Три секције Три секције Две секције разврстане по узрасту Четири секције разврстане по узрасту Четири секције разврстане по узрасту


Фолклорна, ручни рад, старинари

Најмлађи, средњи и старији ансамбл


Фолклорна, певачка, секција сакупљача, ручни рад и цитрашка

Три секције разврстане по узрасту


Фолклорна, певачка, драмска

Н.п


Н.п

Н.п


Рецитаторска, ликовна

/

Фолклорна

Н.п.

Фолклорна, драмска, хор, тамбурашки оркестар, ручни рад и плесна

Н.п.


Н.п

Н.п.


Н.п

Н.п.


Н.п

Н.п

Фолклорна, хор, цитрашки оркестар

Н.п

Н.п Фолклорна, ликовна, хор, ручни радови, драмска, рецитаторска и фотографска

Н.п

КУД Топарт, Сента КУД Мора Иштван, Кеви

КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце КУД Адорјан, Адорјан КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа

Хор, секција за ручни рад

Две секције разврстане по узрасту /

Фолклорна, хор, цитрашки оркестар

Н.п

Фолклорна и драмска

Предшколски, млађи, средњи и најстарији ансамбл

 Сарадња КУД-ови појединачних општина Севернобанатског округа сарађују једни са другима. Поједина друштва истичу добру сарадњу са локлним поливалетним центрима. Међународну сарадњу остварују девет друштава и то са КУД-овима из Мађарске Са друге стране, сарадњу са медијима не остварује шест друштава.

66

Табела 64а: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима

ЧОКА СЕНТА

Сарадња са актерима у култури Локални ниво


Сарадња са медијима



Локални и регионални медији


АКУД Гусле из Кикинде, Народно позориште Кикинда, ОШ Фејеш Клара и ОШ Свети Сава

/

/

КУД Мора Ференц из Кишкунфелеђхаза КУД из Ходмезевашархеља, КУД Кодаљ Золтан из Галгахевиза Мађарска


Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п


Народни музеј Кикинда, Библиотека у Кикинди

/

/

/

Локални медији

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Не

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Не

Удружења са територије Општине

/

/

/

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Не

Остали КУД-ови у Општини

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

КУД-ови у Општини

КУД-ови из Кикинде

Н.п

Н.п

Н.п

Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада

Библиотека Сарваш Габор, Ада, Друштво за мађрски језик из Аде, Музичка школа Барток Бела

Мађарски фолклорни центар у Војводини, Институт за културу војвођанских Мађара, Културно удружење војвођанских Мађара

/

Örökség Gyermek Nápművészeti Szövetség из Мађарске

Не


Остале цивилне организације у Општини, Установом културе у Општини. Локалном самоуправом и месним заједницама у Општини

Суседне културне регионалне организације из новог Сада и Суботице

/

Културне организације из Мађарске


Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Не

КОЦ Чока

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

КОЦ Чока, остали КУД-ови у Општини

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Постоји сарадња


/


Н.п

Остали КУД-ови у суседним селима

/

/

/

Да

КУД Миливој Оморац, Иђош КУД Мокрин, Мокрин КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур КУД Банат, Нови Кнежевац КУД Тисађенђи, Нови Кнежевац

АДА


КИКИНДА


КУД Вук Караџић, Санад КУД Мора Ференц, Чока КУД Свети Сава, Чока КУД Црна Бара, Црна Бара КУД Златна буба, Врбица КУД Топарт, Сента КУД Мора Иштван, Кеви

67

Табела 64б: Сарадња КУД-ова са актерима у култури и медијима Сарадња са актерима у култури Назив КУД-а

КУД Златно класје, Долине КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац

КАЊИЖА

КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село






/

/

/


/

/

/


КУД-ови из околних места

Културно савез војвођанских Мађара

Побратимљена насеља

Да

КУД-ови из околних места

Културно савез војвођанских Мађара

Побратимљена насеља

Да

/

/

/


Са свим организацијама у Општини Са свим организацијама у Општини Месна заједница, забавиште, Основна школа Месна заједница, забавиште, Основна школа Са свим организацијама у Општини


Сви КУД-ови из Општине

Хор Топарт из Сенте

Хор из Бачких Винограда, Чантавира, Торњоша, Хајдукова и Палића

Хор Berkenye и Хор Napraforgó из Мађарске

Да


КУД Бели багрем – Тотово Село

КУД Горњи брег

/

КУД Кишкунхалаш из Мађарске

Локални и регионални медији

КУД-ови из Војводине

/

Побратимљено насеље Algyő

Не

/

/

/

Н.п

КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа

Месна заједница, забавиште, Основна школа, КУД-ови из Општине Све организације у Општини

 Финансирање КУД-ова Већина друштава доставило је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем нивоу и извесно је да у раду свих КУД-ова у целом Севрнобанатском округу финансијски учествују локалне самоуправе. Поједини КУД-ови добијају средства од Покрајине и Републике. Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства од продаје улазница и чланарина, а обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора. Највеће просечне буџете, од КУД-ова који су Заводу доставили податке о финансирању, у посматраном периоду (2008,2009) имало је АКУД Гусле из Кикинде, па КУД Еђшег из Кикинде. Највећи удео сопствених средстава у истом периоду остварио је КУД Јокаи Мор из Малих Пијаца у општини Кањижа. Табела 65а: Буџети КУД-ова и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

КИКИНДА

Буџет КУД-а

Извори финансирања КУД-а

динара

евра

Општина

Покрајина

Република


Спонзори, фондације и донатори

2008

2.920.000,00

35.858,23

80%

/

/

10%

10%

2009

2.177.000,00

23.176,66

80%

/

/

10%

10%


2008

7.319.000,00

89.878,89

46%

3%

19%

4%

28%

2009

7.221.837,00

76.884,74

56%

1%

22%

9%

12%


2008

45.000,00

552,61

100%

/

/

/

/

2009

45.000,00

479,08

100%

/

/

/

/


2008

281.000,00

3.450,74

83,6%

/

/

/

16,4%

2009

175.000,00

1.863,08

74,3%

/

/

/

25,7%


2008

Н.п

Н.п

60%(О+МЗ)

10%

/

20%

10%

2009

Н.п

Н.п

60%(О+МЗ)

10%

/

20%

10%


Год.


68

Табела 65б: Буџети КУД-ова и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању) Буџет КУД-а

КАЊИЖА

СЕНТА

АДА



Год.

Извори финансирања КУД-а Спонзори, фондације и донатори

динара

евра

Општина

Покрајина

Република


2008

Н.п

Н.п

80%

/

/

20%

/

2009

Н.п

Н.п

80%

/

/

20%

/

2008

310.000,00

3.806,87

40%(О+МЗ)

/

48%

5%

7%

2009

578.000,00

6.153,47

76%(О+МЗ)

7%

/

5%

12%

2008

550.000,00

6.754,12

8%

29%

/

6,5%

56,5%

2009

502.000,00

5.344,37

14,5%

25,5%

/

5%

55%

2008

110.000,00

1.350,82

15%

10%

/

20%

55%

2009

135.000,00

1.437,23

20%

10%

/

20%

50%


2008

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

2009

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п


2008

198.000,00

2.431,48

25%

15%

/

/

60%

2009

155.000,00

1.650,15

26%

55%

/

/

19%


2008

130.000,00

1.596,43

77%

/

/

/

23%

2009

113.000,00

1.203,01

100%

/

/

/

/

КУД Петефи Шандор, Ором КУД Петефи Шандор, Трешњевац

2008

90.000,00

1.105,22

100%

/

/

/

/

2009

230.000,00

2.448,61

57%

/

/

/

43%

2008

365.000,00

4.482,28

39%

25%

/

/

36%

2009

444.000,00

4.726,89

42%

23%

/

/

35%


2008

182.689,00

2.243,46

57%

16%

/

/

27%

2009

515.111,00

5.483,95

25%

10%

/

32%

33%

КУД Бели багрем, Тотово Село КУД Јокаи Мор, Мале Пијаце

2008

93.000,00

1.142,06

100%

/

/

/

/

2009

153.000,00

1.628,86

60%

20%

/

/

20%

2008

137.000,00

1.682,39

33%

/

/

53%

14%

2009

149.000,00

1.586,28

23%

8%

/

37%

32%


2008

КУД Братство, Мартонош Српско аматерско друштво, Кањижа

2008

1.458.000,00

17.904,55

6%

69%

/

5%

20%

2009

323.680,00

3.445,94

17%

17%

/

21%

45%

2008

Н.п

Н.п

95%

/

/

/

5%

2009

Н.п

Н.п

95%

/

/

/

5%

КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада КУД Аранyкапу, Ада

Основан је 2010. године

2009

Н.п – нема података

(О+МЗ) – општина и месна заједница (удружена средства)

69

 Проблеми Основни проблем КУД-ова Севернобанатског округа је финансирање у свим сегментима њихових активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме. Опрема је још један велики проблем КУД-ова. Сва друштва истичу да имају проблема са опремом. Наводе проблеме дотрајалости ношњи или недостатак техничке опреме (озвучења, расвете, камера, компјутера). Већина друштава има проблем са простором. Од 21 друштва, шест исказује потребу за преуређењем простора, четири има проблем недостатка простора, два нису навела проблем са простором док сва остала не истичу просторне проблеме. Проблеми у вези са програмима углавном се тичу потешкоћа или немогућности куповине кореографија и превоза на наступе. Табела 66а: Проблеми КУД-ова Севернобанатског округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике) Назив КУД-а



КИКИНДА



Постоји потреба за реновирањем објекта

Н.п

Недефинисан коначно власништво и располагање зградом. Потребено 200 м2 за играчки ансамбл Постоји проблем али није наведен

Недовољне финансије за програме Постоји проблем али није наведен


Недостатак средстава за ношње, костиме и технику





Недовољно финансијских средстава

Потребно грејање

Постоји потреба за већим финансирањем

КУД ДР Гаврило Пекаровић, Банатско Аранђелово КУД Милан Ајваз, Српски Крстур

Потребно реновирање просторије, изолирање, изградња хигијенских чворова и сл.

Техничка опремљеност Потребно обнављање озвучења, расвете, и набавка видео бима Недостатак музичких инструмената, разгласа, расвете Постоји проблем али није наведен Постоји потреба за озвучењем, расветом, музичким инструментима и ношњом и костимима Недостатак ношњи Недостатак музичких инструмената и намештаја Потребно обнављање ношње и набавка разгласа

Програми Н.п

Недовољне финансије

Постоји проблем али није наведен Нема проблема

Нема проблема Недовољно финансијских средстава Нису наведени проблеми

Постоји проблем

Потребан телефон, телефакс, рачунар, нотбук, опреме за озвучење

Неопходно је набављање одговарајуће ношње и инструмената за народну музику

Потребан већи простор


Потребна видео камера и опремање просторија за плесаче са одговарајућом подлогом


Недостатак простора и санитарног чвора


Постоји потреба за озвучењем, расветом и компјутером

Потребна особа за писање пројеката



/

Проблем у вези превоза

/


Постоји проблем са грејањем и кровом

Потребна средстава за ношње и путне трошкове

Потребни звучници и светло


АДА


ЧОКА



Друштво за неговање фолклорних традиција Вадвираг, Ада

СЕНТА

Простор


70

Табела 66б: Проблеми КУД-ова Севернобанатског округа (приказани су само КУД-ови који су Заводу доставили упитнике) Назив КУД-а

Простор





КАЊИЖА

КУД Петефи Шандор, Трешњевац КУД Плава Тиса, Адорјан КУД Бели багрем, Тотово Село

Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава







Потребна адаптација целе зграде


Потребан сопствени простор


Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава Недовољно финансијских средстава

Потребно реновирање целе зграде









Програми

Постоји потреба за озвучењем и расветом


Постоји потреба за озвучењем, расветом и компјутерима Постоји потреба за озвучењем Постоји потреба за озвучењем

Нема проблема Нема проблема Нема проблема

Постоји потреба за озвучењем и расветом


Потребна нова опрема


Потребан компјутер, телефон, пројектор и платно Потребна нова опрема и комплет за озвучење са микрофоном Постоји проблем

Нема проблема Нема проблема Нема проблема

Остала удружења у култури Севернонбанатског округа

Када је реч о струковним удружењима Севернобанатског округа, три општине имају удружење ликовних уметника – Нови Кнежевац, Ада и Кањижа. Само општина Нови Кнежевац има удружење књижевних уметника. Најстарије удружење у култури Севернобанатског округа је Тамбурашки оркестар Лале у Новом Кнежевцу настао 1979. године. Три удружења немају простор за своје активности као услов функционисања. У осталим случајевима удружења користе просторије установа културе или изнајмљују приватне просторе што отежава њихов рад. Поред својих свакодневних потреба већина удружења просторе користи и за своје програмске активности.

КИКИНДА

ОПШТИНА

Табела 67а: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору могуће организовати програме?

2004.

Организовање приљатељске скупове и манифестације за грађане мађарске националности у земљи и иностранству у области културе, образовања и слободних активности. Очување и неговање народне баштине и традиције мађарске националности и издавање публикација

Уступљен од стране КУД-а Еђшег

Да

2008.

Организација Интернационалног џез и блуз фестивала

Уступљен од стране Општине и Културног центра

Н.п


УГ Кокенд, Кикинда

УГ Фантон(м), Кикинда

Назив удружења

71

ОПШТИНА

Табела 67б: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)


СЕНТА

ЧОКА

АДА


Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац Камерни хор Musica Humana, Ада Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада




2001.

Окупља ликовне и књижевне ствараоце, организује ликовне изложбе и књижевне вечери, организује школе сликања и ликовне колоније и помаже појединцима да се самостално остваре и представе у области свога стваралаштва

Немају простор

/

1979.

Н.п

Уступљен

Да

2007.

Чување културног идентитета Крајишника и развијање личних склоности грађана које се остварује кроз културно-уметничко стваралаштво.


/

2004.

Неговање народних обичаја, чување и неговање етнолошке грађе свог краја

Уступљен

Да

Н.п

Организација књижевних сусрета

Н.п

Н.п

1993.

Камерни хор Musica Humana првенствено негује хорско певање у својој средини, а и шире

Уступљен

Не

Изнајмљен

Не

Уступљен од стране Библиотеке Сарваш Габор у Ади

Да


/

Уступљен од стране КОЦ-а Чока

Да

Уступљен од стране општине Сента

Не

Уступљен

Не


2005.

Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада

1993.

Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада

2010.

Удружење Орфеус, Чока

1998.

Камерна сцена Мирослав Антић, Сента

1986.

Потиски дувачки оркестар, Сента

2007.

Организација дувачких фестивала у земљи. Остваривање контаката са иностраним дувачким оркестрима. Музичка едукација чланова оркестра као и васпитање омладине Неговање језичке културе, организовање Лингвистичких дана Сарваш Габор, организовање језичких конкурса, организација научних скупова у теми лингвистике, врши издавачку делатност, и остале делатности у неговању језичке културе АДАРТ је удружење уметничких стваралаца: сликара, вајара, фотографа, дуборезаца и циљ му је окупљање даровитих чланова као и пружање помоћи свим заинтересованим лицима која желе да овладају појединим техникама уметничког стварања. Приоритетни задатак друштва је да покаже стваралаштво својих чланова кроз организовање изложби Развијање културних активности становништва, нарочито кроз организовање позоришних представа и других културних делатности на мађарском језику. Организовање књижевних вечери, сусрета са писцима, предавања, посета културним установама, приређивање изложби, Упознавање чланства са актуелним едицијама мађарске и светске белетристике. Сарадња са сродним удружењима и установама Реализација позоришних представа на српском језику, обележавање дана Светог Саве кроз Светосавску акаденију и окупља младе и децу Неговање дувачке музике

72

КАЊИЖА

ОПШТИНА

Табела 67ц: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора) Назив удружења





Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором

2010.

Неговање народне рукотворине

Уступљен

Да

Уступљен

Не

Уступљен од стране ОКУ Cnesa

Да

Војвођански ликовни круг, Кањижа

2010.

Филмска радионица Cinema, Кањижа

2002.

Унапређивање ликовног стваралаштва и едукација чланова Удружења, побољшање квалитета сликарства код чланова. Популаризација ликовно уметности у срединама где ће Удружење деловати као и на повезивању свих заинтересованих субјеката за ликовну уметност са установама и удружењима у региону, у земљи и ван ње. Израда филмова, организација разних уметничких филмских фестивала, приказивање домаћих и иностраних филмских продукција, сарадња са организацијама које се баве филмском уметношћу, промоција и унапређење филмске уметности ...

Приказ 60: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке) 11,8% 18,8%

41,2%

17,6%

6,2% уступљен - 12

29,4%

75%

изнајмљен - 1

простор се може користити за програме - 7 простор се не може користити за програме - 5 немају простор - 3 нема података - 2

немају простор - 3

 Чланови и активности Удружења Севернобанатског округа немају велики број чланова. Најчешће се број чланова креће између 20 и 50. Највише активиста има Удружење независних уметника Феникс из Новог Кнежевца. Друго удружење по бројности оних који учествују у раду је Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND. Најмањи број чланова има УГ Фантон(м) у Кикинди. Табела 68а: Чланство удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)


КИКИНДА



Стални чланови

Волонтери

2008

2009

2007

2008

2009

2007

2008

2009

15

15

15

/

/

/

5

5

5

/

/

/

УГ Фантон(м), Кикинда Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац


2007

Два стална члана и волонтери* 50

50

50

15

20

20

Оркестар броји 12 чланова 32

13

17

/

/

/

/

/

/

25

28

31

/

/

/

/

/

/

Н.п

73

Табела 68б: Чланство удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) Стални чланови

АДА


ЧОКА

КАЊИЖА

СЕНТА

2007

Камерни хор Musica Humana, Ада Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада Удружење Орфеус, Чока Камерна сцена Мирослав Антић, Сента Потиски дувачки оркестар, Сента Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором Војвођански ликовни круг, Кањижа Филмска радионица Cinema, Кањижа

2008


2009

2007

2008

2009

Волонтери 2007

2008

2009

/

/

/

Хор има 35 чланова 50

48

55

/

/

/

25

25

25

10 10 10 Удружење има 23 члана*

/

/

/

25 50

32 50

43 50

4 2 5 / / / Оркестар има 20 чланова

/ /

/ /

/ /

/

/

/

Основани 2010. године 6

*Разговори су вођени у 2010. години

8

Основани 2010. године 25 25 30

10

Н.п.- нема података

Приказ 61: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке) 28,6%

35,7%

мање од 20 - 5 од 21 до 40 - 5 од 41 до 80 - 4

35,7%

Не може се тачно рећи које удружење је најактивније када су програми у питању јер прецизни подаци за већину удружења нису наведени. Према подацима о бројности публике којима Завод располаже, најпосећенији су програми Филмске радионице Cinema у Кањижи. Према подацима којима Завод располаже четири удружење наплаћује улазнице за своје програме. Сва остала удружења Севернобанатског округа организују активности бесплатне за публику. Удружење независних уметника Феникс из Новог Кнежевца организује Ликовну колонију која се одржава у јулу. Завичајно удружење Крајина из Банатског Аранђелова је организатор Крајишке вечери. Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND је организатор Међународног дувачког фестивала Златна хорна. Друштво за мађарски језик Сарваш Габор из Аде у сарадњи са Библиотеком организују манифестацију Лингвистички дани Сарваш Габор. Удружење Орфеус у Чоки организује Међународни фестивал виолиниста, Међународни фестивал хорова, летње позоришне сусрете младих аматера. Филмска радионица Cinema у Кањижи је организатор Међународне видео радионице. Табела 69а: Чланство и активности удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

КИКИНДА

Број публике 2007

2008

2009



Посета културно-историјских места Мађара у земљи и иностранству, организовање играоница за децу и курсева за грађане мађарске националности (из историје, граматике, књижевности, уметности, рачунарства и народне радиности. Сусрети са значајним особама мађарске националности у земљи и иностранству. Издавање публикација

30

15

50

Не наплаћују


Организација једном годишње Интернационалног џез и блуз фестивала који траје три дана. Организација концерата у току године

400

400

400

Од 500-800 дин.


Активности

74


Табела 69б: Чланство и активности удружења Севернобанатског округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике) 2008

2009


Организује ликовне изложбе и књижевне вечери, организује школе сликања и ликовне колоније (једном годишње у јулу), штампа песме и књиге

500

/

/


Наступа једном недељно и учествује на такмичењима, смотрама и приредбама

Н.п.

Н.п.

Н.п.

Н.п

Организују Крајишко вече које се одржало 3 пута до сада

450

350

/

200 дин.

800

800

800


Н.п.

Н.п.

Н.п.

Н.п

500

550

400


1.000

1.400

1.500


800

800

900


Активности

Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац Камерни хор Musica Humana, Ада

АДА

Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада

Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада

Организују Камп ручних радова, чајанке (4 пута годишње), пројекат Сачувајмо старе занате и старе обичаје намењена едукацији деце Организују књижевне сусрете и имају издавачку делатност. Организатори су пројекта Сусрети на границама који траје један дан У 2007. години имао 26 наступа, у 2008. години 44 наступа а у 2009. години 32 наступа Организују дувачке фестивале у земљи. Баве се едукацијом чланова. Учествовали на карневалу у Француској 2007. и 2008. године и на карневалу у Немачкој 2009. године. Организују Међународни дувачки фестивал Злана хорна Годишње организују Лингвистичке дане Сарваш Габор у сарадњи са Библиотеком, организују језичке игре, квизове и литерарне конкурсе за децу разних узраста, као и за одрасле преко целе године, научне скупове, предавања, курсеве и семинаре. Објављују чланке у медијама у вези лингвистике. Објављују годишње брошуру о Лингвистичким данима Сарваш Габор. Организују литерарне вечери, сусрете писац-читалац

КАЊИЖА

СЕНТА

ЧОКА



Камерна сцена Мирослав Антић, Сента Потиски дувачки оркестар, Сента Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором

Број публике 2007


Најмање 4 изложбе годишње Учествовују на разним такмичењима и организованим општинским, регионалним и међународним фесетивалима. Организују Међународни фестивал виолиниста, Међународни фестивал хорова, позоришни камп, летње позоришне сусрете младих аматера Имају 3-4 премијере годишње и 20 извођења једне представе у току године У 2008. години 21 наступ а у 2009. години 27 наступа

Основани 2010. године


350

435

548

100 дин., постоји попуст за децу

500

500

600

150 дин.

1.500

3.000

5.000


Н.п.




Учествовали у организовацији хуманитарне ликовне колоније, сликарске колоније, међународне колоније на Палићу. Организовали изложбу жена сликара и самосталне изложбе чланова Удружења у Суботици и Палићу




Организују Међународну видео радионицу, баве се израдом и приказивањем филмова

*Разговори су вођени у 2010. години

Н.п.- нема података

75

3.000

3.000

3.000




Сарадња

Сва удружења Севернобанатског округа сарађују бар са једним актером културе у свом месту осим Удружења ликовних стваралаца АДАРТ из Аде. Седам од 17 удружења развија сарадњу са културним актерима у региону, док само седам удружења имају сарадњу на националном а девет на међународном нивоу. Једанаест организација има успостављену сарадњу са медијима, док код осталих сарадње са медијима нема или нису доставили податке. Табела 70а: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима


КИКИНДА


АДА

Сарадња са актерима у култури Регионални ниво Национални ниво



КУД Еђшег

/

/

Fundamentia Diaspora- Румунија

Не


Културни центар Кикинда, Библиотека, Позориште

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац

Библиотека, Музичка школа

Постоји али није наведено са којим актерима



Да

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Актив жена из Банатског Аранђелова, КУД Гаврило Пекаревић

Удружење Крајишника из Банатског Великог села Удружење Сендреи Јулија из Бечеја, Удружење Мора Ференц из Чоке, удружења из Јалова, Врбице, Сенте, Аде, Мале Пијаце

/

/

Да

/

Удружење Esthajnalcsillag Banhegyegyes из Мађарске

Да


Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово

УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац

КУД Тисађенђи

Уметничко удружење Милош Црњански, Нови Кнежевац

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Библиотека, Музичка школа, Римокатоличка парохија Ада

Камерни хор Емануел из Зрењанина и Камерни хор Musica Viva из Чантавира

Културни савез војвођанских Мађара

Фондација Бардош Лајош из Будимпеште

Не

/

/



Да

Библиотека Сарваш Габор, УГ Вадвираг и ОШ Cseh Karoly

/

/

/

Да

/

/

/

/

Да

КОЦ Чока, сва културна друштва из Општине

Културни центар у Кикинди, Мужљи и Суботици

Институт војвођанских Мађара

Културни центри у Сегедину, Будимпешти и Араду

Не

Камерни хор Musica Humana, Ада

ЧОКА


Удружење дувачког оркестра Ада BRASS DANCE BAND, Ада Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада Удружење ликовних стваралаца АДАРТ, Ада Удружење Орфеус, Чока

76

Табела 70б: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

КАЊИЖА

СЕНТА


Камерна сцена Мирослав Антић, Сента Потиски дувачки оркестар, Сента Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором

Сарадња са актерима у култури Регионални ниво Национални ниво




Завичајна фондација Стеван Сремац

/

Већина аматерских позоришта Србије

/

Да

Музичка школа Стеван Мокрањац

/

/

Дувачки оркестар из Хајдубесзермења

Да

Све организације у Општини

/

/

/

Да

Да

Да


МКУД Озораи Арпад, Општина, Месна заједница, Дечји вртић Наши бисери, Удружење Светлосна барка...

Буњевачко коло из Суботице, Савез пензионера сликара Суботице

Градски музеј Сремска Митровица, Савез аматера Војводине

Удружење сликара Ликар из Осијека, сликари из Босне и Херцеговине, саардња са побратимљеним градовима у Мађарској


РКА Јожеф Нађ, ОКУ Cnesa

Pannon TV

ДКСГ Београд

Cinemart

 Финансирање удружења Већи број удружења успева да обезбеди средства од донатора и спонзора а највећим средствима располаже Друштво за мађарски језик Сарваш Габор из Аде које највише средстава добија преко фондација и донација. У највећем броју случајева општине и Покрајина помажу своја удружења. Република је имала удео у финансирању само два удружења. Сопствена средства остварује само Камерни хор Musica Humana из Аде. Табела 71а: Буџети удружења и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само удружења која су Заводу доставила податке о финансирању) Буџет удружења

АДА


КИКИНДА


Извори финансирања удружења

динара

евра

Општина

Покрајина

Република



2008

/

/

/

/

/

/

/

2009

422.688.15

4.500

/

/

/

/

100%

2008

10.000,00

122,80

100% (О+МЗ)

/

/

/

/

2009

5.000,00

53,23

100% МЗ

/

/

/

/

2008

30.000,00

368,41

100% (О+МЗ)

/

/

/

/

2009

130.000,00

1.384,00

46%(О+МЗ)

31%

/

/

23%

2008

288.000,00

3.536,70

20,5%

/

27,8%

6,6%

45,1%

2009

167.000,00

1.777,91

27%

/

16,2%

8,4%

48,5%

2008

200.000,00

2.456,04

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

2009

200.000,00

2.129,23

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

Н.п

2008

599.000,00

7.355,85

9%

25%

8%

/

58%

2009

863.000,00

9.187,62

4%

29%

/

/

67%

Год.

УГ Кокенд, Кикинда Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац Камерни хор Musica Humana, Ада Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада

77

Табела 71б: Буџети удружења и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само удружења која су Заводу доставила податке о финансирању) Буџет удружења Назив удружења

ЧОКА СЕНТА КАЊИЖА

Год.

Извори финансирања удружења

динара

евра

Општина

Покрајина

Република




2008 2009

49.500,00 49.500,00

607,87 526,98

70% 70%

/ /

/ /

/ /

30% 30%

Потиски дувачки оркестар, Сента

2008 2009

25.000,00 25.000,00

307,01 266,15

100% 100%

/ /

/ /

/ /

/ /


2008

600.000,00

7.368,13

40%

30%

/

/

30%

2009

600.000,00

6.387,69

40%

30%

/

/

30%

Н.п – нема података

(МЗ) – месна заједница

 Проблеми Удружења Севернобанатског округа најмање проблема имају са својим програмским активностима. Највећи проблеми су у вези са финансирањем у смислу нестабилности прилива и недовољности средстава. Удружења која немају простор истичу проблем простора, док удружења који имају простор истичу његову неадекватност. Само три удружења немају проблем са техничком опремљеношћу. Табела 72а: Проблеми удружења Севернобанатског округа (приказана су само удружења који су Заводу доставила упитнике)

ЧОКА

АДА


КИКИНДА



Удружење независних уметника Феникс, Нови Кнежевац Тамбурашки оркестар Лале, Нови Кнежевац Завичајно удружење Крајина, Банатско Аранђелово

Простор



Програми


Начин конкурусања

Потребна техничка опрема






Нису наведени проблеми


Потребан компјутер, скенер, интернет, телефон и штампач

Постоји потреба за стручњаком за писање пројеката

Недовољна средства

Потребан намештај и расвета

Недовољна средства за програме




Потребна сала за пробе


Потребни нови инструменти



УГ Кекнефелејч, Нови Кнежевац Камерни хор Musica Humana, Ада Удружење дувачког оркестра Ада - BRASS DANCE BAND, Ада Друштво за мађарски језик Сарваш Габор, Ада

Потребан адекватан простор Потребан адекватан простор за пробе


Неизвесна средства за текуће потребе






Н.п



Потребна сала за пробе


Потребно озвучење и осветљење


78

КАЊИЖА

СЕНТА

Табела 72б: Проблеми удружења Севернобанатског округа (приказана су само удружења који су Заводу доставила упитнике) Финансирање


Програми





Потребни нови инструменти




Потребни столови, клупе и материјал за ручни рад



Потребно више средстава



Потребан студио

Потребно више средстава

Потребна камера и монтажа



Простор

Камерна сцена Мирослав Антић, Сента

Потребан већи простор Потребан сопствени простор за пробе и канцеларије

Потиски дувачки оркестар, Сента Завичајно удружење жена и младих Етно кућа звучара, Ором Војвођански ликовни круг, Кањижа Филмска радионица Cinema, Кањижа

79

Севернобанатски округ

Recommend Documents