ЛИСТ УЧЕНИК А ШОСО “МИЛАН ПЕТРОВИЋ“
МАРТ 2009
НЕ УЧИМО ЗА ШКОЛУ, ВЕЋ ЗА ЖИВОТ
У гостима код
Жељка Јоксимовића
и е реч н , а л Де
Бојана Субић VI-3
Драгана Ника VII-4 2
Мирјана Кришто VII-2
Филип Шнел VIII-2
Садржај: -Изложба: свети Сава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 -Химна светом Сави . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 -Актуелне теме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4, 5, 6, 7 -Важни дани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 -8. март . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 -Интервју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10, 11 -Пројекат: Научили смо да живимо заједно . . . . . 12 -Ово смо ми: Радни центар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 -Mађарска страна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 -Словачка страна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 -Ромска страна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 -Новости из библиотеке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 -Дечији литерарни радови . . . . . . . . . . . . 16,17 -Весела страна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 -Дечији ликовни радови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19, 20 ЛАТИНСКИ ЦИТАТИ, Младинска књига, Београд, 2005
Импресум: Главно и одговорно лице: директорица мр Славица Марковић;
Наша песма светом Сави Векови су многи прошли, светог Саве лик је жив, оставио роду завет, да у слози тражи мир. -
Главни уредник: Драгана Грмуша;
Свети Сава наша слава,
Технички уредник: Биљана Грбић;
кроз векове води нас,
Лектор: Гордана Станековић; Избор ликовних радова: Славица Божин; Уређивачки одбор: Мелита Вујовић; Драгана Пашћан, Александра Тодоров Нешић, Мирјана Бандић, Маја Ивановић, Стана Бањац , Жељко Давидовић, Светлана Матић Моровић, Ева Хатала, Ана Злох Ђорђе Јовановић Сарадници: Чланови фото-клуба и остали ученици и наставници. Адреса: Нови Сад, Браће Рибникар бр. 32; Телефон/факс: 021/6616366; 021/6621263; Email:
[email protected] www.smp.edu.rs;
води народ ка спасењу, православљу учи нас. Задужбине наших старих, опомињу сада нас, позивају поколење, да пред Богом траже спас. Кротост духа, вредне руке, пуно срце молитве,
Тираж: 1000 комада Суфинансијер: Покрајински секретаријат за образовање Штампа: Графопродукт, Десанке Максимовић 54, Нови Сад CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 373.3/ .5-056.36 Наши кораци: лист ученика ШОСО "Милан Петровић" Четири пута годишње. - Наставак публикације: Кораци ISSN 1821-0635 COBISS.SR-ID 238187527
ове речи, светог Саве, нас су децу водиле. Миодраг Близанац
3
Бачка Забијачка Хуманитарна акција под називом „Бачка забијачка“, организована од стране Ротари клуба, на школском салашу на Ченеју, одржана је 23. јануара ове године. Организатори манифестације обрадовали су наше највредније и најуспешније ученике поклањањем уникатних ручних сатова. Овог пута награђени су Марина Обрадовић – ученица нулте године средње школе, чија је будућа професија помоћник оператера дигиталне штампе и Ђорђе Парошкај- такође ученик нулте године, будући аутолимар. Према речима господина Ивковића, који је поклонио вредне поклоне нашим ученицима, овај догађај је усрећио њега колико и нас. У краћем разговору са председником Ротари клуба ''Нови Сад'' господином Павлом Вамошером сазнали смо да је ротаријанство широк покрет који данас броји око милион и двеста хиљада чланова у свету, а у Србији је поново почео да ради почетком деведесетих година са циљем да хуманитарним и образовним програмима допринесе споразумевању у свету и светском миру. Њихов мото је ''Служење, безусловно служење'', а у вези са тим је средином деведесетих и почела наша сарадња. Ротари клуб је на разне начине помагао школи: донацијом рачунара, довођењем стручњака из иностранства, већ традиционалном акцијом ''Бачка забијачка'' где се сакупљају средства намењена
Дан Школе у Ковиљу
4
Пријатељ је половина душе летњем кампу на Ченеју. Једна од нама драгих гошћи из Теленор-а Радмила Зорић која је учествовала и на пројекту изградње фуруне и пушнице на нашем салашу на Ченеју рекла је: "У Теленору смо имали продајну изложбу радова деце ваше школе. Били смо сви фасцинирани колико они имају скривених талената. Одушевљена сам вашом школом и радом ваших професора." ОШ "Лаза Костић" у Ковиљу, славила је 12.02.2009. год. Дан Школе, а уједно и обележавала 50 година како носи име нашег познатог песника и писца Лазе Kостића. Тим поводом уприличен је богат културно-уметнички програм уз бројне званице из културног и јавног живота. После уводне речи директора господина Глише Гаврилова наступили су и наши ученици који похађају наставу у Ковиљу и то са четири рецитације које су спремили у оквиру рецитаторско-драмске секције, под вотством учитељице Зорке Хорватски, а уз помоћ наставнице Бојане Чукић. Након приредбе, учесници и гости дружили су се уз пригодно послужење. Морамо нагласити да су доласком новог директора наши ученици имали низ заједничких активности са вршњацима редовне школе.
ДОНАЦИЈА КОМПАНИЈЕ „БОЖИЋ И СИНОВИ“
Крајем децембра изненадио нас је и обрадовао један вееелики поклон компаније „Божић и синови“- рефабриковани рачунари. Тако су њихова добра дела двострука јер поклањајући рачунаре деци, истовремено чувају природу од опасног отпада. Ово је за сада једина компанија на Балкану која се, између осталог, бави и рециклажом електронске опреме. Надамо се да ће их и други следити у настојањима да сачувају животну средину од загађења. Ево шта су за „Наше кораке“ рекли уважени гости: -Никола Егић: Ви сте ове поклоне заслужили вашим резултатима. Жеља нам је била да рачунари дођу у праве руке. У Србији немамо много рециклажних центара, па сам одушевљен програмом рециклаже у вашем Радном центру. То је добра прилика да наставимо сарадњу. -Славко Гордић: Надам се да ће овај лепи гест фирме „Божић и синови“ бити подстицајан и за друге људе. Посебно ме радује што овај поклон стиже у школу која је по својим програмима пример школама у целој Европи. Млади са сметњама у развоју заслужују већу подршку друштва и више прилика да покажу своје способности. Лично мислим да је човек најсрећнији онда када даје. -Александар Весић: О вашој Школи сам чуо много лепог. Као радника у Министарству за заштиту животне средине, посебно ме радује што имате центар за рециклажу. Волео бих да друштво више подржава установе као што је ваша јер сам и сам често имао прилику да радим са људима који, иако са извесним сметњама, постижу изузетне резултате.
Производња органске хране Посетили смо породицу Возар у Кисачу, наше најпознатије произвођаче органске хране. Овим послом баве се већ 18 година. Производњу контролишу надлежна министарства у Швајцарској и у нашој земљи. Најстарији члан породице господин Андрија нам је показао поврће које узгаја и објаснио да редовним конзумирањем појединог поврћа могу да се спрече многе болести. Уверили смо се да је поврће гајено на овакав начин много укусније и лепше.
Истрајан рад све побеђује 5
"Стварност живота" Емисија "Стварност живота" се бави особама са инвалидитетом, болестима зависности, насиљем у породици, децом без родитењског старања и самохраним родитељима. Постоји већ две године и за то време снимљено је више од 60 емисија које су емитоване на разним телевизијама. Нашу школу је посетила Марица Јоловић, аутор и уредник и ево шта је рекла том приликом: "Почетна идеја је била да се представе талентоване особе са инвалидитетом, али су у даљем раду наше теме постали и други људи који припадају маргинализованим групама као и удружења у оквиру којих се окупљају. Након седамнаест година рада у новинарству, сматрала сам се довољно зрелом и способном да почнем једну овакву емисију која ће на прави начин приказати особе са сметњама у развоју и покушати им помоћи. Трудимо се да подржимо све акције које њиохова друштва организују и пренесемо поруке и мисли наших саговорника без улепшавања.“ Новинарка је упозната са радом школе и са њом сарађује од прве емисије. Каже да јој је та сарадња помогла да боље разуме потребе и проблеме који нас тиште. Она је оснивач Удружења за унапређење медијске подршке особа са инвалидитетом . Оснивање овог удружења представља целину у настојањима у бољој сарадњи друштва, медија и особа са сметњама у развоју. Надамо се да ћемо заједно учествовати у акцијама које следе. www.stvarnostzivota.mifos.co.rs
www.milance.edu.rs Интернет портал „Миланче“ је програм учења на даљину за сву децу која из било којих разлога не могу да присуствују настави. Настао је захваљујући разумевању и подршци наших пријатеља из Градске управе за социјалну и дечију заштиту, Теленора и Истраживачке станице Петница. Креирали су га професори ШОСО "Милан Петровић" на иницијативу Мирјане Лазор. На сајту су сви наставни предмети подељени према курсевима, и уз сваку лекцију доступни су сви додатни материјали (речник, тестови, задаци, информације, линкови ка другим екстерним садржајима за оне који желе да сазнају више о понуђеном). Посетите овај сајт, уверите се и сами!
Знање је моћ 6
ЗУОВ Завод за унапређење образовања и васпитања је установа која се бави многим активностима као што су: стратешки развој образовања и васпитања, развој програма и уџбеника, професионални развој запослених и уметничко образовање. Недавно су нашу школу посетили представници овог Завода. Они су упознати са радом школе и, по речима Гордане Николић, она може бити пример другим школама. Посебно је радује то што ученици средње школе приликом практичне наставе и услуге грађанима као што су фризер, столар, кувар… "Изузетно је важно да дете када заврши школу може само о себи да води рачуна и материјално и у било ком другом смислу" рекао је Драган Ракета. На питање нашег новинара да ли друштво довољно, морално и финансијски, подржава установе које се баве радом са особама са посебним потребама, обоје су се сложили да подршке има, али да друштво ипак може и треба много више да учини.
Речи лете, написано остаје
Ако желиш да будеш вољен, воли 7
ДАН ГРАДА НОВОГ САДА 2. фебруара Нови Сад је прославио 261. 1 1. рођендан. Тим поводом гости наше школее обили су становници нама братског града Норича у Великој Британији који је са Новим м Садом потписао повељу о братимљењу 1989.. године. Дајана и Питер Беркли проглашени су почасним грађанима Новог Сада јер су се истакли у хуманитарном раду и великој помоћи, посебно за време бомбардовања. Приликом посете школи ови добри људи Где је слога, ту је и победа разговарали су и са новинарком, ученицом VII разред и истакли да је током свих овихх година школа напредовала и развијала начине да младима пружи што боље образовање. б Иако постоје извесне разлике у односу на школе у Британији, образовање је свуда слично, има за циљ да омогући свим ученицима да искористе своје потенцијале. Друштво би могло више да помогне школама, као и да више разуме потребе младих. Сви имају шта да науче једни од других.
ТЕАТАР ДОБРИХ ВИБРАЦИЈА Упркос хладним јануарским данима, Светосавки дани у Школи „Милан Петровић“ били су изузетно топли. "Театар добрих вибрација" припремио је нову представу "Звати мудрост, а мудрост је ту" за коју је текст и режију урадио Миша Близанац, а за костиме и организацију се побринула Гордана Станековић. Представа је за три дана изведена десетак пута како би је ученици и запослени из свих школских објеката, али и гости, могли видети. А онда је уследила и телевизијска премијера на РТ Војводина! Готово 30 малих-великих глумаца учествовало је у овом занимљивом игроказу чији назив говори да је мудрост пре свега у срцима сваког од нас, али и у речима светог Саве и његовим делима која треба стално да нас воде кроз живот. У представи је приказано неколико сцена из живота две породице у Новом Саду с краја 19. века. Једна по-
родица је грађанска и помодарска, док је друга сиромашна, Вежба је најбољи учитељ али искрена и топла. У неколико сцена појављују се и тамбураши б с којима је публика радосно певала познате нумере, а остале су запамћене и бројне комичне реченице. Публика је громогласним аплаузом и овацијама наградила труд наших ученика. Пред "Театром добрих вибрација" су гостовања на другим сценама, позориштима и по школама, а можда је рођен и неки будући глумац!
СРЕТЕЊЕ У Клубу војске Србије обележен је празник којим је 1804. године започео Први српски устанак који је уједно и Дан војске Србије. Прославу овог великог световног и духовног празника, увеличао је наступ и школског инклузивног хора, Исон чији је оснивач и диригент Миодраг Близанац. Поред осталих учесника истакли су се и наши рецитатори: професор Снежана Николић и корисник Радног центра Марко Башица. Учесницима програма, глумцима, певачима и музичарима гости су се на крају програма одужили великим аплаузом.
8
Браће Јовандић
дић Браће Јован
Кисач
Браће Рибникар
Вашар с претних руку
8.МАРТ Браће Риб
никар Вашар сп ретних р уку
9
Топла атмосфера и пријатан, насмејан домаћин. Шта човек може пожелети више кад оде у госте? Леп разговор, наравно. Имали смо га! Жељко Јоксимовић, инструменталиста, композитор, певач, угостио нас је у свом студију "Минакорд" у Београду. Ево, само дела, нашег разговора са њим.
Дружење са
Жељком Јоксимовићем
Какве Вас успомене везују за године одрастања и школовања у Ваљеву? Чега се најрадије сећате из детињства? Кренуо сам у школу на време и имао сам баш лепо детињство. Везују ме лепе успомене за Ваљево јер сам много волео да идем код бабе и деде.То су мамини родитељи и тамо сам имао потпуну слободу. У дворишту тог насеља сам имао пуно другара са којима сам се играо, возили смо бицикле и уживали у одрастању. То су ми лепе успомене. Рано сте почели да се бавите музиком. Ко Вас је подстакао? Па опет морам да кажем деда и баба. Они су једни од главних "криваца" што се ја од детињства бавим музиком. Као мали сам прво лупао у шерпе и друге направе из кухиње. И онда ми је баба једног дана купила триолу (мала усна хармоника са три дирке) и песме које су они певали преко дана ја сам успевао увече да одсвирам. Једно вече сам седео са дедом и свирао, када је бака чула, није могла да верује јер сам тада имао само три године. И тако је то кренуло. Са осам година ми је откривен апсолутни слух, а могу да се похвалим да су га у тој истој години открили и мојој ћерки. Са дванаест година сте постали победник музичког фестивала у Паризу "Прва хармоника Европе". Сећате ли се какве је то осећаје изазвало у Вама? То је био јако добар фестивал, али ја сам тих година много вежбао мој инструмент- хармонику, тако да ми је то дошло као нормално. Био сам јако млад и нисам ни био свестан какав успех сам постигао. На фестивал ме послао наставник Миленко Трифковић професор музике из Ваљева. Фестивал је био у сали која се зове Конкордија. Јако се радо тога сећам, нарочито сада када одем да држим концерт у Француској и када прођем поред те дворане. Баш је онако лепо. Свирате пуно инструмената? Једном у шали сам рекао да свирам једанаест инструмената. Међутим, када научите добро да свирате један инструмент као што је хармоника која је сродна са клавиром, онда није тешко свирати и друге. Не знам тачно, али у сваком случају много инструмената. А колико језика говорите? Грчки је последњи који сам научио, али ми је један од најдражих. Поред грчког, течно говорим енглески и француски језик.
10
Каријеру сте започели као инструменталиста, наставили као композитор. Шта Вас је навело да почнете да певате? Ни сам не знам шта ме је навело. Јако сам се стидео као мали, само сам свирао и нисам ни помишљао да могу да певам. Отприлике крајем школовања, у гимназији, сам почео да певам оно што компонујем. То је добро звучало и људима се свидело. Коју годину сматрате преломном у својој каријери и зашто? Има више таквих преломних момената. Рецимо победа на "Београдском пролећу", а затим учешће на "Евровизији". Да ли сте имали већу трему када сте на "Евровизији" учествовали као певач или као композитор? Нисам имао трему ни у ком случају јер сам ја некако трему исекао у свом животу. Постоји само један мали позитивни адреналин који се нормално јави у таквим приликама. Као композитор више бринем како ће извођач да отпева ту песму, јер на то не могу да утичем кад изађе на бину. Уочава се велика промена од вашег првог албума до последњег? Прве песме су веселе и правио сам их да се ја осећам добро, на бини, док их певам. Како човек одраста тако почне да прави и неке озбиљније песме. Последњих година сте компоновали музику за многе позоришне представе и ТВ серије, као и филм "Ивкова слава". Значи ли то да Ваша каријера креће у новом правцу? Имао сам неколико хит представа, неколико награђиваних представа, тако да сам наставио да се бавим том врстом музике јер ме потпуно испуњава и даје ми велику слободу. Последњих дана врло популарна серија "Рањени орао" изашла је из моје продукције, тако да сада завршавамо и филм "Рањени орао" за који имам и нову песму. Да ли негде у будућности имате намеру да пренесете своје знање? Знање долази са искуством. Свакако бих потражио начин да негде у будућности помогнем младима у усмеравању. Свако мора да пронађе свој циљ, а ја могу да им покажем неке пречице. Од када сте постали родитељ, посматрате ли свет другим очима? Апсолутно! Ја сам врло млад постао родитељ, тек сам напунио двадесет три године када ми се родила ћерка и тад сам мислио да сам „посисао” сву памет овог света. Међутим, променио сам се набоље. Сваки родитељ то осети. То је буквално инстикт који се развија оног секунда када се дете роди. Моја ћерка је сада баш велика и ми се дружимо често, скоро свакодневно. Она похађа музичку школу, па тата контролише шта се ту ради... Да ли планирате и њу да на неки начин уведете у овај посао? Моја ћерка и ја смо већ снимили један дует пре четири-пет година, тако да је мој први мушко-женски дует био са мојом ћерком. Певали смо песму за једну компилацију дечије музике и звала се "Љубав је...". Мото нашег часописа је ЉУБАВ ЈЕ СВЕ, БАШ СВЕ… Верујете ли у то? Треба само следити своје срце! То је пут који препоручујем свима. Да ли сте сада заљубљени ? Често. Није искључено заљубити се више пута у неког или нешто, у особу са којом сте. Ја се шалим па кажем да се све чешће заљубљујем у себе и не могу да верујем да је то могуће :) . Понекад чујем песму, која није моја и заљубим се. Пре извесног времена сам чуо једну португалску певачицу Dulce Pontes и потпуно сам "одлепио"… Значи ли то да верујете у љубав на први поглед? И на први, други, трећи… Ја верујем у љубав и то је лепа водиља кроз живот. Следите само своје срце и никад вам неће бити жао ни због чега у животу. Интервју Бојана Поп VIII-3, фото Никола Јацић VIII-1
11
НАУЧИЛИ СМО ДА ЖИВИМО ЗАЈЕДНО У ранијим бројевима "Наших корака" смо вас обавештавали о активностима везаним за пројекат "Учимо да живимо заједно", чији је координатор професор Маринко Петковић. Нова васпитно-образовна иницијатива Задужбине ERSTE се зове ACES – Academy of Central European Schools (Академија средњоевропских школа). Заједно са Интеркултуралним центром створени су услови за стварање једне Средњоевропске школске мреже. У оквиру конкурса на тему „Учимо да живимо заједно“ су изабрана 32 партнер-пројекта из укупно 84 школе из Албаније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Чешке Републике, Мађарске, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Румуније, Србије, Словачке и Словеније. Наша школа је била домаћин треће фазе пројекта, која је кроз радионице показала колико смо упознали традицију наших комшија, природу која нас окружује и какву желимо да оставимо нашим наследницима. Заједно са нашим другарима из Румуније, Мађарске и Словачке, кроз активности под називима „Do It“ и „Save It“ обилазили смо град, упознали нашу школу и просторе којима располажемо. Круна нашег дружења је била сађење дрвета на нашем салашу на Ченеју. Све ове активности увеличала је и посета представнице UNESCO-a за југоисточну Европу и сараднице ACES организације госпође Лукреције Балуце. У разговору са њом сазнали смо које се све активности спровод у очувању природе у околини Дунава и местима која су у његовој близини. Исто тако нам је предочила и значај сарадње школа и удружења из региона, као и интеркултуралног дијалога међу Европљанима, јер " Европа се најбоље доживљава, када Европљани разговарају, међусобно разумеју и Што можеш данас, када се Европа уздуж и попреко пропутује не остављај за сутра
12
На иницијативу ШОСО „Милан Петровић“ и уз подршку пријатеља 2006. године формиран је Радни центар за особе са инвалидитетом, који се налази у Улици Бранка Бајића бр.10. На почетку рада овог центра, у којем се одвија продужена рехабилитација особа са инвалидитетом старијих од 27 година, било је радно ангажовано 25 корисника распоређених у пет радних јединица: пеглерај-вешерај, кројачка радионица, грнчарска радионица, ткачка радионица и пољопривредна радионица за производњу биљних култура која се налази у оквиру Едукативног кампа на Ченеју. Наредних година отворене су радионице за рециклажу секундарних сировина, радионица за производњу печурака (шитаки), радионица за књиговезачку дораду и израду папирне галантерије, пакерај, радионица за производњу сапуна и фотокопир, да би ове године у објекту у Улици Дожа Ђерђа бр.18 са радом почела и радионица за израду дидактичког материјала. Радни центар сада броји око деведесетак сталних корисника. Већину опреме која се налази у креативним радионицама обезбедила је Градскa управa за социјалну и дечију заштиту града Новог Сада, као и бројни донатори школе. Продајом производа насталим у овим радионицама и пружањем горе наведених услуга корисници Радног центра сами себи обезбеђују зараду. У прошлој години Радни центар је са својим производима учествовао на изложбама у Теленору, Меридијан банци, Извршном већу Војводине, на СПЕНС-у, сајму „Арт Експо“, на "Новосадском пролећу", "Ускршњем сајму", на музичком фестивалу ЕXИТ, „Био-пијаци здраве хране“, берби грожђа у Сремским Карловцима, Новосадском информативном центру, „Базару органске хране“, „Вашару спретних руку“, модној ревији „Откани снови“ у Тржном центру „Меркатор“, да би крајем године био укључен и у израду 500 пакета за кинеску фирму „Huawei“. Пратећи потребе корисника указала се неопходност за формирањем услужног центра за подршку запошљавања особа са инвалидитетом, који је у оквиру Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић“ настао подршком Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова. Центар располаже информацијама о могућностима додатне едукацијепреквалификације, додатног образовања и обуке за рад на новим пословима за познатог послодавца.
Будите обавештени о свим нашим активностима, посетите сајтове www.smp.edu.rs www.mestozamene.org 13
Az új iskolám (moja nova skola)
Kiss Erzsébet, VI.5lm
Szeptember óta a "Milan Petrovic" Általános Iskolába járok. Az új iskolám szép és nagy. Igaz egy kicsit messze van, busszal járok minden nap, de ez nem zavar, mert itt jól érzem magam. A lányokat már rég óta ismerem, mert a testvérem Lídia ide jár, és néhány budiszavai barátnőm is. Bevallom, itt könnyebb a tanulás. Kevesebb tantárgy van és harminc percesek az órák. Sajnos továbbra is kell tanulnom az angolt, amit itt sem szerettem meg, habár a tanárnő nagyon kedves és segítőkész. A tantárgyak közül legjobban szeretem az informatikát, a háztartástant, és a torna órát. Azt még nem döntöttem el, hogy a nyolcadik osztály után milyen középiskolába szeretnék íratkozni, de addig még elég sok időm van gondolkozni. Tudom a mi iskolánk nekem ebben is fog segíteni! Kiss Lídia, VII.5lm
Az anyukám (moja mama)
Az én édesanyám neve Smiljo. Ő középmagas, a haja fekete, a szeme zöld. Foglalkozása háziasszony, ezért sok a szabadideje, és minden nap elkísér az iskolába. Néha megvár, de amikor az iskola után megyünk az Oktatási Központba megírni a leckét és tanulni, akkor hazamegy , megfőz, hogy mire mi megérkezünk finom ebéddel várjon. Ezenkívül otthon takarít, mos, vasal ránk, és neveli a két kisebb testvéremet. Elég szigorú. Amit elképzel, azt véghez is viszi. Nem engedékeny. Szeretném, ha megértőbb lenne hozzám, és ha több gondot fordítana magára. Jó lenne, ha ő is munkába állhatna, mint az apukám, akkor könnyebb és szebb lenne mindannyiunknak az élete.
Slohové práce o mame žiakov z Kysáča na mi ama O m . a a j j o fi M So ň sa volá tu. Každỳ de a m a Moja m ň varĭ palen a mi pomáha de am sy. každỳ hodu. M á višňovè vla c b o o chodĭ d mácu úlohu. M a šije a robĭ v o ad . urobiť d hne spraviť. R ovajú sliepky i h t c s kom Všetko olu s oc ľmi rád. p S . e d záhra ík Janko ám ve ć n m u u F m a Moju m
Moja mama Moja mama mi chys tá obed. Pomáha m i pri vykonávaní domácich úloh. V zime spolu odmet ám e sneh. Mojej mame pomáham každỳ deň. Chodím do obchodu na nákupy. Mama sa vo lá Júlia. Mojej mame chcem darovať darček ku Dňu žien, lebo ju mám rád. Hložan Andrej
Moja mama Moja mama sa volá Ana. Mám ju rada. Pomáham jej pri varení a umỳvam riady. Ráno prvá vstáva. Chová sliepky, kačice, ošípanè. Chodí po chlieb každè ráno. Keď sa vráti domov, varí obed. Keď prídem domov zo školy vždy ma bozká. Hovanjec Tatijana 14
Текстови на ромском на тему: "Моја мама" или ти "Мунрри деј" на гурбетском или "Ми дај" на арлијском дијалекту. Ми дај на ћерела бути, ој ћерела бути андо ћхер. Ој ман бут мангела, а хем ме ола бут мангава. Ој тани бијанди ки Беочин сар хем ме. Ми дај са со дикхела шуже шеја ој са ћинела манђе хем ме пхењаће. Ој амен са шукар урави. Ме хем ми пхен поможинаја ме даја увек. Ме ме даја највише вољинава ко свето. Ми дај и си ла 40 брш. Кана ме хијум наборми ми дај на совела цело рјат сосе ме хијум наборми. Ме ме даја највише мангава. Ми дај тани најшукар дај ко цело свето !!! Диљај Ђенана V-5
Мунри деј бучхелпе Живка Димић. Ме бут волив мунре деја, мај бут по тхем. Мунри деј си лачхи Рромњи вој ћерел манђе панцероте. Ла си зелеја јакха. Весна Димић
Ми дај вичинелпе Мајда ој исила 30 берш. Ој бијандили ки Косова андо форо Призрен. Ој исила дуј пхрала и сила бут пхења. Ој кана наместининпе си бут жужи. Ми дај ћхере ћерел манђе шужо хабе, пите, сарма, пеко мас, колаче и торте. Ми дај си строго нигде на мукелма те џав те пхирав коркори. Ме олатар на дарава, ме мангава ме даја али више ме даде. Ме кед ка бајровав на овава сар ми дај сосе си строго. Ајђана Бериша
ВЕСТИ ИЗ БИБЛИОТЕКЕ Поштована децо, читаоци библиотеке, Обавештавамо вас да се библиотека још увек спрема и да неће бити издавања књига још месец дана.Ускоро ћемо се дружити са књигама у лепо уређеној библиотеци. НОВЕ КЊИГЕ 1.»СОС за тинејџере» У овој књизи ћеш наћи одговоре на питања која прате одрастање и видећеш да су многи проблеми решиви. Ако потражиш, увек ћеш наћи некога ко ти може помоћи. Завири у књигу. 2.»ШТА ДА РАДИШ АКО ТИ СЕ РОДИТЕЉИ РАЗВЕДУ» Ова књига ће ти помоћи да схватиш шта се догађа кад ти се родитељи разведу и како да се избориш са тим.
СЛИКОВНИЦЕ «Аладин», »Бамби», »Мали плави зец полази у школу», »Снежана», »Деда и репа», »Чаробна фрула», »Краљевић жабац»... КЊИГЕ ЗА НАСТАВНИКЕ 1.»Школа за предшколце» 2.»Школа за предшколце-матиш» 3. Корак по корак 1 и 2 4.»Велика енциклопедија малих активности»
ЗАНИМЉИВОСТИ Прошле године у Матичној библиотеци града, обележен је један јубилеј: сто година од када је написана књига »ЧАРОБЊАК ИЗ ОЗА», по којој је снимљен истоимени филм. 15
Личност којој се дивим Од малена постоји особа којој се дивим. То је неко ко је увек уз мене, и када сам тужна и када сам срећна и када ми све иде некако лако. Та особа је моја мајка. Она је та која је увек ту и која се несебично брине о мени. Нас две живимо саме, раздвојено од мог оца, јер су ми родитељи разведени, и брата који такође не живи са нама. Иако је наша породица раздвојена, моја мама се труди да то не осетим превише. Она је та која ме учи свим оним животним лепотама које живот носи. Ја знам да њој није било одувек лако. Није лако бити и отац и мајка, зато јој се и дивим, њеној великој храбрости, њеној снази да се бори и избори са свим недаћама. Колика снага треба да ме изведе на добар пут. Зато ћу се ја увек трудити да је не изневерим, јер је она особа којој се стварно дивим и коју волим.
Усуди се да будеш муда р
Катарина Даничић, ПТШ1
Желим да испричам о себи Не улазећи у детаље о изгледу, годинама и разреду желим да испричам нешто о себи. Детињство сам провела мирно, али не увек у бајним и лепим околностима. Била сам послушна, а понекад инатно и тврдоглаво дете. У забавишту сам имала доста другарица, а у комшилуку и једну најбољу другарицу са којом сам била као сестра. Тада ми је било најлепше док сам била мала. Када сам пошла у школу, схватила сам да ћу имати обавезе, али као и друга деца нисам волела учити па ми неки предмети нису били баш лаки. Поврх свега увек сам се трудила да будем што боља. Тако и данас, само што сам старија па више узимам књигу у руке и потежем за учењем. Али, свако има и неке мане и оно што не ваља, па тако и ја. Моје највеће мане су брзоплетост и тврдоглавост, али се трудим колико-толико да то коригујем и контролишем. Понекад кад ми се нешто не свиђа планем, па онда мислим да ли сам добро поступила. Како стара изрека каже: „Учиш док си жив и учиш на својим грешкама.“ Тако и ја на својим. Ово је делић из мог живота.
Габријела Тапаи, ЖФ1
Маштам о путовању Свако од нас има неке снове. Неко жели добра кола, леп стан, а ја маштам о путовању. Волео бих да отпутујем у Аустралију. Аустралија је једна лепа, велика и далека земља. Уживао бих у свим чарима које Аустралија нуди. Волео бих да видим своје рођаке који тамо живе. Купао бих се у мору, возио бродом, гледао бих кенгуре и коале. Желео бих да упознам много нових пријатеља, да научим њихов језик и упознам културу. Митар Муждека, КО-1 Знам да је моја жеља велика, али мени остаје да сањам. 16
Најлепши догађај у животу У мом животу било је пуно лепих догађаја али један ћу памтити до краја живота. Имао сам једну девојку коју сам много волео. Док сам био са њом доживео сам много лепих тренутака. Једног дана сам јој припремио једно изненађење. Купио сам јој великог меду и једно велико срце. Она је била јако срећна и задовољна. Рекла ми је да ме воли највише на овом свету, шетали смо још мало градом и отишли кући. Ово ми је најлепши догађај у животу зато што смо били срећни и ја и она.
Игор Мартинец VIII3
Не желим да одрастем Када сам дете могу пуно да се играм! Моји родитељи сваки дан морају нешто да раде. Иду на посао, обављају сваки дан кућне послове, журе у продавнице већ рано ујутро да набаве свеж хлеб за доручак. Касније праве ручак, чисте стан, воде рачуна о гардероби. Прате ме у школу, дочекују ме када долазим кући. Ја немам овакве обавезе. Могу да читам и да гледам телевизију. Лепо ми је у школи да се дружим са другарима. Не морам да размишљам о бригама о којима одрасли морају размишљати. Детињство је безбрижније од одраслог доба зато некад људи пожеле да цео живот остану деца.
Милан Баста VIII2
Занимање које волим Занимање које волим је пекар. Ја бих желео да сам на његовом месту и да правим разне специјалитете. То је мени сладак посао. Када упишем срадњу школу, надам се да ћу упознати многе другаре и професоре. Када нас буду водили на праксу да нешто печемо, трудићу се да моје буде најбоље. Са школским другарима бих се слагао. Надам се да ћу бити најбољи пекар у школи. Када завршим школовање и постанем пекар поделићу пециво свим сиромашним људима. Зато ћу напорно учити у школи, да бих био што бољи пекар.
Слободан Ђуран VIII10L Сириг 17
Повежи животињу по томе како се она оглашава, баш како смо ти показали примером
ɥ ɥɚʁɟ ɰɜ ɜɪɤɭʄɟ ɦɟɟɤɟʄɟ ʃɢɲɬɢ ɦjjɚɭɱɟ ɤɨɤ ɤɨɞɚɱɟ
ња! а н з р о в з и е ј Школа
Учионица је:
а -мислиониц -трчаоница а -слушаониц -певаоница -питаоница ница -тужибабао а -дружиониц а -клизаониц -играоница ца -грицкаони
У џаку има доста речи, твој задатак је: - да их све прочиташ, а затим да заокружиш само речи које почињу на слово С кој -сети се 3 речи којих нема у џаку а почињу на слово С -се ____________________ , ____________________ , __ ____________________ , __
Деца о мами Зашто је Бог створио маму? - Већином да чисти нашу кућу
Зашто се твоја мама удала за твога тату? - Моја бака каже да тада мама није имала капу на глави за размишљање
Зашто ти је Бог дао баш твоју маму, а не неку другу? - Јер смо у роду
Ко је шеф у твојој кући? - Мама не жели бити шеф, али мора бити јер тата је такав блесан
Каква је твоја мама била као девојчица? - Моја мама је увек била моја мама и ништа друго
Шта твоја мама ради у слободно време? - Маме немају слободно време
Шта је мама морала знати о тати пре него што су се венчали? - Је ли рекао НЕ дрогама и ДА кућанским пословима?
Шта би требало учинити да твоја мама буде савршена? - Изнутра је већ савршена. Споља мислим неки облик пластичне хирургије преузето са нета
18
Снежана Киш V-2 Јелена Дамјановић V-3
Жури полако
Бојана Субић VI3 Слободан Берза VI3 19
Бојана Поп VIII3 Биљана Поп VIII3
Ирена Шенталер VIII3
Мар арко Вићееннтти ијјеввић VIII4
Нико није мудар ако није и стрпљив
Ђемаљ Абдулаху VIII3
20